Kopriva je poznata biljka širom sveta, a njena hranljiva vrednost u kombinaciji sa lekovitošću i biološki vrednim sastojcima, opravdava njenu viševekovnu upotrebu. Ali, njen uzgoj uglavnom je malo poznat. Ljudi je obično beru za svoje potrebe na mestima gde ona raste samoniklo.
Međutim, potencijal ove biljke je prepoznao jedan edinburški startap, „Nuisance Drinks“ kojeg je osnovao Hugo Morisej. Ova kompanija početkom godine predstavila je gazirano piće od koprive koje je, kako tvrde, izuzetno dobro prihvaćeno na tržištu.
Kopriva nije korov?
S obzirom na to da je potražnja za tim pićem velika, vlasnik razmišlja o povećanju količine. Ali, problem je nedostatak sirovine – koprive. Trenutno je beru na imanju Houptaun u blizini Edinburga, a objavili su i poziv farmerima za saradnju. Žele da pronađu nekog, „dovoljno ludog“ ko će za njih da uzgaja ovu biljku.
„Poljoprivrednici koprivu često vide kao korov i smetnju na poljima, ali ona je zapravo vrlo hranljiva i zaista sam želeo da pronađem način kako najbolje da iskoristim prednosti te biljke“, rekao je vlasnik za FarmingUK. Dodao je i da je njegova mama pripremala osvežavajući sodu od koprive dok je bio dete, a to ga je ujedno i podstaklo na proizvodnju.
Pročitajte još:
Morisej proučava kako se njegovo piće može komercijalno proizvoditi i kako mu produžiti rok trajanja bez ugrožavanja kvaliteta.
Poljoprivrednici se boje ulaganja u nepoznato tržište
Prema rečima Davida Losona, botaničara iz „SAC Consulting“-a, škotskog ruralnog koledža (SRUC), kopriva ima potencijal da postane komercijalna kultura na raznim tržištima. Uz sokove, proteini se mogu koristiti u hrani za životinje ili ljude, a vlakna iz stabljike su prikladna za izradu odeće.
Osim toga, ona se koristi u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji. Međutim, ovaj naučnik smatra da su najveći izazovi troškovi održivog poslovnog procesa za oblikovanje tržišta.
„Poljoprivrednik će uvek oklevati da ulaže ako ne postoji poznato tržište“, objašnjava Loson pa dodaje da se moraju iskoristiti svi tržišni potencijali.
„Ako se kombinuje sa ekološkim rešenjem za proizvodnju odeće i proteina, možda će biti područje interesa za vladina finansijska sredstva za razvoj tržišta“, smatra.
Otkos koprive i do deset puta godišnje
Loson kaže da je ovu biljku lako uzgajati te da može biti deo plodoreda. Jedino na šta treba paziti je azot u zemljištu jer je osetljiva na njegov nedostatak.
Ona se obično proizvodi iz rasada, a najbolja je jesenja sadnja rizoma. Za uzgoj rasada za veće površine seme se može sejati u jesen pre mrazeva ili u proleće, ako se prethodno drži oko deset dana u frižideru.
Treba napomenuti i da se košenje obavlja pet do osam puta godišnje, a nekad i više. To se radi dok je biljka mlada i visine oko 30 centimetara. Što se tiče nege, potrebno je okopavanje, prihrana i eventualno zalivanje. Zanimljivo je i to da nije podložna bolestima ni štetočinama što je značajno u organskoj proizvodnji.
Izvor: Agroklub
