Akcija „Najbolje iz Srbije 2019″

18.04.2019

srbija_zastava — Foto-ilustracija: Pixabay

Privredna komora Srbije pozvala je privrednike da do 25. aprila kandiduju svoje kompanije i brendove za prestižno priznanje „Najbolje iz Srbije 2019″.

Ove godine očekuje se jubilarna 2000. nominacija.

Akciju „Najbolje iz Srbije”, u okviru koje se 14. put biraju najbolji robni i korporativni brendovi na domaćem tržištu, organizuje Privredna komora Srbije u saradnji s Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija.

Prateći najsavremenije tržišne trendove i istančani ukus potrošača, cilj je da ova akcija bude i ostane sinonim za uspeh i tržišnu prepoznatljivost.

Od početka akcije nominovano je 1.850 brendova.

U okviru 14. akcije „Najbolje iz Srbije 2019″ predviđene su nominacije u 23 kategorije koje pokrivaju najbolje robne i korporativne brendove, kompanije, manifestacije, proizvode i usluge u specijalnim kategorijama.

Ove godine prvi put se bira najbolji brend u onlajn okruženju, prateći procese digitalizacije domaće privrede, razvoj interneta i onlajn poslovanja.

Sa ciljem podrške razvoju novih i perspektivnih brendova uvedena je i kategorija „Brendovi u usponu”.

Akcija je besplatna, prijavljivanje je do 25. aprila isključivo preko veb sajta www.najboljeizsrbije.com.

Kriterijumi za izbor najboljih definisani su posebnom metodologijom, koja obuhvata analizu tržišno-finansijskih parametara, glasanje potrošača, poslovnih partnera i stručnjaka, kao i ocene žirija.

U žiriju su predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva privrede, Privredne komore Srbije i istaknuti stručnjaci iz sveta marketinga, komunikacija i medija, zaštite potrošača.

Glasanje potrošača i stručne javnosti za prijavljene brendove je početkom maja.

Milisav Pajević

Aparat koji pravi struju od snega

17.04.2019

snow-1209991_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Jeftin, mali, tanak, fleksibilan poput plastike i proizvodi struju od snega. To su karakteristike novog uređaja koji su napravili istraživači sa Univerziteta Kalifornija, a koji će koristiti sneg za proizvodnju struje.

“Uređaj može raditi u udaljenim područjima jer obezbeđuje sopstveno napajanje i ne treba baterije. Ovo je veoma pametna naprava, meteorološka stanica koja vam govori koliko snega pada, smer padavine i smer i brzinu vetra”, kaže istraživač Ričard Kener, a prenosi Blic.

Naučnici su ga nazvali “snežnim triboelektričnim nanogeneratorom”, ili snežni TENG. Triboelektrični nanogenerator, koji generiše naboj putem statičkog elektriciteta, proizvodi energiju razmenom elektrona.

“Statički elektricitet javlja se usled interakcije jednog materijala koji hvata elektrone i drugog koji ih oslobađa. Razdvojite naboje i stvarate struju suštinski ni iz čega”, objasnio je Kener, koji je ujedno i profesor hemije i član kalifornijskog Instituta NanoSistemi na Univerzitetu.

Sneg je pozitivno nabijen i oslobađa elektrone, dok je silikon negativno nabijen. Kad pahulje snega dođu u dodir sa silikonskom površinom, proizvodi se naboj koji uređaj hvata, stvarajući struju.

Oko 30 odsto Zemljine površine prekriveno je snegom svake zime, a u tom periodu solarne ploče ne funkcionišu najbolje. Novi uređaj mogao bi se integrisati u solarne ploči i obezbediti stalnu zalihu struje kad pada sneg.

Željka Vesić

Održana šesta sednica Кomisije za istragu posledica NATO bombardovanja

17.04.2019

Komisija za posledice Nato bombardovanja, Kragujevac — Foto: Grad Kragujevac

U Кragujevcu je juče održana šesta sednica Кomisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije.

Pored gradonačelnika Kragujevca Radomira Nikolića, direktora Кliničkog centra, Zavoda za medicinu rada, Instituta za javno zdravlje i Doma zdravlja, sednici Кomisije prisustvovali su i predstavnici nekadašnje Zastave, rodbina preminulih radnika koji su raščišćavali teren nakon bombardovanja fabrike, kao i građani sa medicinskom dokumetacijom.

Najveći problem u Кragujevcu je trafo ulje odnosno piralen.

Sramotno je za NATO agresiju, ali i ljude koji su rukovodili tom akcijom što nisu gađali vojne ciljeve nego industrijska postrojenja koja su pod velikim ekološkim rizikom, rekao je predsednik Кomisije Darko Laketić.

Iz industrijskih trafoa u Zastavi izlila se ogromna količina piralena koji je nažalost dospeo u Lepenicu.

Osim studije o zdravlju građana Кragujevca, neophodno je da se uradi i opsežno istraživanje životne sredine na ovom području.

Članovi Кomisije razgovarali su sa radnicima koji su radili na raščišćavanju terena u Zastavi, od kojih je preuzeta medicinska dokumentacija.

Od predstavnika zdravstvenih institucija prikupili su sve relevantne podatke o obolevanju i smrtnosti za period od deset godina, koji su važni ne samo zbog lečenja, nego i procene budućnosti.

Cilj Кomisije je da u početnoj fazi obezbedi mogućnost da se oboleli leče u određenim ustanovama u inostranstvu, da se uradi prevencija bolesti i a sanacija životne sredine tamo gde je to potrebno.

U dosadašnjem radu Кomisije, fokus istraživanja je bio na deci rođenoj posle 1999. godine.

Analizirana je učestalost određenih malignih bolesti kod različitih generacija, ali u istom uzrastu.

Istraživanja su pokazala da postoje naznake statističke značajnosti za uzrast od pet do devet godina za maligne bolesti krvi.

Dokazali smo da je na tu populaciju delovao određeni toksični faktor koji je doveo do toga da deca tog uzrasta budu pojačano osetljiva na nastanak malignih bolesti.

Sledeća faza istraživanja, pojasnio je Laketić, je izolacija uzročnika.

Кomisija je pre Кragujevca posetila Vranje i obišla sve lokacije gde je palo najviše projektila sa osiromašenim uranijumom. Nakon Кragujevca, sednice Кomisije biće održane u Novom Sadu i Pančevu.

Кomisija, koju je Skupština Srbije imenovala u maju prošle godine, ima rok da preliminarni izveštaj o uticaju osiromašenog uranijuma na zdravlje građana dostavi 2020. godine.

Milisav Pajević

Preko 90.000 građana Crne Gore traži zaštitu Ulcinjske solane

17.04.2019

Ulcinjska solana, Crna Gora, peticija — Foto: Kabinet predsednika Vlade Crne Gore

Vlada Crne Gore snažno je posvećena očuvanju i zaštiti Ulcinjske solane, revitalizaciji tog prostora pa je u tom kontekstu obezbedila zakonsku i plansku zaštitu lokaliteta, kazao je premijer Duško Marković na sastanku sa predstavnicima četiri NVO – EuroNatur Foundation, BirdLife International, Centar za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore (CZIP) i Dr. Martin Schneider-Jacoby Association.

Predstavnici ove četiri NVO, Gabriel Švarderer, Ariel Bruner, Jovana Janjušević i Zenepa Lika uručili su premijeru Markoviću peticiju koju je potpisalo preko 90.000 građana iz Crne Gore i Evrope, a u kojoj se traži od predsednika Vlade da osigura pravovremenu revitalizaciju proizvodnje soli u Ulcinjskoj solani, zaštitu Ulcinjske solane u skladu sa nacionalnim i međunarodnim pravom i da obezbedi da Ulcinjska solana ostane u vlasništvu crnogorskih građana i da se njome rukovodi u najboljem interesu prirode i građana ove zemlje.

Premijer Marković je istakao da su namera i delovanje Vlade Crne Gore u ovom pravcu nesporni i podsetio da je, osim donošenja planskih dokumenata kojima se ovo područje štiti, Vlada do sada investirala i milion evra u opremu i pumpe za vodu.

On je istakao da pitanje vlasništva nad zemljištem ne može i neće opredeliti način valorizacije i zaštite tog prostora te da će se Vlada angažovati da reši ovaj problem.

Kazao je da je podrška i ekspertiza ovih nevladinih organizacija dobrodošla te da će u narednom periodu raditi zajedno na ispunjenju cilja – zaštiti i revitalizaciji Ulcinjske solane.

Sagovornici su se saglasili da je područje solane važno kako sa aspekta zaštite životne sredine, očuvanja biodiverziteta tako i sa aspekta ekonomije, otvaranja novih radnih mesta i kreiranja nove turističke ponude u Crnoj Gori bazirane na zaštiti prirode.

Sastanku je prisustvovao i ministar održivog razvoja i turizma Pavle Radulović.

Milisav Pajević

Oko 2,2 milijarde dinara za reciklere

17.04.2019

recikleri, otpad, ugovori, — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministarstvo zaštite životne sredine potpisalo je juče ugovore sa 22 firme, koje su, na osnovu konkursa tog ministarstva, ostvarile pravo na podsticajna sredstva za tretman otpada, u iznosu od 2,2 milijarde dinara.

Ministar Goran Trivan istakao je da je jedan od najvažnijih ekoloških poslova u životnoj sredini u Srbiji upravo prikupljanje, zbrinjavanje i prerada svih vrsta otpada, pa i opasnog otpada.

„Verujem da je interes Ministarstva zaštite životne sredine i vaš interes isti – da nam Srbija bude čista”, poručio im je Trivan, saopštilo je resorno ministarstvo.

Reciklerima se sredstva za 2018. godinu dodeljuju na ime podsticaja za ponovnu upotrebu i iskorišćavanje otpada kao sekundarne sirovine ili dobijene energije.

„Što više kapaciteta i novca uložimo u ovoj oblasti, dobićemo više radnih mesta i manje zagađenu životnu sredinu“, ukazao je Trivan.

On je istakao da će država morati da ojača inspekcijsku službu i poveća subvencije reciklerima.

„Ove godine ćemo, po konkursu, reciklerima dodeliti 2,2 milijarde dinara, i to je gotovo duplo manje nego što bi trebalo da bude. Staraćemo se da se povećaju izdvajanja za tu vrstu podsticaja, budući da su isplate retroaktivne”, rekao je Trivan.

On je napomenuo da će država i Ministarstvo na čijem je čelu pokušati da pomognu preduzećima, ali da i od njih očekuje da temeljnije rade svoj posao.

„Ekološka bitka je duga, ali pobedićemo sve izazove da bi Srbija bila čista”, podvukao je Trivan.

Prema njegovim rečima, potrebno je napraviti razliku između onih koji više prerađuju otpad, od onih koji samo vrše pretovar ili prevoz otpada, o čemu će se Ministarstvo dogovarati sa reciklerima prilikom izmene pravilnika i uredbi.

Trivan je dodao i da će se raditi na promeni dinamike isplate, kako bi se reciklerima podsticajna sredstva dodeljivala u par navrata tokom godine.

Iz Udruženja reciklera Srbije podsećaju da je od ekoloških taksi u 2018. godini prikupljeno u republički budžet 11,5 milijardi dinara, dok je za tretman opasnog otpada sada izdvojeno samo 2,19 milijardi dinara. Ukupna dugovanja prema reciklažnoj industriji iznose 2,8 milijardi dinara za 2016, 2017. i 2018. godinu.

Recikleri su važan činilac zdravije životne sredine u našoj zemlji, što govori i podatak da je od 2010. do 2018. godine ova industrija zbrinula 500.000 tona opasnog otpada.

Milisav Pajević

Od poljoprivrednog otpada do električne i toplotne energije

17.04.2019

Većom proizvodnjom energije iz obnovljivih izvora, Srbija je za korak bliža svetskim ekološkim standardima. Jedan od načina dobijanja energije iz obnovljivih izvora jeste i primena biogasnih postrojenja koja zauzimaju značajno mesto u energetici 21. veka.

Vizija i misija Centra za energetsku efikasnost i održivi razvoj (CEEFOR ENERGY EFFICIENT SOLUTION) obuhvata i zaštitu životne sredine, a budući da njihovi inženjeri poseduju licence i znanje, u poslednje vreme sve više kompanija i preduzeća ih angažuju za izradu energetskao revizorskih izveštaja. ProCredit banka angažovala je CEEFOR ENERGY EFFICIENT SOLUTION kao konsultanta za izradu energetskog revizorskog izveštaja za izgradnju male biogasne elektrane sa kogeneracijom snage 600 kW za „Bioenergo 808” iz Stare Pazove.

Prema projektu, namena objekta je da proizvodi električnu i toplotnu energiju sagorevanjem biogasa u gasnom motoru. Biomasa će se proizvoditi pretežno od kukuruzne silaže i stajnaka sa farme goveda, uz dodatak čičoke i druge biomase koja je na raspolaganju. Cilj izveštaja je da se utvrdi da li su ispunjeni uslovi pod kojima je moguća izgradnja biogasnog postrojenja i dobijanje sredstava iz namenske kreditne linije ProCredit i KFW banke. Kompanija CEEFOR ENERGY EFFICIENT SOLUTION takođe je ovlašćeni konsultant za Green For Growth Fund i ProCredit banku, kao i za investitore „Agro Plus Energo” iz Sombora i „Bioelektro NAK” iz Česterega.

Za potrebe projekata kompanijski tim je izradio energetske revizorske izveštaje za izgradnju biogasne elektrane sa kogeneracijama 999 kW, odnosno 600 kW. Projekat biogasnog postrojenja se zasniva na zatvorenom ciklusu materija koje ulaze u proces proizvodnje obnovljive energije.

Tim CEEFOR ENERGY EFFICIENT SOLUTION-a vam može pomoći u izradi: energetskih audita, studija opravdanosti projekata, kompletne projektne dokumentacije (IDR, IDP, PGD, PZI, PIO) i ekonomsko-finansijkih analiza. Sve informacije o njihovim konsultantskim uslugama, kao i o mogućnosti nadzora na objektu i tehničke kontrole projekta možete dobiti na info@ceefor.co.rs

Priredila: Sofija Nikolić

Tekst je prvobitno objavljen u Magazinu Energetskog portala ČISTA ENERGIJAdecembar 2018 – februar 2019.

Lakša detekcija specifičnih zagađujućih materija u vazduhu

17.04.2019

aparat, Agencija za zaštitu životne sredine, Filip Radović, — Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

U sklopu višegodišnje stručne saradnje sa Zavodom za javno zdravlje Beograd, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović je predao direktorki zavoda prof. dr Dušanki Matijević na korišćenje dva uređaja marke Drager za detekciju specifičnih zagađujućih materija u vazduhu.

S obzirom na to da centar za ekotoksikologiju vrši stručne poslove vezane za hemijske udese, oprema će biti u potpunosti u funkciji zaštite zdravlja ljudi.

Ovim povodom je razgovarano o daljoj konkretnoj saradnji dve institucije u narednom periodu.

Milisav Pajević

Izgradnja bloka B3 u Kostolcu dobila ubrzanje

17.04.2019

blok B3, Kostolac, EPS, Srbija, — Foto: JP EPS

Izgradnja novog bloka od 350 megavata u Кostolcu dobila je podsticaj i ubrzanje izdavanjem sedme, najvažnije dozvole koja se odnosi na kotao turbine i generator.

Tim povodom radove su obišli Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS, Čen Bo, ambasador Кine u Republici Srbiji, sa predstavnicima CMEК-a (China Machinery Engineering Corporation), izvođača radova i lokalne samouprave.

Antić je naglasio važnost koju ima dobijena dozvola, budući da se ona odnosi na deo projekta koji iznosi čak 50 odsto cele investicije.

„Danas je važan dan jer smo dobili građevinsku dozvolu i CMEК može da krene sa pripremom lokacije.

Izgradnja novog bloka B3 je najvažniji projekat u energetici u Srbiji. Insistiramo na realizaciji u skladu sa kvalitetom i rokovima koji su ugovoreni.

Veliku pažnju pridajemo svim fazama koje pratimo. Bilo je dosta problema, kineski partneri su u startu imali kašnjenja, ali zajedničkim naporima smanjujemo kašnjenja.

Dva projekta koja su u toku dobro teku, to su dimnjak i postrojenje za hemijsku preradu vode”, poručio je Antić i zahvalio svima u Ministarstvu rudarstva i energetike, čelnicima i zaposlenima EPS-a koji ulažu veliku energiju i partnerima iz CMEК-a od kojih su dobijena čvrsta obećanja da će posao uraditi u kvalitetu i rokovima koji su ugovoreni.

Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS naglasio je važnost novog bloka snage 350 megavata koji predstavlja ogroman pomak u energetici u Srbiji.

„Кada bude završen, novi blok činiće povećanje od skoro 10 odsto sadašnjih instalisanih proizvodnih kapaciteta. To je veoma skup i značajan projekat za nas, koji je na žalost u zaostatku, ali stvari pokrećemo bržim tokom. Od ukupnog broja dozvola mi smo danas dobili sedmu, koja je možda energetski najznačajnija jer se odnosi na srce bloka. Razgovarali smo sa izvođačem više od dva sata i sigurni smo da će kašnjenje biti smanjeno i daćemo sve od sebe da radove završimo u ugovorenim rokovima”, poručio je Grčić.

Ambasador Кine je istakla da je ovo jedan od najvećih projekata u saradnji Srbije i Кine.

„Znamo koliko je značajan za ekonomski razvoj Srbije. Sigurna sam da će i kineska strana učiniti sve napore da završi projekat kvalitetno i u rokovima koji su ugovoreni”, rekla je Čen Bo.

Projekat u Кostolcu realizuje se na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Кine o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture.

Izgradnja bloka „Кostolac B3” je investicija od 613 miliona dolara i tim će Srbija i EPS dobiti moderan i efikasan proizvodni kapacitet koji ispunjava stroge evropske ekološke norme.

Milisav Pajević

Odvažan cilj jedne fondacije: Ozelenjavanje planete sa 100 miliona stabala do 2022.

17.04.2019

drvo — Foto-ilustracija: Unsplash (Pedro Kummel)

Suočavamo se sa krizom globalnih razmera, klimatskim promenama. Pokušavamo da ih zaustavimo različitim metodama, a jedno od važnih oružja za suzbijanje ove pretnje predstavlja i seme.

Sto miliona stabala tokom svog životnog veka može da ukloni 8 miliona tona ugljenika iz vazduha što je količina koju godišnje ispusti 6,2 miliona automobila. Ovim procesom ona istovremeno poboljšavaju zdravstveno stanje ljudi, a upijanje štetnih materija iz atmosfere nije jedina dobrobit koju zeleni heroji čine čovečanstvu. Pored toga, oni hrane zemljište i čiste vodu. Filtracijom 7,1 milijardne kubnih metara vode, svakom stanovniku naše planete bi obezbedili po flašu vode dnevno – u narednih pet godina.

Zbog svih blagodeti koje nam pružaju, fondacija Arbor Day se odlučila na ambiciozan korak – do 2022. planira da oplemeni Zemlju upravo sa sto miliona novih sadnica.

U cilju obeležavanja 150. godišnjice međunarodnog praznika Dan drveća 2022. godine, pomenuta fondacija je pokrenula inicijativu Vreme za drveće. U naredne tri godine, Arbor Day će nastojati da privuče pet miliona ljudi koji bi se pridružili njihovoj ambicioznoj misiji i pomogli da se zeleni kapaciteti prošire sa sto miliona novih stabala. Svako učešće se računa – od sadnice nekog voća u nečijem dvorištu do pošumljavanja velikih područja.

