U četvrtak, 26. septembra u prostoru Nove Iskre održan je Panel „Korak unapred“ u okviru obeležavanja Svetske nedelje zelene gradnje.
Na Panelu su učestvovali profesor Meteorologije na Fizičkom fakultetu dr Vladimir Đurđević, asistent na Biološkom fakultetu Tomica Mišljenović, arhitekta i dizajner životne sredine dr Milena Stojković, saradnik u nastavi na Arhitektonskom fakultetu Marko Dragićević i izvršni direktor Saveta zelene gradnje Dragana Korica, u okviru čije organizacije je ovaj događaj i priređen.
Panel je započet uvođenjem imena Grete Tunberg kao glasa mlade generacije koja je prepoznala potrebu za pobunom protiv postojeće situacije i započela akcije u korist budućnosti. Napomenuto je i kakva su naučna predviđanja za budućnost, kao i koji su koraci potrebni za opstanak čitave planete. Iako je uzeta u obzir teorija da smo na granici šestog velikog izumiranja, kao i sve mere koje se mogu uklopiti u odluke Pariskog sporazuma, razgovor je vođen na nivou konstruktivnog kriticizma i idejne saradnje, kao i na insistiranju na, za uspeh ključnoj, multidisciplinarnosti.
Kako je Vladimir Đurđević istakao – „klima je pretnja društvu kao sistemu“ i zato treba „svi u tome da participiraju“, objasnivši da je potrebno da se aktivira svest pojedinaca, ali i svih velikih komapnija i industrija, kako bi se nešto moglo učiniti.
Dragana Korica napomenula je da se „u građevinskom sektoru može učiniti mnogo“ i da je baš zato sve aktuelnije pitanje zelene gradnje, odnosno da je potrebno napraviti korake upravo u građevinarstvu, arhitekturi i pejzažnoj arhitekturi, s fokusom na zeleni vid urbanizacije i da svi zajedno možemo napraviti konkretne korake ka poboljšanju na polju klimatskih promena.
Tomica Mišljenović je podsetio da je „biodiverzitet u gradovima u nekim slučajevima ekvivalentan biodiverzitetu u prirodnim staništima, a u nekim slučajevima se pokazao i kao viši“, kao i da je „čovek glavni faktor koji utiče na biološku raznovrsnost u gradovima“.
Milena Stojković upoznala je prisutne sa brojnim „zdravim“ svetskim projektima, kao i sa sertifikatima koji su neohodni za izdavanje dozvole za gradnju na globalnom nivou.
Složili su se da je za promenu načina poslovanja u građevinskom sektoru potrebna stalna saradnje između stručnjaka na polju biologije, ekologije i (pejzažne) arhitekture.
Najmlađi učesnik panela Marko Dragićević predstavio je svoju master tezu, odnosno projekat za koji je dobio prvu nagradu za 2019. godinu eVolo internacionalnog konkursa za solitere budućnosti – vertikalnu deponiju u Beogradu koja proizvodi struju od prerađenog otpada.
