Grad Zenica predstavio Akcioni plan za zeleni grad

21.02.2019

Ministarka Federalnog ministarstva zaštite životne sredine i turizma Edita Đapo je u prostorijama ministarstva primila prošle nedelje predstavnike Grada Zenica, lokalne konsultante Enova Sarajevo i pWc BiH, a tema razgovora je bila projekat Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) pod nazivom “Green City Action Plan” (GCAP) u koji je uključila Grad Zenicu.

Projekat će biti finansiran od strane Federalnog ministarstvo finansija Austrije uz podršku EBRD.

EBRD je angažovala konsultante koji će raditi na identifikaciji izvora zagađenja u Gradu Zenica i analizirati sve izvore energije, kao i tražiti rešenja za smanjenje zagađenja.

Radni tim će činiti internacionalni i lokalni eksperti iz oblasti zaštite životne sredine, energetske efikasnosti, prostornog planiranja, pravne regulative u određenoj oblasti, kao i projektnog menadžmenta.

U centru razgovora bilo je privredno društvo Arcelor Mittal Zenica kao najveći zagađivač na području Grada Zenica, RMU Zenica, industrijska deponija Rača, kao i drugi zagađivači koji su po pitanjima zaštite životne u nadležnosti Federacije Bosne i Hercegovine. Arcelor Mittal Zenica ima okolišnu dozvolu koja sadrži termin plan realizacije mera zaštite životne sredine i svođenja emisije zagađujućih materija u granične vrednosti.

Ovo privredno društvo periodično izveštava Federalno ministarstvo zaštite životne sredine i turizma o statusu realizacije propisanih mera zaštite životne sredine.

Ukoliko mere zaštite životne sredine budu realizovane predviđenom dinamikom, AMZ neće predstavljati veću prepreku na putu ka realizaciji GCAP-a.

Izgradnjom nove Toplane Zenica d.o.o. Zenica – kogeneracijskog postrojenja za proizvodnju toplinske i električne energije i komprimiranog vazduha u Zenici će se osigurati čistiju životnu sredinu i pouzdano grejanje grada, a njen početak rada očekuje se u prvoj polovini 2020. godine.

Razgovaralo se i o projektu “Sakupljanje i tretman otpadnih voda Grada Zenica”. Izgradnjom postrojenja za tretman otpadnih voda, osigurala bi se ekološki i higijenski prihvatljiva odvodnja sanitarnih otpadnih voda grada Zenica.

Planirano je potpuno razdvajanje gradskih otpadnih voda i industrijskih otpadnih voda razdvajanjem gradske kanalizacione mreže od kanalizacione mreže kompleksa ArcelorMittal i Rudnika mrkog uglja Zenica.

Početak realizacije projekta “Sakupljanje i tretman otpadnih voda Grada Zenica” planiran je sredinom naredne godine.

Federalno ministarstvo zaštite životne sredine i turizma će pružiti punu podršku Gradu Zenica u realizaciji projekta “Green City Action Plan” u okviru svoje nadležnosti.

Milisav Pajević

Javni uvid u Nacrt odluke o zaštiti Predela izuzetnih odlika „Kanjiški jaraši”

21.02.2019

PIO-Kanjiski-jarasi-752x440 — Foto: Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine oglašava javni uvid u Nacrt pokrajinske skupštinske odluke o zaštiti Predela izuzetnih odlika „Kanjiški jaraši” i Studiju zaštite Predela izuzetnih odlika „Kanjiški jaraši” koji će se održati u trajanju od 21 dana, od 19. februara do 11. marta ove godine.

Javna rasprava o Nacrtu pokrajinske skupštinske odluke o zaštiti Predela izuzetnih odlika„Kanjiški jaraši” i Studija zaštite Predela izuzetnih odlika„Kanjiški jaraši”, kada će se razmatrati primedbe dostavljene tokom javnog uvida organizovaće se u velikoj sali Opštinske uprave Kanjiža (Glavni trg 1, Kanjiža), u utorak, 19. marta ove godine, sa početkom u 11 časova.

Milisav Pajević

Tone životinjskih kostiju i hemikalije u Padinskoj Skeli: Inspektori izlaze na teren

20.02.2019

bones-2423264_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Tone životinjskih kostiju koje se već petnaest godina nalaze u kompleksu nekadašnje Veterinarske ustanove „Glutin” ponovo su „zazvečale” u javnosti. Kako saznaje Politika, danas 20. februara biće održana sednica Gradskog veća na kojoj će jedna od tačaka biti posvećena ovoj ekološkoj bombi smeštenoj u Ulici Padinska skela bb.

Osim kostiju, na ovom prostoru nalaze se različite vrste hemikalija što u tečnom, što u očvrslom stanju. Zbog toga će i inspektori Ministarstva zaštite životne sredine izaći na teren da bi utvrdili o kakvim supstancama je reč.

Otpad već deceniju i po čami pored prirodnog kanala Vizelj, ali mnoge institucije i pojedinci uopšte o tome nisu imali nikakva saznanja. Možda je na to uticao podatak da mnogi ne znaju ko je pravi vlasnik parcele na kojoj se hemijski otpad i kosti nalaze.

Dve parcele od celog nekadašnjeg „Glutinovog” kompleksa, gde se nalazi groblje kostiju i hemikalije, u vlasništvu su države i dodeljene su na korišćenje preduzećima u stečaju PKB „Proteinu” i Veterinarskoj upravi „Glutin”.

Po propisima za uklanjanje otpada zaduženi su vlasnik parcele ili njen korisnik. U ovom slučaju reč je o preduzećima koja jedva da postoje. Izgleda da je taj podatak glavni kamen spoticanja koji 15 godina sprečava da se uradi prava stvar – očisti prostor od kostiju i hemijskog otpada.

Kako članovi nevladine organizacije „Eko-Pančevački rit” koji su pokrenuli celu priču kažu, rešenje postoji. Kosti mogu da se prevezu u cementaru u Beočinu na spaljivanje.

Autor: B. Vasiljević

Izvor: Politika

Obeležena desetogodišnjica Specijalnog rezervata prirode „Kraljevac“

20.02.2019

FOTO-1-752x440 — Foto: Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine

Predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine prisustvovali su obeležavanju desetogodišnjice Specijalnog rezervata prirode „Kraljevac“.

Skup je organizovao upravljač ovog zaštićenog područja, Udruženje sportskih ribolovaca „Deliblatsko jezero“, a mesto okupljanja učesnika bio je Istraživačko-edukativni centar u Deliblatu.

Prezentujući desetogodišnji rad, kao i brojne aktivnosti vezane za zaštitu i očuvanju ovog rezervata, prisutne je u ime domaćina pozdravio Aleksandar Sarmeš, upravnik SRP „Kraljevac“.

Nakon toga otvorena je izložba slika, autora Svetlane Ćurčije, Sperance Božanić, Jovanke Stojiljković, Zorana Trajkovića i Radeta Svetlice.

Milisav Pajević

Ove zemlje predvode energetsku tranziciju ka obnovljivim izvorima!

20.02.2019

electricity-88450_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Londonska konsultantska kuća “E4tech” i Imperijalni koledž izradili su izveštaj o državama-predvodnicama zelene revolucije, kao i onima koje se nalaze na začelju. Cilj grupe naučnika je bio da ishod ovog istraživačkog poduhvata pruži bolji uvid u tok dekarbonizacije globalnog energetskog sistema i ocene kojom brzinom zemlje transformišu svoje mreže snabdevanja energijom.

Studijom je bilo obuhvaćeno pet energetskih sektora: rast udela obnovljivih izvora u energetskom miksu, pad nivoa eksploatacije fosilnih goriva, stepen “elektrifikacije” voznog parka, razvijenost tehnologije hvatanja i skladištenja ugljen-dioksida i poboljšanje energetske efikasnosti.

Čista energija

Upravo je čista energija glavni podupirač zaokreta ka budućnosti bez ugljenika.

Tokom 2017. godine svetski prosek ugljenične iscrpnosti struje bio je 450 gCO2/kWh. U protekloj deceniji on je opao za 7 odsto. Prema podacima engleskih naučnika, nižu vrednost od proseka postiglo je šesnaest nacija.

Najuspešnije rezultate ostvarile su Norveška, Švedska, Francuska i Novi Zeland. Ugljenični otisak njihovih elektromreža je gotovo ravan nuli zahvaljujući velikom hidropotencijalu i/ili nuklearnoj energiji.

Posledica visokog udela uglja u energetskom miksu Kine, Indije, Poljske i Južne Afrike je da je njihova električna energija odgovorna za dvostruko veće količine ugljen-dioksida od proseka.

Mnoge zemlje emituju između 300 i 500 g/kWh, a oslanjaju se na mešavinu uglja, gasa i niskouljeničnih izvora.

Najveće ekonomije sveta, Kina i Sjedinjene Američke Države, troše približno 6500 TWh, odnosno 4250, a njihova ugljenična iscrpnost iznosi 640 g/kWh, odnosno 420.

Dekarbonizacija napajanja energijom najbrže se odvija u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Od 2008. do 2017. kapaciteti za proizvodnju energije širom naše planete prošireni su sa 1125 GW održivih izvora – kapaciteti vetro i solarnih elektrana godišnje rastu za 20 odnosno 40 odsto, a hidro i biomasa za 4 odnosno 8 odsto.

Prelistajte naš Magazin:

ČISTA ENERGIJA

Foto-ilustracija: Unsplash (Bart van Dijk)

“Zbogom, uglju!”

S obzirom na to da je ugalj najprljaviji energent, njegovo potpuno napuštanje je ključno u borbi protiv klimatskih promena. Norveška je u tome i uspela, te je učešće ove sedimentne stene u proizvodnji energije bio 0 odsto. U cilju dostizanja ideala niskih emisija štetnih gasova i ograničenja porasta temperature na ispod 2 stepena u poređenju sa predinsustrijskim dobom, do 2050. godine broj termoelektrana na ugalj treba da padne za 90 odsto.

Najveći planetarni potrošači uglja su Južna Afrika, Poljska, Indija, Kina, Australija i Indonezija. Sve navedene države imaju značajne resurse na raspolaganju te će za njih proces postepenog uklanjanja ovog goriva biti prilično složen.

Ujedinjeno Kraljevstvo i Danska su u poslednjoj deceniji bile najodlučnije u svom “zbogom!” upućenom fosilnim gorivima. Više od jedne četvrtine proizvodnje električne energije preusmerili su sa elektrana na ugalj i gas na obnovljive izvore.

U Evropi je oslanjanje na ugalj blago opalo, sa 26 na 22 odsto. Direktive o čistom vazduhu ubrzale su zatvaranje visokozagađujućih, zastarelih postrojenja.

Vožnja na struju

Preko 4 i po miliona vozila na svetskim putevima trenutno ide na električni pogon, a njihova prodaja ubrzano raste. U 2017. godini broj prodatih elektromobila je iznosio 1,2 miliona. Ipak, tek jedno od 50 je električno, što je uzrokovano time da je njihova cena viša u poređenju sa cenom benzinaca i dizelaša.

“Elektrifikacija” voznog parka Zemlje trenutno zavisi od podsticajnih mera vlasti koje najuspešnije sprovodi Norveška. Učesnici revolucije ka elektromobilnosti u ovoj skandinavskoj zemlji oslobođeni su taksi na uvoz i kupovinu, poreza na dodatu vrednost i putarine, mogu da se kreću saobraćajnim trakama za autobuse, imaju pravo na besplatan parking, a prevoz trajektima plaćaju duplo manje. Ovaj paket podrške čini ukupan trošak posedovanja elektromobila nižim u odnosu na trošak posedovanja konvencionalnog vozila.

U Švedskoj i Holandiji se grantovi i poreske olakšice dodeljuju u skladu sa proizvodnjom zagađujućih materija od strane prevoznog sredstva, što takođe ide na ruku onima koji bi da se voze na električnu energiju.

Najbrže rastuće tržište električnih vozila je kinesko.

Hvatanje i skladištenje ugljenika

Tehnologija za hvatanje i skladištenje ugljenika beleži spor napredak.

Trenutno, postoji 18 operativnih pogona širom sveta, ukupnog kapaciteta od 32 MtCO2 godišnje, koncentrisanih u 6 zemalja – Norveškoj, Kanadi, Australiji, Sjedinjenim Američkim Državama, Brazilu i Kini.

Na svetskom nivou može da bude “uhvaćeno” 5 kilograma ugljenika po osobi godišnje, a prosečan ugljenični otisak iznosi 5 tona.

Energetska efikasnost domaćinstava, saobraćaja i industrije

Efikasnost je opšte poznata kao pokretač energetske tranzicije s obzirom na to da njeno poboljšanje može da dovede do značajnog smanjenja troškova, potrošnje i štetnih emisija.

Domaćinstva u Portugalu, Nemačkoj, Holandiji, Ujedinjenom Kraljevstvu i Japanu smanjila su svoju energetsku potrošnju. Nasuprot njima, domaćinstva Indonežana, Kineza i Južnoafrikanaca su od 2008. do 2017. postala energetski iscrpnija.

U Indiji, Kini i Indoneziji energetska potrošnja prevoza prema pojedincu je skočila za preko 50 odsto. Rastući prihodi u ovim državama doveli su do delimičnog “istiskivanja” javnog prevoza od strane privatnih vozila. Pozitivne primere u ovom polju pružaju Španija, Holandija i Danska.

Sedamdeset odsto norveške industrije je elektrifikovano, što je čini podložnom promenama cene električne energije.

Prelistajte naš Magazin:

ODRŽIVA ARHITEKTURA

Jelena Kozbašić

Zaokret ka čistoj energiji u Jugoistočnoj Evropi: Izazovi i mogućnosti

20.02.2019

Foto_Unplash_Aswin_Sreenivas — Foto: Unsplash

Do krajnjeg cilja kao što je proizvodnja električne energije vode nas različita sredstva: naftni derivati, biomasa, sunce, vetar, voda, nuklearna fisija… Svaki od načina dobijanja energije ima svoje prednosti i mane iz perspektive operativnih troškova, uticaja na životnu sredinu, mogućnosti za neprekidno energetsko snabdevanje, bezbednosti, roka trajanja i cene. Brojna istraživanja pokazala su da je ugalj najkobniji za našu atmosferu, a u stopu ga prate i druga fosilna goriva – nafta i prirodni gas.

Ako nastavimo besomučnu eksploataciju i sagorevanje prljavih energenata, dovešćemo u pitanje opstanak naše planete i potomaka. Alternative za fosilna goriva postoje i sve su konkurentnije na globalnom energetskom tržištu. Da li Jugoistočna Evropa ide u korak sa svetom na ovom planu?

Nemački istraživački institut Agora Energiewende dao je prikaz stanja obnovljivih izvora energije (OIE) na ovom tlu.

Evropska unija teži da do 2030. godine postigne smanjenje emisije štetnih gasova za 45 odsto u poređenju sa 1990. godinom. Procenjuje se da će do tada čak 55 odsto kilovata u elektrodistributivnoj mreži Evrope biti zelenog porekla, a niskougljeničnoj budućnosti naročito će doprineti sunce i vetar. Jugoistočna Evropa, međutim, nema konkretne planove za postepeno uklanjanje uglja iz svog energetskog miksa i na ovom polju ne ugleda se na komšije sa zapada Starog kontinenta. Štaviše, države sa ovog područja, a naročito na Zapadnom Balkanu, traže investitore za nove termoelektrane na ugalj i lignit.

Za uspešnu sprovedenu dekarbonizaciju u energetskom sektoru, što podrazumeva smanjivanje emisije CO₂ nastalih sagorevanjem fosilnih goriva, neophodno je neprekidno ulaganje u fotonaponske ćelije i vetrenjače, ali i generalno u razvoj OIE, kao i u energetsku efikasnost. Podjednako važni preduslovi su i ujedinjeno tržište električne energije, uređivanje sistema bezbednog snabdevanja, zatvaranje elektrana na ugalj i uklanjanje rizika.

Kako bi se steklo poverenje ulagača i kako bi se oni podstakli da svoj novac usmere u čiste energetske resurse, neophodni su snažni i pouzdani politički okviri u energetici. U trenutnim tržišnim okolnostima zelene investicije u Jugoistočnoj Evropi su dvostruko skuplje u odnosu na iste u Nemačkoj ili Francuskoj, te bi države trebalo da rade na uklanjanju prepreka koje stvaraju veće troškove projekata.

Važnu ulogu u „ozelenjavanju” energije igra i saradnja koja nadilazi nacionalne granice. Udruživanje energetskih sistema na regionalnom nivou ne iziskuje ogromna finansijska sredstva, a efikasan je način za jačanje sigurnosti lanca snabdevanja električnom energijom. Regionalno tržište bi posledično trebalo da obezbedi „fleksibilnost” i otpornost mreže.

Elektrane u Jugoistočnoj Evropi su dotrajale i čak 95 odsto kapaciteta iziskivaće zamenu do 2050. godine. To je prilika da u energetskom miksu održivi izvori zauzmu mesto termoelektrana. Ipak, prema planovima projekata, koje većinom finansira Kina, fosilna goriva biće zamenjena – fosilnim gorivima.

Još jedan izazov za energetsku tranziciju u ovom delu Evrope predstavlja energetska (ne)efikasnost objekata. Stambene i javne zgrade troše više od 40 odsto električne energije što znači da postoji ogroman prostor za napredak.

Prelazak na OIE stvara manje centralizovan energetski sistem. Administrativni aparat bi jednostavnim finansijskim instrumentima trebalo da ohrabri korisnike da proizvode čistu energiju za sopstvenu potrošnju.

Poslednji korak uspešne energetske tranzicije predstavlja sveobuhvatan plan koji se odnosi na energetsku sigurnost, konkurentnost i ublažavanje globalnog zagrevanja.

Da li će 2050. godine sunčevi zraci obasjavati više solarnih panela ili ugljenokopova u Jugoistočnoj Evropi, trenutno je nepoznanica. Ipak, savršeno je jasno koja je opcija bolja za zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Tekst je prvobitno objavljen u Magazinu Energetskog portala ČISTA ENERGIJA, decembar 2018. – februar 2019.

Priredila: Jelena Kozbašić

Skupština AP Vojvodine donela tri Prostorna plana područja posebne namene

20.02.2019

28-sednica13.02.2019-752x440 — Foto: Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine

Skupština AP Vojvodine je na 28. sednici održanoj prošle nedelje donela: odluku o donošenju Prostornog plana područja posebne namene „Fruška gora“, odluku o donošenju Prostornog plana područja posebne namene specijalnog rezervata prirode „Slano Kopovo“ i odluku o donošenju Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora distributivnog gasovoda Rivica – Jazak – „Letenka“ sa elementima detaljne regulacije.

Razlozi za donošenje prostornih planova proističu iz strateških prioriteta u oblasti zaštite, uređenja i unapređenja prirodnih i kulturnih dobara i oblasti energetske infrastrukture, koji su utvrđeni Zakonom o Prostornom planu Republike Srbije do 2010. godine do 2020. godine („Službeni glasnik RS“ br 88/10) i Odlukom o donošenju Regionalnog prostornog plana Autonomne pokrajine Vojvodine („Službeni list APV“ br. 22/11).

Nacionalni park „Fruška gora“ osnovan je 1960. godine. Zakonom o nacionalnim parkovima („Službeni glasnik RS“, broj 84/2015) utvrđena je površina od 26.672 ha, granice i režim zaštite, ciljevi, vrednosti, upravljanje i održivo korišćenje.

Područje Fruške gore sa manastirima kategorisano je kao nepokretno kulturno dobro – prostorno-kulturno istorijska celina od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju 26.11.1990. godine („Službeni glasnik RS“, broj 16/1990).

Donošenjem Prostornog plana područja posebne namene „Fruška gora“ stvoren je planski osnov za zaštitu Nacionalnog parka i definisanje aktivnosti u oblasti zaštite prirode, kulturnog nasleđa, uz stvaranje uslova za prostorni razvoj i razvoj turizma. Stvoreni su prostorni uslovi za usklađeno korišćenje prirodnih i kulturnih dobara uz očuvanje prirodnih resursa i jedinstvenog karaktera predela.

Prostor fosilnog meandra reke Tise stavljen je pod zaštitu kao Specijalni rezervat prirode „Slano kopovo“, na osnovu Uredbe o proglašenju Specijalnog rezervata prirode „Slano kopovo“ („Službeni glasnik RS“, broj 74/01) i svrstan je u I kategoriju kao prirodno dobro od izuzetnog značaja.

Donošenjem Prostornog plana područja posebne namene Specijalnog rezervata prirode „Slano kopovo“ stvoren je planski osnov za očuvanje izuzetno vrednog prirodnog dobra i usaglašavanje potreba prostornog razvoja jedinica lokalne samouprave sa potrebama zaštite prirodnih vrednosti i predela.

Donošenjem Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora distributivnog gasovoda Rivica – Jazak – „Letenka“ sa elementima detaljne regulacije stvoren je planski osnov za izgradnju distributivnog gasovoda i omogućavanje efikasnog i kontinuiranog snabdevanja prirodnim gasom naselja Rivica i Jazak i turističkog lokaliteta „Letenka“, unapređujući kvalitet života stanovnika i stvarajući uslove za turistički razvoj, uz očuvanje životne sredine i prirodnih dobara.

Milisav Pajević

Javni poziv za dodelu podrške za poboljšanje konkurentnosti i efikasnosti sektora slatkovodne akvakulture za 2019.

20.02.2019

akvakultura — Foto: Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja Crne Gore

Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja Crne Gore je objavilo Javni poziv za dodelu podrške za poboljšanje konkurentnosti i efikasnosti sektora slatkovodne akvakulture, u skladu sa Agrobudžetom za 2019. godinu i programom B-2. Podrška razvoju sektora slatkovodnog ribarstva i akvakulture.

Ovim Javnim pozivom podržavaju se uzgajivači ribe, tj. preduzetnici ili privredna društva koji imaju dozvolu za akvakulturu.

Prihvatljive investicije za podršku su: rekonstrukcija uzgajališta; izgradnja ili rekonstrukcija objekata za skladištenje hrane i skladištenje opreme; nabavka opreme za automatizaciju procesa uzgoja; nabavka opreme za poboljšanje higijene u pogledu bezbednosti hrane i plasiranja proizvoda uzgoja na tržište, kao i uvođenje novih tehnologija u pogledu zaštite uzgajališta od predatora.

Podrška se obezbeđuje u iznosu do 50 odsto od ukupne vrednosti ispostavljenih računa, maksimalno do 7.000 evra.

Nosilac odobrenja za akvakulturu predaje arhivi Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja popunjen i potpisan Zahtev za odobravanje podrške sa potrebnom dokumentacijom, a rok za dostavu zahteva je 45 dana od dana objave ovog Javnog poziva.

Realizacija investicija od strane korisnika može početi tek po donošenju Rešenja o odobravanju investicije.

Krajnji rok za završetak investicije i podnošenje zahteva za isplatu je 15. oktobar ove godine.

Dodatne informacije po ovom Javnom pozivu mogu se dobiti putem telefona 020/482-270.

Milisav Pajević

Doneta naredba o odstrelu divljih svinja kako bi se sprečila pojava afričke kuge u Srbiji

20.02.2019

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je naredbu o odstrelu divljih svinja kako bi se sprečila pojava afričke kuge kod svinja u Srbiji, a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da je plan da se u naredna dva do četiri meseca populacija divljih svinja redukuje čak i za 70 odsto.

Nedimović je rekao da higijensko-zdravstveni odstrel neće ugroziti opstanak populacije divljih svinja, te da je ta mera neophodna kako bi se što više redukovao broj eventualnih prenosilaca virusa afričke kuge.

Kako je naveo, lovni inspektori će zajedno sa ljudima iz Uprave za šume ići po terenu, naročito na prostoru Banata i ka severu.

„Moramo ovo da radimo i biramo između dva zla. Nama je ugrožena s druge strane ogromna populacija svinja na farmama. Srbija ima jako dobru proizvodnju svinja i dobar izvoz i ekonomski bi bilo potpuno neopravdano kada bismo to prepustili slučaju”, kaže ministar.

Srbija, navodi, primenjuje sve naučno dokazane metode koje mogu pomoći u borbi protiv afričke kuge svinja.

„Nema leka za afričku kugu svinja, na svetu ne postoji. Gde god se pojavi bolest mora doći do eutanazije”, rekao je Nedimović.

Naveo je da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo naredbu na koji način se na graničnim prelazima ponaša prema životinjskoj populaciji u pogledu bolesti afričke kuge svinja s jedne strane, a s druge strane kako da se postupa sa divljim svinjama koje su najčešći prenosioci te bolesti.

Opširnije informacije o ovoj naredbi možete pročitati ovde.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Za bolji kvalitet vazduha kroz transparentno i odgovorno upravljanje podacima

20.02.2019

smoke-vazduh-dim-elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

U sklopu konkursa „FOI-4-ALL“, koji su sprovele partnerske organizacije saradnji sa Partnerima za demokratske promene Srbija i Pravnim skenerom i Biroom za društvena istraživanja, u okviru projekta „Budućnost slobode informacija u Srbiji“ organizacija Fraktal će, zajedno sa svojim saradnicima, da obavi istraživački zadatak koliko je monitoring kvaliteta vazduha na lokalnom nivou aktuelan, prijemčiv i dostupan javnosti.

Projekat finansira Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji.

Organizacija Fraktal je osnovana 2001. godine u Beogradu sa misijom unapređenja komunikacije, poverenja i saradnje između ljudi iz različitih sredina. Vođen istom idejom, Fraktal realizuje i akciju pod nazivom „Za bolji kvalitet vazduha kroz transparentno i odgovorno upravljanje podacima“.

Članovi Fraktala i priključenih organizacija žele da ustanove u kojoj meri nastaju propusti u primeni Zakona o zaštiti vazduha i Zakona o zaštiti životne sredine kroz potraživanje i uvid u ugovore i izveštaje, te sva ostala raspoloživa dokumenta lokalnih samouprava, Zavoda za javno zdravlje i drugih relevantnih institucija zaduženih za merenja.

Prema godišnjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, opštine sa najgorim kvalitetom vazduha u našoj državi su Užice, Valjevo, Subotica, Sremska Mitrovica i Kragujevac. Zabrinjavajuće, usled nedovoljnog broja merenja i obima podataka, iz tog izveštaja su izuzeti Kosjerić i Smederevo.

Svi ovi gradovi počivaju na razvijenoj teškoj i lakoj industriji koja, proizvodeći artikle za tržište, proizvodi i veliku količinu zagađujućih materija štetnih po zdravlje prirode i ljudi. Iz tog razloga je vrlo važno da njihovim stanovnicima aktuelne i razumljive informacije o stanju njihovog okruženja budu lako dostupne.

Lokalne samouprave u Srbiji su dužne da preko svojih zvaničnih internet prezentacija svakodnevno objavljuju podatke koje dobijaju iz lokalnih mreža za monitoring vazduha i da omoguće njihovu vidljivost i razumljivost. Ipak, to nije slučaj. Informisanje građana je, na lokalnom nivou, neadekvatno i neblagovremeno.

Istraživački napori Fraktalovog tima otkriće da li je situacija „na terenu“ odgovara ozakonjenom idealu.

Ukoliko se ustanovi da je obaveza informisanja građana o kvalitetu vazduha „mrtvo slovo“ u Zakonu, a podaci u ovoj oblasti „nepostejeće slovo“ na internet prezentacijama opština, radiće se na unapređenju transparentnog i odgovornog izveštavanja građana o stanju u životnoj sredini, te efikasnijoj implementaciji Arhuske konvencije u Srbiji.

U izveštaju Svetske zdravstvene organizacije se navodi da oko sedam miliona ljudi godišnje umre zbog izlaganja česticama iz zagađenog vazduha koje prodiru duboko u pluća i kardiovaskularni sistem, uzrokujući moždani udar, srčane bolesti, rak pluća, hronične opstruktivne bolesti pluća i respiratorne infekcije.

Devet od deset osoba na planeti udiše prekomerno zagađen vazduh. Užičani, Valjevci, Subotičani, Mitrovčani, Kragujevčani, žitelji Kosjerića i Smederevčani ne spadaju u onu malu grupu srećnika koji imaju luksuz da žive život „punim plućima“, stoga bi trebalo da imaju olakšan pristup rezultatima monitoringa kvaliteta vazduha u njihovim opštinama, kao i zdravstvene preporuke kako da se zaštite u situacijama visokog nivoa zagađenja.

N.Đ.

Pridružite se sadnji 8 milijardi stabala i letujte besplatno na Baliju!

20.02.2019

agriculture-1793403_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Pomozite u sprečavanju globalnog zagrevanja i osvojite besplatan odmor! U ponudi su mnoge egzotične destinacije poput Puketa i Balija.

Udruženje “Osam milijardi stabala” je nastalo sa jednostavnom idejom: Ako ljudi mogu da uništavaju planetu, mogu i da joj pomognu da ponovo oživi! – i to kroz sadnju 8 milijardi stabala drveća. Članovi žele da kroz odgovorno poslovanje pruže primer drugim organizacijama, kompanijama i pojedincima.

U cilju da svoje članove nagradi besplatnim smeštajem na raznim lokacijama, ovo udruženje je uspostavilo saradnju sa mnogim hotelima širom sveta.

Za 20 dolara mesečno možete da postanete član “Osam milijardi stabala”, a udruženje će u vaše ime planetu obogatiti sa 10 sadnica. Na taj način istovremeno činite izuzetno korisnu stvar za opstanak planete i dobijate mogućnost besplatnog letovanja.

Ukoliko se priključite njihovoj mreži, neke od lokacija na kojima možete da odsednete besplatno od tri do sedam dana su Ko Samui, Puket, Tenerife i Bali.

Ipak, morate da platite lokalnu taksu u sobama, ali u odnosu na realnu cenu koju biste platili za prenoćište, i dalje prolazite neuporedivo jeftinije. Taksa iznosi oko 20 dolara dnevno, dok se cene smeštaja kreće oko 200 dolara za noć. Hoteli prosto žele da svoje slobodne kapacitete stave na raspolaganje onima koji žele da se pridruže ostvarivanju plemenite misije.

Još neke pogodnosti za članove udruženja, pored besplatnog odmora, su i prisustvovanje događajima za članove i 10 odsto popusta na sve proizvode koje “Osam milijardi stabala” nudi na svom sajtu, kao što su narukvice od recikliranog materijala. Potpuno su posvećeni ekološkim idejama i održivosti prilikom kreiranja pakovanja, rukovanja i transporta. Povrh svega, na svakih 8 milijardi prodatih artikala zasade dodatnih deset stabala.

Zagađenje vazduha predstavlja nevidljivog ubicu i ne poznaje granice!

20.02.2019

Šesnaest zastarelih termoelektrana na ugalj u zemljama Zapadnog Balkana predstavljaju zdravstveno i ekonomsko opterećenje za celu Evropu, pri čemu većinu zdravstvenih posledica i troškova podnose građani Evropske unije – zaključak je novog izveštaja koji su danas zajednički predstavile organizacije Alijansa za zdravlje i životnu sredinu (HEAL), Sandbag, Evropska mreža za klimatsku akciju (CAN Europe), Mreža za nadzor javnih finansijskih institucija u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CEE Bankwatch) i Evropa bez uglja (Europe Beyond Coal). Ipak, Evropska unija raspolaže alatima za unapređenje javnog zdravlja, zaštitu života, uštedu zdravstvenih troškova i povećanje produktivnosti kako u Evropskoj uniji tako i u regionu Zapadnog Balkana.

Nova analiza zasnovana je na usaglašenoj metodologiji Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Evropske komisije. Ona pokazuje da svake godine zagađenje vazduha iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu dovodi do 3900 preuranjenih smrti, 8500 slučajeva bronhitisa kod dece, kao i do drugih hroničnih obolenja, čime se u Evropi prouzrokuje do 11,53 milijardi evra ukupnih zdravstvenih troškova.

Stare, neefikasne i tehnološki nezadovoljavajuće termoelektrane Zapadnog Balkana svake godine emituju neverovatne količine zagađujućih materija u vazduh. Samo u 2016. godini, njih 16 je ispustilo u vazduh količinu sumpor dioksida (SO2) uporedivu sa količinom emitovanom iz ukupno 250 termoelektrana u Evropskoj uniji. Nivo zagađenja sitnim česticama (PM2,5 i PM10) i azotnim oksidima (NOx) jednako je alarmantan.

Zagađenje vazduha iz termoelektrana se ne zadržava unutar Zapadnog Balkana zbog čega Evropska unija podnosi veći deo zdravstvenih posledica. To podrazumeva 2013 preuranjenih smrtnih slučajeva, ukupno 36400 dana tokom kojih su deca trpela simptome astme, procenjenih 1418 bolničkih prijema i preko 600 hiljada izgubljenih radnih dana. Zemlje članice Evropske unije takođe podnose i veći deo zdravstvenih troškova, i to do 5,89 milijardi evra, dok je teret zagađenja vazduha iz termoelektrana koji podnose zemlje Zapadnog Balkana procenjen do 3,64 milijardi evra – godišnje.

“Zagađenje vazduha ne poznaje granice. Zagađenje vazduha u Evropi i dalje predstavlja nevidljivog ubicu. Značajan obim zagađenja vazduha sa Zapadnog Balkana stiže u Evropsku uniju. Ovo dodatno ugrožava već loš kvalitet vazduha u zemljama članicama Unije, što posebno otežava napore zemalja direktnih suseda regionu Zapadnog Balkana da ispune evropske standarde kvaliteta vazduha. Krajnje je vreme da donosioci odluka u Evropskoj uniji podrže napore za zaštitu čistog vazduha i dekarbonizaciju energetskog sektora u Jugoistočnoj Evropi“, prokomentarisala je Vlatka Matković Puljić, viša savetnica u organizaciji HEAL za zdravstvo i energetiiku, a takođe i glavna autorka ovog izveštaja.

Sporazum o Energetskoj zajednici (Energy Community Treaty), čijom primenom se još od 2005. godine integrišu energetska tržišta Evropske unije i njenih suseda, predvideo je rok do 2018. godine za usklađivanje zapadno-balkanskih članica, odnosno potpisnica Sporazuma, sa regulativom Evropske unije u ovoj oblasti. Nažalost, suštinska akcija za uspostavljanje zdravijih energetskih sistema, realizaciju neophodnih investicija i dodatnog opremanja energetskih postrojenja širom Zapadnog Balkana je ili odložena ili naprosto izostala i ignorisana.

“Sagorevanje uglja u termoelektranama Zapadnog Balkana je opterećenje za javno zdravlje, klimu i privredu. Zato je u interesu svih Evropljana, u Evropskoj uniji i u zemljama Zapadnog Balkana – da se brzo obezbedi sprovođenje pravila Energetske zajednice, ali i napuštanje ove zagađujuće i zastarele tehnologije. To traži i da se klimatskoj akciji, kontroli zagađenja i kvalitetu vazduha dodeli veća važnost i značaj u okviru pristupa zemalja kandidata članstvu u Evropskoj uniji, koja se već posvetila obustavljanju emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine. Jednako, i zemlje Zapadnog Balkana treba da se posvete postepenom napuštanju uglja, ne samo zbog hroničnog zagađenja vazduha, već i zbog toga što je sagorevanje uglja među glavnim krivcima za klimatske promene”, rekao je Igor Kalaba, Koordinator za energetsku politiku u Jugoistočnoj Evropi u Evropskoj mreži za klimatsku akciju (CAN Europe).

Međutim, donosioci odluka u samom regionu Zapadnog Balkana ostaju rešeni da finansiraju i izgrade nove termoelektrane na ugalj, prevashodno uz podršku kineskih banaka, partnera koji se ne rukovode jednako visokim ekološkim i društvenim standardima kao većina drugih međunarodnih finansijskih institucija.

“Fosilna goriva nisu samo zdravstveni rizik već i finansijsko i ekološko opterećenje. Umesto trošenja sredstava na već zastarele tehnologije za proizvodnju energije, lideri Zapadnog Balkana treba da se okrenu budućnosti i ulažu u razvoj obnovljivih izvora energije. Time se kandidati za buduće članstvo u Evropskoj uniji usklađuju sa evropskim ciljevima dekarbonizacije i uklanjaju prepreke za buduće članstvo”, prokomentarisala je Joana Ćiuta (Ioana Ciuta), koordinatorka za energetiku u organizaciji CEE Bankwatch.

Izvor: HEAL

Konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za uklanjanje divljih deponija sa poljoprivrednog zemljišta

20.02.2019

landfill-1642754_960_720 — Foto: pixabay

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je Konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za uklanjanje divljih deponija sa poljoprivrednog zemljišta, odnosno privođenje nameni poljoprivrednog zemljišta na teritoriji AP Vojvodine u ovoj godini.

Cilj Konkursa je uklanjanje komunalnog, neopasnog, inertnog otpada odlaganog na divljim deponijama lociranim na poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini.

Predmet sufinansiranja su troškovi uklanjanja, odnosno primarna separacija ili drugi tretman otpada na mestu divlje deponije radi maksimalnog iskorišćavanja komunalnog otpada, utovar, transport i odlaganje, odnosno adekvatno zbrinjavanje na registrovanim deponijama, kao i nadzor nad uklanjanjem divljih deponija.

Pravo da konkurišu imaju jedinice lokalne samouprave sa teritorije AP Vojvodine.

Ukupan iznos bespovratnih sredstava koja se dodeljuju po ovom konkursu je 10.000.000 dinara, a bespovratna sredstva utvrđuju se u iznosu do 50 odsto ukupno prihvatljivih troškova.

Maksimalan iznos po jednoj prijavi može biti 1.000.000 dinara.

Konkurs je otvoren zaključno sa 15. martom ove godine.

Milisav Pajević

Zbog radova na mreži sremska strana Novog Sada bez vode

20.02.2019

tap-česma-voda-kuhinja — Foto-ilustracija: Pixabay

Zbog planiranih radova Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije bez vode će danas od osam do 18 sati ostati delovi sremske strane Novog Sada.

Vode neće imati naselje Bukovac, Petrovaradinska naselja – Karagača, Širine, Puckaroš, Zanoš, Petrovaradinska tvrđava, Ribnjak i potez oko Ulice Kamenički put, deo Sremske Kamenice ograničen ulicama Vojvode Putnika, Zmaj Jovinom i Ulicom Lole Ribara do Paragovskog puta uključujući i centar Sremske Kamenice, kao i naselje Marko Orešković.

Takođe, bez vode će ostati i kamenička naselja Tatarsko brdo, Čardak, Livade, Glavica i Mišeluk.

Institut u Sremskoj Kamenici će imati stalno i kontinuirano snabdevanje vodom i biće izuzet od isključenja.

Kako je saopštilo JKP “Vodovod i kanalizacija” Novi Sad, raspored cisterni sa pijaćom vodom će biti naknadno objavljen.

Milisav Pajević

U Pančevu povećana zagađenost vazduha

20.02.2019

U Pančevu je ovih dana zabeleženo povećano prisustvo zagađujućih materija u vazduhu, dok su u pojedinim delovima grada koncentracije PM10 čestica bile i do pet puta veće od dozvoljenih.

Zagađenje je bilo najveće u toku noći.

„Ono što je zabrinjavajuće jeste da su granične vrednosti prekoračene u prethodna tri dana.

Na mernom mestu Zavoda za javno zdravlje automatski monitoring je pokazao da su vrednosti PM10 čestica 16. februara bile 187 mikrograma po metru kubnom, 17. februara su bile 257 i 18. februara 30, to je pet do šest puta veće od prosečne vrednosti”, kaže doktorka Dubravka Nikolovski iz pančevačkog Zavoda za javno zdravlje.

Čestice utiču na respiratorni sistem ali i na kardiovaskularna oboljenja. Posebne zaštite nema. Najveći zagađivači su saobraćaj, industrija i ložišta.

„Ono što stalno naglašavam, kada vidite takvo vreme, ako osetite onaj težak miris vazduha, smog kako zovemo, najbolje je ostati u kući ukoliko nemate preke potrebe da izlazite. PM10 čestice ne samo da utiču na respiratorne organe već i vrlo često mogu uticati na kardio-vaskularni sistem, tako da u danima kada su povećane ove vrednosti mi možemo da očekujemo da će i u bolnici biti više pacijenata koji će se javljati ne samo sa respiratornim tegobama, već to mogu biti i češći infarkti srca i mozga”, objašnjava dr Nikolovski.

Česta su zagađenja česticama bila i u toku prošle godine, više od 140 dana zabeleženo je prekoračenje granične vrednosti od 35 koliko je dozvoljeno.

Izvor: RTV (Aleksandra Vlajić)

Milisav Pajević

Leskovac uskoro dobija pet biciklarnika

19.02.2019

d0d12f6cae89ab7a29b463b68c032fcd_L — Foto: Grad Leskovac

Na konferenciji za medije održanoj povodom postavljanja trafostanice kod hale „Partizan“ direktor JP „Urbanizam i izgradnja” Novica Nikolić najavio je da će u narednim danima započeti postavljanje klupa, biciklarnika i kanti na teritoriji grada.

„Iz budžeta Grada Leskovca izdvojeno je 1,5 miliona dinara za nabavku dvanaest klupi, pet biciklarnika i trideset i dve betonske kante koje će biti postavljene u centru grada.

Ovom prilikom želim da apelujem na sve građane da ne uništavaju zajedničku imovinu, već da čuvaju ono što imamo“, rekao je direktor JК „Urbanizam i izgradnja“ Novica Nikolić.

Milisav Pajević

1...952953954...1,675 Page 953 of 1,675

Prelistajte naš Magazin:

“Zbogom, uglju!”

Vožnja na struju

Hvatanje i skladištenje ugljenika

Energetska efikasnost domaćinstava, saobraćaja i industrije

Prelistajte naš Magazin:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM