Rumunija – plan za razvoj energije vetra

31.10.2024

vetar — Photo-illustration: Unsplash (insung yoon)

Kako bi se ponovo, nakon 10 godina, podstakao rast energije vetra u Rumuniji, ministar energetike Sebastian Burduja predstavio je nove planove.

Kao prvi korak najavljene su aukcije za dodelu ugovora o razlici u ceni (CfD) za kopnene vetroelektrane, koje će započeti odmah. Preciznije, očekuje se da će prva aukcija biti pokrenuta u novembru, a obuhvatiće kapacitet od 1,5 GW uz korišćenje dvosmernih CfD-ova uz podršku sredstava Evropske unije. Cena će biti ograničena na 82 evra po MWh. Druga aukcija planirana je za 2025. godinu.

Ministar je naglasio da se, uz podršku Evropske unije, paralelno radi na proširenju elektroenergetske mreže kako bi se omogućilo priključenje novih kapaciteta. Vlada planira stabilizaciju mreže, koja će se sve više oslanjati na obnovljive izvore energije, sa investicijom od 1,2 milijarde evra iz sredstava Evropske unije. Za projekte skladištenja planirano je izdvajanje od 150 miliona evra iz javnih fondova.

Pročitajte još:

U planu je i izgradnja prve vetroelektrane na moru u Crnom moru, koja bi trebalo da bude operativna do 2032. godine. Zakon o energiji vetra na moru usvojen je u aprilu ove godine kao podrška izgradnji takvih vetroelektrana, a identifikovane su dve lokacije na kojima će vetroturbine biti fiksirane za dno.

Trenutno Rumunija ima 3 GW kapaciteta energije vetra na kopnu, čime se pokriva oko 16 odsto nacionalnih potreba za električnom energijom. Međutim, tokom poslednjih deset godina izgrađeno je vrlo malo novih kapaciteta, pa je cilj da se udeo energije vetra u energetskom miksu poveća na 36 odsto do 2030. godine, navodi se na sajtu WindEurope.

Energetski portal

Predstavljen paket strateških predloga za Evropski Zeleni dogovor

31.10.2024

eko NOVO — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Na Generalnoj skupštini zelene ekonomije, koja se održava u okviru sajma Ecomondo u Riminiju 5. i 6. novembra, predstavljen je paket od osam ključnih strateških predloga za unapređenje evropskog Zelenog dogovora.

Inicijativa Nacionalnog saveta za zelenu ekonomiju, u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine i energetske bezbednosti Italije i uz podršku Evropske komisije, ima za cilj promovisanje tranzicije ka održivoj ekonomiji i povećanje angažovanja u oblastima koje obuhvataju klimatske akcije, obnovljive izvore energije, cirkularnu ekonomiju i održivu mobilnost.

„Evropski Zeleni dogovor donosi promene širokog spektra kako bi se suočio sa dvema ključnim krizama – klimatskim izazovima i nedostatkom prirodnih resursa“, izjavio je Edo Ronki, predsednik Fondacije za održivi razvoj. Uz pozitivne rezultate u smanjenju emisije gasova staklene bašte i unapređenju efikasnosti korišćenja resursa, Ronki naglašava potrebu za nastavkom mera energetske efikasnosti i dodatnim investicijama.

Predlozi obuhvataju sledeće ključne tačke:

Posvećenost klimatskim ciljevima – EU je uspela da smanji emisije gasova staklene bašte za 29 odsto od 1990. do 2023. godine i, sa trenutnim trendom smanjenja od pet odsto u 2023. godini, može postići cilj smanjenja od 55 odsto do 2030. godine, uz tehnološke i ekonomske koristi.

Energetska efikasnost – Potrebna je dugoročna podrška za unapređenje energetske efikasnosti zgrada i smanjenje energetskih troškova. Italiji i zemljama sa visokim dugovima potrebna je evropska garancija za dugoročne kredite, kao i podrška za domaćinstva sa niskim primanjima. Takođe, neophodna je kampanja informisanja za smanjenje energetskih troškova.

Obnovljivi izvori energije – Podsticanje svih obnovljivih izvora energije, uključujući biogas, radi postizanja energetske sigurnosti.

Održiva mobilnost – Unapređenje javnog prevoza, biciklističke infrastrukture i električnog transporta u gradovima.

Cirkularna ekonomija – Jačanje tržišta za sekundarne materijale kroz nove regulative i podsticanje bioekonomije.

Očuvanje prirodnog kapitala – Promocija organskih praksi u poljoprivredi koje doprinose očuvanju prirodnih resursa.

Uključenje kompanija – Podrška malim i srednjim preduzećima u primeni ekoloških standarda.

Finansijska podrška – Novi evropski finansijski instrumenti za podsticaj privatnih investicija u održivi razvoj.

Ovi strateški predlozi biće prosleđeni evropskim i italijanskim institucijama, s ciljem da doprinesu razvoju održivih politika i obezbede podršku za zelenu tranziciju Evrope.

