Povećanje subvencija za 10.000 dinara, rezultat je kompromisa između poljoprivrednika i Vlade Srbije, izjavio je za RTS agroekonomski analitičar Žarko Galetin. Ističe da će najveći deo tog novca biti potrošen na pšenicu koju ćemo posejati na oko 600.000 hektara, što je 50.000 više nego prošle godine.
Vlada Srbije usvojila je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi.
Na osnovu dogovora šest poljoprivrednih udruženja i resornog ministarstva, proizvođači će na 18.000 dinara po hektaru dobiti još 10.000 dinara koje ne moraju da pravdaju računima.
,,Ta mera je proizvod kompromisa i pomoći će ratarima da u jesenjoj setvi ublaže probleme nastale zbog suše“, rekao je za RTS agroekonomista Žarko Galetin.
Prema njegovim rečima, uprkos niskoj otkupnoj ceni pšenice, površine pod tom kulturom će rasti sa 550 na 600.000 hektara.
,,Direktna davanja od 28.000 dinara po hektaru će poboljšati finansijsku kondiciju poljoprivrednika“, ističe Galetin.
Pročitajte još:
- Usvojen Nacrt zakona i Predlog uredbe o podsticajima u poljoprivredi za 2024.
- Ministarstvo poljoprivrede i predstavnici udruženja poljoprivrednika potpisali Sporazum o međusobnoj saradnji
- Ratari će posejati manje pšenice – pomaže li seme „sa tavana“
Kakav će biti odgovor proizvođača
Napominje da su i paori i resorno ministarstvo zadovoljni postignutim dogovorom o povećanju direktnih davanja, koja će biti isplaćena za najkasnije 30 dana.
Galetin, takođe, smatra da će novac doprineti sanaciji štete koju je napravila suša.
,,Očekujem da će pšenica ove godine biti posejana na većim površinama. To će biti odgovor proizvođača na situaciju u ovoj ekonomskoj godini, gde smo imali izuzetne podbačaje u takozvanim okopavinama: kukuruzu, soji, suncokretu i šećernoj repi. Pšenica je u poslednjih 10 godina imala najveći hektarski prinos od 5,3 tone po hektaru. Praksa je da će poljoprivrednici najviše sejati kulturu koja im je u prethodnoj godini donela najbolji rod“, kaže Galetin.
Ističe da će cena pšenice rasti, iako je trenutno veoma niska i iznosi 23 dinara jer će na to uticati neizvesnost zbog rata na Bliskom istoku.
Dodaje da povećanje direktnih davanja u agraru nisu dugoročno rešenje, ali da su trenutno neophodne zbog suše kao i zbog toga što je Vlada kasnila sa donošenjem uredbe o podsticajima.
Izvor: RTS