Od starog nameštaja do kablova – šta se koristi kao ogrev i koliko to šteti našem zdravlju

Ovog leta je bilo posebno teško nabaviti ogrev, bilo je skup, a i nije ga bilo. Za drvo, ugalj i pelet tražila se veza. Mnogo je onih koji, ni kada je bilo ovog ogreva, nisu mogli da ga priušte. Greju se na sve što može da gori – delove nameštaja, odeću, parket, plastiku.

Kulja dim iz skoro svakog dimnjaka. I dobro je dok je beo, kaže Radovan Jovanović iz obližnjeg solitera. Često je i crn, a tada, kaže, ne otvaraju prozore. Građani kažu da se loži sve i svašta, čak i sirovine koje se skupljaju za reciklažu, kao što su kablovi.

Mnogi sebi ne mogu da priušte dovoljno uglja i drva, pa se snalaze. Kupuje se stari nameštaj, jeftin nekvalitetan ugalj i bilo šta što može da gori. Mnogi koriste i stare, neefikasne peći koje nisu predviđene za sve vrste energenata. Ugrožavaju okolinu, ali i svoje zdravlje.

„Nekontrolisanim i nepravilnim sagorevanjem materijala koje nije čisto ni drvo ni ugalj više se doprinosi stvaranju toksičnijih i kancerogenijih supstanci. Većina tih drugih materijala koje ljudi koriste, pretpostavljam zbog loše finansijske situacije, mada nije opravdanje, su premazani lakovima i lepkom, a čak smo mogli da čujemo da neki sagorevaju i gume„, kaže profesorka Hemijskog fakulteta Dubravka Relić.

Pročitajte još:

• GREJNA SEZONA DOPRINOSI ZAGAĐENJU VAZDUHA, NAJAVLJENA KIŠA SMANJIĆE ZAGAĐENJE
• OD ČEGA SVE ZAVISI KAKAV ĆEMO VAZDUH UDISATI OVE ZIME
• ZAGAĐENJE VAZDUHA NAJVEĆA OPASNOST PO ZDRAVLJE U EVROPI

Više od milion individuanih ložišta u Srbiji

Individualna ložišta su treći najveći zagađivač vazduha u Srbiji, odmah posle saobraćaja i velikih energetskih postrojenja. Ima ih više od milion u Srbiji, pokazuju podaci Ministarstva energetike i rudastva od prošle godine.

Vazduh zagađuju i drva i ugalj, ali ne koliko plastika ili džakovi odeće i obuće koji se na buvljaku kupuju umesto ogreva. Opasan je i laminat, koji, zbog svog sastava, može da zapuši dimnjak. Guma je najštetnija, kažu na Hemijskom fakultetu.

„Takođe, sve što je lakirano i premazano sa nekim lepkom, jer sve je to ono što je čovek napravio naknadno da bi bilo čvršće od prirodnog materijala i da bi vi to sagoreli do kraja potrebne su veće peći i u kućnim uslovima to nije moguće. Ali ne bih krivila samo individualna ložišta, mislim da je problem nekontrolisanje sagorevanja u industrijama, jer mislim da se i tamo sagoreva sve i svašta“, kaže profesorka Relić.

Kazna do 150.000 dinara 

Prošle godine donet je Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije koji je, osim uštede energije, propisao i smanjenje štetnog uticaja sagorevanja na životnu sredinu, kao i zabranu spaljivanja guma i plastike.

Propisane su i kazne za to. U Zakonu piše da bi građani koji koriste individualna ložišta trebalo da pređu na energente koji manje zagađuju okolinu.

Tako je u teoriji. U praksi  – najlon, plastične flaše, tkanina – sve završava u pećima. Kazne za ovaj prekršaj mogu da budu do 150.000 dinara, ali nema podataka o tome da li ih je iko do sada platio.

Izvor: RTS