Energetski portal

Novi model veštačke inteligencije za pouzdanije upravljanje električnim mrežama

31.10.2024

nauka-kompjuter-softver — Foto: Pixabay (Tung Lam)

Značajno uvećanje kapaciteta obnovljive energije u svetu dovelo je brojnih izazova kada je u pitanju upravljanje električnom mrežom. Budući da je proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora u velikoj meri neizvesna, dok uvećanje broja električnih vozila i distibuirani sistemi proizvodnje energije uvode promene u potražnji, tradicionalne metode upravljanja mrežom teško se nose sa ovim izazovima u realnom vremenu.

Inspirisani novonastalim problemom, istraživači sa Univerziteta Virdžinije razvili su model veštačke inteligencije koji povećava pouzdanost i efikasnost mreža u uslovima sve veće neizvesnosti, posebno u kontekstu povećane upotrebe zelene energije i električnih vozila.

Novi model je zasnovan na grafičkim neuronskim mrežama sa višestrukom vernošću (GNN) – vrsti veštačke inteligencije dizajniranoj za unapređenje analize protoka energije. Pristup „višestruke vernosti“ omogućava modelu veštačke inteligencije da koristi velike količine podataka nižeg kvaliteta (niske vernosti), dok istovremeno koristi manje količine visoko preciznih podataka (visoke vernosti).

Pročitajte još:

Podaci niske vernosti se često koriste u većim količinama jer su lakše dostupni i jeftiniji za prikupljanje, iako nisu sasvim tačni ili potpuni kao podaci visoke vernosti, koji su precizniji, ali obično skuplji i složeniji za prikupljanje. Podaci niske vernosti omogućavaju modelu da brzo nauči opšte obrasce, dok manja količina visoko preciznih podataka pomaže u finom prilagođavanju modela za postizanje veće tačnosti.

Foto-ilustracija: Unsplash (ryan-searle)

Primenom ovog modela, sistem može da donosi odluke u realnom vremenu i prilagodi se promenama, poput kvarova na dalekovodima, optimizujući proizvodnju i distribuciju energije iz različitih izvora u skladu sa promenljivim uslovima na mreži. Novi AI model integriše i detaljne i pojednostavljene simulacije kako bi optimizovao rešenja u roku od nekoliko sekundi, poboljšavajući performanse mreže čak i u nepredvidivim uslovima.

„Obnovljivi izvori energije i električna vozila menjaju pejzaž, i potrebna su nam pametnija rešenja za upravljanje mrežom“, rekao je Negin Alemazkur, docent i vodeći istraživač projekta. „Naš model pomaže u donošenju brzih i pouzdanih odluka, čak i pod nepredvidivim uslovima.“

Ovaj model donosi ključne prednosti: zahteva manje računarske snage, precizniji je i otporan je na promene u mreži, kao što su kvarovi na linijama. Predstavlja korak ka stabilnijoj energetskoj budućnosti, olakšavajući integraciju obnovljivih izvora i pružajući temelje za pouzdanije električne mreže.

Energetski portal

Planirana izgradnja Regionalnog centra za upravljanje otpadom u Novom Sadu

31.10.2024

novo, deponija — Foto-ilustracija: Unsplash (katie-rodriguez)

Foto-ilustracija: Unsplash (nemanja-stevic)

U Novom Sadu je nedavno održana radionica projekta pod nazivom „Tehnička pomoć za uspostavljanje regionalnog sistema upravljanja otpadom za Grad Novi Sad i opštine novosadskog regiona“, koji finansira Evropska unija. Skup je okupio ključne predstavnike Grada Novog Sada i okolnih opština Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Srbobran, Temerin i Vrbas, kao i predstavnike javnih komunalnih preduzeća.

Vanja Petković, članica Gradskog veća zadužena za ekologiju, energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine, istakla je da je izgradnja Regionalnog centra za upravljanje otpadom predviđena da počne 2025. godine, sa završetkom projekta do 2031. godine uz podršku IPA fondova Evropske unije.

Pročitajte još:

Gašenje TE „Kolubara“ i TE „Morava“ – EPS raspisao tender za konzervaciju i procenu uticaja na životnu sredinu

Takođe je istakla značajne gradske inicijative koje doprinose ekološkoj osvešćenosti i boljem upravljanju otpadom. „U maju smo otvorili prvo od tri planirana reciklažna dvorišta, investirajući oko 190 miliona dinara, dok je Ministarstvo za zaštitu životne sredine uložilo dodatnih 32 miliona dinara u opremu. Osim toga, postavili smo 376 kontejnera za staklo, 60 podzemnih kontejnera za PET ambalažu i 100 plavih zvona za papirni ambalažni otpad, a planiramo dodatno proširenje kapaciteta za recikliranje do kraja godine,“ rekla je Petković.

U Novom Sadu se dnevno odloži oko 1.500 tona otpada, od čega 400 do 500 tona čini komunalni otpad, a ostatak je građevinski materijal. Grad je pokrenuo niz inicijativa da se ovaj otpad adekvatno reciklira ili ponovo upotrebi, što je u skladu sa širim ekološkim ciljevima grada.

