Kako piše Nova ekonomija, broj potrošača koji žele električnih vozila ubrzano raste na planetarnom nivou, dok je njihovo interesovanje za autonomna vozila ostalo praktično nepromenjeno, navodi se u globalnom istraživanju koje je...

Iako je još početkom druge polovine prošlog veka bilo jasno da se mogu očekivati značajne promene u klimatskom sistemu, kao i da će ove promene imati nepovoljan uticaj na društvo i živi...

U Crnoj Gori gradi se solarna elektrana, jedna od najvećih u Evropi. Elektrana na Briskoj gori koštaće oko 200 miliona eura, a trebalo bi da zaposli 226 ljudi, izjavila je ministarka ekonomije...

Srbija je posvećena borbi protiv klimatskih promena i nastaviće da postavlja i realizuje ciljeve vezane za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i da sprovodi mere za ublažavanje posledica i prilagođavanje...

Usaglašavanje propisa u oblasti životne sredine i klimatskih promena dugotrajan je proces, pogotovo kad se zna da se i na nivou Evropske unije ovi propisi stalno menjaju i usavršavaju, kao i da imamo...

Pojam evolucija, u značenju postupnog i trajnog razvoja društva, neretko se koristi kao sušta suprotnost pojmu revolucije koja donosi nagle i dramatične zaokrete postojećeg sistema. Ipak, njihova značenja bi mogla biti objedinjena...

Nacionalni energetski klimatski plan (NECP) je dokument koji svaka država članica Evropske unije mora izraditi s ciljem dostizanja evropskih ciljeva o smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, a odnosi se na...

Pobednik takmičenja “Domaćinstvo koje su laste izabrale” za 2019. godinu je domaćin Norbert Kiš Bičkei iz sela Utrine kod Bačke Topole, koji u svom domaćinstvu ima 48 aktivnih gnezda seoskih lasta. Domaćin...

Povodom okruglog stola na temu „Obaveza industrije u skladu sa propisima u oblasti klimatskih promena“, koji se održava u sklopu 32. Međunarodnog kongresa o procesnoj industriji (Sava centar, 31. maj), Danijela Božanić...

Pokret "flygskam" (flight shame) je privukao ekološki osveštene Šveđane koji su doneli odluku da avionske karte zamene voznim kako bi smanjili svoj osećaj krivice zbog razaranja Zemlje. Putujući avionom, oni bi bili saučesnici u ozbiljnijem narušavanju prirode, a birajući voz, oni umanjuju sopstveni ekološki otisak. Rastući broj ljudi koji su odlučili da ostanu prizemljeni (#stayontheground) je inspirisan šesnaestogodišnjakinjom Gretom Tunberg.

Sagorevanje fosilnih goriva i oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte izaziva skok temperatura na globalnom nivou i poremećaje klime kao što su učestaliji i ozbiljniji toplotni talasi, suše, promene dinamike padavina i porast nivoa mora. Štetni gasovi ne odlaze isključivo u atmosferu, već određeni deo "zarobljavaju" i svetski okeani. Taj određeni deo iznosi oko 90 odsto i čini naša mora sve toplijim. Okeani primaju većinu toplotne energije proizvedene čovekovim aktivnostima zato što se voda greje teže i sporije u poređenju sa vazduhom.

Naravno da će pojeftinjenje solarnih panela i vetrenjača i njihova šira upotreba posledično smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte - međutim, proizvodnja struje je tek jedan sektor naše ekonomije koji ispušta štetne materije u atmosferu, naglašava Gejts. Ne smemo da zanemarimo postojanje drugih krivaca za zagađenje vazduha kao što su poljoprivreda, saobraćaj, industrija i građevinarstvo. "Do 2060. broj zgrada širom planete biće dvostruko uvećan. To je kao da svakog meseca tokom narednih 40 godina gradimo po jedan novi Njujork", upozorava on.

Poskupljenje goriva je supersoničnim avionima došlo krila i spustilo ih na zemlju. Ipak, nekoliko preduzeća u povoju želi da ih ponovo vine u nebo, a među njima je i Boom Supersonic iz Denvera u Sjedinjenim Američkim Državama koje posluje pod sloganom "Brži letovi su želja svakog putnika!" Njihovi stručnjaci tvrde da bi, usled tehnološkog napretka, troškovi kupovine "supersonične" avionske karte mogli da opadnu za 75 odsto, te da letenje u vazduhoplovu sa 55 sedišta bržem od zvuka ne bi trebalo da bude skuplje od letenja biznis klasom trenutno.

Udruženje novinara „Eko vest“ održalo je u Medija centru Vojvodine u Novom Sadu panel-diskusiju „Utiče li upravljanje otpadom na klimatske promene?“ a koju je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja. Predsednica Udruženja novinara „Eko...

Trećeg oktobra 2018. godine okončan je jedan neobičan let. Avion kompanije Virgin Atlantic sleteo je na aerodrom Getvik u Londonu, a ono što ga razlikuje od svake druge letelice koja je dotakla pistu za sletanje na Getviku toga dana je - gorivo. Vazduhoplov Boing 747 pokretala je mešavina standardnog mlaznog goriva uz biogorivo proizvedeno od etanola. Alkohol je dobijen od industrijskih otpadnih gasova i u tankerima aviona imao je udeo od pet odsto, ali postoje težnje da se vremenom ovaj postotak popne na 50.

Na akademskoj i poslovnoj mapi srpske arhitektkinje Milene Zindović, pored naše prestonice, u kojoj je 2007. godine diplomirala na Arhitektonskom fakultetu našli su se i Njujork, Ljubljana i Šabac. Na Univerzitetu Kornel u...