Nacionalni parkovi Crne Gore otvoreni na Dan planete zemlje

22.04.2019

Iz preduzeća Nacionalni parkovi Crne Gore (NPCG), pozvali su ljubitelje prirode i aktivnog odmora da posete nacionalne parkove Durmitor, Biogradsku goru, Lovćen, Skadarsko jezero i Prokletije i uživaju u pešačenju, planinarenju, vožnji biciklima, kajakarenju, krstarenju jezerom, posmatranju ptica i ostalim sadržajima koje nude ta zaštićena područja.

„Pešačke i biciklističke staze, vidikovci i centri za posetioce su spremni za doček svojih prvih posetilaca u predstojećoj sezoni”, navodi se u saopštenju.

Iz NPCG su napomenuli da je u zaštićenim područjima zabranjeno bacanje otpadaka, loženje vatre, kampovanje i logorovanje na mestima koja nisu predviđena za to.

Dan planete Zemlje obeležava se u više od 150 zemalja širom sveta.

Milisav Pajević

Mladi Pančevci debatovali o zaštiti životne sredine

22.04.2019

debata o ekologiji, Pančevo — Foto: Pančevo MOJKraj

U Gradskoj upravi grada Pančeva održana je debata učenika srednjih škola i studenata na temu zaštite životne sredine.

Mladi koji su učestvovali u debati, bili su podeljeni u dve ekipe, a debatovali su na zadatu temu za i protiv toga da ekologija treba da bude prioritetno poglavlje za ulazak Srbije u EU.

Učesnici debate bili su: Vladana Plavšić, Dunja Pavlović, Adam Kovač i Marina Mijić.

Nakon debate, žiri sastavljen od tri člana (Katarina Banjai, članica Gradskog veća grada Pančeva zadužena za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, Milan Glumac, iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Pančeva i Mirjana Savkov, koordinator Kancelarije za mlade) dali su svoj sud o debati.

Uloga žirija je bila da u petominutnom govoru ponudi svoj osvrt na samu debatu i iznese koja strana je bila bolja.

Pobedila je ekipa koja je iznosila argumente za pregovore o ekologiji sa 2:1 po mišljenju žirija, dok je ekipa koja je iznosila argumente protiv pregovora o ekologiji bila bolja po mišljenju publike.

U publici je bio veliki broj mladih ljudi koji su došli da bodre učesnike debate, a ujedno je to bila i prilika da sami nauče nešto više o Poglavlju 27 i zaštiti životne sredine u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Izvor: Pančevo MOJKraj

Milisav Pajević

Ekonomsko – trgovinska školi u Staroj Pazovi dobija LED rasvetu

22.04.2019

Kako bi se energetska efikasnost dovela na viši nivo, Pokrajinska vlada je u te svrhe tokom protekle dve i po godine, uložila oko 530 miliona dinara.

Među merama je i uvođenje štedljive rasvete u javnim institucijama, a Ekonomsko – trgovinska škola u Staroj Pazovi, jedna je od 23 javne ustanove u Vojvodini, koja će obične sijalice zameniti LED rasvetom.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

Zimska ledena kapa na Arktiku manja za površinu Teksasa

21.04.2019

antarctica-482686_960_720 — Foto-olustracija: Pixabay

Ove godine ledeni pokrivač na Arktiku našao se među sedam najmanjih ledenih kapa na svetu prema satelitskim merenjima koja se obavljaju od 2007, kažu naučnici Nase i Nacionalnog centra za sneg i led SAD.

Posle jesenjeg i zimskog maksimuma dostiže svoj minimum u martu. Ove godine maksimalna površina pokrivača bila je 14,78 miliona kvadratnih kilometara, što je za oko 860.ooo kvadratnih kilometara manje od prosečnog maksimuma za period od skoro trideset godina. Poređenja radi, to je površina nešto veća od Teksasa, druge po veličini savezne države SAD.

Arktička ledena kapa, smrznuta morska voda koja pluta po površini Arktičkog okeana i okolnih mora, deblja i širi se u jesenjim i zimskim mesecima. Morski led dostiže maksimalnu godišnju površinu između februara i početka aprila. Smanjuje se i tanji u proleće i leto, i svoj minimum dostiže u septembru.

„Iako ova godina nije rekordna u lošem smislu, ta najveća površina i dalje ukazuje na opadanje veličine zimske ledene kape”, kaže Melinda Vebster, Nasina naučnica iz Godarovog svemirskog centra u Merilendu. „Temperature na Arktiku su malo više od prosečnih i vidimo mnogo izgubljenog leda u Beringovom moru, ali u poređenju sa prethodnim godinama, ove godine ništa nije bilo ekstremno i dramatično”.

Porast temperature na Arktiku u poslednjim decenijama takođe je istanjio ledeni pokrivač. Višeslojni led, stariji i deblji led koji se ponaša kao bastion protiv topljenja za ostatak ledenog pokrivača, većinom je nestao. Studija koju je radio Ron Kvok, istraživač morskog leda u Nasinoj Laboratoriji za mlazni pogon u Pasadeni, u Kaliforniji, otkrio je da se 70% ledenog pokrivača sastoji od sezonskog leda, morskog leda koji raste brzo zimi i topi se do sledećeg leta.

Željka Vesić

Počela sa radom prva Кlinika za bicikle u garaži „Obilićev venac”

21.04.2019

biciklisti, bicikli, biciklizam, parking — Foto: Grad Beograd

Biciklisti Beograda su juče od 10 do 12 časova mogli da posete prvu Кliniku za bicikle u garaži „Obilićev venac”, na petom nivou, gde su imali priliku da besplatno provere stanje svojih dvotočkaša i urade na njima sitne popravke.

U garaži je kontrolisana ispravnost i dopumpavanje guma, ispravnost upravljačkog dela bicikla, podešavanje volana i viljuške i slično.

Direktor JКP „Parking servis“ Andrija Čupković rekao je da je društveno-odgovorno poslovanje „Parking servisa” jedna od važnih stavki poslovanja ovog preduzeća.

„Postavili smo visoke standarde kada je naše društveno-odgovorno poslovanje u pitanju i konstantno radimo na tome da budemo još bolji.

„Obilićev venac” je prošle godine dobio sertifikat Parksmart i prva je sertifikovana garaža u Evropi sa epitetom zelene garaže.

Sada smo konkurisali i za nagradu Evropske asocijacije parkirališta u kategoriji rekonstruisanih garaža.

Кlinika za bicikle je samo još jedna od novina koju ćemo od sada periodično organizovati u ovoj garaži. Nastavićemo sa promocijom alternativnih vidova prevoza u sklopu akcije „Parkiraj i bicikliraj“, koju smo ove godine započeli uvođenjem većeg broja dvotočkaša, ali i dečjih bicikala u našem biciklističkom voznom parku, kao i mogućnošću da porodica sada za jedno parkirano vozilo preuzima čak četiri bicikla – dva za odrasle i dva za decu”, rekao je Čupković.

Od ove sezone, „Parking servis” će periodično organizovati Кliniku za popravku bicikala i na drugim objektima.

Iz ovog preduzeća podsećaju da je u okviru akcije „Parkiraj i bicikliraj” korisnicima koji parkiraju u garaži „Obilićev venac” i na parkiralištima „Ada Ciganlija”, „Milan Gale Muškatirović” i „Sava centar” na raspolaganju besplatno korišćenje bicikala za decu i odrasle. Nakon što parkiraju vozilo, mogu da preuzmu na korišćenje čak četiri bicikla. Bicikle mogu da preuzmu na privremeno korišćenje svakoga dana od devet do 21 čas.

„Parking servis“ ovom akcijom i zamenom jednog vozila u saobraćaju sa biciklima za celu porodicu utiče i na očuvanje životne sredine i razvoj biciklističkog saobraćaja.

Milisav Pajević

Ishrana Evropljana podstiče krčenje tropskih šuma?

21.04.2019

krčenje_šuma_seča_drveća — Foto-ilustracija: Pixabay

Naučnici već duže vreme unazad skreću pažnju da proizvodnja gasova staklene bašte, baš kao ni međunarodna trgovina, ne poznaje granice između država. Krećući se već utabanim stazama, istraživači sa švedskog Tehnološkog univerziteta iz Geteburga su utvrdili da je čak šestina ugljeničnog otiska ishrane prosečnog Evropljanina povezana sa krčenjem tropskih šuma.

Pojednostavljeno rečeno, avokado koji ste potencijalno pojeli za doručak ili kafa koju ste popili u lokalnom kafiću su verovatno bili zasađeni na tlu na kojem je nekada bila tropska šuma.

Širenje šumarstva i poljoprivrede rezultuju u pojačanoj seči drveća u tropskim podnebljima i posledično višoj emisiji štetnih gasova, kao i gubitku biodiverziteta.

Prema saznanjima istraživača, ovaj sektor je, u periodu od 2010. do 2014. godine, proizveo 2,6 Gt ugljen-dioksida godišnje. Odgovornost za polovinu ispuštene količine zagađujućih jedinjenja se pripisuje stočnim proizvodima i uljaricama.

U razvijenim zemljama koje su neki od najvećih uvoznika dobara se dešava paradoksalna situacija. Ugljenični otisak krčenja šuma izazvan uvezenim poljoprivrednim artiklima je izjednačen ili premašuje ugljenični otisak krčenja šuma izazvan poljoprivrednim aktivnostima unutar granica.

Studija Šveđana biće objavljena u majskom izdanju naučnog časopisa Global Environmental Change.

Jelena Kozbašić

Akcija uređenja prostora oko Planinskog doma na Fruškoj gori

21.04.2019

šuma, gora, čišćenje — Foto: pixabay.com

U okviru Republičke akcije mladih Srbije „Očistimo okolinu i uživajmo u njoj”, koju organizuje Savez udruženja učesnika omladinskih radnih akcija Srbije, novoosnovano Udruženje akcijaša Vojvodine organizovalo je skup članova i simpatizera na Fruškoj gori.

Kod Planinarskog doma na Glavici, grupa akcijaša veterana i mladih akcijaša – studenata Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić” iz Novog Sada, povodom predstojećeg Međunarodnog dana planete Zemlje, organizovali tribinu na temu „Stanje i prespektive ORA”.

Organizovana je i ”mini” radna akcija uređenja prostora oko Planinskog doma i dogovoreno organizovanje Omladinsko-studenskog kampa „Dr Lazar Vrkatić”.

Visoko motivisani organizatori su rado podelili svoja iskustvom stečena znanja sa novim akcijašima koji su pokazali veliko interesovanje za omladinski aktivizam, navedno je u saopštenju Udruženja akcijaša Vojvodine.

Milisav Pajević

Korak ka boljem upravljanju ostacima hrane

20.04.2019

food-2655778_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

NALED u saradnji sa Nemačkom razvojnom Agencijom GIZ i kompanijom Eso Tron sprovodi projekat “Ka boljem upravljanju ostacima od hrane u Republici Srbiji“. Cilj projekta je unapređenje okvirnih uslova za sakupljanje i reciklažu ostataka hrane koji nisu za ljudsku i životinjsku upotrebu.

Neki od govornika koji će se obratiti okupljenima su projektni menadžer NALED-a Slobodan Krstović i projektni menadžer GIZ OFR Sanela Veljkovski. Jan Mally iz kompanije Eso Tron podeliće svoja iskustva o upravljanju ostacima hrane u Republici Srbiji i Republici Sloveniji.

Okrugli sto će okupiti sve zainteresovane predstavnike iz redova institucija, lokalnih samouprava, sakupljača i reciklera. Svi predlozi i komentari će biti uključeni u “Analizu stanja i preporuka za bolje upravljanje ostacima od hrane u Republici Srbiji” u cilju daljeg unapređenja primarne selekcije otpada i smanjenja ukupnog udela organskog u komunalnom otpadu što je jedan od zahteva postavljenih u pregovaračkom poglavlju 27 – životna sredina.

Manifestacija će se održati u utorak 23. aprila sa početkom u 11:30 u Hotelu Fontana u Novom Sadu.

Održana radionica o značaju Ribolovnog zabrana u NP Skadarsko jezero

20.04.2019

Poruka-mladih, Skadarsko jezero, — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

Povodom obeležavanja perioda ribolovnog zabrana, a u cilju informisanja i podizanja svesti školske populacije o značaju Ribolovnog zabrana u NP Skadarsko jezero, Služba za promociju, edukaciju i turizam, organizovala je prvu u nizu predviđenih tematskih radionica na temu „Ribolovni zabran u nacionalnom parku Skadarsko jezero”.

Tematska radionica je održana juče u Centru za posetioce na Vranjini.

U radionici su učestvovali učenici tri osnovne škole: OŠ „ZarijaVujošević“ – Mataguži, OŠ „Vladika Danilo“ – Gornja Zeta i OŠ „MilanVukotić“ – Golubovci.

U prvom delu radionice učenici su imali priliku da obiđu Centar za posetioce na Vranjini, da se kroz prezentaciju na temu ribolovnog zabrana u NP Skadarsko jezero upoznaju sa trajanjem i važnošću ribolovnog zabrana, kao i sa interesantnim vrstama riba.

U drugom, kreativnom delu radionice, učenici su izveli dva interesantna performansa i napravili panoe sa ekološkim porukama na temu ribolovnog zabrana.

Takođe je učestvovao i nadzornik Službe zaštite NP Skadarsko jezero i ispričao deci o poslu nadzornika tokom Ribolovnog zabrana.

Učenici su izrazili interesovanje za priču nadzornika i postavljali brojna pitanja.

Milisav Pajević

Učenici učili o skrivenom svetu pećinskih insekata

20.04.2019

Resavska_pecina_3 — Foto: Wikipedia/Anja Ignjatović

Povodom obeležavanja Dana planete Zemlje i Dana Spomenika prirode „Resavska pećina“ Zavod za zaštitu prirode Srbije je 19. aprila na platou ispred pećine realizovao radionice za učenike o skrivenom svetu pećinskih insekata. Zahvaljujući vodičima JP „Resavska pećina“, imali su priliku i da zavire u unutrašnjost pećine.

Entomolog Zavoda za zaštitu prirode Srbije Aleksandra Zatezalo je predstavila svet insekata Resavske pećine. U sklopu programa „Znanjem protiv straha“ ih je upoznala i sa stršljenima koji su deo prirodnog sveta okoline ovog prirodnog dobra.

Učenici su tokom radionica ove skoro nevidljive stanovike pećine kroz mikoskop posmatrali kroz mikroskop, a oprobali su se u njihovom crtanju.

Milisav Pajević

Hiljadu solarnih panela na garaži za tramvaje u Drezdenu

20.04.2019

tram_dresden_germany — Foto-ilustracija: Pixabay

Ono što je GSP za Beograđane, to je DVB za stanovnike Drezdena u Nemačkoj – javno komunalno preduzeće čija je osnovna delatnost prevoz putnika. DVB u sklopu svog voznog parka poseduje 166 tramvaja i 140 autobusa namenjenih upotrebi u lokalnoj saobraćajnoj mreži nemačkog grada na reci Elbi. Godišnje preveze više od 163 miliona ljudi.

DVB je sklopio partnerstvo sa proizvođačem solarnih panela Solarwatt koje posluje pod sloganom “Snaga ljudima!”, poverivši mu posao opremanja garaže za tramvaje sistemom od hiljadu fotonaponskih ćelija ukupne izlazne snage od 300 kW.

Gotovo 100 odsto električne energije koju proizvede solarna elektrana na krovu garaže će koristiti DVB. U kombinaciji sa postojećom termoelektranom, solarka će podmirivati sve energetske potrebe preduzeća, uključujući sve objekte na parkiralištu, radionicu i zgradu administracije.

Generalni direktor Solarwatt-a Detlef Nojhaus je istakao da DVB i njegova kompanija pružaju praktičan primer kako i veliko preduzeće, zahvaljujući Suncu, može da dostigne ideal energetske samodovoljnosti. “Interni sistem, pored snižavanja troškova, unapređuje energetsku efikasnost čitavog preduzeća. Zašto biste onda krovne površine ostavili neiskorištenim?”, zapitao se Nojhaus.

Pročitajte još:

Solarwatt bi projekat trebalo da završi u narednih nekoliko nedelja. Jedini zahtev DVB-a je bio da postavljeni moduli budu “između dva stakla”.

Jelena Kozbašić

Grad Užice reguliše zonu „Bela Zemlja“

20.04.2019

Članovi Gradskog veća Užica usvojili su predlog Odluke o donošenju izmena i dopuna Plana detaljne regulacije „Bela Zemlja“.

Povod za izradu Plana je potreba proširenja građevinskog područja i planiranje razvoja industrije i proizvodnje kao pretežne namene, kako bi se obezbedile lokacije za privredni razvoj i omogućili prostorni uslovi za otvaranje novih proizvodnih kompleksa.

Obuhvaćen je deo teritorije na Beloj Zemlji, u površini od oko 30 hektara i izmenama i dopunama Plana definisana je centralna proizvodna zona „Bela Zemlja“, koja obuhvata područje zapadno od hotela „Zlatiborska noć“.

Ona je namenjena za razvoj delatnosti, objekata, pogona i kompleksa, saglasno ekološkom kapacitetu prostora u granicama ove podzone, gde će budući investitori imati mogućnosti izgradnje svojih pogona na parcelama čiji maksimalna površina može biti 7,5 hektara.

Milisav Pajević

Beograd dobio pobednike “Eko kviza”

19.04.2019

Finale pete sezone takmičenja „Eko kviz” na kome učestvuju učenici od petog do osmog razreda beogradskih osnovnih škola, održano je danas u Centru za kulturu „Vlada Divljan” uz prisustvo više od 400 dece, nastavnika i gostiju, koji su bodrili ekipe osnovnih škola, saopšteno je iz JKP „Gradska čistoća”.

Ovo takmičenje u znanju o ekologiji, reciklaži i pravilnom odlaganju otpada organizovalo je „Gradska čistoća” a učestvovali su učenici osnovnih škola „Đura Jakšić”, „Živomir Savković”, „Svetozar Marković” i „Ljuba Nenadović”.

U konkurenciji od 45 osnovnih škola, koliko se takmičilo ove godine, pobedila je ekipa OŠ „Živomir Savković”.

Za osvojeno prvo mesto svaki učenik iz ekipe dobio je vaučere za kupovinu sportske opreme, u iznosu od 20.000 dinara, za drugo osvojeno mesto 17.000 dinara, za treće 13.500 dinara i za četvrto mesto 10.000 dinara. Pobednički tim će predstavljati Beograd u polufinalu republičkog takmičenja „Eko kviz” 10. maja u Sokobanji, gde će se nadmetati sa vršnjacima iz 20 gradova Srbije.

Direktor preduzeća „Gradska čistoća” Marko Popadić rekao je da je kviz autorski projekat tima zaposlenih u „Gradskoj čistoći“ na čelu sa zamenikom gradonačelnika Beograda Goranom Vesićem i da je za samo pet godina ovaj kviz priznat u celoj zemlji, ali i regionu.

„U prvoj godini u kvizu je učestvovalo samo osam škola iz Beograda, a ove godine „Eko kviz“ se organizuje u 20 gradova i više od 150 osnovnih škola, što je zaista izuzetan uspeh i veoma smo ponosni što je jedna ovakva ideja potekla upravo iz našeg preduzeća i proširila se celom Srbijom. Broj zainteresovanih gradova širom Srbije se stalno povećava, a molbe za saradnju stižu i iz Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, tako da sam siguran da će od naredne godine „Eko kviz” dobiti i regionalni karakter”, rekao je Popadić.

On je podsetio da je cilj ovog edukativnog, ali i zabavnog takmičenja podizanje nivoa svesti osnovaca o važnosti ekološkog bontona i usvajanje lepih i korisnih navika i istakao da takmičari iz godine u godinu pokazuju sve bolje znanje i sve veće interesovanje.

„Dokaz za to je i činjenica da je da je autorski tim „Eko kviza” i dobitnik Nagrade grada Beograda za doprinos zaštiti životne sredine za 2018. godinu, a prvi put u istoriji ovo priznanje je dodeljeno jednom gradskom preduzeću”, rekao je Popadić.

Projekat i organizaciju su podržali Skupština grada Beograda, Ministarstvo zaštite životne sredine, Sekretarijat za zaštitu životne sredine, Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu grada Beograda, kao i mnoge lokalne samouprave.

Milisav Pajević

Sombor priprema Odluku o zaštiti od poljske štete

19.04.2019

Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Sombora pristupilo je radu na pripremi Odluke o zaštiti poljoprivrednog zemljišta, useva i zasada, poljskih puteva i kanala od poljske štete.

Uočena je potreba da se prošire i jasnije definišu opisi pojedinih prekršaja koji su propisani već postojećom Odlukom.

Кada izrada nove odluke bude okončana, Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine sprovešće javnu raspravu, tokom koje će zainteresovani građani moći da dostave svoje sugestije i komentare.

Originalno obaveštenje pogledajte ovde.

Milisav Pajević

Integracija nacionalnih energetskih tržišta vodi ka sigurnijoj budućnosti

19.04.2019

SEEPEX predstavlja organizovano tržište električne energije u Republici Srbiji. Po svojoj složenosti i primenjenom konceptu, to je jedinstveno tržište u regionu Jugoistočne Evrope (JIE), i donosi mnoge koristi kako direktnim učesnicima tako i celokupnoj srpskoj privredi.

Primenjena trgovačka platforma EPEX SPOT (tzv. ETS platforma za trgovanje) nudi dokazanu pouzdanost, sigurnost i prepoznatljivo okruženje svim učesnicima na SEEPEX-u. S druge strane, postignute cene daju pouzdani cenovni signal, ne samo učesnicima na tržištu električne energije, već i svim potencijalnim investitorima u srpsku privredu.

Miloš Mladenović, izvršni direktor SEEPEX-a, kaže da je najveća evropska klirinška kuća European Commodity Clearing AG (ECC AG) zadužena za centralizovani klirinški model (finansijsko poravnanje i plaćanje) u kojoj se nalazi više od 20 evropskih banaka i koja, osim za SEEPEX, obavlja ovu funkciju i za još 10 evropskih energetskih berzi. Ovo predstavlja jedno od najboljih i najefikasnijih rešenja za finansijsko poravnanje i fizičku isporuku električne energije koji su implementirani u Evropskoj uniji. Direktor nam je objasnio i da je zaokružena pravna i finansijska legislativa, kao primer najbolje evropske prakse koji je po prvi put u ovom obimu primenjen u regionu Jugoistočne Evrope.

Ovaj okvir omogućio je i inostranim kompanijama da na organizovanom tržištu električne energije u Srbiji učestvuju pod potpuno jednakim uslovima, kao i na svim ostalim daleko razvijenijim tržištima u Zapadnoj Evropi. Ovo je jedan od najvažnijih faktora dosadašnjeg uspeha SEEPEX-ovog spot tržišta (isporuka u kratkom roku) u Srbiji.

EP: Šta je strateški cilj SEEPEX-a i koje zemlje Jugoistočne Evrope trenutno obuhvata?

Miloš Mladenović: Osnovni strateški cilj SEEPEX-a je stvaranje jake, stabilne i likvidne berze na prostoru jugoistočne Evrope. Naravno, naše ambicije obuhvataju i povezivanje sa susednim berzama električne energije (market coupling) kao i pristupanje MRC projektu, odnosno aktivno učestvovanje u kreiranju jedinstvenog dan-unapred i unutar dnevnog tržišta na teritoriji cele Evrope. Inače, SEEPEX trenutno organizuje spot tržište za Srbiju. Na platformi za trgovanje, osim najvažnijih lokalnih tržišnih učesnika, učestvovaće i sve najvažnije kompanije iz regiona i EU koje su aktivne u regionu Jugoistočne Evrope. Planiramo da delovanje SEEPEX-a proširimo i na neke od susednih zemalja u regionu.

EP: Partner EPEX SPOT pokriva spot tržište električnom energijom u Francuskoj, Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj. Kakva iskustva i znanje je ovaj partner doneo na naše tržište?

Miloš Mladenović: EPEX SPOT predstavlja najveću berzu električne energije u Evropi. Kao strateški partner SEEPEX-a, on je omogućio primenu najbolje evropske prakse u ovoj oblasti, kad je reč o samoj trgovačkoj platformi, ali i o jedinstvenom evropskom kliringu. Pomenuti ETS sistem za trgovanje u potpunosti je isti kao i na svim drugim tržištima u nadležnosti EPEX SPOT-a, što potencijalnim učesnicima dodatno olakšava trgovanje i daje punu sigurnost. Iskustvo i „know-how” koji SEEPEX dobija od EPEX SPOT-a doprinosi tome da organizovano tržište u Srbiji bude u skladu sa najvišim standardima tržišta najrazvijenijih zemalja EU, a samim tim i vrlo atraktivno za sve evropske kompanije koje su prisutne u region JIE.

EP: Da li će članovi berze biti i snabdevači električne energije iz obnovljivih izvora energije (OIE)?

Miloš Mladenović: Rano je za preciznije pretpostavke i prognoze kad je reč o učešću na berzi proizvođača iz OIE. Naročito, ako uzmemo u obzir da je kod nas i dalje na snazi klasičan „feed-in” model, a da je EPS jedini i obavezujući kupac energije iz OIE po podsticajnim cenama. Takođe, instalisana snaga iz OIE u elektroenergetskom sistemu Srbije za sada je relativno mala. To će se promeniti izgradnjom planiranih 500 MW vetroelektrana i puštanjem u pogon većeg dela ovog kapaciteta do kraja 2019. godine. Kada na tom polju dođe do značajnijih promena, a najave su da će se ići u pravcu uspostavljanja tržišnog modela podsticaja, SEEPEX će svakako biti jedna od najizvesnijih opcija za siguran i transparentan plasman te energije na tržište. Te promene, pre svega, podrazumevaju planirani prelazak sa modela „feed-in” na „premium feed-in” model podsticaja, što bi uz planirani rast instalisanog kapaciteta OIE svakako doprinelo i dodatnoj likvidnosti srpskog spot tržišta. Trenutno na SEEPEX učestvuje 18 kompanija, a spisak se može videti na sledećem linku

EP: Nakon sklapanja sporazuma u martu ove godine o osnivanju međuregionalne berze električne energije u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi, najavljeno je formiranje zajedničke kompanije koja bi bila važan činilac na tržištu električne energije u oblasti dan-unapred (spot). Zašto je baš ova oblast dan-unapred važna i da li je kompanija već formirana?

Miloš Mladenović: Spot tržište predstavlja opšteprihvaćeni naziv za tzv. kratkoročnu trgovinu, odnosno za tip trgovine na vremenskom horizontu dan-unapred. To znači da se za trgovinu ugovorenu danas isporuka vrši u toku narednog dana, kao i na vremenskom horizontu unutar dana, gde se isporuka vrši u samom danu trgovine. Što se tiče pomenutog projekta korporativne integracije SEEPEX sa berzom električne energije u Mađarskoj – HUPX, tj. preciznije rečeno, uspostavljanja jedinstvene poslovne infrastrukture, očekujemo dalekosežan pozitivan uticaj, ne samo na operativno-korporativni nivou vezano za dalji razvoj organizovanog tržišta električne energije, već i na strateško-političkom nivou za čitavu Republiku Srbiju. Udruživanje poslovnog, stručnog i finansijskog kapaciteta SEEPEX i HUPX će omogućiti još efikasnije i rentabilnije poslovanje tako formirane jedinstvene poslovne infrastrukture, s tim što će do pune realizacije ovog projekta biti neophodo još mnogo rada. Čvrsto sam ubeđen da je to vrlo značajan korak ka daljoj integraciji tržišta električne energije u regionu JIE, kao i njegovom daljem pridruživanju jedinstvenom internom tržištu EU. Ujedno ovaj primer služi i kao putokaz ostalim akterima u regionu u kom pravcu bi trebalo ići, pre svega imajući u vidu fragmentaciju i veličine nacionalnih tržišta koja su, svako za sebe, nedovoljno likvidna da bi obezbedila efikasno i održivo poslovanje.

Intervju vodila: Tamara Zjačić

Intervju možete u celosti pročitati u Magazinu Energetskog portala ČISTA ENERGIJA decembar 2018 – februar 2019.

Budva neće privremene objekte

19.04.2019

Vladajuća koalicija u Budvi jednoglasno je odbila izmene i dopune Plana privremenih objekata za period od 2019. do 2023, koji im je poslalo i tražilo mišljenje Ministarstvo održivog razvoja i turizma, prenose Dnevne noovine.

„Ne dajemo vam saglasnost na izmene i dopune Plana privremenih objekata, period 2019-2023. za zonu Morskog dobra”, stoji u dopisu Ministarstvu održivog razvoja i turizma, koj i je potpisao predsednik Opštine Budva Marko Bato Carević, a upućen nakon koalicionog sastanka.

Iz Budve je resoru na čijem je čelu Pavle Radulović i javnom preduzeću koje vodi Predrag Jelušić upućeno da je Opština odavno saopštila svoj stav i da je radila principijelno i transparentno, što nije bio slučaj sa MORT i Morskim dobrom.

Jučerašnja odluka vladajuće koalicije je, možda, i jedina donešena konsenzusom od kada je početkom godine došlo do rotacije u budvanskoj vlasti, navodi list.

Plan Ministarstva na čijem je čelu Pavle Radulović, koji je upućen Opštini Budva, predviđao je da šest diskoteka na budvanskom šetalištu, i još 14 ugostiteljskih objekata lokala brze hrane i trgovačkih radnji šetališta ispod Pošte, koji su u zoni Morskog dobra ostaju i ovoga leta.

To bi značilo da otvorene diskoteke Trokadero, Paris, Ambinete, Rafaelo, Maltez i Miami, ostajnu da rade i ove godine, dok su objekti koji su u nadležnosti budvanske opštine uklonjeni.

Sada je, kako pišu Dnevne novine, definitivno jasno da ni ovih 20 lokacija ovog leta neće raditi i samo je pitanje koliko će efikasno i brzo biti uklonjeni jer se bliži letnja turistička sezona. Izvor: Dnevne novine/RTCG

Milisav Pajević

1...923924925...1,679 Page 924 of 1,679

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM