Održan Klimaton i u Kragujevcu

29.10.2018

Klimaton Kragujevac — Foto: Grad Kragujevac

Klimaton je ove godine prvi put održan i u Kragujevcu.

Klimaton je globalni pokret posvećen rešavanju najvećih klimatskih izazova sa kojima se danas gradovi suočavaju i koncipiran je kao 24 časovni softver festival koji se u isto vreme, četvrtu godinu za redom, 26. oktobra održava u preko 100 gradova širom planete.

Učesnici su u timovima tokom 24 časa radili na pripremi rešenja za klimatske izazove grada Kragujevca.

Tema ovogodišnjeg Klimatona u Kragujevcu bila je kako motivisati građane da se aktivnije uključe u upravljanje otpadom na gradskom nivou.

Konkretno, primarna separacija otpada je identifikovana kao gorući problem i od učesnika se očekuje da kroz inovativna rešenja doprinesu njegovom rešavanju.

Učesnici su podršku tokom događaja, u pripremi svojih rešenja, dobili od stručnjaka iz oblasti upravljanja otpadom i poslovnog planiranja. Najinovativnije ideje će biti nagrađene.

Događaj su partnerski organizovali grad Kragujevac, Udruženje “Centar za ekološko obrazovanje i održivi razvoj“, Biznis inovacioni centar, Fakultet inženjerskih nauka i Udruženje “Un BeSo“.

Organizacija događaja je podržana od strane UNDP i Climate KIC.

Milisav Pajević

Uspešna letnja sezona apatinske Marine

28.10.2018

Apatinska marina — Foto: https://www.marinaapatin.rs

Iza apatinske Marine je još jedna veoma uspešna letnja sezona u kojoj je zabeležen rast svih turističkih parametara.

U poređenju sa prethodnim godinama, u porastu je korišćenje vezova, broj noćenja, kao i broj vožnji brodićem Apatinka.

U mnogim segmentima, već nakon prvih osam meseci ove godine porušeni su rekordi iz prethodnih godina.

– Izuzetno smo zadovoljni sezonom, poslovanje preduzeća je u usponu po svim pokazateljima, ali tu ne stajemo i već smo započeli pripreme za još bolje rezultate narednih godina. Prosečna popunjenost kapaciteta do kraja avgusta je bila 55.5 odsto, a naši gosti su izuzetno zadovoljni, o čemu svedoči visoka ocena na sajtu booking.com, koja iznosi 8.9 od mogućih 10. Ove godine smo imali i preko 70 stranih jahti koje su pristale u Marinu, neke od njih i više puta, kaže Ljiljana Krec, v.d. direktora Javnog preduzeća za upravljanje putničkim pristaništem i marinom.
Direktorka navodi stalan rad na poboljšanju kapaciteta kao važan činilac uspeha Marine. Ove godine je postavljen novi softver na ulazu na pontone, izvršena je popravka kapija i samih pontona, kao i renoviranje apartmana.

– U narednom periodu planiramo proširenje prijemnog dela, uvođenje prodaje suvenira, kao i modernizaciju konferencijske sale kako bi privukli što veći broj seminara i konferencija kod nas. Ovog proleća smo već ugostili sednicu grupacije nautičkog turizma u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, a cilj je da Marina postane redovno stecište ovakvih događaja, kaže Ljiljana Krec i dodaje da su upravo promocija ponude i marketing neki od segmenata u koje će biti uloženo u narednom periodu.

– Ulaganje u nastup na domaćem i međunarodnom tržištu nam je sada prioritet. Preveli smo veb sajt na engleski i nemački jezik, a u saradnji sa lokalnom samoupravom planiramo kampanju predstavljanja naše ponude široj javnosti u Srbiji i regionu. Imamo veliki turistički potencijal i značajne komparativne prednosti u odnosu na druge turističke lokacije, tako da smo u stanju da privučemo posetioce: ne samo nautičare, već i „obične“ turiste. Brodić Apatinka i prilika da se specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje vidi sa Dunava je zaista velika atrakcija, o čemu svedoče i brojni gosti, ne samo iz neposredne okoline, već i iz drugih gradova u Srbiji, ali i iz regiona. Njihovi utisci su nam najbolji pokazatelj da dobro radimo, zaključuje Ljiljana Krec.

Milisav Pajević

Jan Lundin: Hrana je neka crvena nit za veliki dijapazon saradnje između Srbije i Švedske

28.10.2018

U okviru inicijative Švedskog instituta “Food For Tomorrow” u Beogradu je predstavljen projekat Bee Connected koji kroz praktične korake promoviše važnost pčela za sistem proizvodnje hrane i očuvanje životne sredine kroz socijalno preduzetništvo.

U rezidenciji ambasadora Švedske bilo je reči o tome koliko pčele mogu uticati na naš život, kao i na koji način svaki građanin može pomoći pčelama u očuvanju biodiverziteta.

– Švedski institut i ambasada Švedske žele da sarađuju sa Srbijom na projektima vezanim za hranu, među kojima je i inicijativa Food for Tomorrow i projekat Bee Connected. Hrana je neka crvena nit za veliki dijapazon saradnje između Srbije i Švedske. Osim malina, koje su glavni izvozni proizvod za Švedsku, ovde postoji veliki potencijal koji je do sada neiskorišćen i na tome ćemo raditi. Smatram da postoje brojne mogućnosti saradnje između malih i srednjih preduzeća naše dve zemlje u sektoru hrane, rekao je ambasador Švedske Nj. E. Jan Lundin.

Inicijatori projekta BeeConnected su: ekološka organizacija Ekonaut, dizajn inkubator Nova Iskra i kompanija Happy Honey. U saradnji sa ambasadom Švedske projekat je predstavljen srodnim organizacijama, društveno odgovornim kompanijama i pojedincima.

BeeConnected kroz svoje aktivnosti prema principima socijalnog preduzetništva radi na konkretnim koracima koji doprinose podizanju svesti o važnosti pčela za sistem proizvodnje hrane, biodiverzitet i očuvanje životne sredine.

– U 2019. godini nameravamo da okupimo društveno odgovorne kompanije, organizacije i pojedince koji razumeju koliko je važno da vratimo prirodu u grad. Namera nam je da kroz praktično podizanje urbanih pčelinjaka i zelenih površina sa biljkama koje hrane i privlače pčele damo doprinos regeneraciji i obogaćivanju lokalnog ekosistema Beograda i okoline, rekla je Sabina Kerić iz ekološke organizacije Ekonaut.

Projekat “BeeConnected”,deo švedske inicijative “Food for Tomorrow”, ima za cilj uključivanje i informisanje šire javnosti o problemima sa kojima se globalno i lokalno suočavaju pčele i drugi insekti oprašivači.

Štiteći pčele, štitimo lokalni biodiverzitet, životnu sredinu i naše zdravlje koje zavisi od pristupa raznovrsnoj ishrani. Od stotinu najviše upotrebljavanih biljaka u ljudskoj ishrani, pčele oprašuju njih 70, što znači da dve trećine naše ishrane zavisi upravo od pčela.

Tokom sezone 2019. BeeConnected će obučavati nezaposlene osobe kroz praktičan rad sa iskusnim pčelarima-mentorima, kako bi i nezaposleni savladali potrebne veštine i postali pčelari.

Inicijativa “Food for Tomorrow” bavi se umrežavanjem organizacija, individualaca i grupa koji se bave konceptom “zelene hrane” i koji su zainteresovani za održivost sistema hrane na različitim nivoima.

Milisav Pajević

Kreativnost mladih u borbi protiv klimatskih promena

27.10.2018

Danas je završen Klimaton, događaj na kome su mladi šriom sveta tražili rešenja za aktuelne klimatske probleme.

Originalno zamišljen kao dvadesetčetvoročasovni hakaton, a osmišljen od strane organizacije Climate-Kic, Klimaton se proširio kao globalni koncept koji za cilj ima uključenje građana u rešavanje klimatskih promena. Climate-KIC takođe pruža kontinuiranu podršku gradovima u specifičnim problemima sa kojima se suočava svaki od njih.

Gradovi nakon što identifikuju oblast sa kojom imaju problem, pozivaju građane da smisle inovativna rešenja. Građani, čelnici i preduzetnici povezuju se i zajedno u narednih 24 časa stvaraju viziju svojih gradova. Inovacija je moguća kada se različite perspektive spoje a tako se dolazi do rešenja za klimatske probleme i osnažene zajednice.

Ove godine Klimaton se u isto vreme dešavao u 199 gradova u 62 zemlje. U Srbiji mladi su imali priliku da učestvuju u Novom Sadu, Šapcu, Nišu, Kragujevcu i Zaječaru.

Milan Zlatanović

Prekomerna upotreba plastičnih kesa u Pančevu

27.10.2018

Udruženje građana ECO13 u okviru projekata „Kampanja za smanjenu upotrebu plastičnih kesa u Pančevu“ sprovelo je u septembru mini istraživanje o stavovima građana o upotrebi plastičnih kesa.

Za potrebe evaluacije projekta konstruisan je poseban upitnik od sedam pitanja otvorenog i zatvorenog tipa, koja su se odnosila na mišljenja i stavove građana i građanki o upotrebi plastičnih kesa, o tome šta može da doprinese promeni svesti o uticaju prekomerne upotrebe plastičnih kesa, kakve su njihove navike i predlozi u vezi s tim.

Jelena Novakov, menadžerka projekta kaže da su istraživanje sproveli u 27 prodajnih prehrambenih objekata i da je njime obuhvaćeno 80 učesnika različitog uzrasta.

– Anketa je sprovedena na slučajnom uzorku od 80 ljudi različitog stepana obrazovanja i starosti. Najmlađi učesnik je imao 14 godina, a najstariji 86. Ispostavilo se da je 25 odsto anketiranih visokoobrazovanih, i da su u uzorku većinom bile žene, čak 60. Svaki ispitanik koji je pristao da učestvuje u anketi na poklon je dobio i pamučnu torbu, rekla je Novakov.

Kako naša sagovornica kaže, analiza rezultata pokazala je da su žene spremnije da nose cegere i torbe, kao i da je u toku prekomerna upotreba plastičnih kesa.

– Ohrabruje da je 50 od 80 učesnika ankete izjavilo da uvek sa sobom nosi neku ambalažu za kupovinu (platnene torbe ili cegere). Čak su nam prilazili i muškarci da dobiju torbu na poklon, kako bi im stojala u automobilu i bila pri ruci kad krenu u kupovinu, kaže Novakov.

Milesa Vojnović, saradnica u projektu kaže da ih je posebno iznenadilo da ljudi brinu o toksinima koji nastaju od truljenja kesa.

– Učesnici ankete smatraju da promeni navika ljudi u vezi sa plastičnim kesama više može da doprinese edukacija, odnosno širenje naučnih informacija o toksinima koji se oslobađaju prilikom njihovog truljenja (50), nego uvođenje naplate (30). Ovo je socijalno poželjan odgovor, koji se ne poklapa sa praksom, iako u kombinaciji sa naplatom, može da donese još bolji efekat. U okviru istraživanja dobili smo i zanimljive odgovore, posebno od dece, od kojih smo čuli da treba tate učiti o štetnosti plastičnih kesa jer ne žele da nose torbe u kupovinu a da njihove mame uvek nose torbe ili cegere. Bilo je raznih predloga kako umanjiti upotrebu plastičnih kesa: da budu skuplje od dva dinara, da se ukine proizvodnja plastičnih kesa, da se uvedu papirne kese, da treba učiti tate da nose torbe u kupovinu, kazala je Vojnović.

Svi učesnici smatraju da se plastične kese prekomerno upotrebljavaju. Na pitanje “Da li nosite platnenu kesu ili ceger pri odlasku u kupovinu?” potvrdno je odgovorilo čak 50 učesnika, negativno 10, ponekad pet i retko kad 15 učesnika.

– Ovo je, između ostalog, rezultat uvođenja naplate kesa u prodavnicama, jer je, prema izjavama trgovaca u pojedinim prodavnicama mešovite robe, znatno smanjena potrošnja plastičnih kesa. Na primer, u samoposluzi “Podunavlje” u Ulici Žarka Zrenjanina u Pančevu, prema izjavi trgovkinja u septembru je smanjena potrošnja plastičnih kesa. Sa 12.000 kesa pala je na samo oko 3.000, što je za 75 odsto manje nego pre uvođenja naplate, kaže Vojnović.
Tokom projekta urađeno je 230 torbi od pamuka koje su podeljene građankama i građanima, a odštampano je i 1.000 flajera o štetnosti plastičnih kesa, koji su ostavljeni u prodajnim objektima, u naplatnoj službi JKP Higijene, Vodovoda, u Gradskoj upravi kako bi se što veći broj građana informisao o ovoj temi.

Jelena Novakov kaže da je projekat pokazao da je narod spreman na promene u ponašanju samo da mu treba stvoriti uslove za to. Ona podseća da se u Srbiji troši više od 2.500 plastičnih kesa po glavi stanovnika godišnje, a u zemljama Evropske unije pet puta manje.

– Milijarde plastičnih kesa pomešanih sa ostalim otpadom trajno zagađuju životnu sredinu u Srbiji. Radi smanjenja prekomerne upotrebe plastičnih kesa i zaštite životne sredine, uvodi se plaćanje plastičnih kesa prilikom kupovine. Zato mi našim projektom i akcijama koje smo sproveli apelujemo na građane da koriste ceger i platnenu torbu i budu primer za druge iz svog okruženja, kaže Jelena Novakov.

Prema proceni ovog udruženja, korišćenje cegera i platnenih torbi prilikom svakodnevnih kupovina donosiće uštedu od 5.000 do 20.000 dinara godišnje.

Projekat je realizovan od jula do kraja oktobra pod sloganom „Bolje torba u ruci nego kesa na grani“.

Projekat je sufinansiran na konkursu Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Pančeva za 2018. godinu.

Milisav Pajević

Srbija spremna da se priključi gasovodu Turski tok

27.10.2018

Antić govori u Skupštini — Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić izjavio je juče, otvarajući Međunarodnu konferenciju o energetskoj bezbednosti evroazijskog prostora, da je Srbija spremna da se priključi gasovodu Turski tok i iskoristi šansu koju taj projekat pruža.

Antić je najavio da će uskoro biti nastavljena izgradnja tog gasovoda i da će krak ispod Crnog mora izaći tokom novembra na obalu Turske, a zatim će krenuti izgradnja gasovoda ka Bugarskoj.

Mogućnost da 10 do 15 milijardi kubnih metara ruskog gasa iz Turske prođe prema Bugarskoj, Srbiji, Mađarskoj i Austriji velika je prilika da unapredimo energetsku bezbednost, ocenio je ministar.

On je istakao da bi priključenjem na Turski tok pomenute zemlje postale tranzitne i ostvarivale bi od toga značajan profit.

Srbija veliku pažnju posvećuje tom projektu i spremna je da iskoristi mogućnosti koje on pruža. Ipak, to ne zavisi samo od nas, tu su susedne zemlje Bugarska i Mađarska, rekao je Antić.

Ministar je ukazao na to da je za našu zemlju značajno i povezivanje na Južni gasni koridor i gasovode TANAP i TAP, preko LNG terminala u Grčkoj, odnosno gasne konekcije između Grčke i Bugarske.

Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Veljko Odalović ocenio je da je energetska bezbednost važna u međunarodnim odnosima jer zemlje u odnosu na to kreiraju političke i geostrateške odluke.

Skup, koji se održan u Domu Narodne skupštine, organizovali su Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo rudarstva i energetike, Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu i Fondacija Enerdžipakt.

Forum je organizovan u tri sesije: pokretanje evroazijskog foruma o energetskoj bezbednosti, geopolitički i diplomatski izazovi u procesu globalne integracije i evroazijski omladinski savet.

Jedan od prioriteta skupa jeste regionalna koordinacija bezbednosti električne energije, kao i bezbednosti snabdevanja naftom i gasom.

Milisav Pajević

Nadležna ministarstva dogovorila koordinisan rad na rešavanju problema paljenja strništa

27.10.2018

strnjišta1 — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U Palati „Srbija“ juče je održan zajednički sastanak predstavnika Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, posvećen rešavanju problema paljenja strništa i njegovih posledica.

Ministarstvo zaštite životne sredine je, u okviru ukupnih aktivnosti na rešavanju negativnih pojava koje degradiraju i ugrožavaju životnu sredinu, pokrenulo inicijativu za zajedničko rešavanje problema paljenja strništa svih nadležnih organa u Srbiji.

Paljenje strništa, odnosno žetvenih ostataka, davnašnja je primitivna agrotehnička mera kojoj poljoprivrednici protivzakonito pribegavaju kako bi izbegli neophodne troškove, ali umesto ušteda, stvaraju veliku opasnost za okolinu, zagađenje životne sredine, nanose štetu poljoprivrednom zemljištu i ugrožavaju sveukupan biodiverzitet.

Posledice mogu biti pogubne, a šteta ogromna i teško nadoknadiva, čulo se na sastanku nadležnih ministarstava. Pri tom, zbog vremenskih prilika uzrokovanih klimatskim promenama, pojava požara na strništima je učestala.

Posledice požara koji je nastao paljenjem strništa na području Specijalnog rezervata prirode „Carska bara“ predstavljaju jasno upozorenje da se mora ustanoviti efikasan sistem mera kako bi se ubuduće takve pojave predupredile, konstatovali su učesnici sastanka.

Na sastanku je prihvaćena inicijativa Ministarstva zaštite životne sredine da se uspostavi koordinacija nadležnih ministarstava na čelu sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i pokrene pitanje usaglašavanja zakonskih odredbi i kaznene politike koja reguliše ovaj problem kroz različite sektorske oblasti.

Istovremeno, neophodno je javnosti, pre svega poljoprivrednicima, ukazati svu pogubnost loše agrotehničke prakse kako bi se ona zauvek prepustila istoriji.

