Sektor za vanredne situacije na usluzi zavejanim građanima Srbije

14.01.2019

Ministarstvo unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije saopštilo je da su pripadnici Sektora za vanredne situacije tog ministarstva i dalje angažovani u spasavanju i pružanju pomoći stanovnicima kojima je, usled povećanih snežnih padavina, život otežan i da će biti na terenu dok se situacija ne stabilizuje.

Trenutno, vanredna situacija je i dalje na snazi na teritoriji grada Kraljeva i opština Nova Varoš, Raška, Lučani, Ivanjica, Požega i Trgovište.

U selu Gornje Košlje, sedam pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica iz Ljubovije su, zbog visokog snega i nepristupačnog terena, evakuisali stariju žensku osobu i odvezli je u Dom zdravlja na dalje lečenje.

Dvoje vatrogasaca-spasilaca iz Vranja su motornim sankama dostavljali namirnice jednom licu u Gornjoj Mahali, a prevozili su i medicinsko osoblje do mesta Čauševci radi pružanja medicinske pomoći.

Pripadnici vatrogasno-spasilačkih jedinica u Užicu su intervenisali prilikom prevoženja bolesnog lica iz naselja Gostinica do ekipe Hitne pomoći koja se nalazila na glavnom putu.

Inače, u periodu obilnih padavina, Sektor za vanredne situacije je imao 30 intervencija i tom prilikom je evakuisano 15 osoba iz zavejanih područja.

U vidu asistencije ekipama Hitne pomoći, pripadnici Sektora za vanredne situacije prevezli su 21 osobu i jednu bebu do zdravstvenih centara.

Milisav Pajević

Poziv za učešće u programu Zajedno za održivi biznis!

14.01.2019

U septembru 2015. godine, Generalna skupština UN usvojila je agendu za održivi razvoj, koja predstavlja viziju boljeg sveta do 2030. godine. Agenda se sastoji od 17 ciljeva održivog razvoja (Sustainable Development Goals) koji, na osnovu mišljenja preko osam miliona anketiranih ljudi, odgovaraju na ključne izazove sa kojima se svet danas suočava.

Sa ciljem da unapredi sprovođenje Ciljeva održivog razvoja, Program Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji je pokrenuo program Zajedno za održivi biznis kako bi mikro, mala i srednja preduzeća, koja imaju posebno značajnu ulogu u sprovođenju ovih ciljeva, osnažio da iste inkorporiraju u svoje poslovanje.

Kao sedam ključnih ciljeva prepoznati su:

pristupačna energija iz obnovljivih izvora;
dostojanstven rad i ekonomski rast;
održivi gradovi i zajednice;
odgovorna potrošnja i proizvodnja;
očuvanje klime;
očuvanje života na zemlji;
partnerstvom do ciljeva.

Više o tome kako da učestvujete u programu Zajedno za održivi biznis pogledajte na sledećem linku: https://energetskiportal.rs/konkursi/undp-poziv-za-ucesce-u-programu-zajedno-za-odrzivi-biznis/.

Studenti ETF-a u polufinalu studentskog takmičenja inovacija u Los Anđelesu!

14.01.2019

H-Bridges tim studenata sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu plasirao se u polufinale međunarodnog studentskog takmičenja u oblasti inovativnih i energetski efikasnih rešenja International Future Energy Challenge. Ovogodišnja tema je električni pogon za bicikl i H-Bridges želi da upravo oni naprave najbolji od svih!

Prema uslovima takmičenja, neophodna finansijska sredstva članovi tima moraju da obezbede samostalno, bez većeg učešća matičnog Fakulteta. Sredstva su potrebna kako bi se obezbedila sofisticirana oprema za razvoj uređaja i za troškove putovanja na polufinale takmičenja. Ono se ove godine održava od 17. do 21. marta 2019. u Los Anđelesu u okviru jedne od najvećih svetskih konferencija APEC 2019 (Applied Power Electronics Conference 2019).

Kako bi otputovali u Sjedinjene Američke Države, studentima su neophodna sredstva zainteresovanih kompanija i pojedinaca. Ukoliko želite da podržite srpsku nauku i projekat razvijanja elektropogona za dvotočkaše na kojem radi H-Bridges, obratite se mentoru ekipe Aleksandru Miliću na broj telefona +381 (0)65 614 41 16 ili pošaljite mejl na h-bridges@student.etf.bg.ac.rs.

H-Bridges svojim članovima pruža mogućnost za stručnim i profesionalnim usavršavanjem koje proširuje tradicionalno univerzitetsko obrazovanje. Kroz jednogodišnje multidisciplinarne projekte i timski rad, studenti imaju priliku da rade na atraktivnim temama sadašnjice, koje će u budućnosti biti još atraktivnije: električna vozila, obnovljivi izvori energije, efikasno i pametno korišćenje električne energije…

Tim svake godine okuplja studente sa odseka za Energetiku, Signale i sisteme, Elektroniku, Telekomunikacije i Informacione tehnologije i radi na razvoju uređaja energetske elektronike koji ispunjava visoke zahteve propisane od strane organizatora IFEC takmičenja. H-Bridges se sastoji iz više manjih timova: tima za hardver, tima za softver, tima za simulacije, tima za PCB dizajn, tima za marketing i tima za skupljanje sredstava. Njihovi mentori su prof. dr Slobodan Vukosavić i asistent Aleksandar Milić.

Studenti trenutno rade na razvoju drajva za električni bicikl kao zadatak novog takmičenja. Razvijena tehnologija treba da bude veoma pouzdana, kompaktna i da ispunjava različite norme iz aspekta efikasnog korišćenja energije. Prioriteti budućih elektrotehničara, u okviru ovog projekta, su pametno skladištenje električne energije i bezbednost prilikom korišćenja uređaja. Bitan zahtev za ovu godinu je ograničenje temperature kućišta jer bicikl treba da koriste ljudi i deca svih uzrasta. Na kraju takmičenja razvijeni uređaj će biti testiran u različitim laboratorijskim i realnim uslovima.

Ovogodišnje finale se organizuje u gradu Medison u američkoj saveznoj državi Viskonsin.

Svojom donacijom možete da doprinesete da se ideja uspešnih beogradskih studenata “probije” na svetsko tržište elektromobila, ali i da se njihov moto “Uštedimo gvožđe i bakar pametnom upotrebom silicijuma i softvera!” sprovede u delo.

Za više informacija posetite njihov sajt http://www.h-bridges.etf.bg.ac.rs/.

Jelena Kozbašić

Zbog obilnih snežnih padavina u BiH radno vreme prilagođavaju zimskim uslovima

14.01.2019

rad_zimi_web — Foto: http://www.fbihvlada.gov.ba

Federalno ministarstvo rada i socijalne politike BiH, u skladu sa Zakonom o zaštiti na radu („Službeni list SRBiH“, broj: 22/90), preporučuje poslodavcima da, usled vremenskih neprilika izazvanih snežnim padavinama i niskim temperaturama na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine, sprovedu posebne mere zaštite kojima će sprečiti štetne posledice po zdravlje radnika.

Preporuka je poslodavcima da radnicima skrate radno vreme, i razmotre mogućnost prekida obavljanja poslova na otvorenom, ukoliko procesi rada to dozvoljavaju.

Pored toga, preporučuje se poslodavcima da za vreme trajanja vremenskih neprilika radnicima omoguće korišćenje odsustva u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu.

Ukoliko je proces rada organizovan tako da nisu mogući skraćivanje radnog vremena ili prekid obavljanja poslova na otvorenom, Federalno ministarstvo rada i socijalne politike preporučuje da poslodavci za vreme trajanja vremenskih neprilika, u zavisnosti od vrste rada i radnog mesta radnika, preduzmu potrebne aktivnosti na osiguranju sigurnosti i zdravlja radnika, posebno kada je reč o adekvatnoj zaštitnoj opremi i odevanju radnika.

