Poznato je da je u okviru EU uspostavljen jasan pravno obavezujući okvir za postizanje ciljeva Pariskog sporazuma iz 2015. godine, a uspostavljeni su i ambiciozni ciljevi za 2030. godinu u pogledu obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte. U cilju definisanja ovih ciljeva, slično državama članicama EU, ugovorne strane Energetske zajednice, u koje spada i Republika Srbija, u obavezi su da pripreme Integrisane nacionalne energetske i klimatske planove, da prate navedene oblasti i da izveštavaju o njima.
Osim toga, Srbija je potpisnica i Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan koja nas takođe obavezuje i na izradu Integrisanog energetskog i klimatskog plana.
U skladu sa politikom EU u oblasti energetike i klime i težnjom da se sprovede dekarbonizacija i u 2050. godini, te ostvari klimatska neutralnost, Ministarski savet Energetske zajednice je usvojio Preporuku o pripremi i razvoju integrisanih nacionalnih energetskih i klimatskih planova (Recommendation of the Ministerial Council of the Energy Community (2018/1/MC-EnC) od strane ugovornih strana Energetske zajednice. Ovi planovi obuhvataju svih pet dimenzija Energetske unije i predstavljaju nužne alate za strateško planiranje energetske i klimatske politike. Energetska zajednica je izradila uputstvo za izradu integrisanih energetskih i klimatskih planova (POLICY GUIDELINES by the Energy Community Secretariat on the development of National Energy and Climate Plans under Recommendation 2018/01/MC-EnC).
U skladu sa navedenom preporukom, Republika Srbija je u obavezi da izradi i usvoji Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan RS za period od 2021. do 2030. godine uključujući perspektivu do 2050. godine, kako bi se osigurala doslednost sa dugoročnim relevantnim ciljevima politike na nivou EU, UNFCCC i Energetske zajednice.
Pročitajte još:
Integrisani nacionalni energetski i klimatski planovi, u skladu sa Uputstvom , između ostalog, treba da sadrže sledeće elemente: a) pregled trenutne situacije; 2) ciljeve, politike i mere za pet dimenzija Energetske unije; 3) integrisane projekcije i indikatore uključujući referentne scenarije i scenarije politika koji procenjuju relevantne uticaje politika i predloženih mera, 4) izveštavanje o sprovođenju nacionalnih planova i sl.
Pri projekcijama i definisanju scenarija politika, važno je uzeti u obzir makroekonomski kontekst (kao što su očekivani bruto domaći proizvodi i rast stanovništva), kao i druge faktore, među kojima su: strukturne promene u ekonomiji koje će verovatno uticati na energetski sistem i emisije gasova staklene bašte, globalne energetske trendove (kao što su međunarodna kretanja cena fosilnih goriva) kao i cene CO2, prekogranične mrežne interkonekcije i tehnološki troškovi.
Proces izrade INEKP u Srbiji
U aprilu 2021. godine donet je set zakona iz oblasti energetike i rudarstva, među kojima je pored novih zakona – Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije i Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije i Zakon o izmena i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima i Zakona o energetici, a u kome je propisana obaveza izrade INEKP, kao i praćenje i izveštavanje o njegovoj realizaciji.
Ministarstvo rudarstva i energetike radi na izradi Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije za period od 2021. do 2030. godine sa vizijom do 2050. godine (INEKP) u okviru IPA projekta „Dalji razvoj kapaciteta energetskog planiranja“, koji je finansiran u celosti sredstvima Evropske unije. Projekat sprovodi konzorcijum iz Grčke koji predvodi kompanija LDK Consultants SA u saradnji saCentre for Renewable Energy Sources and Savings (CRES).
INEKP bi trebalo da pruži prikaz postojećeg stanja u Republici Srbiji, ključnih politika i odgovarajućih mera za sagledavanje pet dimenzija Uredbe (EU) 2018/1999 o upravljanju Energetske unije i delovanjem u području klime:
1) Dekarbonizacija (emisije gasova sa efektom staklene bašte i obnovljiva energija),
2) Energetska efikasnost,
3) Energetska sigurnost,
4) Unutrašnje energetsko tržište i
5) Istraživanje, inovacije i konkurentnost.
INEKP će takođe sadržati makroekonomske i energetske projekcije i scenarije kojima se procenjuju i relevanti uticaji tako definisanih politika i predloženih mera.
Zajedno sa planom investicija u energetici, sprovođenje ovog plana trebalo bi da doprinese višim stopama privrednog rasta, otvaranju novih radnih mesta i balansu između razvoja energetskog sektora i zaštite životne sredine, kao ključnom zahtevu Zelene agende.
Radna grupa angažovana na izradi INEKP je operativna i sastoji se od velikog broja relevantnih ministarstava i institucija, javnih i privatnih preduzeća, organizacija civilnog društva, koji daju značajan doprinos putem efikasne saradnje članova, dostavljanja mišljenja, kao i potrebnih podataka za potrebe analize rezultata modeliranja u postupku izrade nacrta. Ministarstvo rudarstva i energetike je takođe sprovodilo i proces prikupljanja mišljenja raznih obrazovnih institucija, naučnih instituta i udruženja o posebnim temama, u skladu sa njihovim kompetencijama i relevantnošću.
Takođe, Ministarstvo je na vrlo transparentan način uključilo u praćenje rada na INEKP i predstavnike Energetske zajednice, Evropske komisije, Delegacije EU u RS, EBRD.
U okviru rada na INEKP-u poseban izazov predstavlja definisanje novih ciljeva u oblasti energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte za 2030. sa vizijom do 2050. godine. Potrebno je definisati onaj optimalni energetski miks, unapređenje energetske efikasnosti, veću upotrebu obnovljivih izvora energije, unapređenje sigurnosti snabdevanja i smanjenje energetskog siromaštva koji će definisati brzinu procesa dekarbonizacije odnosno energetske tranzicije.
Postojeća struktura energetskog sektora Republike Srbije zahteva ozbiljne promene, uređenja i investicije, kako bi bila usklađena sa evropskom politikom u ovoj oblasti. U tom smislu, ključni zadatak u procesu izrade INKP je definisanje scenarija iz kojih će se utvrditi novi ciljevi u oblasti energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i emisija gasova sa efektom staklene bašte. U procesu izrade ovog plana, pošlo se od pristupa da se pruži što je moguće veći broj alternativa kroz predložena 33 radna scenarija, koji su predstavljena Radnoj grupi, nakon čega se kroz dalji analitički i konsultativni proces Ministarstva, konsultanta i predstavnika Radne grupe, došlo do manjeg broja scenarija. Na sastanku RG održanom 04.02.2022. godine, prikazani su rezultati modeliranja tri radna scenarija bez nuklearne energije, kao i tri radna scenarija sa vizijom uvođenja nuklearne energije posle 2040. godine. Takođe su prikazani i rezultatidva radna scenarija, jednog sa 100 odsto obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije, i drugog sa većim udelom obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije u 2050. godini, a kojima se sagledava mogućnost korišćenja obnovljivih izvora energije u cilju smanjenja uvozne zavisnosti Srbije.
Za potrebe ocenjivanja rezultata scenarija i proces njihove prioritizacije, koji će pomoći u odabiru scenarija na osnovu kojih će se pripremiti nacrt Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, razvijen je Alat multikriterijumske analize. Ova analiza je predstavljena i detaljno analizirana na sastanku Radne grupe. U toku je rad na dodatna tri scenarija koji će takođe biti prezentovana Radnoj grupi u narednom periodu. Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom, Republika Srbija želi da pošalje poruku da predstavlja državu opredeljenu ka ekološkom razvoju i praćenju globalnih trendova u oblasti zelene transformacije. Zelena agenda je za nas put ka klimatski neutralnoj Srbiji, privrednom razvoju i rastu, put za nova i zdrava radna mesta.
U narednom periodu će biti pripremljen kompletan nacrt INEKP-a, koji će se uskoro naći na širokoj javnoj raspravi, gde će Ministarstvo energetike i rudarstva pozvati građane i građanke da uzme učešće u procesu njegovog donošenja.
Konsultacije o radnim scenarijima u procesu izrade INEKP-a
Ministarstvo rudarstva i energetike poziva zainteresovanu javnost da u periodu od 9. avgusta 2022. do 5. septembra 2022. uputi svoje komentare i sugestije na radna scenarija koja su izrađena za potrebe pripreme Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije za period do 2030. godine uključujući perspektivu do 2050. godine, i na taj način doprinese kvalitetu izrade ovog važnog strateškog dokumenta u oblasti energetike.
Komentari i sugestije se mogu dostaviti na dva načina:
Putem Obrasca za dostavljanje komentara koji se zajedno sa radnim scenarijima može preuzeti ispod i poslati na adresu elektronske pošte: inecp.konsultacije@mre.gov.rs (detaljno uputstvo je u samom dokumentu),
Putem portala eKonsultacije na adresi: https://ekonsultacije.gov.rs/topicOfDiscussionPage/61/1
Za upućivanje komentara na ovaj način potrebna je registracija na Portal za elektronsku identifikaciju u skladu sa uputstvima dostupnim na adresi https://eid.gov.rs/sr-Cyrl-RS/pocetna . Radnim scenarijima se pristupa putem sekcije Konsultativni proces, kartica Prikupljanje komentara, dok se komentari i sugestije dostavljaju korišćenjem opcije “Ostavi komentar“.