Zajedničko angažovanje i rad na sprečavanju pojava uništavanja strništa paljenjem požara biće operacionalizovano kroz naredne aktivnosti ministarstava, zaključeno je na sastanku.

Milisav Pajević

Zagađenje vazduha – krivac za 33 miliona poseta lekaru zbog astme u toku godine

26.10.2018

arran-smith-408953-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash

Zagađenje vazduha predstavlja razlog za čak 33 miliona poseta bolnicama širom sveta čiji je uzrok astma* u toku jedne godine, otkrilo je istraživanje sprovedeno u 54 države. Njega su izveli Štokholmski institut za zaštitu životne sredine, Univerzitet Džordža Vašingtona i NASA.

* Astma je često hronično upalno oboljenje disajnih puteva. U uobičajene simptome spadaju teško disanje, kašalj, stezanje u grudima i kratak dah.

Više od 350 miliona ljudi na Zemlji pati od astme, a ova studija pokazala je da jedan od njenih mogućih pokretača upravo vazduh zagađen različitim hemikalijama i čađi. Čak jedna petina bolničkih zbrinjavanja zbog ove bolesti je, prema saznanjima tima naučnika, izazvana udisanjem prljavog vazduha.

Istraživači su upozorili da se loš kvalitet vazduha odražava i na milione rođenja pre termina kao i prevremene smrti.

Otprilike polovina odlazaka doktoru zbog zagađenja vazduha odigrala se u Aziji, pre svega u Indiji i Kini, koje imaju veliki broj stanovnika i labavije propise na polju emisija štetnih gasova.

“Svake godine milioni osoba širom naše planete završavaju u hitnoj pomoći zbog astmatičnih napada zato što udišu prljav vazduh. Zaključci našeg istraživanja ukazuju na to da bi oštrije politike usmerene na čišćenje vazduha smanjile opterećenje čovečanstva astmom i poboljšale stanje disajnih organa ljudi”, izjavila je Suzan Ananberg, vodeći autor izveštaja.

Jelena Kozbašić

Smeće uzvraća udarac: Koje su posledice nepravilnog odlaganja otpada?

26.10.2018

john-cameron-1060002-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash

Upravljanje otpadom ima za cilj da smanji rizik po životnu sredinu. Međutim, na neuređene deponije u Srbiji, tj. smetlišta, opasan otpad dospeva i iz kućnog otpada. To je najčešće ambalaža u kojoj su bile razne hemikalije za održavanje higijene, lekovi sa isteklim rokom upotrebe, baterije, štedljive sijalice sa živom. Građani zapravo i nemaju gde da odlože takav otpad jer nema organizovanog sakupljanja. Tamo gde ga ima, to je izuzetak, a ne pravilo.

Farmaceutski otpad iz kućnih apoteka trebalo bi da se odlaže u apotekama, ali to ne funkcioniše i retke su apoteke u Srbiji koje to sprovode u praksi. Od opasnog otpada koji potiče iz domaćinstava najdalje se otišlo sa reciklažom električnog i elektronskog otpada, a pojedini recikleri na poziv građana dolaze da otkupe ovu vrstu otpada.

Opasan otpad stiže čak i do novih sanitarnih deponija, upravo zato što se pre odlaganja ne obavlja njegovo sortiranje, tako da se odlaže i ono što ne bi trebalo. Ukoliko je mesto odlaganja smetlište ‒ na kome se otpad povremeno zapali i štetne materije prodru u zemljište i podzemne vode ‒ zagađenje životne sredine je gotovo neminovno. Opasnim otpadom, u najširem smislu, naziva se otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija predstavlja pretnju po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

„Svaki otpad koji sadrži opasne i štetne materije može da se širi u okolinu, bilo da prodre u podzemlje, bilo da se razvejava u obliku čestica ‒ što je još gore ukoliko do toga dolazi posle spontanog gorenja i eksplozija na deponiji. Naročito je loše kada štetne materije koje su rastvorive prodru u podzemne vode ili dospeju u površinske vode. Nije isto ukoliko je neki teški metal rastvoriv ili nerastvoriv, jer od toga zavisi da li će ući u proces poljoprivredne proizvodnje, u lanac ishrane i tako dospeti do ljudi”, kaže dr Slobodan Tošović, savetnik ministra zaštite životne sredine Republike Srbije.

Kod nas se po okolini decenijama razbacivao svakakav otpad, ne samo komunalni, već i industrijski. Tako je i opasan „istorijski otpad”, kako se naziva jer se dugo gomilao u industrijskim postrojenjima, završio ne samo unutar fabričkih dvorišta, magacina i slično već i na smetlištima komunalnog otpada i u vodotocima. U tom otpadu ima organskih rastvarača, polihlorovanih bifenila, boja, azbesta, šljake, otpadnih ulja, emulzija i raznih drugih štetnih hemikalija.

“Što se tiče opasnog otpada koji je poreklom iz industrije, a industrije su najveći generatori opasnog otpada, tu ima mnogo složenijih i opasnijih stvari od ovih o kojima mi govorimo kad je u pitanju opasan otpad iz komunalnog otpada. Tu može da bude mnogo organskog otpada, posebno onog koji se teško razgrađuje i koji raznim putevima može da dođe u lanac ishrane. To važi i za mnoga neorganska jedinjenja, posebno teške metale”, objašnjava dr Tošović.

Industrijski otpad treba ukloniti i pre nego što se prostor neke fabrike ustupi drugim korisnicima. U tom otpadu najčešće se mogu naći: nikl, kadmijum, olovo, hrom, arsen, ali i cink i bakar, koji mogu biti štetni u velikim koncentracijama. Poseban problem predstavljaju polihlorovani bifenili ili skraćeno PSB jedinjenja koja su najzastupljenija u transformatorima. Polihlorovani bifenili sintetizovani su u Americi dvadesetih godina 20. veka, a u Evropi su zabranjeni 2001. godine zbog mogućeg kancerogenog, mutagenog i teratogenog dejstva. Iako je rok za zbrinjavanje tih jedinjenja kod nas 2019. godina, nije realno očekivati da će to moći da se završi do tada. Međutim, posle 2025. biće na snazi potpuna zabrana upotrebe PSB jedinjenja.

„Danas u životinjskom svetu imamo akumuliranu veliku količinu POPS (RORs) hemikalija, na primer ‒ u kitovima ubicama, fokama, morskim psima. Što je životinja na višem nivou lanca ishrane ‒ ona više toga akumulira. PSB je takođe POPS hemikalija, korišćena u trafo-uljima zato što je dobar izolator. Takođe je i dobar zaštitnik drveta. Ljudi su čamce i ograde mazali PSB-om, znači da postoji u našem okruženju. Kasnije je utvrđeno da se akumulira u organizmu, u masnim tkivima i da kao takav deluje kancerogeno. Tog otpada i dalje ima. Isto tako, ako imate trafostanicu koja još ima PSB, a i dalje je u dobrom stanju, vi je nećete menjati do trenutka dok ona više nije za upotrebu”, kaže dr Slobodan Tošović.

Izvor: RTS

Zdravija deca u zdravijoj Srbiji

26.10.2018

u--esnici-panela-zdravija-deca — Foto: PKS

Na panel diskusiji “Zdravija deca u zdravijoj Srbiji” koju su u Palati Srbije organizovali Savez za školski sport Srbije i kompanija Nestlé, istaknuto da institucije, nevladine organizacije, privatni i društveni sektor treba da zajedničkim naporima utiču na zdravije životne stilove dece i rade na poboljšanju njihovog znanja o značaju pravilne ishrane i važnosti fizičke aktivnosti. Tom prilikom istaknut značaj kampanje PKS “Teži ravnoteži”.

U panelu, koji je otvorio državni sekretar za sport Predrag Peruničić, učestvovali su Dimitrije Ivanović, sekretar Udruženja za prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, dr Dragana Jović, načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, , Željko Tanasković, predsednik Saveza za školski sport Srbije, Koraljka Novina Brkić, nutricionistkinja kompanije Nestlé i Melitta Ostojić, nastavnica fizičkog vaspitanja u OŠ „Đuro Salaj” iz Subotice.

Kao pozitivan primer promocije pravilne ishrane i redovne fizičke aktivnosti istaknuta je i nacionalna kampanja „Teži ravnoteži” koju su pokrenuli Ministarstvo zdravlja Republike Srbije i Privredne komore Srbije – Udruženje za prehrambenu industriju, kao podršku Nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih. Ovu kampanju podržalo je šest kompanija iz Udruženja sa ciljem da zajednički rade na edukaciji i informisanju građana o ovim važnim temama.

Sa posebnim naglaskom na promociju preventivnih mera – pravilne ishrane i svakodnevne fizičke aktivnosti – učesnici su diskutovali o rezultatima projekata koji su do sada zajedničkim snagama sprovođeni kako bi se pomoglo odrastanje zdravijih generacija, ali i istakli da je još bliža saradnja svih relevantnih sektora neophodna.

Prema rezultatima istraživanja koje je Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ sproveo u okviru projekta Zdravo Rastimo, svakodnevnu fizičku aktivnost u trajanju od najmanje jedan sat dnevno imalo je 39,1 odsto anketiranih učesnika. Kako bi poboljšao ovu statistiku, Savez za školski sport Srbije trenutno u sistem školskih sportskih takmičenja uključuje više od 180.000 učenika i učenica kroz 15 sportskih grana.

Učesnici su najavili da će u narednim godinama odvojiti dodatne resurse i usmeriti kapacitete ka promovisanju zdravijeg životnog stila u Srbiji, renovacije proizvoda i konkretne akcije koje će doprineti odgajanju zdravijih generacija, te izrazili nadu da je ovaj panel jedan od prvih koraka ka pozitivnim promenama.

Izvor: Privredna komora Srbije

Poboljšanje energetske efikasnosti godišnje bi uštedelo 500 milijardi dolara

26.10.2018

Poboljšanja na polju energetske efikasnosti moglo bi da uštedi više od 500 milijardi dolara godišnje. Tako tvrdi Internacionalna energetska agencija (IEA), koja smatra da kada bi se odgovarajuće mere uvele, gasovi staklene bašte bi dostigli vrhunac vrlo brzo, a zatim bi lagano počeli da opadaju, iako se prognozira da će svetska ekonomija da se duplira do 2040. godine.

Novi izveštaj ove organizacije govori kako bi efikasnije mere dovele do toga da globalno dobijemo duplo veću ekonomsku vrednost energije koju trošimo. Kada bismo odmah počeli da implementiramo bolje zakone, do 2040. godine, sa 60% više zgrada, 20% većom populacijom i skoro duplo većom ekonomijom, koristili bismo nešto malo više energije nego što je to slučaj danas.

Agencija je stavila akcenat na energetsku efikasnost saobraćaja, klima uređaja, građevinskog sektora, avijacie i transporta.

Iako su ovo ohrabrujuće vesti, izveštaj upozorava na smanjene napore donosioca odluka jer je u poslednjih dve godine uvedeno manje novih standarda i zakona a to je dovelo do povećanja potražnje energije 2017. godine.

Dr Fatih Birol, izvršni direktor agencije izjavio je: „Energetska efikasnost bi omogućila ekonomski rast, smanjila bi emisije štetnih gasova i obezbedila energiju za više ljudi.“
„Naše istraživanje pokazalo je da bi ispravni energetski zakoni bili dovoljni da smanjimo emisije gasova staklene bašte za 40% onoga što je planirano i to bez novih tehnologija.“

Milan Zlatanović

Izvor: energylivenews

Povećana krađa drveta, šumari apeluju: Ne kupujte drvo koje nije žigosano šumskim žigom

26.10.2018

rawpixel-593606-unsplash — Foto: Unsplash

U prvih devet meseci ove godine u Šumskom gazdinstvu “Toplica”, koje se na teritoriji opština Prokuplje, Blaca i Kuršumlije prostire na ukupnoj površini od 62.475 hektara, oduzeto je 493,41 kubni metar ogrevnog drveta zbog bespravne seče i stavljanja u promet drveta bez žiga i propratnica.

Zaposleni u Šumskoj upravi Prokuplje oduzeli su 256,71 kubni metar ogrevnog drveta, Kuršumlije 165,34, a Blaca 71,36 kubnih metara.

“U odnosu na prethodne godine, oduzeto je više ogrevnog drveta od pojedinaca koji nisu imali odgovarajuću dokumentaciju za seču i promet. U akcijama oduzimanja ogrevnog drveta imali smo izuzetno dobru saradnju sa pripadnicima Policijske uprave Prokuplje”, rečeno je u Šumskom gazdinstvu “Toplica” u Kuršumliji.

Šumari apeluju na kupce da ne kupuju drvo koje nije žigosano šumskim žigom i za koje nije izdata propratnica, odnosno otpremnica.

Izvor: Topličke vesti

U Srbiji prodato 150 električnih vozila i oko 250 hibridnih, neophodno više punjača

26.10.2018

U Srbiji je do sada ukupno prodato 150 električnih vozila i oko 250 hibridnih, rekao je predsednik Asocijacije uvoznika vozila Miloš Petrović.

On je izjavio da se nada da ćemo uskoro urediti zakonski i tu oblast i stimulisati prodaju takvih vozila.

Prema Petrovićevim rečima, u Srbiji je prošle godine prodato 19 vozila koja su potpuno na električni pogon.

Država je postavila pet punjača na svim graničnim prelazima, a na tenderu biće nabavljeno još 10 novih punjača.

“Ali, bez stotinak punjača neće doći svi veliki svetski proizvođači, koji inače sami postavljaju punjače za korisnike svojih modela”, dodao je Petrović.

Izvor: eKapija

Crnogorci za primer: Kako zajednički možemo da unapredimo stanje životne sredine?

26.10.2018

Akcija Let's do it Montenegro Crna Gora — Foto: ADP-Zid

Akcija Let’s do it, Montenegro! je realizovana 14. septembra 2018. godine pod sloganom Nastavljamo drugačije na teritoriji 21 crnogorske opštine i to: Šavnik, Berane, Podgorica, Tuzi, Golubovci, Cetinje, Pljevlja, Danilovgrad, Ulcinj, Bar, Tivat, Kotor, Budva, Herceg Novi, Žabljak, Andrijevica, Petnjica, Kolašin, Bijelo Polje, Rožaje, Nikšić, Mojkovac.

Akcija je trajala od 9 do 13 časova, tokom koje je više od 9 500 učesnika prikupilo najmanje:

2 164 kese otpada,
77 kubika biljnog i građevinskog otpada,
9 kontejnera,
45 kamiona otpada,
46 tona otpada.

Većina opština je za svoje građane obezbedila materijal za rad, hranu i osveženje, kao i odvoz prikupljenog otpada.

Medijski partner kampanje bila je RTCG, a Nacionalni parkovi Crne Gore su podržali akciju time što su obezbedili nagrade za najaktivnije koordinatore, grupe i pojedince. Podršku akciji pružila je i Delegacija EU u Crnoj Gori.

Cilj ove akcije, da se podstaknu svi građani na aktivnije učešće u svojoj zajednici, je postignut – a ostvarenje postavljenih sekundarnih ciljeva, revitalizacija i unapređenje socijalnog kapitala, je dokazano kroz delovanje velikog broja ljudi i različitih subjekata u akciji.

Let’s to it, Montenegro! je još jednom pokazao da samo zajedno možemo da unapredimo ambijent u kojem živimo!

Izvor: ADP-Zid

Uskoro novo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Temerinu

26.10.2018

TrivanTemerin — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan sa saradnicima održao je sastanak sa predstavnicima Opštine Temerin koje je predvodio zamenik predsednika opštine Temerin Nikola Ember, povodom realizacije projekta za izgradnju prečistača otpadnih voda, odnosno rešavanja najznačajnijih pitanja zaštite životne sredine u ovoj opštini.

Sastanak predstavlja nastavak započete saradnje Ministarstva zaštite životne sredine sa lokalnom samoupravom Temerina na realizaciji ovog projekta, za koji je obezbeđena podrška Pokrajinske vlade.

U Temerinu je u funkciji privremeni prečistač otpadnih voda koji je na granicama iskorišćenosti kapaciteta, zbog čega je lokalna samouprava pokrenula projekat i pripremila projektno-tehničku dokumentaciju za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda čime će trajnije biti rešen taj veliki infrastrukturni problem.

Ministar Trivan je izrazio punu podršku projektu izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u opštini Temerin i istakao da će Ministarstvo obezbediti veći deo sredstava neophodnih za njegovu realizaciju.

– Iako mala opština, Temerin je primer pametne i napredne lokalne samouprave koja s punom odgovornošću i ozbiljnošću rešava pitanja od ključnog značaja za život svojih stanovnika. Posebno su značajni kontinuitet i istrajnost. Vaš dugogodišnji rad na rešavanju ovog pitanja pokazatelj je i drugim opštinama kako bi trebalo razmišljati i rešavati probleme u zaštiti životne sredine, naglasio je ministar.

Oblast voda jedna je od najznačajnijih u zaštiti životne sredine, i izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda od najvećeg značaja za bolji kvalitet pijaćih voda i očuvanje vodnog resursa u Srbiji, zbog čega ćemo izgradnjom takvog prečistača u Temerinu biti korak bliže ostvarenju naših zajedničkih ciljeva, dodao je Trivan.

Predstavnici opštine izrazili su zahvalnost na pomoći, ističući da su do sada kucali na brojna vrata koja se nisu otvarala, a sada se desilo da su se vrata odmah otvorila, i po prvi put projekat zajednički podržan.

Realizacijom projekta, žitelji Temerina dobiće prečistač otpadnih voda I faza od 18000 ES (ekvivalent stanovnika), znatno većeg kapaciteta u odnosu na sadašnji od 2400 ES, čime će biti unapređeni sanitarni uslovi i život građana, u skladu sa evropskim i svetskim standardima.

Milisav Pajević

1...1,0101,0111,012...1,676 Page 1,011 of 1,676

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM