Dan planete Zemlje, koji se obeležava svakog proleća 22. aprila, postao je jedan od najvažnijih događaja za podizanje svesti o zaštiti životne sredine.
Inicijator Dana planete Zemlje bio je američki senator Gejlord Nelson iz savezne države Viskonsin. Senator je bio motivisan rastućom zabrinutošću zbog zagađenja i drugih ekoloških problema koji su postali očigledni tokom 1960-ih godina, ali naročito nakon ekološke katastrofe koja se dogodila 1969. godine kada je izliveno 11 miliona litara nafte u Pacifički okean prilikom rada jedne naftne platforme.
Od svog nastanka 1970. godine, događaj se proširio na mnoge zemlje, okupljajući ljude u zajedničkoj borbi protiv ekoloških problema kao što su klimatske promene, zagađenje i gubitak biodiverziteta. Svake godine, milioni ljudi učestvuju u aktivnostima koje imaju za cilj očuvanje planete, i zajedno sade drveće, čiste parkove, održavaju edukacije o održivosti i sprovode mnoge druge aktivnosti.
Tema za Dan planete Zemlje 2024. godine je ,,Planeta protiv plastike“, koja naglašava štetu koju plastika nanosi našoj planeti. Plastika je svuda oko nas – u odeći, aparatima, ambalaži za hranu i mnogim drugim proizvodima. Naša zavisnost o plastici za jednokratnu upotrebu ima katastrofalne posledice za životnu sredinu. Proizvodnja plastike kontinuirano raste, a godišnje se proizvede oko 430 miliona tona plastike, od čega dve trećine završi kao otpad. Ovaj otpad zagađuje reke, jezera, tlo i okeane.
Veliko pacifičko ostrvo smeća je jedan od najpoznatijih simbola plastičnog zagađenja. Ova ogromna masa plastičnog otpada, smeštena između Havaja i Kalifornije, prostire se na površini od preko 1,6 miliona kvadratnih kilometara i teška je oko 80.000 tona. „Ostrvo“ je stalno u pokretu zbog okeanskih struja, a zbog svoje gustine plastika ne može da potone. Ova masa otpada nije koncentrisana uvek na jednom mestu, već se širi i menja oblik, što otežava napore da se suzbije. Poređenja radi, površina Velikog pacifičkog ostrva je približno jednaka veličini Irana, a gotovo 18 puta veća od površine Srbije.
Pročitajte još:
- MEĐUNARODNA KONFERENCIJA ,,DANI OIE“
- DANAS SE OBELEŽAVA DAN ZAŠTITE PRIRODE SRBIJE
- SVETSKI DAN VODE – UPOTREBA VODE ZA MIR
Mnoge životinje, uključujući morske kornjače, ptice i ribe, stradaju zbog unosa plastike u svoje organizme, često je greškom smatrajući za hranu. Foke i delfini često stradaju zbog toga što se uhvate u mreže i druge plastične materijale, što im otežava kretanje i disanje. Zbog toga su međunarodni napori ključni u borbi protiv plastičnog zagađenja. UN članice prepoznale su ovaj problem i dogovorile su se da do 2024. godine naprave pravno obavezujući instrument za zaustavljanje zagađenja plastikom.
Klimatske promene su takođe ozbiljna pretnja za našu planetu. Prema podacima UNEP-a, više od dve milijarde hektara zemlje širom sveta je degradirano, a broj i trajanje suša porasli su za 29 odsto od 2000. godine. Ako emisije staklene bašte ne budu značajno smanjene, temperature bi mogle da porastu do 2,9°C tokom ovog veka. Loš vazduh je još jedan veliki problem. Više od 99 odsto svetske populacije udiše vazduh ne tako dobrog kvaliteta, što uzrokuje procenjenih sedam miliona prevremenih smrti svake godine.
UN postavlja ciljeve za rešavanje problema plastičnog zagađenja kroz niz strategija i akcija. Ciljevi uključuju smanjenje proizvodnje plastike za jednokratnu upotrebu, promovisanje cirkularne ekonomije, jačanje sistema upravljanja otpadom, i poziv na međunarodnu saradnju kako bi se rešio problem plastičnog zagađenja.
Da bismo približili koliko je zapravo brojka od 430 miliona tona plastike, UN je dao podatak da se gotovo više od 2.000 kamiona punih smeća izbaci u vodene ekosisteme na dnevnom nivou.
Dan planete Zemlje i napori UN-a podsećaju nas da je zaštita planete odgovornost svih nas, a sistemske promene su neophodne kako bismo obezbedili održivu budućnost.
Energetski portal
