„Virdžin“ je u Las Vegasu imao prvu probnu vožnju hajperlupa sa putnicima.
Iako je test prošao odlično i grabimo krupnim koracima ka ovakvom vidu transporta, pre nego što superbrza vožnja postane dostupna široj javnosti moraće da protekne još nekoliko godina.
The first hyperloop passenger test: https://t.co/nFohRHsZVt pic.twitter.com/CI4Sq7sghY
— Virgin Hyperloop (@virginhyperloop) November 9, 2020
Dejstvo jakog magnetnog polja podiže vagon iznad šina, a zatim ga „gura“ napred. Magnetna levitacija koristi se u nekim železničkim sistemima još od sedamdesetih godina.
Tokom probne vožnje koja je izvedena u nedelju u Las Vegasu, hajperlup je dostigao brzinu od tek 161 kilometar na sat od predviđenih 965.
Pročitajte još:
Predstavnici kompanije „Virdžin“ ističu, međutim, da je njihova trasa na poligonu duga svega 500 metara te da to ograničava kojom brzinom se može kretati kapsula.
Uprkos tom ograničenju, u kompaniji najnoviji test vide kao ogroman pomak ka komercijalizaciji hajperlup tehnologije.
Hajperlup je transportni sistem u razvoju kojim bi ljudi putovali valjkastim vozilom nalik na kapsulu koje se kreće vakuumskom cevi brzinom od oko 965 kiliometara na sat, piše Si-En-En.
Sistem koji razvija kompanija „Virdžin“ uključuje magnetnu levitaciju, na sličan način kao što je koriste Japanci i Nemci pri razvoju superbrze magnetne železnice.
Džoš Gajgel, direktor „Virdžina“ za nove tehnologije, i Sara Lućijan, direktorka kompanije zadužena za korisnička iskustva, bili su na prvoj vožnji hajperlupom na kojoj je bilo ljudi, navodi Si-En-En.
Sedeli su u vagonu-kapsuli koji prima svega dva putnika.
Transportni sistem budućnosti
Vizija koju u „Virdžinu“ imaju kada je reč o hajperlupu je da veliki gradovi budu povezani, a da vagoni-kapsule budu kapaciteta 25 do 30 sedišta, što bi omogućilo prevoz desetine hiljada ljudi u satu.
Hajperlup sistemi mogu da budu smešteni ispod ili iznad zemlje, ali se kompanija za sada fokusirala na nadzemnu opciju. Podzemna verzija podrazumeva kopanje tunela što je skuplji i dugotrajniji proces.
Ispitivanja i razvoj sistema koštaju na desetine i stotine miliona dolara. U „Virdžinu“ su uvereni da će do 2025. ili 2026. godine sistem biti sertifikovan, a da ćemo prve hajperlup projekte videti pre kraja decenije.
Izvor: RTS
