Kavezni uzgoj koka nosilja možda će od 2027. godine otići u zaborav, a živinari će, u tom slučaju, morati da pređu na druge sisteme. To će se dogoditi ukoliko zakonodavni predlog evroparlamentaraca, da se od te godine ukine kavezni uzgoj životinja, stupi na snagu. Među srpskim odgajivačima ova vest nije najbolje dočekana.
Osman Burgić iz Ečke trenutno ima oko 4.000 koka nosilja i sve se nalaze u kavezima. Ako nove preporuke budu postale stvarnost, boji se da će morati da zaustavi proizvodnju u kojoj je od 2000. godine.
„Ne bih prešao na slobodni uzgoj, jer je u tom slučaju potreban veći prostor, poskupljuje proizvodnja, potrebno je više radnika za sakupljanje jaja i hranjenje. Mislim da je sve to pomalo neizvodljivo“, navodi Burgić.
Kao prednosti kaveza ističe veću nosivost kokošaka i čistija jaja koja nose.
„Ako su u slobodnom prostoru, pitanje je da li će snositi jaja u gnezdu, uglavnom većina njih ostavlja na podu, jaje je onda prljavo i kako da ga prodate takvo“, dodaje.
Treba da postoji izbor
Jovica Ostojić ispred firme Koka Komerc iz Čuruga, koja odgaja i sa 18 nedelja starosti isporučuje koke nosilje mnogim odgajivačima, među kojima je i Burgić, smatra da kaveze ne treba u potpunosti izbaciti.
Pročitajte još:
„Mislim da treba da postoji izbor, ko hoće ozbiljno da se bavi ovim mogao bi, na primer, da kupi humani kavez gde stane manji broj koka, a ko hoće podno da uzgaja može i tako. Prednosti toga kada su životinje zatvorene je to što u manjoj meri dolazi do uginuća i veći je kapacitet koka nosilja sa manjom kvadraturom“, navodi Ostojić.
Dodaje da bi mnogi proizvođači mogli da odustanu od proizvodnje ukoliko ovaj predlog postane obavezan. Sama cena jaja je niska, ne menja se godinama, a stočna hrana poskupljuje, ovo bi bila kap koja bi prelila čašu i ugasila živinarstvo u Srbiji.
Alternativa – rasna živina
I u Savezu živinara Srbije smatraju da kavezi ne bi trebalo u potpunosti da se zabrane.
„Koka nosilja mora biti zatvorena, čim se pusti da šeta, manje jaja nosi. Ako su na otvorenom, počnu da kljucaju jedna drugu, a takođe i sama jaja koja se tako oštećuju. A kada su zatvorene, ne mogu da oštete jaja, uveče se pokupe i to je to“, navodi Radomir Erić ispred Saveza živinara Srbije.
Alternativa bi, smatra, bila da se pređe na rasnu živinu u podnom uzgoju. Inače, prema mišljenju Erića, jaja u slobodnom uzgoju su kvalitetnija, jer se životinja ne hrani samo koncentratom, već joj je dostupna različita hrana iz okoline, međutim, podseća da je nosivost u kavezu veća.
„Kada su puštene jedu „svašta“ i to je dobro za kvalitet jaja. Mi svakako moramo da se prilagodimo Evropskoj uniji. Tu je rešenje da pređemo na rasnu živinu ili domaće rase poput kaporke ili miksovanog gološijana koji dve, tri godine nosi jaja i to od 180 do 200 na godišnjem nivou“, navodi Erić.
Kada su u kavezu, lakše se i brže pokupe, manje je vremena potrebno za hranjenje i dostavljanje vode, dok kada bi bile u podnom sistemu, poljoprivrednik bi morao da bude u toku celog dana angažovan, dodaje Erić. Zaključuje da će mnogi živinari odustati od ovog posla ukoliko budu morali da bace kaveze.
Izvor: Agroklub
