Početkom godine cene električne energije u regionu i Evropi bile su na nivou od pre dve godine, ali to nije bio nagoveštaj smirivanja energetske krize, već direktna posledica neradnih dana. Nažalost, trend visokih cena traje previše dugo da bismo uopšte govorili o energetskoj krizi. Sa Markom Jankovićem, direktorom Direkcije za tržište električne energije “Elektromreže Srbije”, razgovarali smo o daljem razvoju tržišta električne energije u novim okolnostima i mogućnostima za uspostavljanje tržišta usluga fleksibilnosti i skladištenja električne energije.
EP: Kako će adaptirane uredbe EU trećeg i četvrtog energetskog paketa, usvojene u decembru na sednici Ministarskog saveta Energetske zajednice, uticati na dalji razvoj tržišta električne energije u Srbiji?
Marko Janković: Elektroenergetski sistem Srbije je deo evropske interkonekcije, odnosno EMS AD Beograd je član evropske asocijacije operatora prenosnih sistema. Transponovanje ovih uredbi predstavlja usaglašavanje pravnog okvira zemalja non-EU sa evropskim zakonodavstvom kojim je uređen energetski sektor u Evropi, evropsko tržište električne energije, a samim tim i rad u okviru evropske interkonekcije. Тranspoziciju adaptiranih uredbi u naše zakondavstvo i implementaciju procesa i standarda definisanih u pomenutim uredbama je neophodno sprovesti uvažavajući tehničke karakteristike našeg energetskog sektora. Usvajanjem ovih uredbi otvoren je put za spajanje organizovanog tržišta električne energije u Srbiji sa jedinstvenim evropskim organizovanim tržištem. Ovo će doneti stabilnost u pogledu cena električne energije, čime će tržište električne energije u Srbiji biti manje volatilno i podložno spekulativnim radnjama. Drugi benefit transponovanja EU legislative u nacionalno zakonodavstvo predstavlja mogućnost integracije nacionalnog balansnog tržišta električne energije u jedinstveno evropsko balansno tržište. EMS je proaktivnim pristupom tokom 2022. godine postao punopravni član jedne od četiri evropske platforme za balansiranje – IGCC platforme (jedinstvene evropske platforme za netovanje odstupanja). Benefit ucesca na IGCC platformi svakako jeste smanjenje aktivacije balansne rezerve što rad EES Srbije čini pouzdanijim i sigurnijim, dok sa druge strane imamo niže troškove balansiranja što automatski predstavlja i benefit svih učesnika na tržištu električne energije u Srbiji.
U FOKUSU:
- REŠENJE ZA ODRŽAVANJE I PRODUŽAVANJE VEKA INDUSTRIJSKIH BATERIJA
- LJUBAV NA PRVI POGLED – ORGANELA
- ZNAČAJ I POTENCIJAL BIOMASE U RAZVOJU NACIONALNE CIRKULARNE EKONOMIJE
EP: Sve više je zahteva za priključenje OIE, pre svega solarnih elektrana i vetroelektrana, kako na prenosni tako i na distributivni sistem. Kako bi trebalo organizovati integraciju OIE?
Marko Janković: Integracija OIE mora biti zasnovana na tržišnom principu jer smo tu obavezu preuzeli transponovanjem evropske regulative. Evropa je već odavno zauzela stav po pitanju dalje integracije OIE. Definitivno su podsticaji za proizvođače iz OIE sve manji, a predmet podsticaja su uglavnom OIE malih snaga. Takođe, sve više se u Evropi ide na to da podsticaji budu usmereni ka novim tehnologijama, pre svega skladištima električne energije – zelenom vodoniku i raznim tipovima baterija koji će omogućiti intermitentnim izvorima električne energije lakšu integraciju u energetski sektor i tržište električne energije.
EP: Sve više se priča o distribuiranoj proizvodnji i uslugama fleksibilnosti. Možete li da nam približite ove nove koncepte?
Marko Janković: S obzirom na konstantni porast distribuirane električne energije iz distributivnih resursa, naročito OIE i drugih izvora električne energije (skladišta električne energije), kao i sve češćeg uključivanja krajnjih kupaca kao aktivnih učesnika na tržištu u smislu upravljive potrošnje, ključno pitanje daljeg razvoja tržišta jeste kako integrisati korisnike distributivnog sistema u tržište električne energije. Odgovor na ovo pitanje nam daje upravo uvođenje koncepta fleksibilnosti. Ne treba zaboraviti ni elektromobilnost, odnosno uticaj punjača električnih automobila i samih električnih automobila na rad distributivnog sistema, kao i njihovu ulogu na tržištu električne energije u budućnosti. Fleksibilnosti podrazumeva sposobnost namernog tj. namenskog odstupanja od planiranog (uobičajenog) modela potrošnje ili proizvodnje. Drugim rečima, fleksibilnost predstavlja sposobnost korisnika sistema da odstupi od svog planiranog profila potrošnje (ili proizvodnje) električne energije kao odgovor na cenovne signale ili tržišne podsticaje.
EP: Da li to znači da je reč o novom proizvodu na tržištu električne energije?
Marko Janković: Fleksibilnost distributivnih resursa, pre svega aktivnih potrošača i alternativnih izvora električne energije definitivno predstavlja novi produkt na tržištu električne energije. Međutim, uspostavljanje tržišta usluga fleksibilnosti, odnosno uključivanje korisnika distributivnog sistema na postojeća tržišta električne energije nije jednostavno, jer iz ugla korisnika potencijalni obim pružene usluge je zanemarljiv u odnosu na veličinu i potrebu sistema. Takođe, suštinski izazov predstavlja i činjenica da ovo nije osnovna delatnost najveće grupe potencijalnih pružalaca usluga fleksibilnosti – krajnjih kupaca, pa se može očekivati nedostatak informisanosti i stručnog znanja iz ove oblasti. Upravo zbog ovoga, najjednostavniji i najlakši način integracije ovih korisnika na pomenuta tržišta bio bi posredstvom agregatora. Agregator bi u tom slučaju bio posrednik u pružanju usluga korisnika distributivnog sistema, bilo na veleprodajnom tržištu, bilo prema operatorima distributivnog ili prenosnog sistema. Prirodno se nameće zaključak da uloga agregatora u novom konceptu tržišta električne energije će pripasti snabdevačima, uz napomenu da nije nužno da snabdevač krajnjeg kupca bude i pružalac njegovih usluga fleksibilnosti, odnosno njegov agregator.
EP: Pomenuli ste skladišta energije kao novi vrstu resursa na tržištu. Kakva je njihova uloga?
Marko Janković: Skladišta, bez obzira da li se radi o različitim tipovima baterija, zelenom vodoniku ili nekoj drugoj tehnologiji predstavljaju oslonac budućeg razvoja tržišta električne energije. Njihova široka namena predstavlja na prvom mestu mogućnost učesnicima na tržištu da optimizuju svoj rad, da povećaju svoj profit kroz učešće na različitim tržištima električne energije, odnosno da omoguće uštedu kroz smanjenje odstupanja učesnika prilikom obavljanja energetske delatnosti. Najbolji primeri su korišćenje skladišta od strane neupravljivih OIE, čime se značajno povećava broj potencijalnih tržišta električne energije na kojima ovi učesnici mogu učestvovati, ali sa druge strane predstavljaju značajan resurs pomoću koga se upravlja rizikom velikih odstupanja koji ova kategorija učesnika na tržištu ima zbog tehnologije proizvodnje električne energije.
Intervju vodila: Milica Radičević
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST
