Pod uticajem porasta temperature na Zemlji, i šume širom sveta se transformišu, suočene sa sve ozbiljnijim sušama, požarima i bolestima koje uništavaju drveće. Rezultati novog istraživanja su obelodanili sumornu istinu – klimatske promene ubrzavaju umiranje šuma i usporavaju njihov rast, čineći ih u proseku mlađim i nižim.
Nejt Mekdauel, naučnik iz laboratorije PNNL (Vašington, Sjedinjene Američke Države) i autor izveštaja, je upozorio da će se zabrinjavajući trend nastaviti uporedo sa globalnim zagrevanjem. „Buduća planeta sa manje drevnih, velikih šuma biće drugačija u odnosu na ovu na koju smo navikli. Stara stabla uglavnom predstavljaju domaćine većem broju vrsta i skladište više ugljen-dioksida od mladih“, objasnio je istraživač.
Pročitajte još:
Ne samo da se zbog klimatskih promena umanjuje kapacitet šuma za pohranjivanje štetnog gasa, proizvedenog sagorevanjem fosilnih goriva, već posledično mnoge vrste ne mogu da borave u njima kao što bi to bio slučaj u normalnim okolnostima. Na taj način se dodatno ugrožava njihova uloga u borbi protiv protiv globalnog zagrevanja, naglasio je Mekdauel.
Osamdeset odsto kopnenih životinja, prema podacima Svetskog fonda za prirodu (WWF), živi u šumama. Raširena pojava „smrti“ među drvećem, kao i krčenje, narušavaju njihova staništa. Neke vrste, poput sumatranskog tigra i orangutana, su tako dovedene pred izumiranje.
Poremetivši proces fotosinteze, klimatske promene negativno utiču na rast stabala, kao i na njihovu sposobnost obnavljanja, što zajedno vodi do prevremene „smrti“.
