Zabraniće se uništavanje odeće koja nije uspela da se proda. Središnja tema ovogodišnjeg velikog skupa modne industrije – Global Fashion Summit – održanog u Kopenhagenu, bili su sve oštriji zahtevi da se proizvodnja i prodaja tekstila prilagodi zelenim politikama.
Brojni paneli su se ticali toga kako se modna industrija može uskladiti s nadolazećim propisima EU i SAD-a koji između ostalog traže veću transparentnost od distribucije do razvoja održivijih proizvodnih metoda.
Štetne pojave van granica EU
Tekstilna industrija u EU suočava se s dolaskom propisa koji će je naterati da se raskrsti s kršenjem ljudskih prava i zagađenjem životne sredine. Sektor tekstila i odeće u EU imao je promet od 147 milijardi evra u 2021., prema Euratexu. Sve te aktivnosti prouzrokovale su značajnu štetu životnoj sredini, uključujući hemijske štete prouzrokovane fabrikama viskoze, tonama tekstilnog otpada i velikim ugljičnim otiskom, piše T-portal. Oko 80 odsto tih štetnih pojava događa se izvan granica EU. Uzgoj pamuka, proizvodnja vlakana i proizvodnja odeće uglavnom se odvijaju u Aziji.
PROČITAJTE JOŠ:
- EU U BORBI PROTIV PREKOMERNE POTROŠNJE TEKSTILA
- OBAVEZNO RAZDVAJANJE TEKSTILA U EU OD 2025. GODINE, FINSKA VEĆ POČELA DA RECIKLIRA
- JEFTINA MODA PO PREVISOKOJ CENI
Prava radnika su još jedna bolna tačka. Prema procenama Clean Clothes Campaigna, minimalna plata za radnike u proizvodnji odeće u Bangladešu iznosi svega 94 dolara mesečno, dok su prosečni mesečni životni troškovi u toj zemlji procenjeni na 569 dolara. Deset godina nakon što se poput kule od karata srušila fabrika tekstila Rana Plaza u Bangladešu usmrtivši najmanje 1.138 radnika, u martu ove godine je planula fabrika konfekcije u Karachiju u Pakistanu, ubivši četiri vatrogasca i nanoseći povrede desetak drugih ljudi. Za to vreme, u Evropi se odevni predmet nosi u proseku samo sedam ili osam puta pre nego što se baci. U pokušaju da počisti nered u tekstilnoj industriji, EU priprema set novih pravila. Primera radi, prisiliće kompanije da se pridržavaju (još nedefinisanih) pravila o održivoj proizvodnji odeće. Na pomolu je zabrana kompanijama da uništavaju robu koja nije prodata, a Brisel je najavio nove zakone kojima se industrija prisiljava na plaćanje čišćenja otpada koji proizvodi.
Prvi korak
Većina ovih predloga neće stupiti na snagu još nekoliko godina, ali bi promena za industriju mogla biti vrlo skupa. Suočene s pretnjom dodatne regulative, firme užurbano smišljaju kako nadzirati vlastite distributivne lance i ozeleniti proizvodne procese.
Ali za zelene aktiviste, stvari se ne odvijaju dovoljno brzo. Valérie Boiten, viša službenica za politiku Ellen MacArthur-a, rekla je da su šeme koje prisiljavaju modne kompanije da preuzmu odgovornost za otpad koji proizvode ‘značajan prvi korak’ ipak ‘neće narušiti firmi životni vek tekstilnih proizvoda’.
Gigantski poslovi
‘Neverovatno je da su brendovi brze mode, po prvi put, odgovorni da plate za to. To je minimum, a mi govorimo o gigantskim poslovima“, rekla je Livia Firth, suosnivačica konsultantske firme za održivost Eco-Age. Zajednički zahtevi među aktivistima za zeleni tekstil uključuju konkretne ciljeve EU za ponovnu upotrebu, recikliranje tekstilnog otpada i stroge mere u nadolazećim briselskim zakonima o ekološkom dizajnu za tekstilnu industriju. Podržava ih Evropski parlament, koji je ranije ove godine velikom većinom glasao da podstakne Komisiju da u nadolazeće zakone uključi ciljeve za prikupljanje, ponovnu upotrebu i recikliranje tekstilnog otpada.
Izvor: Bljesak.info
