Newsletter Subscribe
Enter your email address below and subscribe to our newsletter
Blog
Podeli
Nisam debela, ja sam evoluirala
Biološki red primata uključuje lemure, majmune i ljude - a "najpopunjeniji" pripadnici reda smo mi. Čak i oni koji su moja sušta suprotnost, zategnuti vlasnici članske karte teretane, čelične volje i trbušnjaka, imaju značajne zalihe masnog tkiva. Drugi primati u telu imaju manje od 9 odsto masti, a zdrav nivo masti kod ljudi se kreće između 14 i 31 odsto. U poređenju sa našim najbližim životinjskim srodnicima, i najmišićaviji među nama su "buce". Otkud to?
Norveško ostrvo daje potpuno novo značenje reči „bezvremen“
Tube pasti za zube je bilo nemoguće reciklirati… sve do sada!
Ne samo da neodgovornim odlaganjem plastičnog otpada "kitimo" drveće i prljamo okeane, već i sam nastanak plastike, u kom učestvuju i naftni derivati, ima negativan uticaj po planetu. Problem je mnogostruko veći ako to razarajuće dejstvo ne možemo, uslovno rečeno, da poništimo kroz reciklažu, što je slučaj sa tubama za paste za zube. Pardon! Što je bio slučaj sa tubama za paste za zube... do skoro.
Da li je naše „malo“ dovoljno za zaštitu životne sredine?
Čak se i u oblasti zaštite životne sredine javljaju ekstremistički stavovi - da to naše "malo" mora da obuhvata "sve". Pojedini aktivisti pozivaju da postanete vegan, odreknete se cigareta, živite život ne proizvodeći nikakav otpad... Agituju i da ne vozite automobil, ne putujete avionom i ne upotrebljavate hemijske preparate. Ukoliko ne prekrižite sve zahteve sa podugačke liste, licemer ste. U njihovim očima, ne i u mojim.
U kom istorijskom trenutku je ljudska vrsta prvi put zagadila vazduh i na koji način?
Topljenje glečera je sveobuhvatna uznemiravajuća pojava u savremenom dobu, a možda je nestankom nekog od njih zauvek iščezla i bezosećajna kraljica - ili ju je ova pojava primorala da migrira u toplije krajeve. Bilo kako bilo, naučnici tvrde da njena nekadašnja domovina okovana snegom i ledom nudi podatke o tome kada je Homo sapiens sapiens počeo da urušava kvalitet jedne od svojih osnovnih potreba - vazduha.
Na Filipinima diploma znači jednog studenta manje i deset stabala više ?
Poznajem dosta ljudi, što mlađih, što starijih, koji imaju stav da svoju fakultetsku diplomu mogu da okače mačku o rep. Ne mogu da znam da li su Filipinci jednako pesimistični prema pohađanju fakulteta, ali sam sigurna da će papirima koje dobiju po završetku školovanja pridavati veće značenje u odnosu na pojedine građane naše zemlje, zato što će im oni istovremeno predstavljati garanciju znanja, ali i doprinosa očuvanju naše planete. Na Filipinima je naime predložen zakon pod nazivom "Diplomiranje kao zaveštanje životnoj sredini" po kom će školarci biti obavezani da tokom svog obrazovanja zasade 10 stabala.
Neočekivano rešenje za klimatske promene – devet sati radnog vremena nedeljno!
Ako sledimo tezu slovenačkog književnika Ivana Cankara da se više gorčine i patnje krije u jednom jedinom radnom satu nego u celom celcatom životinjskom životu, naše bivstvovanje na planeti Zemlji bi bilo značajno radosnije i lakše ako bismo se odmetnuli od kapitalističkog sistema vrednosti. Za nesnalažljive osobe poput mene takav podvig je osuđen na propast, ali ne bih marila kada bi se moja "gorčina i patnja" regulisale zakonskim putem.