Veoma važan UN-ov Sporazum o svetskim morima napokon je donet nakon gotovo dve decenije pregovora. Tekst Sporazuma sada će se tehnički urediti i prevesti pre službenog usvajanja na narednoj sednici. Ovaj sporazum je veliki uspeh i značajan korak u zaštiti svetskih mora, ali i važan pokazatelj da multilateralizam još uvek postoji i funkcioniše u sve podeljenijem svetu kad za to postoji politička volja.
Postizanje ovog Sporazuma održava živim tzv. “cilj 30×30”, odnosno zaštitu 30 odsto svetskih mora do 2030. godine, čime se utire put prema stvaranju morskih rezervata koji će biti potpuno ili u velikoj meri zaštićeni. Još uvek postoje manjkavosti u predlogu Sporazuma, kao i potreba da potpisnice osiguraju njegovo sprovođenje na efikasan i pravedan način – tek tada će moći da se smatra zaista ambicioznim.
,,Ovo je zaista istorijski dan za zaštitu svetskih mora i znak da u podeljenom svetu zaštita prirode i ljudi mogu pobediti geopolitičke interese. Države zaslužuju našu pohvalu zbog želje za postizanjem kompromisa i ostavljanja po strani različitih pogleda s ciljem donošenja sporazuma koji će zaštititi svetska mora, ali i život i sredstva za život milijardi ljudi, kao i povećati našu otpornost prema klimatskim promenama’’, rekla je u Nju Jorku dr. Laura Meler, voditeljka kampanje za okeane Grinpis Nordik.
Pročitajte još:
- DANAS SE PRVI PUT OBELEŽAVA SVETSKI DAN MORSKE TRAVE
- NAUČNICI UPOZORAVAJU – AKO POČNE RUDARENJE U DUBOKOM MORU, VODENI EKOSTISTEM ĆE BITI UGROŽEN
- MIKROPLASTIKA U OKEANIMA SE MOŽE PRATITI IZ SVEMIRA?
Kako Meler navodi, napokon možemo da pređemo iz reči u stvarne promene na svetskim morima.
,,Države sad moraju formalno prihvatiti Sporazum i što pre da ga ratifikuju kako bismo stvorili zaštićene morske rezervate preko potrebne našoj planeti. Sat još uvek otkucava kad je reč o dosezanju cilja 30×30. Ostalo nam je još samo pola decenije da se on ostvari pa nema opuštanja po tom pitanju,” zaključuje Meler.
Koalicija visokih ambicija koja uključuje EU, SAD i UK, kao i Kinu, bile su ključne za postizanje dogovora, iskazavši spremnost na kompromis u poslednjim danima pregovora, gradeći koaliciju umesto stvaranja razdora. Male ostrvske zemlje pokazale su se dobrim vođama tokom pregovora, a Grupa G77 pobrinula se da se Sporazum sprovede u praksi na pravedan i pošten način.
Pravedna raspodela finansijske koristi od tzv. morskih genetskih resursa bila je ključna tačka spora, a razrešena je poslednjeg dana pregovora. Deo Sporazuma koji se odnosi na zaštićena morska područja uklanja nefunkcionalni proces donošenja odluka koncenzusom, koji nije doveo do zaštite okeana pomoću postojećih regionalnih tela poput Komisije za očuvanje antarktičkih morskih živih resursa (CCAMLR). Premda tekst još uvek sadrži važna otvorena pitanja, ovaj sporazum dobra je radna podloga i početna tačka za zaštitu 30 odsto svetskih mora.
Cilj 30×30, koji je dogovoren na Konferenciji o biodiverzitetu COP15 u Montrealu, ne bi bio postignut bez ovog istorijskog Sporazuma. Od ključne je važnosti da države hitno ratifikuju Sporazum i krenu sa uspostavljanjem potpuno zaštićenih rezervata koji pokrivaju 30 odsto svetskih mora do 2030. godine.
Sada započinje težak posao ratifikovanja sporazuma i aktivne zaštite svetskih mora. Moramo da iskoristimo ovaj trenutak kako bismo zaustavili druge pretnje, poput rudarenja u morskim dubinama, i koncentrisati se na sprovođenje zaštite. Više od 5,5 miliona ljudi potpisalo je Grinpisovu peticiju kojom se traži snažan Sporazum. Ovo je velika pobeda svih njih!
Izvor: Greenpeace
