Na kraju poslednjeg Ledenog doba, ledeni pokrivač Antarktika povlačio se brzinom od 50 metara dnevno, što je za oko 10 puta brže nego što je slučaj danas. Ponegde se čak led topio brzinom većom od 10 kilometara godišnje. Iako je stopa povlačenja leda danas znatno manja, naučnici smatraju da bi se mogla približiti ovoj ukoliko se nastavi zadrži isti tempo kad je reč o klimatskim promenama.
Pomoću podvodnih vozila naučnici su istraživali grebene na morskom dnu, nastale prilikom pritiska leda koji se kretao i plutao u vodi malo iznad samog dna. Prilikom istraživanja uspeli su da sagledaju izgled morskog dna u blizini ledene ploče Larsen, koja se nalazila istočno od Antarktika. Pokrivala je područje od neverovatnih 53,1 milion kvadratnih kilometara, a zatim se umnogome smanjila u drugoj polovini 20. veka usled zagrevanja temperatura vazduha.
Nedavno sprovedena istraživanja NASA-e pokazala su i koliki je zapravo gubitak leda Antarktika i Grenlanda – godišnje 118, odnosno 200 gigatona leda, što je dovelo do povećanja nivoa mora za oko 1,3 centimetara između 2003. i 2019. godine. Poblem je što bi se daljim otapanjem nivo mora mogao podići i za metar i po.
Kako su istraživanja pokazala, led se u prošlosti topio znatno većom brzinom, što ukazuje na mogućnost ponavljanja ovakvog ili sličnog scenarija.
Najveći neprijatelj ledu su visoke temperature, a ukoliko se nešto značajno ne promeni, postoji bojazan da će se globalno zagrevanje rapidno i dalje razvijati.
Mnogi strahuju od te mogućnosti, naročito kad se uzme u obzir da su čitavi gradovi u tom slučaju ugroženi i da mogu da budu potopljeni.
Pročitajte još:
Ono na šta nas naučnici podsećaju jeste da će se daljim zagrevanjem planete ubrzano topiti glečeri od Grenlanda do Antarktika, a da će podizanje nivoa mora verovatno nadmašiti očekivanja.
Posebno se upozorava na ugroženost obalnih područja gde se sve češće poplave beležiti već do 2050, a uz sadašnje emisije ugljen-dioksida očekuje se povećanje nivoa mora za gotovo 1 metar do 2100. godine.