Milisav Pajević

Srbija zabranjuje dodavanja šećera u sokove

14.01.2019

juice-73768_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Domaći proizvođači nalaze se pred novim zahtevima, a jedan od njih, verovatno za kupce i najvažniji, jeste zabrana dodavanja šećera u voćne sokove.

U „Službenom glasniku” nedavno je objavljen novi pravilnik o voćnim sokovima i srodnim proizvodima koji nameće nova znatno rigoroznija pravila za ovu industriju. Ipak, proizvođačima je dat dug rok za prilagođavanje jer će propisi početi da se primenjuje tek od 1. jula sledeće godine.

U delu pravilnika koji se odnosi na dozvoljene sastojke, uvedena su nova pravila iz Direktive 2012/12/EU, kao što su ona koje se odnose na dodavanje šećera. Ovaj sastojak kao dodatak više neće biti dozvoljen u voćnim sokovima, voćnim sokovima od koncentrisanog voćnog soka i voćnim sokovima u prahu. Zbog toga će biti zabranjene i izjave na ambalaži koje se često upotrebljavaju, poput „bez dodatog šećera”.

Dodavanje šećera, meda ili zaslađivača tolerisaće se samo u proizvodnji nektara, i to u količini do 20 odsto ukupne mase gotovog proizvoda.

Ako su šećeri prirodno prisutni u voćnom nektaru, proizvođači će morati na deklaraciji da navedu izjavu – “sadrži prirodno prisutne šećere”.

Ova evropska direktiva usvojena je još 2012. na tržištu unije zbog brige o zdravlju građana i pokušaja da se smanji unos šećera. Voćni sokovi čine deset odsto svih bezalkoholnih pića koja se prodaju u EU. Udeo sokova napravljenih od koncentrata je 87,6 odsto, dok 12,4 čine čisti voćni sokovi.

Prema saopštenju Evropske komisije, sokovi koji su do tada mogli da se nađu na policama u supermarketima mogli su da sadrže i do 150 grama šećera po litru, a isti slučaj je i u Srbiji.

Novim pravilnikom koji je usaglašen sa evropskim utvrđuju se i minimalni zahtevi kvaliteta za voćne sokove. Recimo, koje voće može da se koristi kao sirovina i koliki su minimalni udeli, sastojci koji mogu da se dodaju, tehnološki postupci proizvodnje, metode za ispitivanje kvaliteta proizvoda, kao i zahtevi za označavanje proizvoda.

Nova pravila trebalo bi da doprinesu i preciznijem deklarisanju voćnih sokova koji se prodaju na našem tržištu. Deklaracija će morati da bude jasnija, preciznija i sa mnogo više podataka. Česte pritužbe potrošača do sada su bile da kvalitet sokova ne odgovara istaknutoj deklaraciji na ambalaži.

Prema ovim propisima, koji su prilagođeni evropskim, ako je sok proizveden samo od jedne vrste voća, u nazivu proizvoda reč „voće” moći će da bude zamenjen nazivom te vrste voća. Recimo, naziv „voćni sok jabuke” zamenjuje sa „sok jabuke”. Ako je sok napravljen od više vrsta voća, proizvođač je dužan da taj podatak navede na etiketi, i to počevši od vrste voća koga ima najviše u proizvodu.

Takođe, ukoliko se proizvod deklariše kao nektar potrošač će morati da bude jasno obavešten o udelu voća u tom soku. Izjava da voćnom nektaru nisu dodati šećeri i bilo koja izjava koja može da podstakne potrošača na kupovinu, može da bude istaknuta samo ako taj proizvod ne sadrži dodate sastojke koji se koriste u svojstvu zaslađivanja napitka, uključujući i zakonom dozvoljene zaslađivače. Ako su šećeri prirodno prisutni u voćnom nektaru, proizvođači će morati na deklaraciji da navedu izjavu – „sadrži prirodno prisutne šećere”.

