Obuka za izveštavanje prema Nacionalnom registru izvora zagađivanja

14.03.2019

obuka, Sombor, — Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

U Somboru je održana još jedna u nizu stručnih obuka koje su planirane u ovom periodu u vezi zakonskih obaveza i načina dostavljanja podataka Nacionalnom registru izvora zagađivanja Agencije za zaštitu životne sredine.

Obuka je realizovana u saradnji sa Regionalnom Privrednom komorom Zapadnobačkog upravnog okruga.

Obuci je prisustvovalo tridesetak predstavnika preduzeća iz ovog okruga.

Nakon zvaničnog dela, u neposrednom razgovoru sa predstavnicima preduzeća otklonjene su sve nedoumice vezane za aktuelno izveštavanje prema Nacionalnom registru izvora zagađivanja.

Milisav Pajević

Odobrena seča stabala na Ušću i Kalemegdanu za projekat bez građevinske dozvole!

13.03.2019

seča-stabala-ušće — Foto: Ne davimo Beograd!

Još 1922. Građevinsko-tehničko preduzeće Šumadija je izradilo projekat za povezivanje desne obale Save sa mestom na kom se danas nalazi Muzej savremene umetnosti u Beogradu vazdušnim putem. Gradskim vlastima se vožnja pomoću žičare ni na nebu, ni na zemlji nije učinila kao primamljivo rešenje iz bezbednosnih razloga, te su odlučile da javni prevoz zasnivaju na autobusima i tramvajima. Gotovo sto godina kasnije, više ne postoji taj vid brige, pa je ideja o vazdušnom tramvaju u glavnom gradu Srbije počela da se sprovodi u delo, i to na relaciji između Kalemegdana i parka Ušće.

Ipak, realizacija planova o izgradnji gondole počiva na praksi koja se kosi sa principima zaštite životne sredine, seči stabala. U toku jučerašnjeg dana, 13. marta, građani su sa obe strane reke zatekli zaposlene JKP “Zelenilo Beograd” kako motornim testerama obaraju stabla. Čišćenje zelenih površina izazvalo je burne reakcije i zabrinutost Beograđana, pogotovo zato što u prvi mah nisu imali nikakvo objašnjenje za prizor radnika sa motorkama.

Sada ga imaju – prostor na Beogradskoj tvrđavi i Ušću se krči upravo za potrebe buduće žičare. Nosilac ovog projekta je JP “Skijališta Srbije”, a njihov direktor Dejan Ćika pojasnio je medijima da zona oko gondole mora da bude čista. Međutim, prema njegovim rečima, građevinsku dozvolu očekuju tek u maju.

Na sajtu Grada Beograda piše da se seča i uklanjanje suvog ili obolelog stabla obavlja se samo uz odobrenje. “Stručna gradska komisija izlazi na teren i donosi rešenje o sečenju stabla – ako za to postoji opravdani razlog. Ukoliko stablo nije u redovnom programu sanitarne seče JKP ‘Zelenilo Beograd’, troškove seče stabla snosi podnosilac zahteva. Stablo se može iseći samo u slučaju pozitivnog rešenja Komisije!”, stoji u objašnjenju procedure.

Zaposleni JKP “Zelenilo Beograd” kažu da imaju neophodne dozvole, a Ćika da je njegovo preduzeće Gradu uplatilo 25 miliona dinara kao nadoknadu za posečena stabla. Beograd će, po završetku ove akcije koja je nastavljena i danas, da bude siromašniji za 155 stabala – 108 na novobeogradskoj, 47 na strani Starog grada.

Revoltirani stanovnici opštine Stari grad danas su, na čelu sa predsednikom Markom Bastaćem, istovarili posečena stabla ispred Skupštine Grada, nazivajući svoj poduhvat “Balvani za balvane”. “Osnovni cilj ove simbolične akcije je da se ukaže na neophodnost obustavljanja uništavanja Kalemegdana, kulturno-istorijskog dobra koje pripada svim građanima naše zemlje”, tvrde predstavnici ove prestoničke opštine.

“Zabrinjavajuća je činjenica da paralelno sa sečom teče procena uticaja projekta izgradnje gondole na životnu sredinu kod nadležnog ministarstva. Investitor JP ‘Skijališta Srbije’ još nije dobio ni pravosnažno rešenje o obimu i sadržaju studije o proceni uticaja, a već je procenio da može da poseče stabla na javnoj zelenoj površini. Šta je svrha procene uticaja ako ne da utvrdi uticaje i predloži mere za njihovo otklanjanje ili smanjenje? Procena uticaja je preventivna mera čija je osnovna svrha zaštita životne sredine, a ne ispunjavanje birokratskih zahteva bez sadržaja”, naglasio je samostalni konsultant za zaštitu životne sredine, Mirko Popović.

Podsetio je da je izvođač radova bio dužan da obezbedi niz odobrenja i dozvola na gradskom i opštinskom nivou kako bi mogao da pristupi seči. “Ako je sve ovo pribavljeno i obavljeno na vreme u čemu je problem i zašto novinari nisu mogli da vide ova dokumenta? Park Ušće je javna površina”, zapitao se Popović. “U gradu koji nema postrojenja za prečišćavanje voda, gde zagađenje vazduha dostiže alarmantne razmere, gde ne postoji održiv i funkcionalna sistem upravljanja i razvrstavanja otpada gradske vlasti odlučuju da pod hitno i što pre moraju da izgrade gondolu, jer nema većeg prioriteta od toga”, zaključio je.

Inicijativa Ne davimo Beograd! je odlučila da rašumljenu parkovsku oblast u parku Ušće ponovo pošumi. Zainteresovane građane poziva da se 16. marta tačno u podne pridruže akciji sadnje kod skejt-parka. “Alat i sadnice su obezbeđeni, samo pozovite prijatelje, povedite decu, kućne ljubimce i želju da promenimo naš grad!”, saopštila je grupa građana.

Predstavnik Ne davimo Beograd! Dobrica Veselinović istakao je da nam je svima u interesu da u gradu imamo više zelenila, a samim tim čistiji vazduh i bolju životnu sredinu.

Procenjuje se da će pogled na Beograd iz vazduha koštati 15 miliona evra. Trasa će biti duga 1 kilometar. Stanice će se se na jednoj strani reke nalaziti u blizini pristaništa, a na drugoj na mestu gde je sada skejt-park.

Prema važećem Planu generalne regulacije građevinskog područja sedišta jedinice lokalne samouprave – Grad Beograd iz marta 2016. godine “zabranjuje se postavljanje dalekovoda, žičanih sajli za alternativni prevoz i rekreaciju naročito u području Beogradske tvrđave i u njenim širim vizurama i akvateritorijalnim obuhvatima”.

Do zaključenja teksta, nismo dobili odgovore na pitanja koja smo poslali JKP “Zelenilo Beograd” i JP “Skijališta Srbije”.

Pročitajte još:

Radojičić najavio sadnju novih 300 stabala na Kalemegdanu i Ušću

Jelena Kozbašić

Zabrana ribolova na Skadarskom jezeru

13.03.2019

Zabrana ribolova u NP Skadarsko jezero počinje 15. marta i trajaće do 15. maja 2019. godine.

Tokom ovog perioda zabranjen je ulov svih vrsta riba i drugih vodenih organizama, osim jegulje.

Ovo je period kada se ciprinidne (toplovodne) vrste riba zbog reprodukcije povlače u pliće i toplije delove Skadarskog jezera, te ih je potrebno zaštititi od lova i ujedno omogućiti neometano obavljanje mresta.

„Posebno naglašavamo da izlovljavanje ribe u periodu lovostaja šteti ukupnom biodiverzitetu NP Skadarsko jezero, te da je krivično delo. Povodom stupanja na snagu lovostaja na ribe, Javno preduzeće za nacionalne parkove Crne Gore-NP Skadarsko jezero sprovodiće intenzivne patrolne aktivnosti u cilju očuvanja ribljeg fonda,“ kazao je direktor JPNPCG Elvir Klica.

„Integralna zaštita ribljeg fonda NP Skadarsko jezero uz podršku i zajedničku saradnju svih subjekata uključenih u njegov razvoj, na svim nivoima, doprineće efikasnijoj zaštiti ribljeg fonda i ujedno sprečavanju nelegalnih aktivnosti u cilju zaštite prirodnih vrednosti ovog zaštićenog područja i prekograničnog vodenog objekta. U sistemu zaštite ribljeg fonda veoma je značajna podrška crnogorskih medija u širenju misije o neophodnosti očuvanja najznačajnijih vrednosti crnogorskih nacionalnih parkova, te u ovom slučaju podizanja svesti građana o štetnosti nezakonitog izlova ribe i važnosti očuvanja ribljeg fonda u Nacionalnom parku Skadarsko jezero,“ zaključio je Klica.

Skadarsko jezero predstavlja stanište brojnih zaštićenih životinjskih vrsta od kojih je posebno značajna riblja populacija.

Riblju faunu Skadarskog jezera čine slatkovodne i morske vrste, kao i riblje vrste karakteristične za hladne i tople vode.

U cilju očuvanja bogatog ribljeg fonda, shodno naučnim i stručnim preporukama, odnosno Zakonu o slatkovodnom ribarstvu i akvakulturi, riblji fond svakog akvatorijuma, uključujući i najveće slatkovodno jezero Balkana, neophodno je posebno čuvati u vreme prvih proljećnih dana kada se vrši mrest riba.

Podsećamo da su tokom ribolovnog zabrana prošle godine, u cilju zaštite ribljeg fonda, svoj doprinos u koordinisanim aktivnostima dali, pored nadležnih inspekcijskih organa, Granično-pomorske policije, sportsko-ribolovnih udruženja, i volontera, i članovi SRK „Podgorica“, SRK „Nikšić“, te NVO „Grupa za zaštitu šarana“.

Takođe je JPNPCG nedavno sklopilo sporazum o saradnji sa volonterima koji su izrazili spremnost da zajedno sa Službom zaštite učestvuju u zaštiti akvatorijuma i doprinesu očuvanju ribljeg fonda.

Milisav Pajević

U Somboru predstavljena monografija o Bačkom podunavlju

13.03.2019

Monografija o rezervatu biosfere Bačko podunavlje predstavlja prvi korak u cilju promocije Bačkog podunavlja koje je od 2017. godine na svetskoj listi rezervata biosfere među 700 takvih područja.

Po prvi put je, na jednom mestu, predstavljano područje Bačkog podunavlja sa svojim karakteristikama, prirodnim i kulturno- istorijskim vrednostima.

Svojevrsna dvojezična publikacija svečano je predstavljena je u zgradi županijskog zdanja u Somboru.

Ideja sa ovom publikacijom je da se ide sa daljom promocijom kako bi se ljudi upoznali sa svim vrednostima i potencijalima.

„Bačko podunavlje upravo jeste jedno od takvih reprezentativnih prostora ne samo na nacionalnom i regionalnom nivou, nego globalno. Ono što leži u osnovi ovog koncepta je da se taj, neki održivi razvoj promoviše i da i u dalekoj budućnosti ljudi žive u skladu sa prirodom kao i vekovima do sada”, objasnio je Boris Erg, direktor Regionalne kancelarije Međunarodne unije za zaštitu prirode za istočnu Evropu i centralnu Aziju

Publikacija je skup radova deset autora čime je područje sveobuhvatno predstavljeno te osim nacionalnog i regionalnog, Bačko podunavlje je na ovaj način, dobilo je i na globalnom značaju.

„Ta knjiga je danas dobar putokaz kako treba delati da bi ovo područje bilo očuvano ne samo u njegovoj prirodnoj sferi nego i u sferi očuvanja kulturno-istorijske baštine koja je zaista bogata kako materijalna, tako i ona nematerijalna”, naglasio je Milan Stepanović, jedan od autora monografije o Rezervatu Bačko podunavlje.

„Suština rezervata biosfere je približavanje čoveka prirodi i obrnuto. Monoštor je idealan primer za to. Nama je ovo došlo kao jedno veliko priznanje jer su mnogi ljudi iz Monoštora aktivno radili na dobijanju priznanja od strane UNESK-a”, istakao je Stipan Benić, predsednik Mesne zajednice Bački Monoštor.

Knjiga u izdanju Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, namenjena je, kako ističu autori, svima – ljudima od struke, do svih koji vole ovaj prostor, koji s pravom danas nazivaju evropskim Amazonom.

Izvor: RTV (Ružica Parčetić)

Milisav Pajević

Petrovaradinska tvrđava lakša za 36 tona smeća

13.03.2019

novi-sad-1147245_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Udruženje građana “3D Svet” iz Novog Sada, organizovalo je u nedelju akciju čišćenja Petrovaradinske tvrđave. U akciji “Tvrđava bez smeća”, sakupljene su velike količine smeća – 1600 džakova, odnosno oko 36 tona različitog đubreta.

U poslednje tri godine, u preko 300 akcija ove organizacije, sakupljeno je oko 266 tona smeća.

Bastion ispod petrovaradinske stene, na kom stoji tvrđava, zatrava se godinama gomilom smeća. Na nekim mestima čak nije moglo da se prođe od smeća, jer se tu našlo svega, od nameštaja do svakodnevnog otpada iz domaćinstava.

Ovo je druga masovna akcija, koja se sprovodi zajedno sa građanima. Tovar iz unutrašnjosti bastiona sakupljan je gotovo ceo dan u džakove koje su zatim gurali kroz otvore na tvrđavi, gde su ih drugi učesnici prihvatali i nosili do kamiona Gradske čistoće, koja je nakon završene akcije sav otpad odnela. Gradski komunalci su doterali cisternu za piće za učesnike, a više sponzora pomoglo je oko hrane i pića.

Zlatibor predstavljen na turističkom sajmu u Moskvi

13.03.2019

zlatibor-2879646_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Turistička organizacija Zlatibor i opština Čajetina, predstavile su turističku ponudu Zlatibora na sajmu turizma u Moskvi (MITT).

Učešće na MITT 2019. koji je počeo 12. marta i traje do 14. marta, iskorišćeno je da se rusko tržište upozna sa atrakcijama, aktivnostima i ponudama koje Zlatibor ima, ali i sa ponudama ekskurzija, tipova smeštaja i svih drugih pogodnosti.

Prva dva dana bila su rezervisana samo sa poslovne posetioce i najveće interesovanje bilo je upravo za ponudu Zlatibora, u domenu sportskog, verskog i kulturnog turizma, navodi se na sajtu opštine Čajetine.

Predsednik opštine Čajetina, Milan Stamatović i njegov zamenik Arsen Đurić, bili su radnoj poseti sajmu, koju su iskoristili za brojne sastanke. Kako se navodi na opštinskom sajtu, predstavnici su se sreli sa Igorom Tsurankovicm, upravnikom turističke agencije iz Minska, i tom prilikom dogovorili promociju turističkih potencijala Zlatibora na aprilskom sajmu turizma u Minsku. Ali i mogućnosti investicija za predstavnike turističke asocijacije Belorusije, na opštini Čajetine. Ponudu na ruskom sajmu upotpunila je i ponuda srpskih specijaliteta kompanije “Zlatiborac”.

Zeleni klimatski fond pomaže Srbiji

13.03.2019

priroda, zeleni fond, Srbija, — Foto: pixabay

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UN Environment) održali su danas prvi konsultativni sastanak sa zainteresovanim stranama u okviru projekta „Jačanje kapaciteta Republike Srbije za efikasno angažovanje sa Zelenim klimatskim fondom“.

U okviru Zelenog klimatskog fonda za Srbiju je opredeljeno inicijalnih 300.000 američkih dolara za jačanje kapaciteta Nacionalne fokalne tačke i sastavljanje Nacionalnog programa prioriteta za finansiranje iz Fonda.

Ovo je početni korak kojim se stiču uslovi za pristup dodatnim sredstvima, poput sredstava za izradu Nacionalnog plana adaptacije na izmenjene klimatske uslove čiji iznos može biti i do tri miliona dolara, rečeno je na sastanku, a navodi se u saopštenju organizatora.

Na skupu su predstavljeni osnovni ciljevi projekta, između ostalog i priprema Nacionalnog programa prioriteta za finansiranje iz Fonda, koji je definisao konkretne oblasti od najvećeg značaja za Srbiju u pogledu prilagođavanja klimatskim promenama.

Cilj projekta je da se, uz koordinaciju sa zainteresovanim stranama (institucije Vlade, lokalne samouprave, organizacije civilnog društva, javne i privatne kompanije, banke i druge finansijske institucije…,) identifikuju prioriteti za finansiranje iz Fonda odnosno pripremi takozvani Nacionalni program prioriteta za finansiranje iz Zelenog klimatskog fonda.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Senad Mahmutović rekao je da je za jačanje saradnje Srbije sa Zelenim klimatskim fondom neophodno definisati nacionalni program prioriteta za finansiranje.

Mahmutović je rekao da je Zeleni klimatski fond jedan od mogućih izvora finansiranja koji bi Srbiji mogao da pruži podršku u smanjenju štete i gubitaka od elementarnih nepogoda.

Takođe je dodao da je jačanje saradnje Srbije sa tim fondom važno ne samo sa aspekta Konvencije UN o klimatskim promenama, već i zbog unapređenja stanja u sektorima energetike, saobraćaja, poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Glavna uloga Zelenog klimatskog fonda je doprinos efikasnoj i ambicioznijoj borbi protiv klimatskih promena na globalnom nivou.

Inače, Zeleni klimatski fond je međunarodni fond koji je osnovan 2010. pod okriljem Okvirne konvencije UN o promeni klime, a Srbija je potpisnica te konvencije od 2001.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Rastu cene nafte

13.03.2019

Cene nafte su u usponu drugi dan zaredom pošto je Saudijska Arabija najavila da će znatno smanjiti isporuke, i jer je nestanak struje širom Venecuele izazvao kolaps u proizvodnom sektoru.

Naftni fjučersi su na berzi u Njujorku porasli za 0,6 odsto nakon skoka od 1,3 procenta u ponedeljak, izveštava agencija „Blumberg”.

Američka „laka” nafta WTI za aprilsku isporuku trgovala se jutros za 57,06 dolara po barelu na Njujorškoj robnoj berzi u 7:46 sati po londonskom vremenu, što je za 27 centi više u odnosu na dan ranije.

U ponedeljak, WTI je zabeležila rast cene od 72 centa na 56,79 dolara, što je bio najviši nivo od 28. februara.

Severnomorska nafta „brent” za dostavu u maju poskupela je za 24 centa na 66,82 dolara po barelu na londonskoj berzi ICE Fjučers Evropa. Cena „brenta” je u ponedeljak porasla za 84 centa na 66,58 dolara.

Sirova nafta se „drži” iznad nivoa od 55 dolara za barel od sredine februara, budući da Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njeni saveznici smanjuju proizvodnju kako bi ublažili prezasićenost ponude na tržištu.

Ipak, postoji zabrinutost zbog visokog rasta američke proizvodnje iz škriljaca.

Međunarodna agencija za energetiku procenjuje da će SAD do 2024. godine učestvovati u globalnoj ponudi nafte sa 70 odsto.

Jedan saudijski zvaničnik je najavio u ponedeljak da najveći svetski izvoznik „crnog zlata” planira da u aprilu sreže isporuke na ispod sedam miliona barela dnevno, što je znatno manje od kvote o ograničavanju prozivodnje dogovorene u okviru OPEK-a.

Istovremeno, pada proizvodnja nafte u Venecueli, članici naftnog kartela, jer problemi sa električnom energijom otežavaju rad na bušotinama, prenosi „Blumberg” izjavu neimenovanog visokog zvaničnika venecuelanskog ministarstva za naftu.

Milisav Pajević

Deratizacija na Savskom vencu, Voždovcu i Starom gradu

13.03.2019

Pacovi, deratizacija, biocidi, mamci — Foto: Pixabay

Ekipe Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju će od danas do sutra vršiti sistematsku deratizaciju na teritoriji opština Savski venac, Voždovac i Stari grad.

Iz zavoda apeluju na građane i upravnike stambenih zgrada da omoguće nesmetano izvođenje deratizacije.

Pre svake deratizacije prvo je potrebno utvrditi vrstu i brojnost glodara, zatim napraviti plan i raspored mesta na koja ce se postavljati mamci.

Na kraju ide odabir vrste mamca kao i aktivne materije.

Miševi su dosta radoznali pa vrlo rado uzimaju mamac, ali kod pacova je priča drugacija.

Pacovi kao životinje su nomofobični (strah od novog, nepoznatog) stoga i prvo vreme ignorišu hranu koja im se nudi, a kada odluče da je probaju, najpre pošalju najstariju jedinku.

Upravo to je razlog zašto se koriste otrovi sporog dejstva, kako bi pacovi uginjavali sporije bez teških simptoma.

Milisav Pajević

Sunčanje čokota vinove loze i solarnih panela na Fruškoj gori

13.03.2019

Solarna dolina — Vizualizacija: Slobodan Jović

Iako desetinu hiljada kilometara udaljene jedna od druge, Kalifornija i Vojvodina imaju bar jednu sličnost – dolinu od silicijuma.

Kalifornijska Silicijumska dolina dobila je naziv zbog razvijene industrije visoke tehnologije u ovoj američkoj oblasti. Njenom imenu je „kumovala” činjenica da je osnovni hemijski element za izradu čipova silicijum, a upravo se on koristi i za proizvodnju solarnih panela. Kada paneli budu postavljeni na krovove kuća u „Solarnoj dolini” u Novom Sadu, da li će količina silicijuma po metru kvadratnom biti veća s naše ili njihove strane Atlantika?

Okupano sunčevim zracima, naselje zatvorenog tipa „Solarna dolina” smešteno je u Mišeluku, novosadskoj gradskoj četvrti na sremskoj strani Dunava. Projekat razvija preduzeće „Termo-inženjering”. Prva faza već je okončana i krov nad glavom na padinama Fruške gore pronašlo je deset porodica.

Lokacija, energetska efikasnost (EE), obnovljivi izvori energije (OIE), biobašte i zeleni krovovi, zajednički prostori za žitelje naselja, profesionalna uprava, centralno podno grejanje, tehnička služba održavanja… Zahvaljujući svojim mnogobrojnim i nesvakidašnjim karakteristikama, „Solarna dolina” predstavlja idealno rešenje stambenog pitanja za različite profile ljudi.

Možete li da zamislite da vam na godišnjem nivou u novčaniku ostane višak od nekoliko stotina evra zato što je vaša kuća projektovana tako da štedi energiju? Nije teško, naročito ako znate da su takve kuće izgrađene u „Solarnoj dolini”.

Grejanje, hlađenje i priprema sanitarne tople vode vrši se korišćenjem solarnih kolektora i toplotnih pumpi, ekološki čistih izvora energije. Kuće nose oznake B klase kad je reč o energetskoj efikasnosti.

Termo-inženjering” ne ostavlja svoje kupce na cedilu onog trenutka kada im preda ključeve novog doma. U cenu toplotnog komfora uračunata je i usluga održavanja sistema koja obuhvata redovan servis, zamenu rezervnih delova i opreme nakon isteka veka trajanja, zatim održavanje podstanice i spoljnih instalacija.

Osim visoke energetske udobnosti, dodatni podstrek za zainteresovane klijente predstavlja celokupni koncept naselja, kvalitetni materijali, način izgradnje, savremena estetika i funkcionalna organizacija. Stanovnici „Solarne doline” mogu da se razonode i rekreiraju u teretani i na drugim prostorima na otvorenom i da se razgibaju u centru za jogu. „Solarni dolinari” koji žele da uzgajaju sopstvenu hranu imaju na raspolaganju biobašte. Parcele namenjene za iznajmljivanje opremljene su centralnim sistemom za navodnjavanje i nalaze se u zonama naselja sa najvišim nivoom osunčanosti. Preostale biobašte, koje nisu u procesu iznajmljivanja, uprava naselja će održavati kao i druge zajedničke zelene površine.

„Neko se više pronalazi u jednim, a neko u drugim aspektima projekta, ali svako u odnosu na lične prioritete može da pronađe nešto što ga opredeljuje. Naselje se nalazi na samo 5 minuta vožnje od Limana, Univerziteta i Štranda i koji minut duže od užeg centra grada. Kupce dodatno privlači mir, privatnost, prirodno okruženje i obezbeđena parking mesta kojih je u gradu sve manje”, smatra Nikola Džolev, jedan od pokretača projekta.

Polazna tačka za razvoj „Solarne doline” bilo je razmatranje ciljne grupe. Naselje je prevashodno namenjeno ljudima sa izvesnim nivoom informisanosti i razumevanja savremenih tendencija kad je reč o načinu života i rada, i sa potrebom za stambenim prostorom koji to podržava. „Značajna tema u okviru pomenutog koncepta je i obezbeđivanje određene mere privatnosti i osećaja zajednice. Ono je postignuto razvijanjem prostornog zoniranja kroz više različitih nivoa privatne sfere koja se ogleda u postojanju zatvorenih dvorišta, nizova biobašti kao polujavnih prostora i mreže pešačkih i biciklističkih staza za povezivanje otvorenih javnih sadržaja”, naglašava Džolev.

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala ČISTA ENERGIJA decembar 2018 – februar 2019.

Priredila: Jelena Kozbašić

Ugrožava li Severni tok 2 tržište EU?

13.03.2019

Severni tok, CWC cevi — Foto-ilustracija: Wikimedia/Bair175

Izgradnju gasovoda Severni tok 2 treba obustaviti jer jača zavisnost Evropske unije od Rusije i nije u skladu sa energetskom politikom EU, piše u najnovijem izveštaju o Rusiji koji je juče usvojio Evropski parlament.

„Severni tok 2 osnažuje zavisnost EU od ruskog snabdevanja gasom, ugrožava unutrašnje tržište EU, i nije u skladu s energetskom politikom ni sa strateškim interesima EU-a, zbog čega ga treba zaustaviti”, piše u izveštaju letonske poslanice Sandre Kalniete (EPP), koji je usvojen s 402 glasa „za”, 163 „protiv” i 89 uzdržanih, prenosi Hina.

U izveštaju se navodi i da Rusija koristi energetsku politiku kao političko sredstvo „za sprovođenje, održavanje i povećanje političkog uticaja i pritiska na područje za koje smatra da je pod njenim uticajem”.

Navedeno je i da ukidanje sankcija Rusiji nije moguće sve dok Rusija u potpunosti ne sprovede sporazume iz Minska i „ne obnovi teritorijalnu celovitost Ukrajine”, kao i da EU mora da bude spreman na uvođenje dodatnih sankcija Rusiji.

U izveštaju se izražava zabrinutost jer Rusija „destabilizuje zemlje kandidatkinje” za pristup EU, a pominje se i veze stranaka ekstremne desnice i ruske vlade, što, kako piše, predstavlja “pretnju temeljnim vrednostima EU” i osuđuje ruska podrška autoritarnim režimima u Severnoj Koreji, Iranu, Venecueli, Siriji, Kubi, Nikaragvi itd.

Projekat Severni tok 2 predviđa izgradnju gasovoda s ukupnim kapacitetom od 55 milijardi prostornih metara gasa godišnje, od obale Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke, a nosilac projekta je ruska državna naftna kompanija Gasprom.

Izgradnja Severnog toka 2, na čemu insistira Nemačka, izazvala je negodovanje većine članica EU, a pogotovo baltičkih zemalja i zemalja Višegradske grupe, ali Evropska komisija je početkom godine odobrila projekt nakon što je Francuska u zadnji čas stala na stranu Berlina.

SAD je oštro kritikovao izgradnju gasovoda, a državni sekretar Majk Pompeo je rekao da će SAD učiniti sve što je u njihovoj moći da zaustave projekt izgradnje.

Milisav Pajević

Uređuje se vodotok Jegričke

13.03.2019

vodotok Jegrička Vojvodina — Foto: JVP Vode Vojvodine

Izmuljenje dve deonice vodotoka Jegrička, ukupne dužine oko 11 kilometara, u okviru IPA projekta prekogranične saradnje Mađarska-Srbija pod nazivom „Ekološko upravljanje vodama protiv ekstremnih vremenskih uslova u pograničnoj oblasti”, je završeno.

Radovi su započeti u oktobru 2018. godine. Na deonici od Temerinskog mosta do Siriga, dugoj 8,3 kilometara, uklonjen je nanos i trska iz korita Jegričke pomoću dve amfibijske mašine sa obe strane vodotoka.

Na ovoj deonici izvađeno je oko 143.000 kubnih metara nanosa.

Druga deonica počinje od preliva Zmajevo, u dužini od 2,6 kilometara nizvodno.

Rastinje je uklonjeno tarupiranjem, uređena je inspekciona staza sa obe strane kanala, a uklonjeno je oko 22.000 kubnih metara nanosa.

Izmuljenjem vodotoka projekat se ne završava. U narednom periodu predviđeno je snimanje profila korita Jegričke na ove dve izmuljene deonice, uklanjanje vegetacije i izrada elaborata izvedenog stanja. Nakon proceđivanja vode iz uklonjenog nanosa sledi razastiranje materijala buldozerom.

Cilj projekta „Ekološko upravljanje vodama protiv ekstremnih vremenskih uslova u pograničnoj oblasti” je poboljšanje vodnog bilansa reke Jegričke i glavnog kanala Kurca u pograničnom regionu Mađarske i Srbije.

Osim toga, razviće se zajednički sistem za analiziranje i praćenje, radi očuvanja kvaliteta vode i biodiverziteta u regionu prekogranične saradnje i definisaće se dugoročna rešenja radi prevencije degradacije kvaliteta voda.

Vodeći partner na projektu ECOWAM je Direktorat za upravljanje vodama u okrugu Donja Tisa, a ostala dva su Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine” i Fond Evropski poslovi AP Vojvodine.

Ukupna vrednost projekta iznosi oko 1.800.000 evra, a planirano je da sve bude gotovo ove godine.

Milisav Pajević

Subotički osnovci učili o divljoj flori i fauni

13.03.2019

ekologija Subotica — Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

U Zoološkom vrtu na Paliću, u saradnji sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, održana je nedelja posvećena trećem martu – Svetskom danu divljih vrsta.

Tokom cele nedelje organizovana su interaktivna predavanja i radionice za učenike osnovnih škola.

Manifestaciju je posetilo oko 500 đaka koji su imali priliku da se upoznju sa značajem očuvanja divlje flore i faune.

Кristijan Ovari, biolog zoo-vrta Palić, organizovao je izložbu artefakata zaplenjenih vrsta životinja.

Cilj je bio da se deci približe životinje koje ne mogu da se vide u našem prirodnom okruženju, da im se objasni zbog čega trgovina životinjama ugrožava te životinje i koji su to faktori koji ih ugrožavaju.

Ilija Miljković i Marina Janjoš iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode su organizovali niz radionica. Subotički đaci su se upoznali sa značajem „CITES” konvencije o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje flore i faune. Deca su takođe naučila šta treba da urade ukoliko primete povređenu životinju u prirodi. Objašnjeno im je šta Zoološki vrt Palić i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode rade kako bi spasili ugrožene životinjske vrste.

Ilija Miljković iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, napomenuo je da su ovakve edukacije prilika da se pokaže deci da neko i u našoj sredini brine o ugroženim vrstama životinja.

On je istakao da je odsek Zavoda za operativne poslove sa divljim životinjama u 2018. godini imao 268 aktivnosti posvećenih zaštiti divljih vrsta.

Vesna Davidović, koordinatorka programa obrazovanja Zoološki vrt Palić, rekla je da je ovo druga godina za redom da Zoološki vrt Palić obeležava nizom edukativnih aktivnosti 3. mart, dan posvećen zaštiti divljih i ugroženih vrsta flore i faune.

Milisav Pajević

Presuda Evropskog suda: Rezultati studija o štetnosti pesticida ne smeju da budu tajna!

12.03.2019

poison-3875609_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Evropski sud je 5. marta 2019. godine doneo odluku da Evropska agencija za sigurnost hrane mora da objavi sve studije o rizicima za nastanak raka koje možemo povezati sa glifosatom. Sud se složio sa argumentima Kluba zastupnika Zelenih/ESS-a o postojanju javnog interesa za transparentnost koji prevazilazi tvrdnje poput Monsantovih i Cheminovih kako se studije o rizicima za rak, koje se koriste u procesu odobravanja glifosata, ne mogu objaviti zbog zaštite komercijalnih interesa kompanija, saopštila je kancelarija evroparlamentarca Davora Škrleca.

Kako objašnjavaju, u navedenom sudskom slučaju, zastupnici Zelenih/ESS-a u Evropskom parlamentu, žalili su se u maju 2017. godine zbog neobjavljenih dokumenata na osnovu kojih se vrši postupak odobravanja pesticida. Evropska agencija za sigurnost hrane prethodno je, tvrde Zeleni, izjavila da je glifosat klasifikovala kao nekancerogen, na temelju neobjavljenih studija.

“Ova odluka prekretnica je i pobeda za sve one koji zagovaraju veću transparentnost u procesu donošenja odluka na nivou Evropske unije. Sud je jasno dao do znanja da u ovom slučaju tajnost u zaštiti poslovnih interesa nije opravdana. Evropska agencija za sigurnost hrane sada mora da objavi izveštaje agrohemijskih divova o toksičnosti njihovih proizvoda, kako bi naučnici i javnost mogli proceniti opasnosti koje ti pesticidi predstavljaju za ljudsko zdravlje i okolinu”, rekao je zastupnik Zelenih i član Odbora za okolinu, javno zdravlje i sigurnost hrane Evropskog parlamenta, Davor Škrlec.

Izvor: Agroklub

Istaknuti borci za očuvanje naše planete stradali u padu etiopskog aviona!

12.03.2019

nature-conservation-480985_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

U nedelju, 10. marta, šest minuta nakon poletanja, srušio se avion prevoznika iz Etiopije Etiopijan erlajns. Život je izgubilo svih 149 putnika i osmoro članova posade. Za sada nisu utvrđene okolnosti i uzroci nesreće, ali su mnoge vazduhoplovne kompanije i države odlučile da iz upotrebe privremeno povuku spornu letelicu Boing 737 MAX 8 radi pooštrenih mera predostrožnosti. Među njima se nalazi i Etiopijan erlajns. Crna kutija bi trebalo da ponudi razrešenje misterije. Predvodnici istrage biće etiopska preduzeća i avijacija, a uključiće se i proizvođač aviona i nekoliko međunarodnih tela.

Vazduhoplov se iz prestonice Etiopije Adis Abebe zaputio ka glavnom gradu Kenije Najrobiju.

Stradali putnici su bili stanovnici ukupno 35 zemalja, a najviše žrtava (32) bilo je iz Kenije. U crno su zavijene i Kanada (18 poginulih), Etiopija (9), Kina (8), Italija (8), Sjedinjene Američke Države (8), Francuska (7), Ujedinjeno Kraljevstvo (7), Egipat (6), Nemačka (5), Indija (4), Slovačka (4), Austrija (3), Rusija (3), Švedska (3), Izrael (2), Maroko (2), Poljska (2), Španija (2), Belgija (1), Džibuti (1), Indonezija (1), Irska (1), Mozambik (1), Norveška (1), Ruanda (1), Saudijska Arabija (1), Sudan (1), Somalija (1), Togo (1), Uganda (1), Jemen (1), Nepal (1), Nigerija (1) i Srbija (1). Jedna osoba putovala je sa pasošem Ujedinjenih nacija.

Mnogi od njih su krenuli na konferenciju Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine koja je otvorena juče u Najrobiju u senci nesrećnog događaja. Ujedinjene nacije su saopštile da je među poginulima bilo dvadeset dvoje članova njihovog osoblja. Pet hiljada delegata je, na početku okupljanja, odalo poštu umrlima minutom ćutanja. Pored toga, zastave Ujedinjenih nacija su u znak žalosti spuštene na pola koplja.

Domaći mediji su preneli da je ukrcavanje na avion tog dana koštalo života našeg državljanina Đorđa Vdovića koji je radio u okviru Svetskog programa za hranu, ogranka Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu.

Bio je i dugogodišnji spasilac Gorske službe spasavanja koja se od njega oprostila rečima: “Kao prvi portparol Gorske službe spasavanja, upoznao je Srbiju i svet sa našim radom i proširio vidike nekim novim generacijama, koje su danas deo naše Službe. Kao mladić sa svega 21 godinom, pristupio je GSS-u i od tada uvek bio spreman da nesebično pritekne u pomoć svima. Danas, više od tri decenije kasnije, prestao je da se odaziva na poziv u pomoć.”

Vdović nije bio jedini dobrotvor na letu ET302. Pored njegovih kolega iz Svetskog programa za hranu, za Najrobi su išli i pripadnici Razvojne agencije Ujedinjenih nacija, Visokog sekretarijata Organizacije ujedinjenih nacija za migracije, Međunarodne organizacije za migracije i Crvenog krsta Norveške, predstavnici nevladinih organizacija i medija, stručnjaci za zaštitu životne sredine i diplomate, ali i turisti.

Jelena Kozbašić

NASA organizuje žensku šetnju svemirom

12.03.2019

space-suit-2539247_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Prva šetnja svemirom namenjena isključivo ženama, održaće se 29. marta u organizaciji NASA-e.

Astronautkinje En Meklejn i Kristina Koh, biće astonautski par koji će predvoditi šetnju sa Međunarodne svemirske stanice (ISS), saopštili su prethodne nedelje potparoli agencije NASA.

Ovo nije prvi put da žene borave u svemiru ali ovaj put će specifičan i jedinstven po tome što će ceo poduhvat izvesti samo žene.

Ketrin Hamblon, iz NASA-e, rekla je da će nedelju dana pre šetnje biti tačno pojašnjeno šta će astronautkinje raditi, dodajući da se njihov zadatak može promeniti.

Astronautskom paru Meklejn i Koh pomagaće još jedna žena sa Zemlje, Kristen Faciol. Faciol je kontrolorka iz Kanadske svemirske agencije. Meklejn je trenutno deo grupe koja se nalazi na ISS-u sa još dva astronauta i jednom kosmonautom. Ta će se brojka udvostručiti nakon 14. marta. Ruski svemirski brod Sjouz biće lansiran sa kosmodroma u kazahstanskom Baikonuru. Koh je članica Ekspedicije 59 dok je Meklejn trenutno pripadnica posade tročlane Međunarodne svemirske stanice.

Pre izlaska u svemir s Kristinom Koh, Meklejn će 22. marta u još jednu šetnju sa ruskim kolegom Nikom Hagom.
Valentina Tereškova je 1963. bila prva žena ikada koja je poletela u svemir. Prva žena koja je šetala svemirom bila je Svetlana Savitskaja, 25. jula 1984. godine a rekord u najvećem broju odlazaka u svemir drži Pegi Vitson, koja ih ima 10.

1...943944945...1,677 Page 944 of 1,677

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM