Brojni ekološki aktivisti nezadovoljni su merama koje su na samitu COP26 usvojili svetski lideri kako bi stali na put klimatskim promenama.
Među njima su i starosedeoci Amazonije koji veruju da se „Paćamama“, odnosno Majka Priroda, mora zaštititi po svaku cenu jer nas snabdeva kiseonikom, hranom i vodom i predstavlja dom ljudi i životinja, saopštile su Ujedinjene nacije.
Čini se da su političari, koji dane provode daleko od prirode u svojim kabinetima, potcenili značaj njenog očuvanja te su usvojene mere, kako su ocenili aktivisti, nedovoljne za postizanje cilja.
Neophodno je šire usvajanje rešenja zasnovanih na prirodi kako bi se očuvao biodiverzitet i dom naroda koji žive u harmoniji sa prirodom, javljaju UN.
„Niko ne zna kako zaštititi prirodu bolje od starosedeoca širom sveta koji su veoma aktivni unutar i van mesta održavanja COP-a u Glazgovu ove nedelje, nastojeći da utiču na pregovore na svaki mogući način, čak i uličnim protestima“, pišu UN.
Pročitajte još:
Advokat i aktivista za prava plemena u Brazilu, Iloj Terena, napominje da nas starosedelačka kultura uči kako da poštujemo reke, jezera, biljke, životinje i duhovna bića koja žive u prirodi te da je klimatsku krizu nemoguće rešiti bez inkluzije ovih neprikosnovenih „eksperata za prirodu“.
Amazonska prašuma je svake godine na udaru onih koji podržavaju politiku brazilskog predsednika Žaira Bolsonara poznatog po svom klimatskom skepticizmu. On je otvoreno podržao rudarske aktivnosti i prenamenu zemljišta za potrebe poljoprivrede u Amazoniji, što je dovelo do krčenja šume enormnih razmera, sukoba rudara i starosedeoca i podmetnutih požara.
Bolsonaro je na samitu u Glazgovu potpisao Deklaraciju o šumama i korišćenju zemljišta kojom se obavezuje da će zaustaviti krčenje šuma i degradaciju zemljišta do 2030. godine. Ipak, katastrofalno stanje Amazonske prašume, za koje je zaslužan isključivo ljudski faktor, zahtva drastične i hitne mere kako bi što pre otpočeo njen oporavak, poručuju aktivisti.
Milena Maglovski
