Pregovarači Evropske unije postigli su dogovor o smanjenju emisije ugljen-dioksida kod novih putničkih i lakih transportnih vozila do 2030. godine. Austrija je tako, kao predsedavajuća Saveta EU, suprotno strahovanjima ipak uspela da izdejstvuje kompromis. Dogovor je, međutim, sa mogo strana dočekan sa negodovanjem. Ekološki ativisti smatraju da ne ide dovoljno daleko, dok je za predstavnike automobilske industrije nerealan.

Prema dogovoru koji su kasno uveče 17. decembra postigli predstavnici Evropskog parlamenta i 28 zemalja članica, emisija CO2 kod novih putničkih vozila do 2030. godine mora biti smanjena za 37,5%, a kod transportnih 31%.

Evropska komisija prvobitno je predložila da stopa redukcije štetnih gasova bude 30% za oba tipa vozila, dok se Evropski parlament zalagao za smanjenje od 40%.

Željeni cilj biće izračunat na osnovu vrednosti emisije za 2021. godinu, pri čemu do 2025. godine treba da bude dostignut međustepenik od 15% redukcije emisije CO2 kako za putnička, tako i za dostavna kombi-vozila.

Evropski komesari zaduženi za energetska pitanja pozdravili su dogovor. Komesar za klimu i energetiku Migel Arias Kanete rekao je da je u pitanju “ambiciozan cilj” i ocenio da je “Evropa još jednom demonstrirala kako se Pariski sporazum i (zaključci) COP24 sprovode u delo”.

Komesar za energetsku uniju Maroš Šefčovič rekao je da je taj dogovor “kredibilan korak u realizaciji Pariskog klimatskog sporazuma, ali i novi odlučujući korak u zaštiti dugoročne konkurentnosti evropske industrije, pošto će podstaći ulaganja u proizvodnju novih vrednosti u EU, uključujući i baterije i druge ključne tehnologije”.

Put pregovaračkih strana do dogovora bio je ipak prilično trnovit, i to zbog velikih razmimoilaženja oko visine buduće redukcije emsije CO2 u izduvnim gasovima.

Karte je prva otvorila Nemačka, koja se izjasnila za 30%, koliko je predložila komisija. Nemačka vlada je tim minimalnim ustupkom očigladno pokušala da zaštiti veliki nemački automobilski sektor.

Neke države, poput Francuske i Holandije, borile su se za veće smanjenje.”Ovo je važan signal u našoj borbi protiv klimatskih promena”, ocenila je austrijska ministarka za održivi razvoj Elizabet Kestinger.

Austrija se prethodno, kao predsedavajuća Saveta EU, našla na meti kritike i političara i ekoloških aktivista, pošto početkom 2018. godine nije uspela da izdejstvuje takav dogovor.

Izvori iz EU tada su za EURACTIV rekli da je austrijsko predsedništvo između dve runde trostranih pregovora propustilo da promeni svoje predloge za kompromis i da postoji opasnost da ni do kraja godine ne bude postignuta saglasnost.

Te bojazni Beč je sada uspeo da razveje. Pregovarači su pronašli dovoljno zajedničkih imenitelja za dogovor o konačnim ciljevima, da se ograniči duplo merenje kod plug-in hibridnih električnih vozila (PHEV) i da se ugradi sistem koji će jamčiti da stvarna redukcija izduvnih gasova na putu odgovara i onoj na testiranju. PHEV su hibridna vozila sa baterijama koja se mogu dopunjavati preko priključka na spojašnji izvor električne energije.

Poslanici parlamenta EU tražili su i kažnjavanje proizvođača automobila koji ne ispune ciljeve, ali je taj zahtev tokom pregovora odbačen. Dogovorena pravila, pored toga, do 2028. godine neće važiti ni za proizvođače koji ne proizvode serijska vozila.

Sporazum sada još treba da potpišu poslanici Evropskog parlamenta i zemlje članice. Trenutno su u toku i razgovori o prvom pokušaju da se reguliše emisija CO2 kod teških transportnih vozila, ali je pod znakom pitanja da li će konačna saglasnost biti postignuta pre evropskih izbora u maju 2019. godine.

Nevladina organizacija Transport i životna sredina (Transport & Environment) pozdravila je dogovor, ali i upozorila da on nije dovoljan da bi se ispunili klimatski ciljevi za 2030. godinu, a kamoli ciljevi zacrtani Pariskim sporazumom o klimi.

Ta NVO je ocenila da za potrošače novi zakon znači da će “postojati mnogo veći izbor pristupačnih, štedljivih i električih modela vozila”, ali je izrazila i žaljenje zbog odbacivanja predloga parlamenta da se kažnjavaju proizvođači koji ne ponude vozila bez, ili sa minom štetnom emisijom.

Sa druge strane, Evropsko udruženje proizvođača automobila (ACEA) je dogovor samo “primilo k znanju” i izrazilo “ozbiljne sumnje u pogledu izuzetno izazovnih ciljeva vezanih za CO2”. To udruženje je u saopštenju navelo da cilj od 37,5% “možda zvuči prihvatljivo, ali je, imajući u vidu gde smo sada, potpuno nerealan”.

Realizacija ciljeva zahteva “znatno snažnije tržišno prihvatanje električnih i drugih vozila sa alternativnim pogonom nego što je trenutno moguće”, navela  je ACEA i upozorila da će definisani ciljevi “delovati poput zemljotresa na radna mesta”.

Izvor: Euractiv.rs