Projekat izgradnje Regionalnog centra za upravljanje otpadom ključan je element u strategiji Novog Sada za očuvanje životne sredine i održivi razvoj.

Energetski portal

Izgradnja novog kolektora sprečiće izlivanje otpadnih voda u Nišavu

31.10.2024

IMG-922e5548bd19057a9fb91b0f52daf3a2-V — Foto: Grad Niš

U Nišu je u toku izgradnja glavnog desnoobalnog kolektora ispod Nišave kod mosta u Medoševcu takozvani sifonski prelaz, koji treba da objedini sve otpadne vode sa severne strane Nišave i spoji se sa kolektorskom mrežom na drugoj obali.

Nakon izgradnje ukinuće se postojeći kanalizacioni izlivi na desnoj obali, a omogućiće se transport otpadne vode do postojećeg nišavskog kolektora na levoj obali, da bi se nadalje otpadne vode vodile do budućeg Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na lokaciji „Ciganski ključ“, navodi se na sajtu grada Niša.

Trasa novoprojektovanog kolektora polazi od postojećeg ispusta na desnoj obali Nišave, odnosno od ulivne građevine „Ovčepoljska“. Ovaj objekat je izveden kao glavni ispust desne obale, ispust glavnih odvodnih korektora „Beograd mala“ i „12. februar“.

„Kada se kolektor pusti u funkciju imaćemo uslove da ugasimo sva izlivna fekalna mesta u gradu i to će i te kako poboljšati ekološku sliku u celini, dok se završetak radova očekuje za dve nedelje“, naglasila je Dorijana Nešić, diplomirani građevinski inženjer i predstavnik preduzeća „Poslovnost“ koje je i izvođač radova.

Pročitajte još:

Prof. dr Dragan Milićević sa Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu rekao je da se sifonski prelazi rade svuda gde se kanalizacija ukršta sa rekama i upravo oni omogućavaju prelaz otpadnih voda sa jedne na drugu stranu.

Karakteristika ovog prelaza je to da on po dimenzijama prevazilazi sve u našoj zemlji i predstavlja izuzetno tehničko rešenje, kakvo do sada nije izvedeno na ovim prostorima.

Prema njegovim rečima, posebna karakteristika ovog sifonskog prelaza, jeste da se ispod reke postavljaju tri cevi profila 600 i 1000 koje će omogućiti nesmetan protok otpadnih voda, ali i obezbediti da, i u slučaju zapušenja jedne cevi, sistem funkcioniše nesmetano.

Energetski portal

Trikovi za uštedu struje u domaćinstvu – potrošnja nam je oko tri puta veća od evropskog proseka

31.10.2024

sijalica , struja, energija — Foto-ilustracija: Pixabay (mrbobdobolina)

Srbija je među „zemljama rasipnicama“ jer je potrošnja struje oko tri i po puta veća od evropskog proseka. Stručnjak projekta USAID-a ,,Bolja energija“ Marko Filipović, savetuje građanima racionalizaciju potrošnje u skladu sa potrebama. Praktično, kaže, treba da u domaćinstvima uključujemo veš-mašinu i bojler tokom jeftinije tarife, kada možemo da smanjimo potrošnju i do tri puta. Primenom svih mera energetske efikasnosti u zgradama, ističe, može da se uštedi i do 40 odsto energije.

Samo stambene zgrade u Srbiji utroše trećinu električne energije, pokazao je ,,Energetski kalkulator“ projekta ,,Bolja energija“ USAID-a. Štednja energije je, međutim, prioritet, a na to je posebno ukazala poslednja energetska kriza.

Marko Filipović, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, rekao je da se najviše struje, 70 odsto, troši na zagrevanje i klimatizaciju domaćinstva, ali i na korišćenje uređaja.

,,Primenom svih mera energetske efikasnosti u zgradama, može da se uštedi 40 odsto energije“, ističe Filipović.

Prema podacima iz projekta, kaže, može se prilično uštedeti na racionalnom korišćenju uređaja, poput bojlera koji treba da se uključuje za vreme jeftinije tarife, odnosno noću, kada se ostvaruju ogromne uštede – čak tri puta.

Pročitajte još:

Poklopac za šerpe i led sijalice

Govoreći o upotrebi veš-mašine, Filipović kaže da se treba koristiti u kraćim intervalima, odnosno da se podesi da radi na nižoj temperaturi, kao i da se uključuje u periodu od 22 sati do 8 sati.

,,Postoje i savremene veš-mašine koje imaju tajmere sa odloženim startom, da bi se uključile u periodu kada je jeftinija struja“, navodi Filipović.

Prilikom kuvanja, kaže, ušteda može da se ostvari kada koristimo poklopace za šerpe i lonce.

Filipović dodaje da se može i na osvetljenju uštedeti, ako koristimo led sijalice, u zgradama i do 80 odsto, kao i senzorsko paljenje uz led tehnologiju.

,,Savet građanima je racionalizacija potrošnje, u skladu sa njihovim potrebama. Mora da se razmisli kada se i kako koriste uređaji. Sve to utiče na značajno manju potrošnju energije i računa za struju“, ukazuje Filipović.

