Još 1922. Građevinsko-tehničko preduzeće Šumadija je izradilo projekat za povezivanje desne obale Save sa mestom na kom se danas nalazi Muzej savremene umetnosti u Beogradu vazdušnim putem. Gradskim vlastima se vožnja pomoću žičare ni na nebu, ni na zemlji nije učinila kao primamljivo rešenje iz bezbednosnih razloga, te su odlučile da javni prevoz zasnivaju na autobusima i tramvajima. Gotovo sto godina kasnije, više ne postoji taj vid brige, pa je ideja o vazdušnom tramvaju u glavnom gradu Srbije počela da se sprovodi u delo, i to na relaciji između Kalemegdana i parka Ušće.

Ipak, realizacija planova o izgradnji gondole počiva na praksi koja se kosi sa principima zaštite životne sredine, seči stabala. U toku jučerašnjeg dana, 13. marta, građani su sa obe strane reke zatekli zaposlene JKP “Zelenilo Beograd” kako motornim testerama obaraju stabla. Čišćenje zelenih površina izazvalo je burne reakcije i zabrinutost Beograđana, pogotovo zato što u prvi mah nisu imali nikakvo objašnjenje za prizor radnika sa motorkama.

Sada ga imaju – prostor na Beogradskoj tvrđavi i Ušću se krči upravo za potrebe buduće žičare. Nosilac ovog projekta je JP “Skijališta Srbije”, a njihov direktor Dejan Ćika pojasnio je medijima da zona oko gondole mora da bude čista. Međutim, prema njegovim rečima, građevinsku dozvolu očekuju tek u maju.

Na sajtu Grada Beograda piše da se seča i uklanjanje suvog ili obolelog stabla obavlja se samo uz odobrenje. “Stručna gradska komisija izlazi na teren i donosi rešenje o sečenju stabla – ako za to postoji opravdani razlog. Ukoliko stablo nije u redovnom programu sanitarne seče JKP ‘Zelenilo Beograd’, troškove seče stabla snosi podnosilac zahteva. Stablo se može iseći samo u slučaju pozitivnog rešenja Komisije!”, stoji u objašnjenju procedure.

Zaposleni JKP “Zelenilo Beograd” kažu da imaju neophodne dozvole, a Ćika da je njegovo preduzeće Gradu uplatilo 25 miliona dinara kao nadoknadu za posečena stabla. Beograd će, po završetku ove akcije koja je nastavljena i danas, da bude siromašniji za 155 stabala – 108 na novobeogradskoj, 47 na strani Starog grada.

Revoltirani stanovnici opštine Stari grad danas su, na čelu sa predsednikom Markom Bastaćem, istovarili posečena stabla ispred Skupštine Grada, nazivajući svoj poduhvat “Balvani za balvane”. “Osnovni cilj ove simbolične akcije je da se ukaže na neophodnost obustavljanja uništavanja Kalemegdana, kulturno-istorijskog dobra koje pripada svim građanima naše zemlje”, tvrde predstavnici ove prestoničke opštine.

“Zabrinjavajuća je činjenica da paralelno sa sečom teče procena uticaja projekta izgradnje gondole na životnu sredinu kod nadležnog ministarstva. Investitor JP ‘Skijališta Srbije’ još nije dobio ni pravosnažno rešenje o obimu i sadržaju studije o proceni uticaja, a već je procenio da može da poseče stabla na javnoj zelenoj površini. Šta je svrha procene uticaja ako ne da utvrdi uticaje i predloži mere za njihovo otklanjanje ili smanjenje? Procena uticaja je preventivna mera čija je osnovna svrha zaštita životne sredine, a ne ispunjavanje birokratskih zahteva bez sadržaja”, naglasio je samostalni konsultant za zaštitu životne sredine, Mirko Popović.

Podsetio je da je izvođač radova bio dužan da obezbedi niz odobrenja i dozvola na gradskom i opštinskom nivou kako bi mogao da pristupi seči. “Ako je sve ovo pribavljeno i obavljeno na vreme u čemu je problem i zašto novinari nisu mogli da vide ova dokumenta? Park Ušće je javna površina”, zapitao se Popović.  “U gradu koji nema postrojenja za prečišćavanje voda, gde zagađenje vazduha dostiže alarmantne razmere, gde ne postoji održiv i funkcionalna sistem upravljanja i razvrstavanja otpada gradske vlasti odlučuju da pod hitno i što pre moraju da izgrade gondolu, jer nema većeg prioriteta od toga”, zaključio je.

Inicijativa Ne davimo Beograd! je odlučila da rašumljenu parkovsku oblast u parku Ušće ponovo pošumi. Zainteresovane građane poziva da se 16. marta tačno u podne pridruže akciji sadnje kod skejt-parka. “Alat i sadnice su obezbeđeni, samo pozovite prijatelje, povedite decu, kućne ljubimce i želju da promenimo naš grad!”, saopštila je grupa građana.

Predstavnik Ne davimo Beograd! Dobrica Veselinović istakao je da nam je svima u interesu da u gradu imamo više zelenila, a samim tim čistiji vazduh i bolju životnu sredinu.

Procenjuje se da će pogled na Beograd iz vazduha koštati 15 miliona evra. Trasa će biti duga 1 kilometar. Stanice će se se na jednoj strani reke nalaziti u blizini pristaništa, a na drugoj na mestu gde je sada skejt-park.

Prema važećem Planu generalne regulacije građevinskog područja sedišta jedinice lokalne samouprave – Grad Beograd iz marta 2016. godine “zabranjuje se postavljanje dalekovoda, žičanih sajli za alternativni prevoz i rekreaciju naročito u području Beogradske tvrđave i u njenim širim vizurama i akvateritorijalnim obuhvatima”.

Do zaključenja teksta, nismo dobili odgovore na pitanja koja smo poslali JKP “Zelenilo Beograd” i JP “Skijališta Srbije”.

Jelena Kozbašić