Kako se navodi u tekstu novog pravilnika, proizvodi koji su deklarisani do dana početka primene ovog pravilnika (a koji ne ispunjavaju propisane uslove) moći će da budu u prometu do isteka roka trajanja, a najkasnije do 31. decembra 2021. godine.

Izvor: Politika

Aleksandar Antić: Cena električne energije neće biti promenjena

14.01.2019

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić izjavio je u subotu da cena električne energije za građane Srbije, koja je najniža u Evropi, neće biti promenjena u narednom periodu.

Antić je, gostujući na Televiziji Prva, podsetio na to da cena struje nije povećavana više od dve godine, i dodao da je gorivo u našoj zemlji pojeftinilo za 12 dinara po litru.

On je izrazio očekivanje da cena benzina neće imati neke značajnije korekcije u narednih nekoliko meseci, i naveo da toplane u nekim gradovima ne rade 24 sata dnevno jer je, kako je dodao, takva procena rukovodstva tih toplana.

Milisav Pajević

Ekološki mural od iskorišćenih limenki “Pixelata” sa simbolima Beograda

14.01.2019

Pixelata-mural-od-limenki-u-Beogradu-820x421 — Foto: recan Fond

Posetioci ovogodišnje „Beogradske zime” prvi put imaju priliku da u glavnom gradu uživaju u ekološkom muralu od iskorišćenih limenki.

Specijalno dizajnirana za ovu priliku, Pixelata još jednom na najbolji način spaja umetnost i reciklažu.

Ovoga puta, simboli Beograda, Hram Svetog Save i spomenik knezu Mihailu, motivi su instalacije duge šest metara.

– Drago nam je što je Pixelata sada i pred Beograđanima i posetiocima prestonice. Praznična atmosfera i vreme kada najbližima želimo samo najlepše je i sjajno vreme za želju da se u 2019. više reciklira i da se dodatno širi svest o značaju reciklaže.

Ovaj mural na kreativan način doprinosi reciklaži limenki i podseća zašto je limenka za piće među najboljim ambalažama – lagana je, nesalomiva i može se bezbroj puta reciklirati, istakao je Nemanja Komatović, iz recan Fonda.

Beogradska Pixelata postavljena je na „Trgu otvorenog srca”, u toplom kutku, i biće pred posetiocima sve do kraja „Beogradske zime“.

Ovaj ekološki mural je još jedna saradanja recan Fonda i njihove kampanje „Biram da recikliram” sa Beogradskom kulturnom mrežom čiji je cilj da svi shvatimo punu važnost zaštite životne sredine.

Milisav Pajević

Nacionalni parkovi Crne Gore predstavili u Beču oblike aktivnog odmora u prirodi

13.01.2019

sajam-turizma-u-Becu-3 — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

U cilju promocije turističke ponude zasnovane na aktivnom odmoru u prirodi, Nacionalni parkovi Crne Gore učestvuju na Sajmu turizma u Beču zajedno sa Nacionalnom turističkom organizacijom Crne Gore.

Pored predstavnika JPNPCG i NTO CG, na sajmu „Ferien Messe 2019“ koji se održava u Beču, od 10. do 13. januara 2019. godine, učestvovaće i predstavnici turističke privrede Crne Gore.

Brojni posetioci Sajma zainteresovani su za turističku ponudu svih pet crnogorskih nacionalnih parkova, pešačenje, planinarenje, biciklizam, rafting rekom Tarom, kampovanje, kao i za sve druge oblike aktivnog odmora u prirodi.

JP “Nacionalni parkovi Crne Gore” u kontinuitetu unapređuje postojeću turističku ponudu zasnovanu na aktivnom turizmu i turisti sve više žele da posete i upoznaju pet nacionalnih parkova.

Lepota i netaknuta priroda crnogorskih nacionalnih parkova, uz raznovrsnu turističku ponudu, jedan su od glavnih motiva posjete našoj zemlji.

Za turističku industriju, sajam „Ferien“, predstavlja vodeći sajam na austrijskom tržištu, na kojem svoju ponudu predstavljaju svi sektori turističke privrede, a poslovni korisnici imaju priliku da uspostave vredne kontakte sa turoperatorima i medijima sa tržišta Austrije.

Sajam svake godine poseti veliki broj medijskih kuća i više od 150.000 posetilaca.

Milisav Pajević

Genetičke manipulacije nesaglediva opasnost za biodiverzitet

13.01.2019

Debata o genetičkoj izmeni prirodnih organizama nije nikakva novost. U tehničkom smislu, mnogo toga je moguće. U etičkom, stvari postaju komplikovanije. Već su u raspravi o genetičkoj modifikaciji biljaka važnu ulogu igrala strahovanja da se ne izgubi kontrola. Ako je na nekom polju zasađeno genetički modifikovano povrće, pa dobro. Kome nije po volji, neka kupi povrće sa susednog polja. Ali šta ako dođe do kontaminacije?

Sličnu zabrinutost ekolozi dele u pogledu takozvane gene drive tehnike u oblasti genetičke manipulacije živih bića. Reč je o relativno novoj tehnologiji pomoću koje se genom nekog živog bića manipuliše tako da se stimuliše prenos određenih gena kao dominantnih. Te gene nasleđuju svi potomci zbog čega se oni izrazito brzo šire, što za posledicu može imati promenu genetskog identiteta cele vrste ili čak i njen nestanak.

Londonskim naučnicima nedavno je zahvaljujući gene drive tehnici pošlo za rukom da sposobnost razmnožavanja vrste komarca Anopheles gambiae promene na taj način da se populacija nakon sedam do dvanaest generacija u potpunosti zatre. Prednost je bila u tome što je u pitanju jedan od glavnih prenosnika malarije.

Uništenje čitave populacije komaraca dogodilo se, naravno, u laboratoriji, i nije dokaz da bi ono bilo uspešno i u prirodi. Naučnici sada pripremaju kontrolisane eksperimente u prirodnom okruženju. Ali kada se jednom izgubi kontrola, posledice su nesagledive, piše Euractiv.de.

Ekološka udruženja i savezi poljoprivrednika energično upozoravaju na rizike gene drive tehnike. Nemačkoj ministarki ekologije Svenji Šulce (Sćultze) upućeno je pismo, a među potpisnicima su i Savez za zaštitu životne sredine i prirode Nemačka (BUND) i Zajednica poljoprovrednika (AbL), sa molbom da se ona “zauzme za efikasne mere protiv nekontrolisanog širenja organizama genetički izmenjenih pomoću nove tehnike”.

Dok su do sada u centru primene genetičkih tehnika bile kultivisane biljke i domaće korisne životinje, sada se radi na tome da se genetičke izmene prirodne populacije. Puštanje na slobodu genetički izmenjenih organizama, što dovodi do toga da se njihovi geni šire u prirodnoj populaciji, nema opravdanja, smatraju potpisnici.

“Ako dopustimo ili čak i težimo tome da genetički izmenjeni organizmi svoj genom šire u prirodnoj populaciji, to je nalik zadiranja u klicu biološkog diverziteta, čije će posledice osećati sve buduće generacije i njihovi ekosistemi”, upozorili su ekolozi.

Oni traže zabranu puštanja na slobodu, uvoza i komercijalnog uzgoja organizama koji su izmenjeni genetičkim inženjeringom, ako ti organizmi mogu da se razmnože i prošre u prirodnoj populaciji, kao i stroge bezbednosne standarde za odgovarajuće laboratorije. Popisnici pisma se pozivaju na u pravu EU usidreno načelo predostrožnosti, koje kaže da nova tehnologija može biti primenjena tek kada je nesumnjivo dokazano da ne može da nanese štetu.

Ministarstvo ekologije naglasilo je u svom odgovoru da se nekontrolisano širenje genetičkim inženjeringom izmenjenih organizama “mora po svaku cenu sprečiti” i da kod gene drive tehnike postoji “posebno visok rizik nekontrolisanog širenja”.

Ministarstvo je naglasilo i da se i na nacionalnim i na međunarodnom planu posebno zalaže za strogu kontrolu rizika i primenu načela predostrožnosti.

Silvija Bender iz ekološke organizacije BUND pozdravila je kritički stav ministarstva i izrazila očekivanje da će se nemačka vlada snažno založiti za moratorijum na gene drive tehniku, naglasivši da “prirodna biološka raznovrsnost mora ostati očuvana i za buduća pokoljenja”.

To, međutim, neće biti jednostavno. Već je rasprava o produženju dozvole za upotrebu opasnog herbicida Glifosat pokazala razjedinjenost nemačke vladajuće koalicije u oblasti genetičke tehnologije. Na nivou EU razmimoilaženja su još veća, a na globalnom nivou polazna stanovišta često dijametralno suprotna.

Izvor:Euractiv.rs

Litijum-jonske baterije biće najjeftiniji način za skladištenje energije do 2050.

13.01.2019

1024px-Lithium-Ionen-Accumulator — Foto: Wikipedia/Claus Ableiter

Trenutno najjeftiniji način za skladištenje energije je uz pomoć reverzibilnih brana. U periodu niske energetske potražnje voda se pumpa iz nižeg u viši rezervoar. Kada potražnja za električnom energijom skoči, voda se kroz turbinu propušta nazad i pri tom se proizvodi struja.

Ipak, istraživači sa Imperijalnog koledža u Londonu zaključili su da će do 2050. godine prednost na polju ekonomičnosti energetskog skladištenja da preuzmu litijum-jonske baterije, s obzirom na to da vrednost reverzibilnih brana neće padati nasuprot njihovim “konkurentima”.

Istraživanjem su bili obuhvaćeni puni troškovi skladištenja uključujući izdatke za investiciju, rad i punjenje, kao i životni vek tehnologije, efikasnost i degradaciju radnih karakteristika.

Očekuje se i pojjeftinjenje hidrogenskih baterija i sistema za skladištenje energije sa zamajcem za određene primene.

Jelena Kozbašić

Stižu nam automobili koji će nam pomagati u našim svakodnevnim aktivnostima

12.01.2019

električni-auto — Foto-ilustracija: Pixabay

Ako smo barem na trenutak pomislili da je autoindustrija proizvodnjom električnih automobila dostigla limit kada je reč o inovativnim idejama koje korisnicima olakšavaju život, kompanije Majkrosoft i Folksvagen su tu da nas demantuju.

Saradnja dva svetska giganta dovela je do plana proizvodnje automobila povezanih sa aplikacijama koje koristite u svom domu.

Reč je o automobilima koji će integrisati naše podatke iz svakodnevnih aktivnosti što je do skoro bilo nezamislivo. Automobil je zamišljen da sadrži klaud (cloud), tj. platformu koja će omogućiti da nas od ulaska u automobil čeka ista muzika koju smo upravo slušali u dnevnoj sobi, zatim da upravljamo kalendarom obaveza i obavljamo radne sastanke preko Skajpa. Dodatna vrednost je ta što će se automobil razviti u fizičkog i digitalnog asistenta što pruža neprocenjiv značaj.

„Cloud će nam omogućiti da idemo u korak i mnogo brže se adaptiramo na potrebe tržišta i korisnika“, kaže Heiko Huettel, šef Connected Car-a u Folksvagen Grupi. „Biće otvoren i za nezavisne developere. Na primer, naš interfejs bi mogao da se integriše sa HR i finansijskim sistemom kompanije, pružajući rešenje za upravljanje i deljenje korporativnih automobila bez problema. Cloud rešenje otvara vrata za buduće slučajeve upotrebe, koji danas čak ni ne postoje.“

U svetu u kojem se kompanije transformišu u tehnološke kompanije, kada privatnost podataka s pravom postaje sve važnija, Folksvagen privatnosti prilazi polazeći od temelja: “AI je budućnost, ali pre nego što svi počnemo da radimo na njoj, moramo da se fokusiramo na prvi korak “, kaže Heiko. “Nije važno samo koji se podaci i kako koriste da bi se postigao maksimalni efekat, već je i sigurnost tih podataka od neprikosnovenog značaja. Prvi korak uvek mora da bude taj da se obezbedi sigurnost podataka o kupcima. Tada, i samo tada, možemo bezbedno iskoristiti ove podatke u njihovom punom potencijalu, kako bi se postigla korist za živote kupaca.”

Uvećana cena godišnje dozvole za rekreativni ribolov

12.01.2019

Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je 1. oktobra 2018. godine Pravilnik o vrednosti dnevne, višednevne i godišnje dozvole za rekreativni ribolov za 2019. godinu („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 80/18), na osnovu odredbe iz člana 42 Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 128/14) sa zakašnjenjem od mesec dana u odnosu na zakonom određen rok (1. septembar tekuće za narednu godinu) da to učini.

Ovim pravilnikom, cena godišnje dozvole za rekreativni ribolov povećana je na 7.000 dinara, što je hiljadu dinara (16,7%) više u odnosu na prethodnu godinu.

Cena dnevne dozvole za rekreativni ribolov ostala je 1.000 dinara kao i u 2018. godini, višednevna dozvola košta 2.000 dinara, a u zaštićenim prirodnim dobrima cene godišnjih dozvola za rekreativni ribolov kreću se od 2.000 dinara, preko 3.000 u parkovima prirode „Radan“ i „Zlatibor“, 5.000 u NP „Đerdap“ i u zaštićenim prirodnim dobrima „Stara Tisa“, „Obedska bara“, „Gornje Podunavlje“ i „Uvac“, 6.000 u Parku prirode „Stara planina“, do čak 10.000 dinara u „Klisuri reke Gradac“.

U odnosu na prethodnu godinu, ove cene za zaštićena prirodna dobra ostale su manje-više iste i za dobru većinu njih deluje da su koliko-toliko realno određene u odnosu na nominalni kvantitet ribljeg fonda.

Izvor: DANAS

Milisav Pajević

Lovci na zmije u Australiji spasili su pitona sa više od 500 krpelja

12.01.2019

piton krpelji105139861_snaketick — Foto: Gold coast and brisbane snake catcher/facebook

Lovci na zmije u Australiji spasili su pitona koji je je imao stotine krpelja na sebi.

Gmizavac, za koga se verovalo da je bolestan i zaražen parazitima, ležao je u bazenu u dvorištu u Kvinslendu.

Profesionalni vodič izvadio je zmiju iz bazena i odneo je na lečenje u kliniku za divlje životinje.

Veterinari su uklonili više od 500 krpelja, a hvatač zmija Toni Harison izjavio je za BBC da se očekuje da će se piton oporaviti.

Radnik Gold Kosta i Udruženja za hvatanje zmija iz Brizbejna kaže da veruje da je zmija, koja je dobila ime Najki, pokušavala da udavi krpelje u bazenu.

– Očigledno, (zmiji) je bilo izuzetno neprijatno, rekao je.

Čitava glava mu je bilo otečena, rascvetala i potpuno preplavljena krpeljima.

Rekao je da je, kada je skidao krpelje sa zmije, imao osećaj kao „da drži punu vreću klikera“.

Krpelji i drugi paraziti često napadaju zmije kada žive u divljini, rekao je profesor Brajan Fraj sa Univerziteta u Kvinslendu.
Međutim, prisustvo tako velike količine krpelja ukazuje da zmija verovatno pati od neke bolesti, verovatno nastale usled velike toplote i suše, procenjuje on.

– Jasno je da je životinja bila ozbiljno bolesna i da joj je oslabio imunitet, rekao je profesor Fraj.

Sumnjam da bi piton preživeo da ga nismo pronašli i počeli da lečimo.

Harison je kasnije rekao da je Najki imao infekciju, ali da je sada dobro.

– Danas je malo živahniji, rekao je Harison u videu koji je podelio na Fejsbuk stranci svog udruženja.

– (Ali) će biti još dugo na lečenju (u rezervatu za divlje životinje) dok ne bude dovoljno dobro.

Izvor: BBC News na srpskom

Milisav Pajević

Naučnici razvijaju lek za kontrolu rađanja komaraca

12.01.2019

insects-820484_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Naučnici u Sjedinjenim Američkim Državama saopštili su da su napravili veliki korak ka razvoju leka za kontrolu rađanja komaraca kako bi obuzdali širenje malarije i drugih bolesti koje su odgovorne za stotine hiljada smrtnih slučajeva godišnje.

Istraživači na Univerzitetu u Arizoni rekli su da su otkrili jedinstven protein za ženke komaraca koji je smrtonosan za njihovo izleganje.

Kada su naučnici blokirali protein, ženke su položile jaja sa defektnim ljuskama uzrokujući smrt embriona unutar njih, piše Rojters.

Tim je saopštio da bi razvojem leka mogla da se smanji populacija komaraca, a da se ne oštete insekti poput pčela.

“To je važno otkriće”, rekao je Rojtersu Rodžer Majsfeld, šef univerzitetskog odseka za hemiju i biohemiju.

“Svakako smo uzbuđeni zbog toga… Ovime se zaobilazi otpornost na komarce i takođe ima mnogo veće šanse da bude bio-siguran (od drugih metoda)”, rekao je Majsfeld.

Komarci su izuzetno smrtonosni, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), koja upozorava da globalni napredak protiv malarije zaostaje.

Od nje je obolelo oko 216 miliona ljudi u 2016. godini, a preminulo 445.000, pretežno bebe i mala deca u podsaharskoj Africi.

Ostale bolesti koje komarci šire uključuju ziku, čikungunju, žutu groznicu, virus zapadnog Nila i dengu, koje su porasle za 30 puta u poslednjih nekoliko decenija, prema SZO.

Izvor: Nacionalna geografija

Podsticaj ulaganjima u oblasti proizvodnje prehrambenih proizvoda

11.01.2019

prehrambeni proizvodi — Foto: pixabay.com

Vlada Republike Srbije usvojila je na jučerašnjoj sednici Uredbu o uslovima i načinu privlačenja direktnih ulaganja u oblasti proizvodnje prehrambenih proizvoda.

Uredba je usvojena na inicijativu Saveta za rast BDP-a i odnosi se na dodelu podsticaja za opremu i tehnologiju za veći stepen prerade u okviru prehrambene industrije.

Utvrđivanje šeme državne pomoći u oblasti prehrambene industrije, kroz pružanje finansijske podrške omogućiće razvoj i implementaciju programa nabavke nove opreme i tehnologije za prehrambenu industriju.

Saglasno navedenom, ubrzaće se ostvarenje ciljeva predviđenih Akcionim planom za sprovođenje Strategije razvoja prehrambene industrije u Srbiji za period od 2017. do 2022. godine, otvaranjem novih radnih mesta i podizanjem nivoa znanja i veština zaposlenih u prehrambenoj industriji.

Usvajanjem pomenute uredbe stvara se ambijent za brži privredni rast, ravnomerni regionalni razvoj, povećanje izvoza i veću konkurentnost u ovoj oblasti,

Na sednici je donet Zaključak o usvajanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Erazmus plus: Programu EU za obrazovanje, obuku, mlade i sport.

Usvojenim zaključkom stvaraju se uslovi za punopravno učešće u ovom programu, koje će omogućiti povlačenje većih sredstava za razvoj obrazovanja i podršku mladima, a za koja će moći da konkurišu obrazovne ustanove, preduzeća, nevladine organizacije i svi drugi zainteresovani za učešće u ovom programu.

Milisav Pajević

1...973974975...1,677 Page 974 of 1,677

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM