Kategorija: Blog

Napitak koji nas ujutru razbudi, a popodne, serviran uz neku poslasticu, vrati volju za životom. Verovatno su retki od nas, ispijajući svoju dnevnu dozu kafe, razmišljali koliki uticaj na životnu sredinu ona ostavlja za sobom, umesto "Ugh, zar ne postoji neki alternativni ekonomski sistem u kojem ne bismo morali da ustajemo ranom zorom da bismo zaradili novac za hranu?". Ili je osam sati pre podne samo moje poimanje "rane zore" baš kao što je i navedena misao samo moja? Bilo kako bilo, danas se bavim upravo time - koliko jedna naizgled bezazlena navika proizvodi kolateralne štete.

Odlučila sam da u narednom periodu pokušam da usvojim nekoliko ekoloških navika za smanjenje otpada. Kreirala sam sopstveni izazov - nimalo olakšavajući sebi. Ima pet stavki. Hajde da vidimo šta ću raditi, a šta izbegavati da radim, u misiji zaštite životne sredine. Pa da počnem! Ovaj put ne od sledećeg ponedeljka, meseca ili nove godine (čitaj: nikada), već od danas. Da li ćete mi se pridružiti?

Svi umešni poslastičari znaju da za biskvit za Švarcvald tortu treba 7 jaja. Ipak, otkud ona u automobilskim gumama? Da li ste čuli za metaforu "vozi kao po jajima" koja se upotrebljava za spore vozače? Ukoliko se nova naučna otkrića uspešno implementuju u auto-industriju, ona bi mogla da postane relikvija prošlosti - zato što bismo, bilo sporo, bilo brzo, zaista (a ne kao) vozili po jajima.

Šta je to nesrećna ljubav? Kada se kornjača zaljubi u vojnički šlem - ili ptica u betonsku pticu kamenog srca. Krajem januara, uginuo je Najdžel, godinama jedini australijski ganet na novozelandskom ostrvu Mana. Velika bela morska ptica žućkaste glave pronađena je mrtva pored svoje partnerke od betona.

Kako prosečna temperatura na našoj planeti raste, tako se glečeri širom nje "skupljaju". U periodu od 1991. do 2010. godine, prema nalazima Live Science, krivica za 69 odsto topljenja lednika pala je na ljudski faktor. Zagrevanje se u poslednjih osam godina povećalo. I ove godine, kao i mnogih pre, grupa Švajcaraca probiće se do glečera u predelu Roun, noseći sa sobom ogromne bele prekrivače. Pohod je motivisan naporima da se masivni blokovi leda zaštite od nastupajuće letnje vreline.

Pre 4 hiljade godina, iako okruženi mnogobožcima na području između reke Jordan i Sredozemnog mora, na Bliskom istoku, Jevreji su kreirali alternativni pogled na veru i osobinu "apsolutnog dobra" revolucionarno pridali jednom bogu. Na taj način, stvorili su prvu monoteističku religiju usmerenu ka Jahveu. PETA je organizacija koja se zalaže za etičko ophođenje prema životinjama pod sloganom "Životinje nam ne pripadaju da bismo ih jeli, oblačili, eksperimentisali na njima, koristili za zabavu ili ih mučili na bilo koji drugi način".

Ljudi kroz duži vremenski period proučavaju i koriste žive organizme za stvaranje određenih proizvoda. Tradicionalna biotehnologija obuhvata, recimo, proizvodnju alkoholnih pića ili proizvoda od mleka pomoću bakterija i gljivica. Nikome ne smeta da uživa uz čašu vina grickajući sir, čak i kada mu se skrene pažnja da su u nastajanju toga što pije ili jede učestvovali mikroorganizmi. S druge strane, proizvodi dobijeni posredstvom genetički modifikovanih organizama izazivaju burne polemike.

Trgovina rogovima nosoroga i slonovom kosti širom sveta zabranjena je još 1989. godine Konvencijom o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama flore i faune. Ipak, sve dok postoje ljudi spremni da za njih izdvoje velike sume novca, postojaće i oni spremni da prekorače granice zakona i zaprljaju ruke krvlju nedužnih životinja.

Ubrzo nakon katastrofe, uspostavljena je Černobiljska zona isključenja koja zahvata površinu od gotovo 3 hiljade kvadratnih metara. Područja najgore pogođena radijacijom ograđena su bodljikavom žicom, znacima upozorenja i kontrolnim punktovima. U nadležnosti je Agencije za hitne slučajeve Ukrajine. Za potrebe smeštaja evakuisanih ljudi, izgrađen je Slavutič. Na kobnom reaktoru, izgrađen je betonski sarkofag. Začuđujuće, napajanje energijom sa ovog mesta prestalo je tek 2000. godine kada je i poslednji od reaktora stavljen van snage.

Od danas na Energetskom portalu, u okviru bloga, moći ćete da čitate zanimljivosti o obnovljivim izvorima energije, energetskoj efikasnosti, održivom razvoju i, ponekad, o „zelenim“ pikanterijama u životu autorke. Na ovom mestu zajednički ćemo se dotaći mnogih aktuelnih tema na, nadam se, zabavan, ali svakako manje formalan način nego u okviru sekcije „Vesti“.