Tri decenije od kako je biološka raznovrsnost globalna tema

Foto-ilustracija: Pixabay

Pre tačno 30 godina, 29. decembra 1993. godine, na snagu je stupila rezolucija Generalne skupštine UN-a koja je ustanovila Svetski dan biološke raznovrsnosti kako bi se stavio akcenat na temu biodiverziteta i njegovog značaja. Iako je zvaničan datum obeležavanja ovog dana u maju mesecu, na današnji dan je jednako važno podsetiti se značaja biološke raznovrsnosti. 

Biljke, životinje, gljive, mikroorganizmi, kao i sva njihova prirodna staništa deo su ove teme. Očuvanje biološke raznovrsnosti ima ogroman uticaj na ekonomiju, ljudsko zdravlje, ishranu i opšte blagostanje ljudi. Svaka vrsta na planeti ima određenu ulogu u ekosistemu, bilo da je reč o oprašivanju ili kontroli populacije drugih vrsta, i svaka vrsta učestvuje u lancu ishrane. Samim tim nestanak bilo koje od vrsta, osim što osiromašuje prirodno bogatstvo, može značajno uticati na slabljenje jednog ekosistema koji postaje ranjih i izložen daljim problemima. Takođe, mnoge vrste učestvuju u proizvodnji hrane i lekova za ljude. Jedna vrsta uvek zavisi od druge. Jednako tome, i ljudi zavise od drugih vrsta.

Pročitajte još:

U poslednjih nekoliko godina, svet je svedok nekih izvanrednih napora u očuvanju prirode i zaštiti životinja. Kada je rezolucija usvojena, cilj je bio i sprečavanje izumiranja vrsta. Neki od uspeha zabeležinih ove i prethodne godine tiču se upravo čuvanja staništa i vrsta.

Foto-ilustracija: Unsplash (Xavier Coiffic)

Na ostrvu Redonda, jednoj nenaseljenoj steni u Karipskom moru, zaštitnici prirode su uspeli da transformišu okruženje u bujno utočište za divlje životinje, iako su invazivne vrste bile najveća prepreka. Na Havajima, sličan uspeh je zabeležen na ostrvu jednom malom ostrvu u obliku polumeseca, gde su autohtone morske ptice sada ponovo aktivne. U Kaliforniji, ostrvo San Klemente uspelo je da izbriše jednu pticu i četiri biljne vrste sa liste ugroženih, dok su afrički lav, galapagoska kornjača, kineska jesetra, crvena veverica, crni nosorog, samo su neke od vrsta koje su ove godine pripale grupi ugroženih vrsta koje se ipak oporavljaju.

Jedna od velikih vesti bila je i da Sjedinjene Američke Države ukidaju zahtev da farmaceutske kompanije koriste životinje za testiranje novih lekova pre nego što oni dospeju među ljude. Butan je postao prva zemlja koja je sterilisala i vakcinisala svoju celokupnu populaciju pasa lutalica. Škotska je sprovela svoj poslednji lov na lisice, a Litvanija je postala 14. evropska zemlja koja je zabranila uzgoj krzna. Savezna vlada SAD-a je zabranila sva bušenja u Arktičkom nacionalnom rezervatu divljih životinja i obećala 106 miliona dolara za programe oporavka lososa. Dok su određeni napori u Africi doprineli da se teritorija veličine Zimbabvea ozeleni. Kina je s druge strane, zaštitila celokupnu Tibetansku visoravan, što je velika i značajna površina.

Sve ovo su veliki napori uloženi da biodiverzitet bude što raznovrsniji, manje ranjiv, i spreman na adaptacije.

Energetski portal

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti