Kada su pre nekoliko godina dve grupe hrabrih žena, jedna na Valboni u Albaniji, a druga na Kruščici u Bosni i Hercegovini, odlučile podići svoj glas i svojim telima sprečiti teške strojeve i krupni kapital u uništavanju njihovih reka, nisu ni sanjale da će ta borba doći do Evropskog parlamenta. Na koncu, dok su pružale otpor monetizaciji svojih reka, o evropskim institucijama nisu ni razmišljale.

Na poziv WWF Adrije i Ujedinjene evropske levice/Nordijske zelene levice, predstavnice ovih građanskih inicijativa sa Valbone i Kruščice govorile su o svojoj borbi pred Evropskim parlamentom u Briselu, na konferenciji „Spasimo reke Balkana: pružanje otpora izgradnji hidroelektrana na Balkanu i u Albaniji“.

„Iskoristile su priliku da upoznaju evropske parlamentarce sa pretnjama i izazovima koji su još pred njima. Učešćem na konferenciji iz prve ruke upoznale su predstavnike Evropske unije sa negativnim i po lokalno stanovništvo štetnim uticajima izgradnje malih hidroelektrana. Istakle su i niz koruptivnih radnji kroz koje se zloupotrebljavaju subvencije za podsticanje obnovljivih izvora energije, u svrhu bogaćenja pojedinaca“, izjavila je Irma Popović Dujmović iz WWF Adrije, koja je pratila predstavnice ovih inicijativa u Brisel.

Slučajevi izgradnje malih hidroelektrana na Valboni i Kruščici primeri su sistemskog uništavanja vodnog bogastva Balkana u svrhu lake zarade i privatnih interesa, kojima sve više svedočimo poslednjih godina. Reč je o preko 2.500 manjih i većih hidroelektrana planiranih duž Balkana, čijom bi se izgradnjom uništile izuzetne prirodne vrednosti našeg regiona.

Priča o Valboni počela je pre nekoliko godina, kada je javnost saznala za planove o izgradnji 14 hidroelektrana duž reke Valbone u Albaniji, od kojih su tri planirane u samom nacionalnom parku. Nakon netransparentnih javnih rasprava iz kojih je javnost bila isključena, lokalno stanovništvo koje živi uz reku odlučilo je da svoju borbu nastavi na sudovima. Usledile su godine sudske borbe protiv netransparentnog sistema, korumpiranih pojedinaca i državnih vlasti koje su gotovo netaknutu reku odlučile da zabetoniraju. Iako je deo procesa završen, odluke albanskih sudova se ne poštuju, a mediji i javnost izloženi su stalnim pritiscima investitora i državnih organa. Stoga bitka za Valbonu još uvek traje.

S druge strane, događanja na reci Kruščici u Bosni i Hercegovini rezultat su istrajnosti i posvećenosti stanovnika Kruščice. Kada su pod okriljem noći, u leto 2017. godine, radnici pokušali bagerima da pristupe reci, stanovnici sela Kruščica sprečili su početak radova na izgradnji male hidroelektrane. Grupa žena svojim telima blokirala je most preko reke, a nastavljaju to da čine i dalje, godinu i po dana nakon početka ove priče.

Uprkos policijskom nasilju, sudskim postupcima protiv njih i svakodnevnim pretnjama, hrabre žene Kruščice nastavljaju svoju borbu danonoćnim čuvanjem reke. Zato je za lokalne aktivistkinje i aktiviste bila veoma važna prilika da svoje priče iznesu pred Evropskim parlamentom.

„Odlazak u Brisel znači da je naš aktivizam u Kruščici na pravi način pokazao svetu kako se prirodni resursi, tj. reka, mogu odbraniti. Samim pozivom na konferenciju i uz podršku WWF-a uspeli smo da predstavimo ovaj pozitivan primer borbe za reku“, istakla je Maida Bilal iz Ekološkog društva Bistro.

Konferencija Spasimo reke Balkana prilika je lokalnim udruženjima da se povežu i razmene iskustva, ali i podignu lokalni otpor na evropski nivo.

„Otpor koji pružaju ove inicijative podstiče nas na razmišljanje o održivosti sistema podsticaja za razvoj malih hidroelektrana, te se postavlja pitanje koliko je zapravo hidroenergija zelena. Nadamo se da je ovo platforma koja će podstaći evropske institucije da ukinu privilegije koje uživaju investitori u male hidroelektrane i tako zaštite evropsko vodno bogatstvo“, zaključila je Irma Popović Dujmović.