Usvojena Informacija o zaštiti životne sredine u Crnoj Gori u 2017. godini

03.10.2018

Vlada Crne Gore je na 91. sednici usvojila Informaciju o zaštiti životne sredine u Crnoj Gori u 2017. godini, koja sadrži ocene ukupnog stanja životne sredine i preporuke u planiranju politike zaštite životne sredine na godišnjem nivou.

U skladu sa podacima i analizama dobijenim realizacijom godišnjeg Programa monitoringa životne sredine u Informaciji je dat prikaz stanja životne sredine po segmentima: vazduh, klimatske promene, vode, morski ekosistem, zemljište, upravljanje otpadom, biodiverzitet, buka, radioaktivnost u životnoj sredini i praćenje hemikalija.

Takođe, sastavni deo dokumenta su i mere za poboljšanje postojećeg stanja životne sredine sa definisanim nosiocima predloženih aktivnosti i rokovima realizacije.

Milisav Pajević

Radovi na rekonstrukciji crpne stanice „Bezdan II“

03.10.2018

Bezdan crpna stanica — Foto: JVP „Vode Vojvodine“

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Vuk Radojević, direktor JVP „Vode Vojvodine“, Slavko Vrndžić i njegov pomoćnik za Hidrosistem DTD, Stevan Ilinčić obišli su juče crpnu stanicu „Bezdan II“ koja je u procesu rekonstrukcije. Ova crpna stanica je ključni objekat za snabdevanje vodom bačkog dela Hidrosistema DTD.

Cilj radova, vrednih skoro 73 miliona dinara, je rešavanje problema koji se javljaju usled nepovoljnih uslova dostrujavanja ka pumpama, naročito u režimu navodnjavanja, pri minimalnim vodostajima Dunava.

Predviđeno da se pojedinačni kapacitet pumpe podigne sa 4 m3/sec na 5 m3/sec, ugradnjom nove utopne pumpe, da se kota usisnog bazena spusti u odnosu na postojeću i da se prilagodi hidraulički oblik crpilišta, da se izvrši zamena tablastih zatvarača i zaštitnih rešetaka sa dunavske strane, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta dostrujavanja vode i rada pumpi.

Radovi su počeli prošle nedelje i to postavljanjem zagata, čelične konstrukcije kojom je zagrađen prostor dela gradilišta, prema Dunavu i kanalu, i rekonstrukcijom jednog od tri agregata.

CS „Bezdan II“ se nalazi na dunavskom odbrambenom nasipu kod naselja Bezdan, Opština Sombor, a izgrađena je i puštena u rad 1957. godine.

Ima dvojaku funkciju: u periodu oskudice u vodi snabdeva kanal Vrbas-Bezdan vodom iz Dunava, a u periodu velikih unutrašnjih voda prebacuje suvišne vode istog kanala u Dunav.

Rekonstrukcijom će se povećati sigurnost u snabdevanju vodom sistema za navodnjavanje.

Nosilac posla je GP Graditelj NS” d.o.o. Novi Sad, u zajedničkoj ponudi sa ,,NS Koncept” d.o.o., Novi Sad i ,,Monter Emit”’d.o.o. Beograd.

Milisav Pajević

Obeleženo 60 godina rada Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu

03.10.2018

konferencija šumarstvo — Foto: Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu

Foto: Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo

U Novom Sadu su juče otvorene 15. Međunarodna konferencija o fitotehnologijama i konferencija „Unapredimo šumarstvo za buduće generacije“.

Na otvaranju ove međunarodne konferencije, u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu, povodom 60 godina osnivanja i uspešnog rada Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, dr Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, je konstatovao da Institut, koji predstavlja jedinstvenu regionalnu ustanovu, i resorni sekretarijat ostvaruju izuzetnu saradnju, čineći maksimalna zalaganja u pravcu doprinosa na planu unapređivanja šumarstva na teritoriji AP Vojvodine.

– Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu je kroz svoje agrarne mere posebno prepoznao šumarstvo, pre svega kroz podsticaje namenjene pošumljavanju, izgradnji šumskih puteva ali i kroz unapređivanje rasadničke proizvodnje, naveo je Radojević i dodao da je, takođe, važan zajednički zadatak i animiranje lokalnih samouprava u pogledu povećanja procenta pošumljenosti.

On je naglasio da je reč o ozbiljnom izazovu, koji je uvek aktuelan, i kome se mora pokloniti posebna pažnja, te da u narednom periodu moramo naći načina da povećamo procenat površina pod šumama u Vojvodini.

– Institut zajedno sa Sekretarijatom koristi finansijska sredstva namenjena pronalaženju odgovora na globalne klimatske promene, i kako naći adekvatne genotipe koji će zapravo zadovoljiti sve neophodne preduslove, izneo je Radojević.

Resorni sekretar je naglasio da je uvažavanje naučnoistraživačkog rada ono čime mlade generacije treba da se rukovode u svim oblastima, pa tako i kada je reč o šumarstvu.

On je ukazao da je zato upravo početak nove akademske godine, prava prilika za obeležavanje jubileja, kao što je 60 godina naučnoistraživačkog rada Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, ali i održavanja međunarodnih skupova na temu fitotehnologije, odnosno upotrebe biljaka za unapređenje životne sredine i unapređenje šumarstva.

Dr Vuk Radojević je ovom prilikom, u ime Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, primio zahvalnicu Instituta za doprinos u ostvarivanju uspešne saradnje i doprinos razvoju naučnoistraživačkog rada.

Na međunarodnoj konferenciji u Novom Sadu, posvećenoj fitotehnologijama i unapređivanju šumarstva, učestvuje oko 240 učesnika, od čega je oko 200 naučnika i stručnjaka iz inostranstva.

Milisav Pajević

Milena Zindović: Žena u arhitekturi

03.10.2018

Fotografija: (Milena Zindović) Rade Kovač

Na akademskoj i poslovnoj mapi srpske arhitektkinje Milene Zindović, pored naše prestonice, u kojoj je 2007. godine diplomirala na Arhitektonskom fakultetu našli su se i Njujork, Ljubljana i Šabac.
Na Univerzitetu Kornel u Njujorku pohađala je master studije, s fokusom na arhitekturu i medije. Kornel pripada „Ligi bršljana” koja obuhvata osam najprestižnijih privatnih univerziteta u severoistočnoj Americi. Rame uz rame sa Harvardom, Kolumbijom i Prinstonom, jedan je od najpopularnijih i najselektivnijih američkih univerziteta, a naziv njihove zajedničke lige potiče od bršljana koji pokriva najstarije zgrade ovih visokoškolskih institucija. Spletom okolnosti, Milena ima nešto zajedničko sa njim – i bršljan i ona ozelenjavaju različite građevine i projekte.

Osim usavršenih veština, iz Amerike je u Beograd donela i ukus i izgled dajnera, restorana jeftine brze hrane, što joj je pomoglo da jedan od beogradskih ugostiteljskih objekata prožme upravo duhom američke kulture.

Arena Stožice u Ljubljani predstavlja jedan od projekata u kojima je uzela učešće, te nam je dala povoda da, šetajući ulicama glavnog grada Slovenije, osetimo određenu dozu patriotizma.

U 2013. godini pokrenula je regionalni portal za žensko stvaralaštvo u arhitekturi Žene u arhitekturi, a dve godine kasnije obrela se u Šapcu gde je kao direktorka JUP Plan Šabac promovisala održiv pristup urbanom razvoju i do 2017, sa svojim timom, obezbedila je Šapčanima više multifunkcionalnih javnih prostora.

EP: Bili ste direktorka Javnog urbanističkog preduzeća Plan Šabac. U kontekstu zabrinutosti čovečanstva za opstanak naše planete, na koji način je ovaj grad svojim urbanističkim planovima i projektima doprineo borbi protiv klimatskih promena?

Milena Zindović: Na rukovodećem mestu JUP Plan Šabac provela sam dve godine, dala sam ostavku u novembru 2017. Šabac je i sam iskusio posledice klimatskih promena, kao i dobar deo naše zemlje, tokom poplava 2014. godine. Osim tih ekstremnih događaja, sve toplija i duža leta koja sve teže podnosimo takođe su posledica pregrevanja, posebno urbanih sredina. Mi, kao urbanisti, imamo zadatak da prostor koji planiramo učinimo kvalitetnim i prijatnim za sve uživaoce, a postizanje dobre mikroklime u urbanim sredinama jedan je od preduslova da se u gradovima bolje osećamo i budemo zdraviji.

Od početka svog mandata u Šapcu zagovarala sam održiv pristup urbanom razvoju, a posebno formiranje multifunkcionalnih javnih prostora, koji će pored uloge okupljanja i kretanja imati i ulogu zelenih oaza, pružanja hladovine, poboljšanja mikroklime. Posebno su mi zanimljivi pristupi infrastrukturnom planiranju bazirani na prirodnoj ravnoteži (nature-based solutions/low-impact de- velopment). Njih smo inkorporirali u više projekata i planova, od kojih je za Šabac svakako najznačajniji Plan detaljne regulacije Savaparka koji predviđa uređenje 300 ha pored reke kao pretežno parkovski prostor.

Ilustracija: Ljubaznošću Milene Zindović

Principe održivog planiranja smo primenili i na strateško planiranje grada, pa smo u saradnji sa firmom EnPlus, konsultantima iz Beograda, razvili Zeleno-plavu strategiju Grada Šapca, koja je analizirala sve aspekte života u gradu, urbane sisteme i funkcije, identifikovala resurse, sinergije i interakcije, i dala nam podlogu za sve dalje planiranje koje za cilj ima ne samo održivost, već i regeneraciju urbanih ekosistema.

Na strateškom nivou bavili smo se i temom urbane mobilnosti u Šapcu, koji je svojom veličinom i topografijom idealan za bicikl i pešačenje, ali je infrastruktura loša ili nepostojeća. Poboljšanje kvaliteta javnih prostora kako bi se ohrabrila pešačka i biciklistička kretanja predstavlja važnu temu za grad, te na toj podlozi Grad Šabac razvija i svoj Plan održive urbane mobilnosti.

EP: Jedan ste od osnivača udruženja Pametni grad koje, između ostalog, u prostornom planiranju promoviše održivi razvoj i nove tehnologije. Da li su neka „ekološka“ rešenja pronašla mesto i pod vašim krovom i koja?

Milena Zindović: Udruženje Pametni grad osnovano je u cilju promocije i implementacije savremenih koncepata održivog urbanog razvoja u Srbiji, a upravo bazirano na izazovima i iskustvima koje sam imala tokom svoje prakse u Šapcu. Za nas pametno nije samo digitalno, već svaki pristup koji ima smisla i doprinosi kvalitetnijem životu građana u našim mestima i gradovima. Mnogi pametni koncepti nisu ni skupi ni komplikovani, nisu čak ni tehnološki napredni, ali zahtevaju da pametno planiramo i osmišljavamo razvoj. U našim aktivnostima trudimo se da osvetlimo i skrenemo pažnju na različite aspekte održivosti koji u našim sredinama nedostaju. Do sada smo imali aktivnosti vezane za pristupačnost, rodnu ravnopravnost i klimatske promene.

Zajedno sa Gradom Šapcem učestvovali smo na javnom pozivu Izazov otvorenih podataka koji u okviru projekta Lokalni razvoj otporan na klimatske promene sprovode UNDP i Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Cilj ovog projekta je smanjenje emisija gasova staklene bašte, a mi smo konkurisali sa projektom koji predlaže prikupljanje podataka o različitim načinim grejanja domaćinstava u Šapcu i dovođenjem u vezu energenata i načina grejanja sa emisijom gasova staklene bašte. Nagrađeni smo, zajedno sa još sedam lokalnih samouprava, i u narednih 6 meseci učestvovaćemo u Klimatskom inkubatoru koji je otvoren u okviru ovog projekta.

Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA, jula 2018, od 46. do 51. stranice.

Intervju vodila: Jelena Kozbašić

EPS obeležio 125 godina od početka razvoja elektroenergetskog sistema u Srbiji

03.10.2018

Antić 125 godina EESS — Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ obeležilo je 125 godina od početka razvoja elektroenergetskog sistema u Srbiji i izgradnje prve termocentrale na Dorćolu uz ocene da je sada EPS moderna kompanija koja postiže odlične rezultate i lider je u regionu.

– EPS predstavlja jednu od najmoćnijih kompanija u regionu koja zapošljava 30.000 ljudi i koja godišnje proizvodi 40 miliona tona uglja i 36 milijardi kilovat-sati električne energije. Uz podršku Vlade Republike Srbije i Aleksandra Vučića, predsednika države, EPS nastavlja razvoj i gradi novu termoelektranu „Kostolac B3“, realizuje projekat prvog vetroparka snage 66 megavata, a nadamo se da će uskoro početi i gradnju novih proizvodnih kapaciteta u termo i hidro sektoru. Reč je o modernizovanoj kompaniji koja je lider u svojoj industriji, ali i u ukupnoj industriji u Srbiji i regionu. Kroz snažne investicije i nove projekte želimo da zadržimo EPS na tom nivou, rekao je Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike na obeležavanju jubileja EPS-a.

Na svečanosti u Starom dvoru Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS je istakao da je EPS snažna kompanija koja je prevazišla mnoge izazove.

– EPS u poslednjih pet godina dostiže vidljivi napredak koji se paralelno odvija sa razvojem privrede i infrastrukture u Srbiji. I ovu 2018. godinu, EPS će završiti sa pozitivnim rezultatom, što će biti treća godina za redom.

Nastavićemo sa investicijama u gradnju kapaciteta i unapređenje poslovanja, jer su stabilna proizvodnja i distribucija električne energije preduslov za izgradnju autoputeva, fabrika i otvaranje radnih mesta, rekao je Grčić.

Na svečanosti je dodeljena i nagrada EPS-a za doprinos razvoju elektroenergetike u Srbiji.

Povelju sa plaketom „Đorđe Stanojević“ je u ime predsednika Aleksandra Vučića, koji je u Moskvi, primio Nikola Selaković, generalni sekretar predsednika Srbije istakavši da je budućnost Srbije u elektroprivredi bez koje se ne može razvijati ni četvrta industrijska revolucija.

– Ne može se zamisliti razvoj robotike bez električne energije i ako mislimo da kao ekonomija i privreda opstanemo mi to nećemo uspeti bez EPS-a. To je kompanija koja je vodeća u ovom delu Evrope i želim vam da vrlo brzo ne budete samo glavni igrač na srpskom tržištu, već i da pređete granice i budete apsolutni gospodar u električnoj energiji na Balkanu, poručio je Selaković.

Za doprinos razvoju EPS-a zahvalnice su dodeljene Ministarstvu rudarstva i energetike, Ministarstvu privrede, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Bezbedonosno informativnoj agenciji, Nemačkoj razvojnoj banci, Marku Čadežu, predsedniku Privredne komore Srbije, Marku Parezanoviću iz BIA i Liju Mančangu, ambasadoru Narodne Republike Kine.

– EPS je velika, snažna i sposobna kompanija koja je dala ogroman doprinos privlačenju kineskih kompanija i investicija u Srbiju. EPS prodaje proizvod po povoljnoj ceni i pruža odličnu uslugu koja daje prednost Srbiji. Želim vam još veći uspeh, poručio je Li Mančang, ambasador NR Kine.

Dan „Elektroprivrede Srbije“ tradicionalno se obeležava 6. oktobra, kada je 1893. godine sa radom počela prva termocentrala u Srbiji, u Beogradu, na Dorćolu, zahvaljujući profesoru Đorđu Stanojeviću.

Milisav Pajević

Otvoren 12. forum o čistim energetskim tehnologijama “Čista energija za pametnu budućnost”

03.10.2018

U Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine juče je otvoren 12. Međunarodni forum o čistim energetskim tehnologijama pod nazivom: “Čista energija za pametnu budućnost”.

– Forum treba da ponudi odgovor kako da Srbija, jačanjem svoje energetske bezbednosti, istovremeno pruži doprinos jedinstvenom evropskom korpusu u ovoj oblasti i zakorači u pametnu energetsku budućnost, istakao je predsedavajući foruma dr Tihomir Simić naglašavajući da ni jedna zemlja, kada je o budućnosti reč, ne sme da ostane izolovano energetsko ostrvo već da stvara osnov za međusobno povezivanje i održivi razvoj.

Pre početka rada sesija dodeljena su godišnja priznanja “Top energy” za najuspešnije realizovane projekte iz oblasti energetike. Dobitnici su su kompanija “Elisio” iz Belgije za projekat vetroparkova “Wind farm Alibunar“, “Eko toplana” iz Banja Luke, INP “Automatika” iz Beograda i ” Petrol” iz Ljubljane.

Drugog radnog dana, danas sa početkom u 10.00 časova, Forum će biti nastavljen u prostorijama Privredne komore Vojvodine u Master centru Novosadskog sajma.

Zajednička vizija organizatora je da ovogodišnji dvodnevni rad Foruma, kredibilitetom prezentovanih koncepata, tehnoloških rešenja i naučnih radova, podstakne kreativnije i konkretnije korišćenje raspoloživih potencijala u čistoj energiji na ovim prostorima, dodatno pokrene saradnju i razvoj energetike u zemljama regiona, kao i usmeravanje naše budućnosti ka visokim ciljevima EU energetske mape puta 2050.

Organizatori ovog događaja su Institut za evropske poslove (INEA), Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu i BK Tesla, uz pokroviteljstvo Skupštine AP Vojvodine i Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj.

Otvaranju 12. Međunarodnog foruma o čistim energetskim tehnologijama pod nazivom: “Čista energija za pametnu budućnost”, prisustvovali su i Nikola Banjac, generalni sekretar Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, kao i Nenad Grbić, pokrajinski sekretar za za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj.

Milisav Pajević

Koliko su vode Evrope zagađene živom?

02.10.2018

Zagađenje živom i dalje je velika pretnja ljudskom zdravlju i životnoj sredini u Evropi. Zagađenje je dostiglo toliki nivo da je neophodna akcija, ne samo na evropskom kontinentu već u čitavom svetu.

To je upozorenje koje nam stiže od Evropske agencije za zaštitu životne sredine u novom izveštaju pod nazivom „Životna sredina Evrope- prioriteti za evropske i globalne akcije.“

Glavni izvor zagađenja živom jeste kontinuirano sagorevanje uglja. Ovaj teški metal u prirodi se nalazi u depozitima uglja u zemljinoj kori. Sagorevanjem, živa se oslobađa a potom biva sprana kišom u potoke, reke, jezera i mora gde se vremenom taloži. U vodi živa postaje izuzetno otrovna. Većinu apsorbuju životinje poput riba. Druge životinje i ljudi konzumiraju ribu zatrovanu živom i tako sebe nevoljno izlažu riziku od trovanja živom što može dovesti do opakih kognitivnih i neuroloških problema, naročito kod dece.

Upotreba žive u proizvodima i industrijalnim procesima je zabranjena u EU, no, elektrane na ugalj i dalje ispuštaju velike količine ovog toksičnog elementa u vazduh. Prema najsvežijim podacima, više od 1/3 vodenih površina u EU ima nivoe žive veće nego što je bezbedno.
Jednom kada uđe u životnu sredinu živa ostaje tu hiljadama godina, zagađujući vazduh, zemljište i vodu.

“Trenutni nivoi žive u atmosferi su i do 500% veći od prirodnih. U okeanima, koncentracije su oko 200% veće od prirodnih,” rekli su iz agencije. “Trenutne emisije žive u Evropi su ograničene samo na sagorevanje čvrstih goriva poput uglja, lignita i drveta ali globalno, emisije su dosta veće zbog drugih izvora poput rudnika zlata i inustrijalnih procesa.”

Ono što je zastrašujuće je činjenica da ni momentalne svetske akcije ne bi dovele do smanjenja koncentracije žive na one iz preindustrijskog vremena. Zbog toga je neverovatno bitno da se poštuju propisi vezani za bebednost hrane i da se minimalizuje izloženost ovom elementu.

Takođe, u izveštaju se potrošači opominju da bi trebalo bezbedno odložiti sve ono što sadrži živu u sebi, tj. sijalice i baterije pre svega.

Milan Zlatanović

Izvor: sustainability-times

Nemačka: Nova rešenja za smanjenje zagađenja vazduha

02.10.2018

hydroplaning-397359_960_720 — Foto: Pixabay

Nemačka vlada je donela novo rešenje kako bi smanjila zagađenje vazduha od strane dizel vozila, a posebno u pojedinim gradovima u kojima je emisija štetnih gasova veća.

Vlada ne želi da ošteti automobilsku industriju, zato ih je pozvala da velikodušno ponude rešenja za starije ”dizelaše”. Svim vlasnicima starijih dizel vozila biće ponuđena dva rešenja: kupovina po sistemu „staro za novo” i nadogradnje hardvera za kontrolu emisije, najavio je ministar saobraćaja Andreas Šojer.

Rojters navodi se da su se nemački proizvođači automobila složili da ponude program „staro za novo” sa atraktivnim podsticajima ili popuste za vlasnike dizel vozila sa standardom emisije Evro 4 i Evro 5.

Ukoliko vlasnici modela Euro 5 budu želeli da nadograde hardver s takozvanim sistemom selektivne katalitičke redukcije (SCR) i ako je on dostupan i svrsishodan, nemačka vlada očekuje da proizvođači preuzmu na sebe te troškove ili subvencija u iznosu od 80%.

Takođe ostaje i dalje pitanje o tome kako bi strani proizvođači vozila mogli biti primorani da se pridržavaju, ali Šojer je rekao da je uveren da će pratiti vodeće domaće kompanije.

Francuski proizvođač automobila Renault već je na svom sajtu najavio da će za nemačke vlasnike starijih vozila na dizel ponuditi do 10.000 evra (11.500 dolara) za trgovanje novim automobilom.

Sofija Nikolić

Upozoravajuća merenja američkog satelita: Stižu velike hladnoće

02.10.2018

cold-2722002_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Upozoravajuća merenja američkog satelita “TAJMD”, saopštavaju u istraživačkom centru NASA.

Sunce ulazi u jedan od svojih minimuma u kosmičkoj eri. Sunčevih pega nije bilo u gotovo svim prethodnim mesecima 2018, a ultravioletno zračenje je naglo opalo. Nova istraživanja pokazuju da najviši slojevi Zemljine atmosfere reaguju i da velike hladnoće tek dolaze.

“Očit je trend hlađenja”, kaže Martin Mlinčak, iz NASA istraživačkog centra “Lengli” i dodaje: “Visoko iznad Zemljine površine, blizu ivice svemira, naša atmosfera gubi toplotnu energiju. Ako se sadašnji trendovi nastave, gornji slojevi atmosfere bi uskoro mogli postati rekordno hladni, najhladniji u kosmičkoj eri (ili: otkako su počela kosmička istraživanja).”

Ove podatke otkrio je instrument “Sajber”, na NASA satelitu “Tajmd” (Timed), koji prati emisije ugljen-dioksida (CO2) i azot-oksida (NO), dve supstance koje igraju ključnu ulogu u energetskom bilansu vazduha od 100 do 300 kilometara iznad površine naše planete. Merenjem infracrvenog zračenja ovih molekula, “Sajber” može da utvrdi toplotno stanje gasa na samom vrhu Zemljine atmosfere, odnosno u sloju koji naučnici nazivaju termosfera.

“Termosfera se uvek hladi tokom Sunčevog minimuma i to je jedan od najvažnijih načina na koji 11-godišnji Sunčev ciklus utiče na našu planetu”, objašnjava Mlinčak.

Kako se jedanaestogodišnji ciklus Sunčanih promena približava kraju, termosfera je blizu toga da bude rekordno hladna. Mlinčak kaže da bi se to moglo dogoditi za nekoliko meseci.

Nedavne studije Mlinčaka i njegovih saradnika pokazuju da stanje termosfere varira zavisno od Sunčevih ciklusa, a varijacije se mogu opisati uz pomoć pet jednostavnih izraza: “vrlo hladno”, “hladno”, “neutralno”, “toplo” i “vrlo toplo”. Dolazi period “vrlo hladno”.

Izvor: Novosti

Uklonjene divlje deponije na rubovima sela u okolini Vršca

02.10.2018

Grad Vršac i JKP „Drugi Oktobar” nastavljaju svoje aktivnosti na uklanjanju divljih deponija koje se nalaze na rubovima sela u okolini Vršca.

U toku prethodne nedelje očišćene su tri divlje deponije.

U Ritiševu je očišćena deponija koja se nalazila na zemljištu namenjenom za pašnjak, a sa deponije se širio neprijatan miris zbog kojeg su se meštani Ritiševa često žalili, dok su količine otpada bile toliko velike da su sprečavale zemljoradnike da prođu mehanizacijom do svojih njiva.

U Jablanci su uklonjene dve divlje deponije od kojih je jedna takođe bila na pašnjaku, a druga skoro u samom centru sela na veoma nepristupačnom terenu ali zahvaljujući velikoj upornosti zaposlenih u JKP „Drugi Oktobar” i njihovoj veštini upravljanja radnim mašinama, sav otpad sa ove deponije je uklonjen. Prikupljeni otpad prebačen je na gradsku deponiju.

Grad Vršac i JKP „Drugi oktobar” ovom prilikom još jednom apeluju na sve stanovnike seoskih naselja, da kabasti komunalni otpad odvoze na gradsku deponiju, a svoj kućni otpad prikupe i otpreme ga u terminima predviđenim za odvoženje na gradsku deponiju jer je to jedini način da u budućnosti sprečimo ponovno nastajanje divljih deponija i sačuvamo životnu sredinu.

Milisav Pajević

Toplane u Srbiji spremne za grejnu sezonu

02.10.2018

Od oko 60 toplana u Srbiji sve toplane su spremne za početak naredne grejne sezone.

Toplane u Valjevu, Kruševcu i Smederevu imaju dovoljno energenata za početak grejne sezone, a tople probe počeće do petka.

Zbog kvara, u Negotinu će radijatori biti hladni u 302 stana.

– Od oko 60 toplana u Srbiji sve toplane su spremne za početak naredne grejne sezone. Što se tiče toplih i hladnih proba neke toplane su već obavile tople probe u toku ovog prethodnog vikenda, neke će to uraditi danas ili u toku narednih dana, uglavnom svi će startovati 15. oktobra, kaže Dejan Stojanović, direktor Poslovnog udruženja toplana Srbije.

Na početku grejne sezone u Negotinu radijatori će biti hladni u 302 stana, što je nešto manje od petine grejne površine. Razlog je kvar iz marta ove godine, a javna nabavka za sanaciju toplovoda je u toku.

U toplanama koje koriste mazut, ukazuju na značajno veće troškove zbog poskupljenje ovog energenta. Valjevska toplana će do kraja godine početi i sa korišćenjem jeftinijeg komprimovanog prirodnog gas, kako bi cena grejanja ostala ista.

Izvor: RTS

Milisav Pajević

Očišćeni dimnjaci u osnovnim školama u Paraćinu

02.10.2018

Javno preduzeće “Poslovni centar” je početkom septembra počelo realizaciju poslova vezanih za dimničarske usluge u Paraćinu.

Tokom septembra ove usluge realizovane su u osnovnim školama i odnosile su se na pregled, kontrolu i čišćenje dimnjaka i kotlova u OŠ “Branko Radičević” u Popovcu i njenim područnim školama u Stubici, Buljanu i Zabregi, te u školi “Branko Krsmanović” u Donjoj Mutnici sa objektima u Izvoru, Gornjoj Mutnici, Lešju, Plani, Klađevici.

Usluga je pružena i OŠ “Đura Jakšić”, njenom isturenom objektu u Čepuru, te OŠ “Stevan Jakovljević”.

Ovo preduzeće je u pregovorima sa upravnicima stambenih zgrada, gde očekuje dobar odziv i dogovore. Posle toga krenuće sa održavanjem dimnjaka i u individualnim domaćinstvima.

Javno preduzeće “Poslovni centar” trenutno ima tri angažovana licencirana dimničara, ali će se taj broj menjati zavisno od obima posla.

Podsetimo da su po Zakonu o komunalnim delatnostima lokalne samouprave dužne da organizuju pružanje dimničarske usluge jer je to komunalna delatnost, a u opštini Paraćin poverena je JP “Poslovnom centru”.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

OIE-Ugalj 1:0: Energija sunca i vetra, spas za energetsko snabdevanje nakon uragana Florens

02.10.2018

solar-cells-796700_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Uragan Florens pogodio je istočnu obalu Sjedinjenih Američkih Država sredinom septembra 2018. godine i smatra se jednim od najjačih uragana koji je “harao” ovim područjem američke teritorije. Zabeleženi su vetrovi brzine 205 km/h. Prema preliminarnim proračunima, ekonomska šteta ide i do 60 milijardi dolara.

Florens je predstavljala svojevrsni test za administraciju Donalda Trampa i njen argument da u nuklearna postrojenja i elektrane na ugalj ulaže zato što one građanima obezbeđuju sigurnost energetskog snabdevanja, pogotovo za vreme kriznih situacija.

Mesecima unazad, Trampov tim usmerava napore ka ovim oblicima proizvodnje struje zato što ova dva tipa elektrana predstavljaju jedine iz kojih bi energija mogla da se crpi s lica mesta i u trenucima pretnje nacionalnoj bezbednosti. Solarni paneli i vetroturbine funcionišu samo u odgovarajućim vremenskim uslovima, a ni elektrane na gas nisu idealna opcija zato što se prirodni gas uglavnom doprema sa velikih udaljenosti.

Ipak, Amerika je na uraganu Florens naučila važnu lekciju – ne bi trebalo da se u ovoj meri oslanja na nuklearnu fisiju i crnu sedimentnu stenu. Zašto? Mnoga domaćinstva i dve nedelje nakon katastrofe ostala su u mraku.

Iako oblačni dani i dani bez vetra mogu da ugroze napajanje strujom iz solarnih i vetroelektrana, ovakvo stanje je privremeno – a upravo su oni domovi koji se snabdevaju električnom energijom zahvaljujući Suncu i vetrenjačama bili prvi lišeni tame.

Procenjuje se da je u saveznim državama Severnoj i Južnoj Karolini bez struje ostalo oko 890 hiljada mušterija (terminom mušterija ne označava se nužno jedna osoba, već se koristi i za čitava domaćinstva ili kancelarijske prostore u kojima boravi više ljudi).

Solarne instalacije iz kojih se dobija 5 odsto energije u Severnoj Karolini su bile funkcionalne već dan nakon oluje. Ni solarni ni vetroparkovi nisu pretrpeli nikakvu štetu od nevremena. I objekti koji na svojim krovovima imaju ćelije na sunčevu energiju mogli su neometano da nastave sa svakodnevnim životom ubrzo nakon što je Florens “napustila” obalu.

Bitan faktor u energetskoj stabilizaciji nakon restrikcija uzrokovanih vremenskim nepogodama igra i skladištenje energije u baterijama.

Jelena Kozbašić

Radi se Program za suzbijanje ambrozije na teritoriji grada Kragujevca

02.10.2018

Članovi Saveta za zdravlje grada Kragujevca na 11. redovnoj sednici pored izveštaja o radu savetnika za zaštitu prava pacijenata i drugih zdravstvenih institucija, inicijative o kontinuiranoj medicinskoj edukaciji u oblasti zaštite prava pacijenta, razmatrali su inicijativu o donošenju programa monitoringa i suzbijanja ambrozije na teritoriji grada Kragujevca za 2019. godinu.

Jedan od prioriteta javnog zdravlja su javno-zdravstveni problemi koji su uočeni na određenoj teritoriji, a problem ambrozije je veoma važan u našoj sredini, rekao je Nikola Ribarić, načelnik Gradske uprave za zdravstvenu i socijalnu zaštitu.

Savet za zdravlje grada Kragujevca na sednici doneo je odluku o izradi programa za suzbijanje ambrozije na teritotiji grada Kragujevca za 2019. godinu, koji će zajednički sprovoditi sa Institutom za javno zdravlje Kragujevac.

U planu je da program suzbijanja ove korovske biljke bude izrađen do kraja tekuće godine kako bi se od početka sledeće otpočelo sa njenim sistematskim uništavanjem a za koji će biti predviđena sredstva budžetom grada za 2019. godinu, najavio je Ribarić, načelnik resorne gradske uprave.

Na jedanaestoj redovnoj sednici Saveta za zdravlje razmatran je šestomesečni izveštaj o radu savetnika prava pacijenata za period od 1. januara do 30. juna 2018. godine.

U ovom izveštajnom periodu podneta su 43 prigovora pacijenata od kojih je 31 osnovan. Ono što je karakteristično za ovaj period je povećan broj rešenih prigovora u propisanom roku, čak 53 odsto, jer se, kako kaže Vesna Stevanović, savetnik za zaštitu pacijenta zdravstvene ustanove trude da ga ispoštuju.

Strategijom zdravstvene zaštite grada Kragujevca za period 2017 – 2020. godine definisan je projekat unapređenja zaštite prava pacijenata u okviru kojeg će se održati program kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika u ovoj oblasti.

Program je akreditovan kod Zdravstvenog saveta Srbije, realizator će biti Srpsko lekarsko društvo, Okružna podružnica Kragujevac a realizaciju i projekta i programa finansiraće Grad Kragujevac, rekla je Vesna Stevanović, savetnik i istakla da je učinjen iskorak u odnosu na zakonom predviđene mere koje se preduzimaju u zaštiti prava pacijenata.

Članovima Saveta predstavljen je predlog finansijskih planova zdravstvenih ustanova čiji je osnivač Grad Kragujevac za 2019. godinu, a upoznati su i sa aktivnostima Zastava Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Kragujevac nakon preuzimanja osnivačkih prava od strane lokalne samouprave kao i kadrovskom obezbeđenošću Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Kragujevac.

Milisav Pajević

Primena evropskih standarda i najboljih mogućih tehnologija ključna za zaštitu životne sredine

02.10.2018

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan sastao se juče, zajedno sa svojim saradnicima, sa generalnim direktorom Zajedničkog istraživačkog centra Evropske unije Vladimirom Šuhom.

Sastanak je bio posvećen razvijanju saradnje i usvajanju praktičnih rešenja za vodeća pitanja u oblasti zaštite životne sredine.

Zajednički istraživački centar Evropske unije je generalni direktorat Evropske komisije koji pruža usluge EU.

On obezbeđuje nezavisnu naučnu i tehničku podršku Evropskoj komisiji, Evropskom parlamentu, Savetu EU i državama članicama, s krajnjim ciljem da se ostvari sigurnija, čistija, zdravija i konkurentnija Evropa.

Trivan je na sastanku istakao da Ministarstvo zaštite životne sredine kroz realizaciju aktivnosti nastoji da prati trendove koji će omogućiti napredak u ovoj oblasti.

Prema njegovim rečima, saradnja sa naučnicima je veoma značajna za Ministarstvo, koje uvažava svako naučno mišljenje predstavnika univerziteta, fakulteta i naučnih instituta.

– Ekologija nije sama po sebi cilj, već ona mora imati korist po celokupno društvo, i zato je primena evropskih standarda i najboljih mogućih tehnologija važna za naš razvoj, rekao je ministar.

Šuha je objasnio da centar na čijem je čelu sarađuje sa približno hiljadu javnih i privatnih organizacija, kao što su istraživački centri, univerziteti, regulatorna tela, lokalne vlasti, udruženja industrijalaca, preduzeća unutar 60 „mreža“ koje podržavaju njegove institucionalne aktivnosti.

– Naš osnovni zadatak jeste razvoj jedinstvene baze na nivou čitave EU za usaglašavanje sistema merenja, kao i koordinacije evropskih i globalnih istraživačkih mreža u cilju pružanja pomoći zemljama kandidatima, kako bi razvile bolje razumevanje nekih delova evropskog zakonodavstva i kapacitete za njegovo sprovođenje, naglasio je on.

Na sastanku je dogovorena podrška jačanju kapaciteta u procesu implementacije direktiva EU kroz profesionalnu, analitičku i naučnu pomoć, u cilju doprinosa održivom razvoju u Evropi, navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.

Milisav Pajević

Hrana sutrašnjice, Zlatibor: Ako smo mi ono što jedemo, šta ćemo da budemo sutra?

02.10.2018

Izlagaci — Foto: Ambasada Švedske/Dragan Karadarević

Foto: Ambasada Švedske/Dragan Karadarević

Kako možemo promeniti svet hranom koju jedemo? Da li je to što jedemo globalno pitanje, jer utiče i na nas i na buduće generacije? Ili je to lokalno pitanje, budući da se hrana upravo tu i proizvodi – u lokalnim zajednicama?

Ovo su samo neke od tema dvodnevne konferencije ”Hrana sutrašnjice – Zlatibor” koju je ambasada Švedske organizovala u saradnji sa Švedskim institutom, opštinom Čajetina, Regionalnom razvojnom agencijom Zlatibor (RRA), kao i lokalnim organizacijama i preduzetnicima Zlatiborskog okruga.

”Hrana je odlična tema za saradnju između Srbije i Švedske. Ona znači mnogo toga – prvo poslovnu i trgovinsku saradnju. Sve maline koje se prodaju u Švedskoj stižu baš iz ovog dela Srbije. Imamo poslovni potencijal koji treba još razvijati. Ova tema je važna jer za proizvodnju zdrave hrane treba imati čistu životnu sredinu, a i Švedska i Evropska unija žele da i u Srbiji, bude čisto kao i u ostalim zemljama”, rekao je ambasador Švedske Nj.E. Jan Lundin.

Cilj švedskog projekta ”Hrana sutrašnjice” je promocija umrežavanja individualaca, grupa i organizacija koje se bave konceptom ”zelene hrane”. Hrana sutrašnjice okupila je predstavnike Zlatiborskog okruga (Arilje, Bajina Bašta, Kosjerić, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Sjenica, Užice i Čajetina) koji su se sastali sa ambasadorom i saradnicima i razgovarali o mogućnostima saradnje.

Uz brojne goste iz Švedske i regiona i uz prisustvo lokalnih proizvođača organske hrane, predstavljeni su primeri dobre prakse, što je i namera projekta ”Hrana sutrašnjice”- da se približe zelene inicijative, okupe lokalni preduzetnici koji se bave promocijom zelenog koncepta, kao i da se podstaknu predstavnici lokalnih zajednica da razmišljaju zeleno u procesu proizvodnje hrane.

“Govorimo o tome koliko je važna hrana i koliko je bitno razmišljati i usmeriti se na značaj sistemske proizvodnje hrane u jednom društvu. U ovaj projekat se nisu uključili samo pojedinci, već i mladi ljudi i start-ap organizacije koje se bave ovom temom sa ciljem da podignemo svest o značaju zdrave hrane”, rekla je menadžerka projekta Birgita Tenander iz Švedskog instituta.

O svom iskustvu u proizvodnji i plasmanu svojih proizvoda, kao i o izazovima sa kojima su se suočavali, govorili su i preduzetnici iz Srbije.

”Drago mi je što su ovde ljudi puni entuzijazma. Nadam se da ce nam se pridružiti i drugi poljoprivrednici i da ćemo svi zajedno, malim koracima doprineti očuvanju životne sredine. Moramo brinuti o tome kakvu planetu ostavljamo deci”, rekla je Jasmina Kostić vlasnica gazdinstva ”Koza i vuk” koja je urbani način života zamenila proizvodnjom kozjeg sira.

Manifestacija se nastavlja i danas, kada će biti reči o važnosti sinergije lokalnog sistema proizvodnje hrane, kao i o promociji i marketingu zdravog načina ishrane koji utiče na zdravlje svih ljudi.

1...1,0251,0261,027...1,676 Page 1,026 of 1,676

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM