Raž je izuzetna kao zelenišno đubrivo koje poboljšava i obogaćuje zemljište. Veoma je cenjena za setvu posle intenzivnih kultura, jer zemljištu vraća plodnost i čisti ga od prouzrokovača oboljenja i štetnih organizama. Daje odlične rezultate kada se poseje pre paradajza, cvekle, krompira, kupusa, krastavca, lubenice, tikvi.
Kada se zaore raspada se, poboljšava mikrofloru, reguliše sadržaj vode i vazduha, obogaćuje zemljište azotom i kalijumom, olakšava usvajanje fosfora i razmenu korisnih zemljišnih materija, a sprečava ispiravanje hranljivih.
Zbog toga je ova žitarica veoma cenjena kao organsko đubrivo. Kada se koristi kao malč, omogućava zadržavanje vlage u zemljištu, štiti od delovanja vetra i usporava rast korova.
Pročitajte još:
Dva načina primene
Setva se obavlja posle uklanjanja pretkulture i pripreme zemljišta. Kada nikne korov, pripremi se setveni sloj. Ovakva kultivacija doprineće uništavanju korova.
Obavlja se na međuredni razmak od 10 do 15 centimetara. Dubina je četiri centimetra.
U zavisnosti od namene razlikujemo dva načina primene ovog siderata. Obično se za povrtarske gredice unosi u zemlju dok su biljke još mlade. Kada iznikne, usev se ne ostavlja predugo na gredicama jer biljke razvijaju snažan koren. Zbog toga je teže zaorati vegetativnu masu i pripremiti setvenu površinu za sledeću kulturu. Zaorava se 35 do 50 dana posle nicanja kada je visoka 15 do 25 centimetara. Potrebno je bar dve nedelje da zelena masa istrune kada je unesemo u zemlju.
Drugi način je da se usev ostavi preko zime i tokom ranog proleća unese u zemlju.
Mane koje možete izbeći
Raž ima potrebu za većim količinama vode, a može da se raširi po celoj parceli ako se pogreši sa setvom i zakasni sa zaoravanjem.
Veliki je problem što privlači štetočine koje se hrane žitaricama, kao što su: lisne vaši, grinje, stenice.
Na parcelu gde smo je zaorali ne sejati kukuruz, jer će loše napredovati.
Izvor: Agroklub
