Zašto Australija ubija dva miliona mačaka?

30.04.2019

cat-2439040_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Kada kažemo “divlja mačka”, prva pomisao su nam uglavnom tigrovi, leopardi i jaguari. Postoje i nešto manje opasne divlje mačke – lutalice (feral), nedruštvene prema ljudima. Ipak, slatki krzneni “odmetnici” predstavljaju državne neprijatelje u Australiji. Država je odlučila da do 2020. godine ubije dva miliona tih sisara.

Mačke ne smetaju isključivo Australijancima – i njihove komšije Novozelanđani su negativno nastrojeni prema ovim četvoronošcima, a ekstremisti iz oblasti zaštite životne sredine predlažu čak i budućnost bez njih.

Odakle tolika odbojnost prema mačkama na južnoj Zemljinoj hemisferi?

Odgovor je jednostavan. Mačke, pogotovo divlje, ubijaju.

U Australiju su dovedene u 17. veku kako bi pomogle stanovništvu da se reši miševa i pacova. Od tada su se namnožile u ogromnim razmerama, te trenutno prekrivaju 99,8 odsto teritorije države. Populacija divljih mačaka varira između 2,1 i 6,3 miliona jedinki. Prvobitno su pripitomljene, ali su ih vlasnici puštali iz svojih domaćinstava kako bi efikasnije obavljale zadatak istrebljenja glodara.

Iako su srodne kućnim mačkama, one koje žive u divljini su primorane da love kako bi opstale. Stručnjaci pretpostavljaju da su upravo one odgovorne za nestanak dvadeset urođenih australijskih vrsta, kao i da su mnoge vrste potisnule na liste ugroženih.

“Australija je jedini kontinent na Zemlji, osim Antarktika, na kojem se živi svet razvijao u odsustvu mačaka, zbog čega su naše divlje životinje ranjive na njih”, objasnio je naučnik Gregori Endrjuz.

Konzervacionisti su procenili da svakog dana divlje mačke tamo ubiju 1,7 miliona vodozemaca i oko milion ptica.

Na ostrvu, odsečenom od ostatka planete, živi oko 80 odsto sisara i 45 odsto ptica koje u drugim krajevima Zemlje ne postoje van zatočeništva, što pretnju od mačaka kao invazivne vrste čini još ozbiljnijom.

Jelena Kozbašić

Ima li ajkula u Jadranskom moru?!

30.04.2019

ajkule, ajkula, morski pas, modrulja, — Foto: pixabay

U Jadranskom moru živi populacija morskog psa modrulje koje nisu opasne za ljude, ali su veoma ugrožena vrsta o kojima se mora voditi računa, izjavio je šef Laboratorije za ihtiologiju i ribarstvo u Institutu za biologiju mora Kotor Aleksandar Joksimović.

„To je grandiozna vrsta koja već 400 milijardi godina živi na ovoj planeti i moramo imati poštovanja prema njoj.

Nažalost ajkule koje se ulove na parangale se vrlo brzo uguše, jer moraju non-stop da plivaju, tako da su one sporedni deo ulova, a na taj način se definitivno pravi velika šteta ekosistemu.

One za ljude nisu opasne, i u našim vodama nema potencijalnih vrsta koje su opasne za ljude”, rekao je Aleksandar Joksimović za podgorički Dan.

On je, prenosi CDM, upozorio da su najviše opasni susreti sa morskim psima na velikoj udaljenosti od obale, na pučini, jer ajkule u svom sistemu organa imaju specifične senzore, osećaju elektro magnetna polja i talase, tako da sve što se nađe u morskoj tišini za njih predstavlja plen.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Modernizacija Rafinerije nafte u Pančevu je prioritet NIS-a

30.04.2019

nis, rafinerija nafte Pančevo, — Foto: NIS

U prvom kvartalu 2019. godine NIS je nastavio realizaciju strateških projekata na kojima će se zasnivati dalji razvoj kompanije.

Ukupan obim investicija iznosi 8,3 milijarde dinara što je šest odsto više nego u prva tri meseca 2018. godine.

Najviše ulaganja ostvareno je u oblasti istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, dok je od pojedinačnih projekata prioritet bio nastavak investicija u Duboku preradu u Rafineriji nafte Pančevo, čime će rafinerija postati jedna od najmodernijih u Istočnoj Evropi.

Pored toga, učinjeni su konkretni koraci u realizaciji još dva kapitalna projekta. U martu je započeta izgradnja termoelektrane-toplane (TE-TO) Pančevo, na lokaciji Rafinerije nafte, koju NIS realizuje u partnerstvu sa „Gasprom energoholdingom“. Takođe, NIS je u saradnji sa MET grupom nastavio angažovanje na projektu vetroparka „Plandište“.

Pokazatelj EBITDA (dobit pre plaćanja kamata, poreza na dobit i amortizacije) iznosi 6,3 milijarde dinara, dok je neto dobit 158 miliona dinara.

Na ostvarene finansijske rezultate NIS grupe u prvom kvartalu uticale su niže prosečne cene nafte u odnosu na prvo tromesečje 2018. godine, kapitalni remont u Rafineriji nafte Pančevo i veća amortizacija. Obaveze NIS grupe po osnovu javnih prihoda iznose 40 milijardi dinara.

Kada je reč o operativnim pokazateljima, u prvom kvartalu 2019. godine proizvedena je 321 hiljada uslovnih tona nafte i gasa, dok ukupan obim prerade nafte i poluproizvoda iznosi 599 hiljada tona. Istovremeno, ostvaren je promet naftnih derivata od 726 hiljada tona.

U fokusu NIS grupe bilo je i unapređenje pokazatelja u oblasti bezbednosti na radu pa je tako Indikator povreda sa izgubljenim danima (pokazatelj LTIF) smanjen 38 odsto u odnosu na prvi kvartal prethodne godine.

„Kapitalni projekti i dalji razvoj NIS-a ostaju naš prioritet i u 2019. godini. Od posebne važnosti za nas su modernizacija Rafinerije nafte u Pančevu i radovi na izgradnji postrojenja za duboku preradu. Takođe, u saradnji sa partnerima nastavljamo aktivnosti na izgradnji termoelektrane toplane u Pančevu i realizaciji projekta vetroparka Plandište. Pored toga, u fokusu NIS-a u nastavku godine biće povećanje operativne efikasnosti i unapređenje finansijskih i operativnih rezultata na nivou cele grupe“, izjavio je Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a.

Milisav Pajević

Tokom prvomajskih praznika sačuvajmo zelene površine, parkove i šume

30.04.2019

izlet, prvomajski uranak, piknik, — Foto: pixabay.com

Javno-komunalno preduzeće „Gradska čistoća“ iz Beograda apeluje na sugrađane koji će prvomajske praznike provesti na nekom od gradskih izletišta da iza sebe ne ostavljaju razbacano smeće kako bi zelene površine ostale čiste i uredne.

Iz tog razloga ekipe JKP „Gradska čistoća“ će na sva gradska izletišta postaviti dodatne sudove za odlaganje otpada, a biće pojačana i dinamika pražnjenja.

Pored klasičnih kontejnera i zelenih kanti za komunalni otpad, „Čistoća“ će postaviti i plave kante za odlaganje reciklabilnog otpada, s obzirom da na izletištima ima najviše otpada koji može da se reciklira, kao što su plastične flaše, čaše, limenke i staklena ambalaža.

Samo odgovornim ponašanjem Košutnjak, Ada Ciganlija, Topčider, Avala, Zvezdarska šuma i ostali parkovi i izletišta neće postati divlje deponije.

Takođe, „Čistoća“ apeluje na izletnike da budu pažljivi sa raspaljivanjem roštilja i vatre, te da to rade samo na mestima koja su za to predviđena. Neugašena vatra predstavlja veliku opasnost, jer može da izazove požar i ugrozi ljudske živote i prirodu.

JKP „Gradska čistoća“ nije u obavezi da čisti šume, parkove i druge zelene površine i zato apeluje na sve izletnike da se otpad sakupi u kese i odloži u najbližu kantu ili kontejner, kojih će na svim izletištima biti dovoljno.

Milisav Pajević

Polaganje za licence za gazdovanje šumama u Somboru

29.04.2019

šume, polaganje ispita, inženjeri šumarstva — Foto: Javno preduzeće Vojvodinašume

Za zaposlene diplomirane inženjere šumarstva sa položenim državnim stručnim ispitom koji rade u JP „Vojvodinašume“ ŠG „Sombor“- Sombor organizovano je polaganje ispita za sticanje licence za obavljanje stručnih poslova u gazdovanju šumama.

Osim zaposlenih u ŠG „Sombor“, stručni ispit su polagali i pojedini zaposleni iz Direkcije JP „Vojvodinašume“, kao i jedan diplomirani inženjer šumarstva koji nije zaposlen u JP „Vojvodinašume“.

Ispit se sastojao od terenskog i usmenog dela.

Terenski deo stručnog ispita održan je u ŠU „Bački Monoštor“ i ŠU „Apatin“ i to u konkretnim sastojinskim prilikama na području gazdinskih jedinica „Monoštorske šume“ i „Zaštićene šume“.

Na terenskom delu ispita kandidati su demonstrirali znanja iz oblasti doznake stabala za seču, procene sortimentne strukture, određivanja intenziteta seče kod proreda i slično.

Usmeni deo ispita održan u prostorijama šumske uprave.

Milisav Pajević

SAD uvele embargo na naftu iz Venecuele

29.04.2019

Američki embargo na venecuelansku naftu stupio je juče na snagu, a cilj je da se predsednik Nikolas Madura natera na ostavku dodatnim slabljenjem ionako oslabljene venecuelanske privrede, prenosi portal Seebiz.

Američkim kompanijama je zabranjeno ne samo da kupuju naftu od venecuelanske državne naftne kompanije PDVSA i njenih podružnica nego i svim pravnim licima u inostranstvu da se koriste američkim bankovnim sistemom za nabavku nafte iz te zemlje.

To je jedna od mera koje je najavio predsednik SAD Donald Tramp radi rušenja venecuelanske vlade i dovođenja na vlast opozicionog lidera Huana Gvaida.

SAD i više od 50 drugih zemalja priznali su Gvaida kao predsednika Venecuele, pošto se on u januaru na mitingu proglasio za privremenog predsednika.

Venecuela je krajem 2018. izvozila pola miliona barela na dan u SAD, a tri četvrtine naftnih prihoda su dolazile od američkih kupaca.

Većina zemalja u svetu, uključujući Rusiju i Kinu, i dalje priznaju Nikolasa Madura za legitimnog predsednika Venecuele.

Milisav Pajević

Kako Beč reguliše temperaturu vazduha?

29.04.2019

vienna_austria — Foto-ilustracija: Pixabay

Ulica Ciglergase u centru Beča bi, u sklopu jednog pilot-projekta, trebalo da postane prva ulica s mogućnošću regulacije temperature vazduha.

Naučnici već decenijama upozoravaju da se globalni porast temperatura negativno odražava na živa bića na Zemlji. Prve posledice klimatskih promena se već osećaju kroz promenu lokalnih klimatskih obeležja i stvaranje takozvanih urbanih toplotnih ostrva.

Prepoznavši neophodnost suočavanja sa ovim izazovom, austrijska prestonica je odlučila da u jednoj od svojih ulica sprovede projekat kako bi temperatura u bečkom okrugu Neubau bila podnošljivija. Sa između 50 do 55 toplih dana godišnje, Neubau važi za jedan od okruga sa najvišim temperaturama u Beču.

Očekuje se da će rekonstrukcija Ciglergase ulice, ozelenjavanje površina, uvođenje sistema za hlađenje i ovlaživanje vazduha, kao i postavljanje izvora pitke vode, rezultovati snižavanjem temperaturama i posledično poboljšanjem kvaliteta života tamošnjih stanovnika.

Očekuje se da će troškovi projekta iznositi oko 2,4 miliona evra. Sedamdeset odsto potrebnog iznosa doći će iz gradske kase, a trideset odsto finansiraće Neubau iz sopstvenog budžeta.

Orao belorepan pušten u Selevenjsku pustaru

29.04.2019

Orao belorepan (Haliaeetus albicilla) kojeg su meštani Bogojeva pronašli prošle nedelje kako pluta iznemogao u kanalu, uspešno je oporavljen u Prihvatilištu ZOO vrta Palić.

Nakon stručne procene veterinara za divlje životinje, da je orao u dobroj fizičkoj kondiciji, stručni tim Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i JP “Palić-Ludaš” pustili su ženku belorepana u zaštićeno područje Selevenjske pustare.

Milisav Pajević

Da li smo na korak od večnih baterija?

28.04.2019

technology-2752109_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Istraživači Univerziteta u Teksasu, iz grada San Antonija, rade na novoj generaciji baterija. Napajaju se strujom i, ukoliko eksperiment uspe, te baterije gotovo nikada ne bi morale da se dopunjuju.

Svakodnevica u kojoj bateriju vašeg mobilnog telefona ne biste morali da punite mogla bi postati realnost ukoliko bi eksperiment koji sprovodi Itan An, student Univerziteta u Teksasu, bio uspešan.

“Želimo da razvijemo uređaj koji funkcioniše gotovo u potpunosti bez baterija”, ističe taj mladi istraživač.

Ta mogućnost zasnovana je na dve sitne stvari: tankom sloju ugljenika, jednom debljem atomu grafena i eletrona – naelektrisanih čestica koje već sada snadbevaju većinu električnih uređaja koje koristimo.

Pošto se elektroni konstantno stalno okreću – spinuju nose i drugi oblik energije. Naučnici pokušavaju da iskoriste pojavu koju su označili pojmom spintronik.

Međutim, do sada su istraživači uspeli da iskoriste svega dva odsto energije elektrona dobijene njegovim okretanjem – spinovanjem.

Hebin Roj, jedan od angažovanih studenata, obašnjava da tim istraživača koristi mašinu da bi napravio rešetku od graflena kako bi zadržao i pomerio elektrone i skupio mnogo više energije.

“Upotreba graflena je novi pristup u dobijanju energije okretanjem elektrona. Ne samo da su izvor jakih nanomaterijala već je moguće menjati ili podešavati njihovu elektroprovodljivost”, kaže Roj.

Ukoliko im ovo pođe za rukom – mogućnosti su velike. Mogu doprineti tome da se baterije gotovo nikada ne pune i omogućiti izvor energije za kvantne kompjutere koji bi koristili pokretne elektrone. Slično kao što se delići informacija koriste u procesu programiranja.

“Ako budemo uspešni prilično ćemo uvećati energetsku efikasnost što je pogotovo važno za kvantne računare”, ukazuje Itan An, mozak projekta.

Istraživače je podržalo Odeljenje za naučna ispitivanja američkog vazduhoplovstva kojima su potrebne baterije koje se na terenu neće isprazniti.

Izvor: Glasamerike.net

Biorazgradivi proizvodi za ličnu higijenu

28.04.2019

Stanovnici Zemlje svake godine odbace više od pet miliona četkica za zube.

Kompanija The Humble Co., osnovana 2013. godine u Švedskoj od strane stomatologa, je jedan od predvodnika revolucije artikala za ličnu higijenu. Proizvodnja, pakovanje i odlaganje uz najmanji mogući uticaj na životnu sredinu odlikuju poslovanje kompanije.

Četkice su izrađene od bambusa, koji pored biorazgradivosti karakteriše i izuzetno brz rast, poseduje prirodna antibakterijska svojstva pa mu nisu potrebni pesticidi ili đubriva.

Pakovanje ovih četkica se pravi od recikliranih materijala i takođe se razgrađuje u prirodi.

Ukoliko se odlučite da ih uvrstite u svoju negu zuba, njihovom kupovinom finansiraćete humanitarne projekte širom sveta.

Švedska kompanija u svojoj ponudi ima i prirodnu pastu, konac za zube, žvakaće gume, štapiće za uši, čistač jezika i slamčice.

Više informacija možete da pronađete na njihovom sajtu: https://thehumble.co/.

Brazilski par obnovio Atlansku šumu

27.04.2019

depositphotos_22274213-stock-photo-autumn-forest — Foto-ilustracija: Pixabay

Skoro tri stotine vrsta biljaka, preko 170 vrsta ptica, preko 30 vrsta sisara, 15 vrsta vodozemaca i još toliko vrsta gmizavaca, čine novi bogat ekosistem Atlanske šume, zahvaljujući dvodecenijskom trudu proslavljenog fotografa i njegove supruge.

Svetski poznati fotograf Sebastijao Salgado i njegova supruga Lejla Vanik, osnovali su devedesetih godina malu organizaciju “Instituto Terra” koja je do sada posadila četiri miliona mladica stabala, potpuno obnovivši područje nekadašnje Atlanska šume.

U trenutku kada su se uhvatili u koštac sa ovim problemom, oko 85% nekadašnje prašume bilo je uništeno krčenjem.

Fotograf koji je osvojio sva relevantna svetska priznanja u svojoj oblasti, vratio se devedesetih u Brazil, nakon boravka u Africi i izveštavanja sa užasa genocida u Ruandi. Zatekao je velika područja Atlanske šume u svom rodnom mestu ogoljena i pusta.

“Zemlja je bila bolesna, sve je bilo uništeno. Tek oko 0,5 odsto je bilo pod šumom. Tada je moja žena predložila da posadimo šumu. Posle mnogo godina naš napor se isplatio, životinje su počele ponovo da se vraćaju”, rekao je ovim povodom Gardijanu Sebastijao Salgado.

Na uporednim fotografijama područja od 1998. pa do danas, koje je par napravio, vidi se drastična razlika. Na prvim slikama vidi se suva zemlja i tek nekoliko čitavih biljaka, dok se danas zemlja gotovo i ne vidi od količine zelenila.

Željka Vesić

Pojačana kontrola veterinarske inspekcije tokom uskršnjih i prvomajskih praznika

27.04.2019

supermarket, namirnice, bezbednost hrane — Foto: pixabay

U vreme nastupajućih uskršnjih i prvomajskih praznika usled povećanog prometa hrane životinjskog porekla veterinarski inspektori Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pored redovnih, sprovode i pojačane, takozvane, akcijske kontrole na teritoriji Republike Srbije.

Pojačane kontrole rade se u skladu sa analizom rizika i na mestima gde se u praznične dane očekuje veća ponuda, ali i potražnja.

Veterinarska inspekcija obavlja stalni nadzor u objektima koji proizvode, skladište i izlažu u promet hranu životinjskog porekla.

Кontrole bezbednosti i kvaliteta hrane u prometu sprovode se kontinuirano, kroz samostalne, organizovane i kontrole po prijavama potrošača.

Кontrolišu se svi subjekti koji stavljaju hranu životinjskog porekla u promet – specijalizovani maloprodajni objekti (mesare, ribarnice, prodavnice mlečnih proizvoda), prodavnice delikatesa, samoposluge, megamarketi, restorani, kiosci brze hrane i zelene pijace.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede apeluje na potrošače da se ponašaju sa „pažnjom dobrog kupca“ odnosno da se upoznaju sa svim svojstvima hrane pre odluke o kupovini i da hranu koja je propisno deklarisana kupuju na mestima koja su za to registrovana.

Svaku sumnju na bezbednost hrane ili njenu kvalitativnu ispravnost, građani bez odlaganja mogu prijaviti nadležnoj veterinarskoj inspekciji, kako bi inspektori u toku vanrednog nadzora mogli preduzeti zakonom propisane korektivne mere kao i sankcionisati subjekte u poslovanju hranom koji nesavesno posluju.

Iznos kazni je predviđen Zakonom o bezbednosti hrane i za pravna lica i iznosi od 300.000 – 3.000.000 dinara, za preduzetnike od 250 – 500.000 dinara, a za fizička lica od 30 – 50.000 dinara.

Milisav Pajević

Vlada Crne Gore rešava problem otpadnih voda u Bokokotorskom zalivu

27.04.2019

Vlada Crne Gore je usvojila Informaciju o realizaciji projekta „Vodosnadbevanje i odvođenje otpadnih voda na Jadranskoj obali – Bokokotorski zaliv” i prihvatila Ugovor o finansiranju i projektu.

Prilikom predstavljanja Informacije navedeno je da je Opština Kotor, u saradnji sa Ministarstvom održivog razvoja i turizma, KfW bankom i Vodacomom, nominovala ovaj projekat za donatorska sredstva u okviru trećeg poziva za projektne prijave iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF).

Upravni odbor WBIF-a pozitivno je ocenio projekat i odlučeno je da će iznosom od 4,58 miliona evra biti finasirana izgradnja kanalizacione mreže u Risnu i Perastu, čime će biti rešeno prioritetno pitanje prikupljanja otpadnih voda u ovim primorskim mestima, što predstavlja prvu fazu celokupnog projekta.

Imajuću u vidu da su na ovaj način obezbeđena sredstva samo za izgradnju jednog dijela pomenute investicione mere, planirano je da se na osnovu već dodeljenih donatorskih sredstava i već pripremljene projektne dokumentacije, kandiduje i preostali dio projekta, kako bi se dobila finansijska sredstva u potpunom iznosu od 9,1 milion evra i na taj način zaokružio sistem, u smislu povezivanja kanalizacione mreže naselja Risna i Perasta na centralni kanalizacioni sistem Opštine Kotor i zajedničko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda za opštine Kotor i Tivat.

Milisav Pajević

Više od polovine svake deponije čini otpad iz naših kuhinja

26.04.2019

April_23_Food_waste (22) (Large) — Foto: NALED

Podizanje svesti, edukacija građana, usklađivanje sa zakonima i primena inovacija, osnovni su koraci ka boljem upravljanju ostacima hrane u Republici Srbiji.

To su osnovnu zaključci okruglog stola održanog u utorak u Novom Sadu, na temu upravljanja ostacima hrane a u organizaciji NALED-a.

Slobodan Krstović, projektni menadžer NALED-a predstavio je projekat, ciljeve i najavio faze projekta koji će se u naredne dve godine sprovoditi, od harmonizacije propisa u oblasti upravljanja organskim otpadom do kampanja podizanja svesti i edukacije građana.

Projekat sa realizuje u saradnji sa Nemačkom razvojnom agencijom, a u ime ove agencije se na početku okupljenima obratila Sanela Veljkovski, projektni menadžer agencije. Ona je istakla koliko je važno uspostavljanje privatno javnih partnerstava u ovoj oblasti, na kojima Nemačka razvojna agencija potencira, sklapajući partnerstva sa javnim kompanijama

Bojan Gligić, regionalni menadžer kompanije EsoTron, koja se bavi sakupljanjem otpada jestivog ulja i sakupljanja i prerade neopasnih organskih otpada, napomenuo je da skoro 60% svake deponije čini organski otpad i istakao koliko bi zapravo odvajanje i prerada organskog otpada doprineli zdravijem i čistijem okruženju. Tek nešto manje od polovine svake deponije čini građevinski materijal, plastika, papir, staklo, metal i slično.

“Naša kompanije sakuplja jestiva ulja sa preko 3 000 lokacija u čitavoj Srbiji, 8 000t sakupljenog jestivog ulja iznosi 5 600t ušteđenog ugljen-dioksida” , istakao je Gligić i dodao da je njihov cilj pretvaranje otpada u zelenu energiju i uspostavljanje ciklusa cirkularne ekonomije. Smanjenje organskog otpada dovodi do smanjenja površine deponije, dobijanje zelene električne energije, otvaranje novih zelenih radnih mesta, što ima višestruke ekološke i ekonomske dobiti.

Podršku projektu pružio je i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, a u ime ove institucije okruglom stolu je prisustvovala Brankica Tabak, podsekretar ovog tela.

“Prosečan stanovnik Republike Srbije generiše 318kg otpada godišnje, a prosečna količina kuhinjskog otpada iznosi 900 000t godišnje”, izneo je u svom obraćanju profesor Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, Vlada Filipović. On je prikazao analizu stanja o upravljanju ostacima u RS i prikazao kako stanje na terenu izgleda, ali je izneo i preporuke prevencije nastanka viškova i preporuke za unapređenje sistema upravljanja hranom.

Nakon izlaganja predstavnika institucija koje direktno učestvuju u projektu usledila je diskusija prisutnih o problemu. Među prisutnima su bili predstavnici iz redova institucija, lokalnih samouprava, profesora, sakupljača i reciklera. Generalni zaključci učesnika kretali su se oko toga je da potrebno od najranijeg doba edukovati decu i građane o značaju reciklaže ali i da je potrebno još mnogo toga uraditi na informisanju građanja koji žele u tome da učestvuju. Saglasili su se da su zakoni države velika kočnica, jer inspekcije koje postoje u velikom broju slučajeva ne rade svoj posao kako treba, upravljanje komunalnim otpadom nije dozvoljno privatnim kompanijama i nema dovoljno saradnje između ovih preduzeća i države, jer tema najčešće nije “politički isplativa”.

Željka Vesić

Poljoprivrednici zainteresovani za biogasne elektrane

26.04.2019

Za razliku od fosilnih goriva, biogas je trajno obnovljivo gorivo, budući da se proizvodi od biomase. Korišćenje biogasa pomaže poboljšanju energetskog bilansa zemlje i doprinosi očuvanju prirodnih resursa i zaštiti životne sredine. Biogas je veoma fleksibilno gorivo i može se koristiti za proizvodnju toplotne energije, kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije (u kogenerativnom postrojenju) ili za kombinovanu proizvodnju električne, toplotne i rashladne energije (trigeneracija).

Budući da smo ovo izdanje posvetili čistoj energiji, rešili smo da saznamo šta se dešava na domaćem tržištu biogasa. Premda znamo da ovaj energent nije dovoljno zastupljen u našoj zemlji i da je njegov potencijal veći od trenutne primene, pitali smo Danka Vukovića, predsednika Upravnog odbora Udruženja „Biogas”, o mogućnostima za razvoj biogasnog sektora u našoj zemlji. On nam je objasnio kako funkcioniše ovo nevladino i neprofitno udruženje i koji su njihovi planovi za budućnost.

EP: Udruženje „Biogas” osnovano je 2012. godine sa ciljem razvoja i podsticanja proizvodnje električne energije iz biogasa. Da li ste zadovoljni rezultatima koje ste do sada postigli?

Danko Vuković: Neposredno nakon našeg osnivanja, 2013. godine donesena je uredba koja je praktično zaustavila razvoj biogasa u Srbiji. U saradnji sa IFC – Svetskom bankom izradili smo studiju o uslovima za poboljšanje razvoja biogasnog sektora, čije argumente je uvažilo i Ministarstvo energetike. Upravo ove argumente su i dodali u uredbu. Donošenje uredbe iz 2016. godine, koja je i trenutno na snazi, smatramo jednim od svojih najvećih uspeha. Ova uredba je zaslužna za ubrzan razvoj biogasnog sektora u Srbiji. Naše udruženje neprestano radi na poboljšanju uslova za razvoj biogasnog sektora i mi smo konstantno u komunikaciji sa relevantnim resornim ministarstvima kako bismo zadate ciljeve i ostvarili.

EP: Ko su članovi i partneri vašeg udruženja i koju vrstu podrške pružate svojim članovima?

Danko Vuković: Naše udruženje trenutno broji 32 člana, a strukturu članova čine vlasnici elektrana, potencijalni investitori, akademske institucije i drugi. Udruženje redovno organizuje panele, seminare, radionice i praktične obuke. Osim edukativnog, odnosno informacionog, aspekta našeg angažovanja, mi smo na raspolaganju našim članovima za sve savete, kao i za pomoć prilikom komunikacije sa resornim ministarstvima, a pre svega Ministarstvom energetike.

EP: Da li se Ministarstvo oslanja na vašu stručnost pri donošenju zakonskih i podzakonskih akata, a kakvu vrstu pomoći vi možete da očekujete od njih?

Danko Vuković: Sa Ministarstvom energetike imamo odličnu saradnju na svim nivoima i uvek se trudimo da budemo objektivni u svim stavovima, ali i da te stavove potkrepimo nezavisnim analizama koje radimo u saradnji sa IFC – Svetskom bankom. Do sada je Ministarstvo uvažavalo naše stavove i preporuke i verujemo da će se to nastaviti u budućnosti.

EP: S obzirom na to da ljudi često ne razlikuju elektrane na biomasu od onih na biogas, objasnite nam njihove posebnosti?

Danko Vuković: Iako obe vrste elektrana koriste biomasu kao „gorivo”, ključna razlika je u načinu funkcionisanja, odnosno u procesu proizvodnje električne energije. Kod elektrana na biomasu (drvo, otpad i dr) supstrat sagoreva i greje vodu, a potom vodena para pokreće gasnu turbinu. Kod biogasnih elektrana, supstrat kao što su silaža, otpad iz proizvodnje hrane ili stajnjak, razgrađuje se u velikim posudama – fermentorima na tačno određenoj temperaturi pri čemu kao nusprodukt raspadanja organske materije nastaje biogas koji u sebi sadrži visok procenat metana, a koji se dalje koristi u klasičnim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i na taj način pokreće generator za dobijanje električne energije.

EP: U Srbiji oko 21 odsto energije na godišnjem nivou dolazi iz OIE. Koliki udeo u tome ima biogas?

Danko Vuković: Ukoliko gledamo sve obnovljive izvore energije, uključujući i velike hidroelektrane kao što je Đerdap, energetski udeo biogasa u OIE je zanemariv jer iznosi svega 0,8 odsto. Međutim, ako posmatramo samo OIE koji su obuhvaćeni podsticajnim merama, udeo proizvodnje iz biogasa iznosi 11 odsto.

Intervju vodila: Nevena Đukić

Intervju možete u celosti pročitati u Magazinu Energetskog portala ČISTA ENERGIJA decembar 2018 – februar 2019.

1...915916917...1,674 Page 916 of 1,674

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM