“Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji raste iz godine u godinu. Sledeće godine iznosiće više od 10 miliona evra. Sredstava znači ima, i biće ih još više, ali je pored toga važno da imamo i sve više dobrih projekata. Zato me ohrabruje veliko interesovanje lokalnih samouprava koje danas vidim na ovoj konferenciji. Istovremeno, to interesovanje potvrđuje i da smo u saradnji sa partnerima iz Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ postigli značajne rezultate na podizanju svesti o važnosti energetske efikasnosti, na čemu smo radili godinama,“ rekao je na Regionalnoj konferenciji Platforme znanja za energetsku efikasnost, održanoj danas u Skupštine AP Vojvodine, Stevica Deđanski, državni sekretar, Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije. Konferencija pod nazivom „Unapređenje energetske efikasnosti u zgradarstvu“ okupila je predstavnike republičke i pokrajinske vlade, veliki broj predstavnika lokalnih samouprava iz Vojvodine, energetske menadžere opština i gradova, direktore škola i eksperte iz ove oblasti.

Konferenciju su organizovali Stalna konferencija gradova i opština i Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, u saradnji i uz podršku projekta Srpsko-nemačke razvojne saradnje „Energetska efikasnost u javnim zgradama“, koji sprovodi GIZ, u bliskoj saradnji sa Ministarstvom energetike. Podršku u realizaciji ovog događaja pružio je i Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj AP Vojvodine.

Interesovanje predstavnika lokalnih samouprava tokom konferencije bilo je vidno usmereno na predstavljanje Nacionalnih tipologija škola i vrtića, čiju je izradu takođe podržao GIZ u okviru projekta “Energetska efikasnost u javnim zgradama”. U Nacionalnoj tipologiji škola izneti su podaci do kojih je došao tim Beogradskog Univerziteta nakon prikupljanja i analize podataka za nekoliko hiljada škola u Srbiji. Uzimajući u obzir njihovu starost, način gradnje, veličinu, površinu, vrstu prozora, izolaciju i mnoge druge činjenice, Nacionalna tipologija škola opisuje presek stvarnog i idealnog stanja školskih zgrada iz ugla energetske efikasnosti. Takođe, svrstavajući ih u kategorije, na vrlo konkretan način ukazuje koje mere rekonstrukcije u cilju postizanja energetske efikasnosti je najbolje preduzeti i time daje osnovu za donošenje odluke koje škole, kada i kako renovirati. Na pitanje kolike se uštede rekonstrukcijom jedne škole mogu ostvariti, prof. dr Dušan Ignjatović, sa Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ocenio je da se uštede kreću od 30 do 70%. “Ulaganje se svakako isplati, ali gde će se ulaganja usmeriti je druga stvar, jer na to utiču i demografski razlozi koji dovode do toga da pojedine škole imaju veoma malo učenika”, zaključio je odgovarajući na pitanja novinara pre konferencije Ignjatović.

“U Vojvodini se do sada radilo samo na energetski efikasnim sanacijama školskih i predškolskih objekata, obnova one donose manje uštede. U narednom periodu počinjemo da se bavimo energetskom efikasnosnišću na polju zgradarstvu, gde su uštede, kako su procenili stručnjaci i dokazala praksa, veće. Zato je veoma važno što već imamo Platformu znanja za energetsku efikasnost, kao i tipologije, koje će nam omogućiti da lakše i racionalnije donesemo odluke o pripritetima. Ovi alati su praktični i zaista pomažu da se novac plasira na pravi načina i na pravo mesto,” rekao je na konferenciji Slavoljub Arsenijević, v.d. pomoćnika pokrajinskog sekretara za energetiku i potvrdio da je energetska efikasnost jedna od retkih oblasti u kojoj novac ne nedostaje. „Vlada Srbije, Vlada Vojvodine i Pokrajinski sekretarijat za energetiku dosta ulažu u obnovljive izvore i energetsku efikasnost pre svega školskih i predškolskih objekata. Novca ima, ali nema dovoljno dobrih projekata. Zato je veoma važno da dalje nastavimo da radimo na informisanju i dizanju svesti o značaju primene mera energetske efikasnosti i da opštine i gradovi postanu svesni koliko je važna uloga energetskih menadžera u svemu tome, ” objasnio je Arsenijević.

Fokus projekta „Energetska efikasnost u javnim zgradama“, koji od 2015. godine sprovodi GIZ, je na školama. „Ovom temom se bavimo na sveobuhvatana način. Zato smo, imajući u vidu primere dobre prakse iz Nemačke, koji pokazuju da je promena ponašanja korisnika ključ uspeha za primenu mera energetske efikasnosti, kreirali, i u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, sproveli, obuke za domare i zaposlene u školama“, objasnila je Jovana Stamenković, menadžer projekta. Ona je konstatovala i da je u toku poslednjih 10 godina, koliko GIZ sprovodi projekte u oblasti energetske efikasnosti, u Srbiji ostvaren veliki napredak u pogledu regulatornih okvira, istrumenata za kreiranje politika u ovoj objasti i alata za procenu isplativosti ulaganja. „U tom smislu istakla bih Platformu znanja za energetesku efikasnost koja daje mogućnost razmene iskustatva, ekspertiza i primera dobre prakse,“ zaključila je Stamenković.

Jedna od tema konferencije bio je novi mehanizam finansiranja iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije za kupovinu eneregetski efikasnih uređaja u domaćinstvu putem vaučera.