“Iako nam je lako da uzmemo drveće zdravo za gotovo, ono je ključno za održavanje ravnoteže na našoj planeti zbog svog doprinosa čistom vazduhu i vodi, zdravoj hrani i podnošljivoj klimi”, naglasio je Dan Lamb, predsednik fondacije Arbor Day.

Drveće koje će borbeni redovi za zaštitu životne sredine da sade biće raznoliko i biraće se prema preporukama lokalnih zajednica. Prioritet je da ono bude zdravo i dugovečno. Fondacija će, uz pomoć svojih saradnika, saditi različite vrste borova i hrastova, američki kesten, močvarni čempres i druge.

U prvoj godini sprovođenja projekta, osam hiljada jutara kalifornijskih šuma koje su progutali skorašnji požari će dobiti svoje naslednike. Vreme za drveće će tokom 2019. godine pošumiti ukupno 24 savezne američke države i 11 država sveta.

Troškovi projekta iznosiće više od 175 miliona evra, a snosiće ih fondacija, njeni članovi i partneri.

Jelena Kozbašić

Kampanja zaštite pčela od trovanja

17.04.2019

pčele, zaštita pčela, pčelarstvo, pčelari, košnice — Foto: pixabay

Na inicijativu udruženja pčelara, a uz saradnju sa Fitosanitarnom inspekcijom Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u toku je akcija zaštite pčela od trovanja.

Kampanja će trajati tokom čitave pčelarsko pašne sezone, a ukoliko se laboratorijskom analizom utvrdi da je bilje tretirano opasnim otrovom, neonikotinoidom, predviđene su vrlo rigorozne kazne.

Upozorenje nadležnih, koje je u periodu cvetanja i prskanja bilja upućeno pre svega ratarima i voćarima, zapravo je apel u interesu svih.

Poštovanje zakonske regulative, bolja saradnja i informisanost svakako su najbolja osnova u kampanji zaštite pčela, a pravi efekti već su vidljivi.

Kako naglašavaju u Fitosanitarnoj inspekciji Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede korisnici sredstava za zaštitu bilja dužni su da se pridržavaju određenih smernica.

To, između ostalog podrazumeva da se sredstva mogu kupovati isključivo u registrovanim poljoprivrednim apotekama, uz poštovanje priloženog uputstva, a tretiranje se obavlja u ranim jutarnjim, ili kasnim popodnevnim satima.

Ne smeju se koristiti sredstva koja su otrovna za pčele u vreme cvetanja bilja.

S druge strane, pčelari su u obavezi da na adekvatan način obeležavaju pčelinjak.

Ukoliko se laboratorijskom analizom utvrdi da je bilje tretirano opasnim otrovom, predviđene su vrlo rigorozne kazne, koje se za pravna lica kreću od 700 hiljada do tri miliona dinara, a za fizička lica od 35 do 50 hiljada dinara.

Milisav Pajević

Majdan na Kelebiji, novo izletište Subotičana

17.04.2019

Majdan, Subotica, — Foto: print screen RTV

Subotičani su dobilo još jedno uređeno Majdan na Kelebiji, a sadašnje istoimeno jezero, već godinama privlači veliki broj posetilaca, iz gradskog budžeta izdvojena su sredstva za njegovo uređenje.

Odmorište Majdan opremljeno je sa pet kompleta drvenih klupa i stolova, kao i sa dečijim igralištem takođe od drveta, uz ograde i kante za otpatke.

Investicija je vredna nešto više od osam stotina hiljada dinara, a novac je obezbeđen iz gradskog budžeta. U planu su i dalja ulaganja.

„Nešto malo da proširimo dečije igralište jer sada nismo stigli baš puno toga da stavimo za decu, i učionica na otvorenom se isto planira da se napravi, naravno i table planiramo da stavljamo”, kaže direktorka JP Palić Ludaš Marta Dobo.

Osim o higijeni, posetioci trebaju da povedu računa i tome da se nalaze u zaštićenom području u kojem je zabranjeno loženje vatre, ali i vožnja motocikala i kvadova, koja je dosta popularna na peskovitim terenima u okolini Subotice.

„Ponovo apelujemo da svi koji dolaze da stvarno pokupe smeće posle njihovog boravka tu, jer stvarno mnogo problema imamo sa smećem. Isto tako i sa paljenjem vatre. Znači, barem da pokupe ono što su ostavili”, dodaje stručni saradnik u JP Palić Ludaš Tamaš Vinko.

Jezero Majdan nastalo je u nekadašnjem iskopištu peska. Puni se atmosferskim vodama, a zbog suše trenutni vodostaj je nizak. Iako je prilično popularno među Subotičanima, kvalitet vode se ne ispituje. To ispitivanje u planu je za ovu godinu.

Izvor: RTV- Boris Šuman

Milisav Pajević

Urađeni novi ortofoto snimci Federacije BiH

16.04.2019

Ortofoto snimci su nastali na temelju satelitskih snimaka područja Federacije BiH, a snimanje je vršeno tokom druge polovine 2018. godine u sklopu projekta „Izrada digitalnih ortofoto planova Federacije BiH“. Ortofoto snimci su izrađeni za kompletno područje Federacije BiH i to u rezoluciji 40 centimetara.

Ortofoto je avionski/satelitski snimak tla u digitalnom rasterskom obliku, koji je posebnim postupcima geometrijski popravljen, tj. ortorektificiran tako da je merilo na celokupnom snimku uniformno.

Takav ortofoto predstavlja nezamenjiv temelj u praćenju promena u prostoru, urbanizma i prostornog planiranja, projektovanja i implementacije projekata u oblasti poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, životne sredine i zaštite životne sredine i mnogih drugih oblasti.

Početkom narednog meseca se očekuje da će na Geoportalu biti objavljeni i ortofoto snimci urbanih delova FBiH kvalitetnije rezolucije od 30 centimetara, čime će ovaj projekt biti uspešno finaliziran, saopšteno je iz ove uprave.

Milisav Pajević

Beograd prihodovao od doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta

16.04.2019

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je juče da je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda obračunala od početka ove godine do 31. marta doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta u iznosu od 1,9 milijardi dinara, čime je obezbeđeno izdavanje građevinskih dozvola za skoro 600 hiljada kvadratnih metara novih objekata.

„Doprinosi za uređivanje građevinskog zemljišta obračunati su za više od 400 objekata za prva tri meseca ove godine.

Najviše doprinosa obračunato je za stambeni prostor – 258 hiljada kvadrata, za poslovni prostor je obračunato oko 160 hiljada kvadrata, a ostatak čine objekti druge namene.

U budžet grada se slilo dodatnih 210 miliona dinara po osnovu ranije zaključenih ugovora za naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta i još 64 miliona dinara od investitora koji plaćaju zakup građevinskog zemljišta po starom zakonu”, rekao je Vesić.

Vesić je dodao da se značajni prihodi ostvaruju i na licitacijama i prodajom lokacija u javnoj svojini grada, od čega je u prva četiri meseca obezbeđeno milijardu dinara, što je veći iznos nego za celu prošlu 2018. godinu.

Milisav Pajević

“Arktički bum” – prva plutajuća nuklearna elektrana

16.04.2019

dock-1277744_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Nuklearno plovilo, potpuno ekološki bezbedan ledolomac, uskoro kreće na put sa severa Rusije do najudaljenijih naselja koje ne mogu da imaju dalekovode i struju zbog izuzetno niskih temperatura.

“Arktički bum” je najveća atrakcija na upravo otvorenoj međunarodnoj konferenciji o nuklearnoj tehnologiji “Atom Ekspo” u Sočiju.

Prvi put će jedan brod pretvoren u nuklearnu elektranu krenuti do Arktika i do najzabačenijih delova Severnog pola, a od toga ga dele smo još minimalne tehnološke provere.

Brod kompanije “Rosatom” trenutno je usidren u ruskom gradu Murmansku. Procenjuje se da će ceo projekat snabdevanja struje Severnog pola koštati oko osam milijardi evra.

Na severu Rusije zbog izuzetno niskih temperatura ne postoje uslovi za dopremanje električne energije, pa će im stoga ova ploveća elektrana doneti svetlost i grejanje.

Na konferenciji u Sočiju su predstavljena najnovija svetska nuklearna čuda koja se koriste za mirnodopske svrhe. Najavljeno je da će Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović potpisati dva memoranduma sa “Rosatomom” o pripremi javnosti i o obuci kadrova za korišćenje nuklearne energije u mirne svrhe. Najavljena je izgradnja Istraživačkog centra za nuklearne tehnologije, zajednički projekat Srbije i ruske korporacije za atomsku energiju, koji će biti započet naredne godine.

Na sajmu učestvuje 3.500 ljudi iz 74 zemlje.

Željka Vesić

Kredit „Srbijagasa” za gasovod Turski tok u Skupštini Srbije

16.04.2019

gasno postrojenje, gas, turski tok, — Foto: JP Srbijagas

U skupštinsku proceduru ušao je Predlog zakona o davanju garancije države u korist tri banke u Srbiji za kredit „Srbijagasa” od 70 miliona evra, a za potrebe izgradnje gasovoda od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom i drugim susednim zemljama.

Vlada Republike Srbije usvojila je Predlog ovog zakona 11. aprila, prošle nedelje.

Država garantuje u korist tri banke, „Sosijete ženeral”, „Komercijalne banke” i „Vojvođanske banke” zaduženje „Srbijagasa”, a po osnovu ugovora o kreditu za izgradnju gasovoda, (deonica Turskog toka), na teritoriji Srbije, kroz ulaganje u kapital preduzeća “South stream Serbia” koje je registrovano u mestu Cug u Švajcarskoj.

Preduzeće je u vlasništvu Srbijagasa koji ima udeo od 49 odsto, i ruskog Gasproma koji ima 51 procenat kapitala.

Pripremni radovi na izgradnji deonice Turskog toka kroz Srbiju nedavno su počeli, očekuje se izdavanje građevinskih dozvola do kraja meseca, a trasom od 403 kilometara kroz našu zemlju gas bi išao ka susednoj Mađarskoj u svom „osnovnom” toku.

Srbija preuzima obavezu da kao garant izmiri obaveze Javnog preduzeća „Srbijagas” po osnovu dugoročnog kredita odobrenog od strane „Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd” u iznosu koji ne može biti veći od dinarskog iznosa indeksiranog u evrima, u iznosu do 30.000.000 evra, uvećanog za iznos pripadajuće ugovorene kamate

Takođe, Komercijalne banke a.d. Beograd u iznosu do 30 miliona evra i Vojvođanske banke a.d. Novi Sad u iznosu do 10 miliona evra.

Kada je reč o kamatnim stopama, ona je varijabilna i iznosi tromesečni EURIBOR plus kamatna marža od 1,42 procenta na godišnjem nivou za „Sosijete ženeral” banku, za Komercijalnu banku kamata je 1,38 odsto godišnje, a za Vojvođansku 1,75 procenata.

Ugovori sa ovim bankama potpisani su 5. aprila ove godine.

Država se obavezala da će „neopozivo, bezuslovno, bez prigovora” na prvi poziv izmiriti dug „Srbijagasa” prema bankama.

Period trajanja kredita je šest godina, uključujući period počeka od dve godine, a povlačenje sredstava kredita je u jednoj ili više tranši dok je otplata kredita tromesečna.

Kako se navodi u dokumentima, nije potrebno obaviti konsultacije sa Evropskom komisijom i drugim stručnim telima Evropske unije vezano za Predlog ovog zakona i ne postoje propisi EU sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

1...925926927...1,679 Page 926 of 1,679

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM