Prema skorašnjem izveštaju istraživača sa Instituta u Koloradu, koji su sarađivali sa udruženjima za zaštitu životne sredine, zaključeno je da bi nivo zagađenja vazduha koji je posledica kućnih uređaja na gas bio nezakonito visok kada bi se zabeležio u spoljašnjoj sredini.
Tokom perioda karantina pitanje kvaliteta vazduha u unutrašnjim privatnim prostorijama došao je više do izražaja s obzirom na veliki broj ljudi koji je gotovo sve svoje vreme provodio u kući.
U domaćinstvima u kojima se grejanje i kuvanje obavlja „na gas“ doprinosi se zagađenju vazduha unutar prostorija, a sam vazduh je u tim uslovima od dva do pet puta zagađeniji od spoljašnjeg.
Ipak, nemali broj ljudi koristi upravo uređaje za kuvanje i grejanje na gas.
Oko trećine američkih domaćinstava kuva prvenstveno na gas, isti gas koji emituje azot-dioksid i ugljen-monoksid. Pored toga, tu su i peći na gas, od kojih još više zagađuju one starije, slabo održavane.
Azot-dioksid je veoma opasan, oštećuje na respiratorne organe, a može se povezati i sa srčanim problemima, kancerom i dijabetesom.
Pored toga, čak i manja izloženost ovom jedinjenju kod dece može povećati rizik od astme. Trovanje ugljen-monoksidom može se manifestovati glavoboljom, mučninom, izaziva ubrzan rad srca, zastoj srca i naposletku smrt.
Pročitajte još:
Uprkos svim rizicima, ne postoje regulatori za postavljanje standarda za kvalitet vazduha u zatvorenim prostorijama.
Ovim problemom najviše su pogođene socijalno ugrožene grupe i siromašniji slojevi društva, a pogotovo radnici iz industrijskih postrojenja i izloženi drugim štetnim materijama.
Smatra se da je najefikasnije rešenje zamena plinskih peći električnim. Ukoliko to nije moguće, saveti stručnjaka su da se prilikom rada peći ili rerni na gas otvore prozori, koristi ispusni otvor i ugradi prečišćivač vazduha sa HEPA filterom, kao i detektor ugljen-monoksida.
