Ukoliko redovno postavljate svoje fotografije na Instagram ili tvitujete kako ste se iznervirali u prevozu, onda vam fenomen hashtaga nije nepoznanica i slobodno možete da skočite na četvrti pasus ovog bloga. Ukoliko, pak, to ne radite i ne znate značenje bar tri reči iz prethodne rečenice: Instagram, tvitovati i hashtag, razumem vas, isto se osećam povodom pojmova: Snapchat, Kylie Jenner lip kit i Lil Peep. 

Hashtag se stavlja u opis sadržaja koji ljudi postavljaju na društvene mreže, bilo da je u pitanju fotografija ili tekst, i uglavnom prati temu tog određenog sadržaja koji je neko podelio. U oblikovanju hashtag-ova najčešće se koristi engleski jezik, a započinju se tarabom (#). 

Pojam #throwbackthursday, ili na srpskom put u prošlost četvrtkom, predstavlja hashtag pod kojim vaša deca, ili možda čak vaši unuci, svakog četvrtka sa svojim prijateljima na društvenim mrežama dele uspomene – bilo da su one iz izlaska prethodnog vikenda ili sa maskenbala u osnovnoj školi. Na Energetskom portalu, pod ovim hashtag-om (#throwbackthursday) delićemo priče iz istorije ekologije i energetike. Naravno, četvrtkom.

Misaona vremenska mašina danas nas odvodi u treći decembar 1984. godine i svaki naredni 3.XII, zaključno sa 2018, kada ljudi odaju počast žrtvama Bopalske nesreće.

Industrijska revolucija i napredak tehnologije su na listu nedeća sa kojima se čovečanstvo suočava, pored brojnih prirodnih katastrofa, dodali i eksplozije, havarije, požare u fabričkim postrojenjima i slično.

Bopal je prestonica indijske države Madja Pradeš. Poznat je kao grad jezera i jedna od najzelenijih urbanih sredina u Indiji. Dobar glas daleko se čuje, a loš još dalje. U žižu javnosti Bopal je dospeo tek u decembru 1984. kada se na njegovoj teritoriji odigrala najgora industrijska nezgoda u istoriji.

Usled tehničkog kvara i opasne hemijske reakcije u fabrici američkog proizvođača pesticida Union Carbide oslobodilo se na desetine tona otrovnog gasa metilizocijanata. Gas je došao u kontakt sa vodom koja je prodrla u rezervoar.

S obzirom na to da bezbednosne mere nisu blagovremeno preduzete, metilizocijanat je dospeo u atmosferu, zagađujući vazduh Bopala, koji je u to vreme brojao oko milion stanovnika, ali i okolnih mesta.

Već dramatična situacija dodatno je pogoršana vremenskim uslovima. Vetar je podstakao širenje gasa, a spoljašnja temperatura od oko 14 stepeni njegovo hlađenje i “prizemljenje”.

Kada je otvorena 1969. godine, fabrika Union Carbide označila je novi talas industrijalizacije zemlje, priliku za zaposlenje za hiljade Indijaca i dostupnost jeftine hemije za milione poljoprivrednika. Petnaest godina kasnije postrojenje je počelo da se vezuje za tragično stradanje ljudi, zdravstvene probleme, gubitak posla, razaranje porodica, masovno uginuće životinja, degradaciju kvaliteta tla i zagađenje vode.

Procenjuje se da je oko 4 hiljade osoba izgubilo život tokom spavanja ili zbog panike. Najviše je bilo pogođeno siromašno stanovništvo koje je živelo u straćarama u neposrednoj blizini žarišta tragedije. Ovom prilikom čak 400 hiljada ljudi bilo je otrovano ili povređeno. Tačan broj žrtava je, ipak, nemoguće utvrditi. Nedovoljna i nepouzdana dokumentacija, kojom nisu bili obuhvaćeni beskućnici, uslovila je tek grube proračune broja nastradalih. Dodatnu sumnju u tačnost statistike uliva i činjenica da su nakon događaja usledile masovne sahrane i kremacije.

Sredinom juna 1985. godine, ministar zdravlja Indije je saopštio da je kod 36 trudnica došlo do spontanog pobačaja, da je 21 beba rođena sa deformitetima i da su zabeležena i 27 mrtvorođenja. Posledice se osećaju i danas. Oko 100 hiljada žitelja Bopala pati od hroničnih oboljenja.

Na Bopalskom okružnom sudu pokrenuto je nekoliko građanskih i krivičnih parnica koje su urodile plodom tek 2010. Sedam bivših zaposlenih Union Carbide, uključujući i tadašnjeg direktora Varena Andersona, osuđeni su za ubistva iz nehata na kaznu zatvora od dve godine i globu od oko 1,8 hiljada evra.

Podstaknut smrću radnika pogona koju je uzrokovalo udisanje štetnih jedinjenja, jedan indijski novinar je 1981. upozorio: “Probudi se, narode Bopala! Stojiš na ivici vulkana!”. Vulkan se 1984. urušio. Retroaktivno ispravljanje greške je, nažalost, nemoguće. Lekcija koju je trebalo da naučimo iz jedne od najvećih ekoloških katastrofa je lekcija opreznosti i poštovanja bezbednosnih standarda kako nas lava ne bi progutala još jednom.

Da li smo je savladali?

Jelena Kozbašić