Rashladni uređaji svrstavaju se u kategoriju onih tehnologija bez kojih bi život bio veoma drugačiji i otežan. Možda najvažniju svrhu imaju u održavanju optimalne temperature za čuvanje lekova i drugih medicinskih sredstava. U većini domova možda i jedini uređaji rade tokom čitavog dana i noći jesu zamrživač i frižider, zahvaljući kojima hrana može da se očuva druže vreme. Treći rashladni uređaj, koji se usled sve viših temperatura kosti češće, jeste klima uređaj. Porast temperatura ne utiče samo na klima uređaje, već i na ostale koji zbog toplijeg vazduha moraju da rade dodatno.
U novom izveštaju koji je objavio UNEP, pod nazivom Keeeping it Chill: How to meet cooling demands while cutting emissions, navodi se da će se na osnovu trenutnih politika, do 2050. godine instalirani kapacitet opreme za hlađenje širom sveta utrostručiti, što će rezultirati više nego udvostručenim potrošnjom električne energije. Problem u vezi sa ovom jeste porast emisija do kojih će doći iz hlađenja i to na 6,1 milijardu tona ekvivalenta ugljen-dioksida do 2050. godine, što dalje čini više od 10 odsto globalnih projektovanih emisija te godine. Treba pomenuti da su emisije koje proizilaze iz hlađenja značajno snažnije od CO2 kada je reč o doprinosu globalnom zagrevanju.
Zbog toga potrebna je sveobuhvatna i sistemska promena, koja će omogućiti da hlađenje postane održivije na način da će se očigledan rast emisija iz ovih uređaja svesti na minimum. Izveštaj koji je objavio UNEP, nudi mere čijom implementacijom može da se ostvari ovaj cilj.
Pročitajte još:
- GLOBALNO ZAGREVANJE MOGLO BI DA ONEMOGUĆI FOTOSINTEZU?
- SKORO POLOVINU GLOBALNOG ZAGREVANJA IZAZVALO JE SAMO PET ZEMALJA, EVO KOJE SU U PITANJU
- KOJI GASOVI STAKLENE BAŠTE SVOJOM KONCENTRACIJOM OBARAJU REKORDE?
Kako se navodi u izveštaju, potrebno je integrisano delovanje u tri ključna područja.
Naime, pasivne strategije hlađena mogu značajno da smanje potrebu za hlađenjem i u njih spadaju dobra izolacija, reflektujuće površine, prirodna ventilacija, zamena prozora i vrata koji imaju bolju izolaciju, pezjažno uređenje i drugo. Prema podacima UNEP-a, primenom ovakvih strategija mogao bi da se smanji porast potražnje za hlađenjem do 2050. godine za 24 odsto.
Jedan od načina da pasivne strategije postanu uobičajene jeste da se uvrste u energetske propise za izgradnju na nacionalnom, te lokalnom i opštinskom nivou.
Druga mera jesu opreme visoke energetske efikasnosti. Globalna prosečna efikasnost svih uređaja za hlađenje do 2050. godine morala bi da bude gotovo trostruko veća od one koja je prosek danas. Iako ovi nivoi postoje u vodećim tehnologijama, moraju da se prošire i postanu dostupniji.
Ova mera treba da bude praćena jasnim obeležavanjem proizvoda, odnosno da proizvodi sadrže energetske oznake kako bi se potrošači bolje informisali, a takođe građane treba podstaći i finansijskim instrumentima koji podstiču potražnju za proizvodima veće efikasnosti.
Na kraju, potrebno je uskladiti propise o postepenom ukidanju rashladnih sredstava koja u imaju visok potencijal globalnog zagrevanja, odnosno podsticati tehnologije sa niskim potencijalom globalnog zagrevanja tzv low-GWP, zato što na ovaj način emisije hidrofluorougljenika mogu da budu prepolovljene.
Prisećanja radi, Srbija je u septembru 2021. godine potvrdila Peti amandman na Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač – Kigali amandman, čime je preuzeta obaveza uspostavljanja kontrole potrošnje i upotrebe fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte.
Energetski portal