Izvor: RTS

Hoće li svet uspešno zaštititi 30 odsto Zemljine površine do 2030. godine?

30.10.2024

priroda , jezero — Foto-ilustracija: Unsplash (Nils Lindner)

Tokom Konferencije o biodiverzitetu koja je održana u Montealu u decembru 2022. godine, zemlje članice Konvencije o biološkoj raznovrsnosti (CBD) postavile su cilj o zaštiti 30 odsto Zemljine površine do 2030. godine. Međutim, prema podacima koji su navedeni u novom Izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) i Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) – Protected Planet za 2024. godinu, u ovom trenutku se unutar registrovanih zaštićenih i očuvanih područja nalazi svega 17,6 odsto kopna i kopnenih voda, kao i 8,4 odsto okeanskih i obalnih područja.

U 2020. godini došlo je do povećanja, koje slikovito predstavlja više od dvostruke veličine Kolumbije. Međutim, kako se navodi, do 2030. godine treba da se dodatno zaštiti kopnena površina koja je približno veličine Brazila i Australije zajedno, a kada je reč o morskoj površini, ona treba da bude veća od Indijskog okeana.

Izveštaj je pokazao da je najveći napredak od 2020. godine postignut u okeanu, ali se najveći deo tiče nacionalnih voda. Sa druge strane, u oblastima koje su van nacionalne jurisdikcije, pokrivenost je manja od 11 odsto ukupne površine morskih i obalnih zaštićenih područja, iako otvoreno more pokriva čak 61 odsto okeana.

Još jedan problem jeste što područja koja su već pod zaštitom nisu ujedno i ona područja kojima je potrebna najhitnija zaštita. Štaviše, samo oko 20 odsto teritorija koje su naučnici identifikovali kao najvažnija za biodiverzitet imaju potpunu zaštitu. Trećina područja koja su označena kao najvažnija ne uživaju nikakvu zaštitu i sprovođenje mera za sprečavanje njihove degradacije i gubitka biodiverziteta.

Pročitajte još:

Čak i ona područja koja su podvedena pod zaštitu, postavlja se pitanje da li se njima upravlja pravedno. Tome doprinosi informacija da manje od četiri odsto ovakvih teritorija upravljaju domorodački narodi i lokalne zajednice. Potrebno je poštovati prava ovih ljudi i osigurati da će se njihovo znanje i glas čuti i uključiti u proces donošenja odluka.

Pored toga, kako bi se ostvario pravedan cilj do 2030. godine, neophodno je ojačati međunarodnu saradnju između država, organizacija i zajednica, radi razmene znanja i resursa.

Sve ovo je uslovljeno i razvojem boljeg mehanizma za prikupljanje, analizu i razmenu podataka koji su potrebni za razumevanje efikasnosti i pravednosti upravljanja postojećim zaštićenim područjima.

Katarina Vuinac

Kampanja „Ovo nije samo bara“: Sprečimo nestajanje vlažnih staništa

30.10.2024

Uz podršku Švedske, Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) pokreću kampanju „Ovo nije samo bara“. Cilj kampanje je podizanje svesti javnosti o važnosti očuvanja vlažnih staništa, a sprovodi se u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Kampanja će informisati javnost o brojnim koristima vlažnih staništa za ljude i životnu sredinu, i pozvati upravljače zaštićenih područja, lokalne samouprave, kompanije, kao i naučnoistraživačke institucije i organizacije civilnog društva da predlože i sprovedu konkretne mere za zaštitu ovih dragocenih ekosistema.

„Vlažna staništa pružaju širok spektar koristi za životnu sredinu i ljude. Od očuvanja biodiverziteta i smanjenja rizika od poplava, do prečišćavanja vode i skladištenja ugljen-dioksida, ovi delikatni ekosistemi igraju ključnu ulogu u zaštiti prirodne ravnoteže i dobrobiti ljudi. Vlažna staništa su i dom mnogih ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, čime doprinose očuvanju biodiverziteta“, rekao je Pol Kolins, prvi sekretar u Ambasadi Švedske u Beogradu.

„Oko 85 odsto vlažnih staništa na globalnom nivou već je izgubljeno usled zagađenja, isušivanja i invazivnih vrsta, dok klimatske promene dodatno ugrožavaju preostala. Vlažna staništa u Srbiji suočavaju se s istim pretnjama, zbog čega njihovo očuvanje postaje prioritet. Kampanja ‘Ovo nije samo bara’ ima ključnu ulogu u podizanju svesti i pokretanju konkretnih akcija, kako bi se ovi nezamenjivi ekosistemi dodatno zaštitili “, izjavila je Sara Pavkov, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine.

Pročitajte još:

U okviru ove kampanje, UNDP je pozvao upravljače zaštićenih područja, lokalne samouprave, javna i privatna preduzeća, naučnoistraživačke institucije, kao i nevladine organizacije da dostave inovativne predloge za očuvanje vlažnih staništa kroz rešenja zasnovana na prirodi. Autori 12 najboljih ideja za očuvanje vlažnih staništa pristiglih u prvom ciklusu poziva će u narednom periodu dobiti stručnu podršku za razvoj svojih projekata. Najbolje osmišljeni projekti će dobiti sufinansiranje kako bi zaživeli u praksi.

„Vlažna staništa su od neprocenjivog značaja za očuvanje biodiverziteta i ublažavanje posledica klimatskih promena. Podržavamo ideje koje mogu da doprinesu prirodnoj obnovi vodnih resursa i sistema u njima, povezanosti vlažnih staništa i revitalizaciji degradiranih tresava, kako bismo zaštitili vlažna staništa i sačuvali ih za buduće generacije“, istakao je Fabricio Andreuci, zamenik stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji.

Kampanja „Ovo nije samo bara“ se sprovodi uz finansijsku podršku Švedske, odnosno Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Ovu inicijativu, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Više informacija o kampanji i načinu na koji možete doprineti očuvanju vlažnih staništa možete pronaći na sledećem linku.

Izvor: UNDP

Beč na putu ka klimatskoj neutralnosti

30.10.2024

Tačno je da klimatske promene zahtevaju zajednički napor i da svi imamo ulogu u smanjenju uticaja na životnu sredinu. Beč je jedan od evropskih gradova koji prednjači u oblasti zaštite životne sredine i klimatske politike. Grad je poznat po svojim ambicioznim planovima za održivi razvoj, uključujući promene u energiji, transportu i upravljanju otpadom.

Beč se fokusira na prelazak na obnovljive izvore energije, unapređenje energetske efikasnosti zgrada, razvoj javnog prevoza i biciklističkih staza, kao i implementaciju zelenih inicijativa kao što su urbanistički parkovi i zeleni krovovi. U ovom procesu važna karika su javna preduzeća koja, svako na svoj način, doprinose zajedničkom cilju.

Zelena energija za sve

Građani Beča mogu se uključiti u energetsku tranziciju i proširenje obnovljivih izvora energije putem solarnih elektrana preduzeća „Wien Energie“, čime mogu doprineti održivoj energetskoj budućnosti bez potrebe da sami postave vlastitu elektranu. Model funkcioniše na jednostavan način. „Wien Energie“ gradi i upravlja solarnim elektranama, dok korisnici mogu simbolično učestvovati u projektu kupovinom „solarnog paketa“. Cena jednog solarnog paketa je poslednji put iznosila 250 evra. Za proizvedenu energiju korisnici tokom pet godina dobijaju bonove koje mogu iskoristiti, na primer, prilikom godišnjeg obračuna računa za struju. Visina naknade u obliku bonova zavisi od količine proizvedene energije, a učesnici mogu uživo pratiti proizvodnju putem onlajn nadzorne ploče. Ipak, garantovana je i minimalna godišnja proizvodnja kako bi se osiguralo da korisnici svakako imaju koristi. Ova ponuda je veoma dobro prihvaćena; do sada je izgrađeno 30 takvih elektrana, a više od 12.000 domaćinstava je učestvovalo u ovim projektima. Kontingent solarne elektrane koju su u proleće 2024. godine pustili u pogon na krovu autobuske garaže bio je rasprodat u roku od jednog dana.

U FOKUSU:

Energetska i klimatska tranzicija

S autobusom na pogon koji je kombinacija baterije i vodonika, bečko preduzeće za javni gradski prevoz „Wiener Linien“ dosledno nastavlja put ka novim, ekološki prihvatljivim tehnologijama. Još u februaru ove godine otvoren je novi centar za kompetenciju za elektromobilnost, a do sada je šest autobuskih linija u potpunosti prešlo na električni pogon. U planu je da do kraja 2025. godine devet autobuskih linija bude prebačeno na električni pogon. Pored novih malih autobusa sa „range extender“ tehnologijom, 2025. godine će u upotrebu biti uvedeni i autobusi isključivo na vodonik. Deset autobusa dužine 12 metara, koji su prilagođeni osobama s invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću ubuduće će se vodonikom puniti na stanici energetske kompanije „Wien Energie“ i „Wiener Netze“.

U cilju ostvarivanja klimatske neutralnosti i prilagođavanja klimatskim promenama osnovano je Odeljenje za klimatska pitanja u gradu Beču, koje upravlja strateškom klimatskom politikom, implementacijom Bečke klimatske strategije i Bečkog klimatskog budžeta. Na koji način realizuju svoje ideje pojasnio je Jürgen Černohorski, član Bečke gradske vlade za klimu, životnu sredinu, demokratiju i osoblje.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jacek Dylag)

– Energetska i klimatska tranzicija tiče se svih nas i može uspeti samo zajedničkim naporima. Svi moramo zajedno da radimo kako bi Beč učinili klimatski neutralnim i zadržali njegov visoki kvalitet života. Postavljamo strateške inicijative koje jačaju svest o celovitoj kulturi klimatski neutralnog, otpornog i cirkularnog grada. Samo zajedničkim naporima grad može ostvariti svoje ambiciozne klimatske ciljeve. Otvoreno govorimo o izazovima, obraćamo se građanima i nudimo ciljano obrazovanje o klimatskim promenama za mlade i stare. Obrazovanje o klimatskim promenama objašnjava uzročno-posledične veze i pokazuje kako klimatska tranzicija može uspeti. Građanima smo kroz Bečki klimatski tim omogućili da iznesu svoje ideje za bolju klimu u svom kvartu i da ih realizuju zajedno sa stručnjacima grada. Reprezentativno izabrana grupa stanovnika odlučuje u svakom okrugu koji će se projekti realizovati s dostupnim finansijskim sredstvima. Blisko sarađujemo i sa nevladinim organizacijama i lokalnim multiplikatorima kako bismo stvorili sinergije i učili jedni od drugih – kaže Černohorski.

Bečki klimatski plan obuhvata mere u oblastima mobilnosti, energetike, ali i cirkularne ekonomije i javnih usluga. Kako ističe naš sagovornik, Beč se zalaže za socijalno pravednu klimatsku zaštitu koja nikoga ne ostavlja na cedilu.

– Bečki plan za grejanje do 2040. godine, koji je objavljen u maju, prvi put nudi konkretan cilj koji prikazuje kako bi snabdevanje zgrada toplotom bez korišćenja fosilnih goriva moglo izgledati do 2040. godine. U ovom planu uzet je u obzir celi fond zgrada na području grada, te je prikazano u kojim oblastima dolazi u obzir proširenje daljinskog grejanja (koje će se do 2040. godine u potpunosti proizvoditi klimatski neutralno), a gde će biti potrebna druga rešenja. U Beču se veliki značaj pridaje uzornom delovanju javnog sektora, posebno u okviru sanacije javnih zgrada – pojašnjava Černohorski.

Priredila: Jasna Dragojević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA TRANZICIJA

EU uvodi više carine na kineska električna vozila – slede li trgovinske tenzije?

30.10.2024

parkirani_automobili — Foto-ilustracija: Unsplash (Franck V.)

Evropska unija (EU) donela je uredbu koja bi mogla izazvati buru u globalnoj automobilskoj industriji, koja je već sama po sebi uzburkana promenama. Uredba je donela uvođenje dodatnih tarifa na kineska električna vozila koje će se povećati i do 35 odsto. Odluka nije došla preko noći, već je usledila nakon opsežne istrage protiv kineskih državnih subvencija o kojoj smo pisali tokom poslednjih meseci, koja je pokazala da finansijska podrška koju Kina pruža svojim proizvođačima automobila kroz obimne državne subvencije, narušava tržišnu konkurenciju i šteti evropskim proizvođačima.

Uprkos protivljenju pojedinih članica EU i grupacija koje strahuju od izbijanja trgovinskog rata sa Kinom, tarife su odobrene i stupiće na snagu. Kineska vlada je kao i ranije ocenila odluku kao protekcionističku i nepravdanu.

Pročitajte još:

Dodatne carine, koje se razlikuju zavisno od proizvođača, pogodiće i vozila proizvedena u Kini od strane međunarodnih kompanija kao što je Tesla, koja se suočava sa novom tarifom od 7,8 odsto. Poznati kineski automobilski gigant Geely suočava se sa povećanjem carina od 18,8 odsto, dok će SAIC, još jedan veliki igrač, biti pogođen najvišom stopom od 35,3 odsto, prenose mediji u EU.

Predviđeno je da tarife traju pet godina, ali je važno napomenuti da odluka i celokupna debata nije išla u jednom smeru, već je naišla na otpor Nemačke, Mađarske, Slovačke, Slovenije, Malte koje su glasale protiv, dok je deset država članica, podržalo ove mere. Dvanaest država, između ostalih Švedska, ostalo je uzdržano. Prema sveukupnom zbiru, odluka je usvojena, iako nije većina od 27 zemalja glasalo “za”, a važno je napomenuti da se u EU prilikom donošenja odluka glas zemlje vrednuje i prema broju stanovnika država članica u određenim situacijama. Slične, i drastičnije mere prete da se donesu i u Sjedinjenim Američim Državama, koje su kao i Kanada i ranije reagovale.

Kako će tarife uticati na poslovanje domaćih evropskih kompanija i celokupnu industriju, kao i na izvoz evropskih automobila, ostaje da se pažljivo prati.

Energetski portal

Srbija energetski spremna za zimu, dešavanja na tržištima bude zabrinutost

30.10.2024

Image 2024-10-29 3 — Foto: Ana Paunković

U okviru Ministarskog sastanka Grupe na visokom nivou o energetskoj povezanosti Centralne i Jugoistočne Evrope (CESEC) u Budimpešti, razgovaralo se o spremnosti Srbije za zimu.

Tom prilikom, Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike rekla je da iako je Srbija energetski spremna za zimu, dešavanja na tržištu prirodnog gasa i električne energije, koja su posledica dešavanja u Ukrajini, dovode do zabrinutosti kada je reč o cenama i dostupnosti gasa.

Prema njenim rečima, u poslednjih nekoliko nedelja cena gasa na TTF-u porasla je za oko 15 odsto i dostigla je 42 evra po megavat-satu, dok je pitanje dostupnosti takođe važno za ceo region, naročito zbog uticaja i na rast cena električne energije.

,,Letos smo bili svedoci drastičnih skokova cena električne energije uz istovremeni manjak raspoloživih megavata, zbog usmeravanja resursa na snabdevanje Ukrajine. Upravo zbog toga i najave da zima pred nama neće biti blaga kao prethodna, verujem da nam je potrebna detaljna analiza svih mogućih scenarija i predlog mera kojima bismo se zaštitili od oscilacija u cenama energenata i energije i njihovoj dostupnosti. Moramo da vodimo računa o cenama koje građani plaćaju i konkurentnosti privrede. Plan i mere su potrebni regionu Centralne i Jugositočne Evrope već danas, a ne za tri meseca“ naglasila je ministarka.

Kako je navedeno u zvaničnom saopštenju ministarstva, izgradnjom gasne interkonekcije sa Bugarskom, stvoreni su preduslovi za divesifikaciju izvora snabdevanja, ne samo Srbije već i regiona i EU.

Ministarka je istakla da se nastavlja razvoj regionalnih projekata i da veruje će u narednih nekoliko godina biti završeno gasno povezivanje sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, sa kojima su potpisani memorandumi o razumevanju. Dodala je da za Srbiju ostaju dva velika izazova, najpre finansiranje, jer je neophodno gas posmatrati kao prelazni energent, a zatim i osiguravanje dostupnosti adekvatnog kvaliteta gasa u zadovoljavajućim količnama.

Pročitajte još:

Najavila je da do kraja godine očekuje usvajanje izmena Zakona o energetici koje su, između ostalog, važne i za spajanje tržišta električne energije.

„Srbija sa susedima radi na jačanju i povećanju prenosnih kapaciteta električne energije. „Blekaut” koji je letos pogodio region, ali ne i Srbiju, jasno je pokazao slobosti prenosnih kapaciteta i neophodnost boljeg regionalnog povezivanja. Takođe, zajedno sa susedima radimo na razvoju projekata u hidrosektoru, pre svega mislim na HE „Buk Bijela” sa Bosnom i Hercegovinom, i RHE „Đerdap 3” sa Rumunijom. Želim da naglasim da bi izgradnja „Đerdapa 3” imala znatno širi regionalni značaj za integraciju energije iz OIE, jer je u pitanju najveći potencijalni kapacitet za balansiranje varijabilnih zelenih megavata“, navela je ministarka Đedović Handanović.

Tokom Ministarskog sastanka CESEC u Budimpešti, predstavnici Evropske komisije izrazili su zadovoljstvo činjenicom da je Srbija usvojila Nacionalni energetski i klimatski plan, i pohvalili razvoj tražišta električne energije i regionalne berze, kao i napore koje Srbija ulaže u razvoj OIE projekata i novih skladišta, navedeno je u saopštenju Ministarstva.

Kada je reč o ulaganjima u nove proizvodnje kapacitete, ministarka je istakla da je Srbija nedavno potpisala ugovor o gradnji solarnih elektrana snage 1 GW sa 200 MW skladišta koje će značajno promeniti sliku srpske energetike u narednim godinama.

„Osim toga, 2026. na mreži ćemo imati i nove OIE elektrane na mreži koje su rezultat prvih aukcija“, rekla je ministarka.

Na marginama sastanka, ministarka Đedović Handanović razgovarala je sa mađarskim ministrom energetike Čabom Lantošem, i zamenicom direktora Generalnog direktorata za energetiku Evropske komisije.

Energetski portal

Posle suše u jesenju setvu pšenice – najkasnije za 30 dana isplata direktnih davanja poljoprivrednicima

30.10.2024

poljoprivreda — Foto-ilustracija: Unsplash (James Baltz)

Povećanje subvencija za 10.000 dinara, rezultat je kompromisa između poljoprivrednika i Vlade Srbije, izjavio je za RTS agroekonomski analitičar Žarko Galetin. Ističe da će najveći deo tog novca biti potrošen na pšenicu koju ćemo posejati na oko 600.000 hektara, što je 50.000 više nego prošle godine.

Vlada Srbije usvojila je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi.

Na osnovu dogovora šest poljoprivrednih udruženja i resornog ministarstva, proizvođači će na 18.000 dinara po hektaru dobiti još 10.000 dinara koje ne moraju da pravdaju računima.

,,Ta mera je proizvod kompromisa i pomoći će ratarima da u jesenjoj setvi ublaže probleme nastale zbog suše“, rekao je za RTS agroekonomista Žarko Galetin.

Prema njegovim rečima, uprkos niskoj otkupnoj ceni pšenice, površine pod tom kulturom će rasti sa 550 na 600.000 hektara.

,,Direktna davanja od 28.000 dinara po hektaru će poboljšati finansijsku kondiciju poljoprivrednika“, ističe Galetin.

Pročitajte još:

Kakav će biti odgovor proizvođača

Napominje da su i paori i resorno ministarstvo zadovoljni postignutim dogovorom o povećanju direktnih davanja, koja će biti isplaćena za najkasnije 30 dana.

Galetin, takođe, smatra da će novac doprineti sanaciji štete koju je napravila suša.

,,Očekujem da će pšenica ove godine biti posejana na većim površinama. To će biti odgovor proizvođača na situaciju u ovoj ekonomskoj godini, gde smo imali izuzetne podbačaje u takozvanim okopavinama: kukuruzu, soji, suncokretu i šećernoj repi. Pšenica je u poslednjih 10 godina imala najveći hektarski prinos od 5,3 tone po hektaru. Praksa je da će poljoprivrednici najviše sejati kulturu koja im je u prethodnoj godini donela najbolji rod“, kaže Galetin.

Ističe da će cena pšenice rasti, iako je trenutno veoma niska i iznosi 23 dinara jer će na to uticati neizvesnost zbog rata na Bliskom istoku.

Dodaje da povećanje direktnih davanja u agraru nisu dugoročno rešenje, ali da su trenutno neophodne zbog suše kao i zbog toga što je Vlada kasnila sa donošenjem uredbe o podsticajima.

Izvor: RTS

EU uvezla solarne panele u vrednosti od 19,7 milijardi evra u 2023. godini

29.10.2024

solar panel — Foto-ilustracija: Unsplash (Anders J)

Dok Evropska unija teži energetskoj tranziciji i održivoj energiji, podaci Eurostata za 2023. godinu prikazuju nam stanje uvoza i izvoza zelenih tehnologija, prvenstven solarnih panela, vetroturbina i biogoriva, i potvrđuje rastuću potražnju ka obnovljivim izvorima energije. Ipak, postoje određeni ekonomski izazovi s obzirom da EU kontinuirano teži da poveća svoju proizvodnju i upotrebu održivih izvora energije, ali i dalje postoji značajan disbalans između uvoza i izvoza zelenih proizvoda.

U 2023. godini, EU je uvezla značajno više nekih proizvoda nego što ih je izvezla, što ukazuje na veliku zavisnost od internacionanih tržišta za određene tehnologije. Uvoz solarnih panela iznosio je 19,7 milijardi evra, tečnih biogoriva 3,9 milijardi evra, dok su vetroturbine uvezene u vrednosti od samo 0,3 milijarde evra.

Što se tiče solarnih panela, uprkos smanjenju uvozne vrednosti za 12 odsto u odnosu na prethodnu godinu, količina uvezenih solarnih panela je povećana za 5 odsto. Smanjenje vrednosti možemo pripisati padu cena, što sugeriše bolju pristupačnost i možda veću konkurenciju na tržištu. Kina dominira kao izvor uvoza, sa čak 98 odsto uvoza koji dolazi odatle, što EU čini značajno zavisnom od kineskih solarnih tehnologija.

Pročitajte još:

Što se tiče izvoza, EU beleži rast od 19 odsto u izvoznoj vrednosti solarnih panela, dok je količina porasla za 37 odsto. Švajcarska je bila najveći pojedinačni uvoznik, sa 31 odsto izvoza iz EU, dok je Ujedinjeno Kraljevstvo pratilo ovu zemlju sa 25 odsto, što ukazuje na povećanu potražnju za EU solarnim tehnologijama u nekim od najrazvijenijih evropskih ekonomija izvan EU.

Za razliku od solarnih panela, vetroturbine su pokazale obrnuti trend – EU je izvezla znatno veću vrednost, čak 2,0 milijarde evra, nego što je uvezla (0,3 milijarde evra). Izvoz vetroturbina zabeležio je najveći rast vrednosti, za 49 odsto, sa Velikom Britanijom kao vodećim tržištem za ove proizvode. Ovo sugeriše da EU ima konkurentsku prednost u tehnologiji vetra na globalnoj sceni. U međuvremenu, tržište tečnih biogoriva se suočilo sa padom, sa smanjenjem vrednosti i količine i uvoza i izvoza.

Iako je EU ostvarila napredak u razvoju trgovine zelenom energijom, očigledno je da postoji zavisnost od uvoza, posebno iz Kine, što može predstavlja strateški izazov.

Energetski portal

1...91011...1.558 Page 10 of 1.558

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Zelena energija za sve

U FOKUSU:

Energetska i klimatska tranzicija

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

Events for 31st oktobar

Events for 1st novembar

Events for 2nd novembar

Events for 3rd novembar

Events for 4th novembar

Events for 5th novembar

Events for 6th novembar

Events for 7th novembar

Events for 8th novembar

Events for 9th novembar

Events for 10th novembar

Events for 11th novembar

Events for 12th novembar

Events for 13th novembar

Events for 14th novembar

Events for 15th novembar

Events for 16th novembar

Events for 17th novembar

Events for 18th novembar

Events for 19th novembar

Events for 20th novembar

Events for 21st novembar

Events for 22nd novembar

Events for 23rd novembar

Events for 24th novembar

Events for 25th novembar

Events for 26th novembar

Events for 27th novembar

Events for 28th novembar

Events for 29th novembar

PIŠITE NAM