Javna rasprava o Nacrtu Prostorno urbanističkog plana Opštine Kotor

23.05.2019

Zbog velikog interesovanja Ministarstvo održivog razvoja i turizma Crne Gore će u saradnji sa Opštinom Kotor, organizovati i javne rasprave za Nacrt Prostorno urbanističkog plana Opštine Kotor.

Javne rasprave će biti održane sledećim rasporedom: – 31.05.2019. g. od 12h – 14.00h u Osnovnoj školi “Nikola Đurković” na Radanovićima ( za m.z. Gornji Grbalj; m.z. Radanovići; m.z. Lastva; m.z. Vranovići; m.z. Savina; m.z. Glavatičići – Bigova) – 03.06.2019. g. od 10h – 11.30h u prostorijima mesne zajednice Škaljari (za m.z. Škaljari; m.z.Stari grad; m.z. Muo; m.z. Prčanj; m.z. Stoliv; m.z. Mirac; m.z. Kavač) – 03.06.2019. g. od 12h – 13.30h u prostorijima mesne zajednice Dobrota (za m.z. Dobrota I; mz. Dobrota II; m.z. Orahovac) – 03.06.2019. g. od 14h – 15.30h u prostorijima mesne zajednice Morinj (za m.z. Morinj; m.z.Risan; m.z.Perast; m.z. Gornje Krivošije; m.z. Donje Krivošije).

Predlozi, sugestije i komentari mogu se dostavljati putem e-mail-a: javna.rasprava@mrt.gov.me ili direktno na arhivu Ministarstva održivog razvoja i turizma, IV proleterske 19, u Podgorici, zaključno sa 11 junom ove godine.

Milisav Pajević

Proglašena vanredna situacija na delu teritorije Lučana

23.05.2019

nevreme, Lučani, vanredna situacija — Foto: pixabay

Nakon obilnih i jakih padavina kao i grada veličine lešnika koji je, u nedelju, padao na najvećem delu teritorije opštine Lučani, Štab za vanredne situacije, dan kasnije, proglasio je vanredno stanje na delu, u dve trećine teritorije opštine Lučani.

Najveća šteta od grada i kiša pričinjena je na nekategorisanim putevima i poljoprivrednim zasadima, posebno na zasadima voća, maline, kupine i jagode.

Na osnovu sagledanih posledica, opštinski Štab za vanredne situacije je doneo odluku o proglašenju vanredne situacije na delu teritorije opštine, i to u naseljenim mestima: Rti, Gornja Kravarica, Donja Kravarica, Dučalovići, Markovica, Rtari, Negrišori, Grab, Guberevci, Dragačica, Kotraža, Lukovići, Rasovac, Kaona, Viča, Milatovići, Goračići, Lis, Vučkovivca, Dubac, Glog, Vlasteljice.

Komisije za procenu štete vrše obilazak terena nakon čega će izraditi izveštaj o nastaloj šteti koji će biti dostavljen na razmatranje Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva za moguću pomoć poljoprivrednicima i opštini.

Inače, tokom nevremena dejstvovano je sa osam protivgradnih stanica sa ukupno 50 ispaljenih protivgradnih raketa, što je značajno umanjilo posledice velikih gradnih oblaka koji su prešli preko teritorije opštine Lučani.

Štete nastale na poljoprivrednim usevima, kako je objavljeno na sajtu opštine Lučani, građani mogu prijaviti na pisarnici opštine u Guči i Lučanima svakog radnog dana od 7 do 15 sati.

Milisav Pajević

Srbija obeležila Svetski dan biodiverziteta

23.05.2019

Zasavica1 — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan je, povodom Svetskog Dana biodiverziteta ukazao na činjenicu da je očuvanje raznovrsnosti živog sveta uslov i opstanka čoveka u budućnosti.

To je razlog, prema njegovim rečima, da Srbija nastavi da čini značajne napore u cilju zaštite svog biljnog i životinjskog sveta, u čemu je dragocena pomoć i podrška Evropske unije.

Srbija je, kako je naglasio ministar, posebno značajna za Evropu i svet zbog bogatstva biodiverziteta.

„Republika Srbija, iako obuhvata manje od 2 odsto ukupne teritorije Evrope, dom je za oko 40 odsto evropske vaskularne flore, 74 odsto evropskih vrsta ptica, preko 50 odsto vrsta riba, 40 odsto faune gmizavaca i vodozemaca, kao i 67 odsto faune sisara i čak 67 odsto vrsta leptira“, naglasio je Trivan na konferenciji održanoj u Specijalnom rezervatu prirode „Zasavica“.

Sa svim tim bogatstvima, Srbija spada u jedan od 40 najbogatijih područja u svetu kada je reč o biodiverzitetu. Nestajanje brojnih vrsta je globalni trend koji progresivno raste i, kao i klimatske promene, rezultat je neodgovornog ponašanja čoveka.

I pored svih napora ne možemo se zavaravati da je svet dovoljno učinio na zaustavljanju tog trenda, rekao je ministar Trivan.

Potrebno je da razvijamo svest o značaju i očuvanju živog sveta i istovremeno da osvajamo i primenjujemo čiste tehnologije, ukazao je Trivan.

„U tome su naročito značajni vlasnici kapitala, odnosno kompanija koji svojim ulaganjem i razvijanjem novih tehnoloških rešenja strateški utiču ne samo na razvoj, nego i na smanjenje globalnog zagađenja.

U borbi za očuvanje biodiverziteta značajno je i pošumljavanje. „Bez pošumljavanja nema očuvanja biodiverziteta. Ministarstvo će nastaviti da podržava aktivnosti na pošumljavanju i za ove akcije izdvojilo je 41 milion dinara“, ukazao je Trivan.

On je najavio da će Ministarstvo nastaviti da radi na svim aktivnostima na očuvanju živog sveta jer je to pitanje očuvanja budućnosti Srbije.

Ambasador Kraljevine Švedske Jan Lundin ukazao je na važnost otvaranja Poglavlja 27 za sve građane Srbije, i najavio nastavak podrške te zemlje Vladi Srbije na usklađivanju propisa i sprovođenju evropskih standarda na putu Srbije ka EU.

Ivan Karić, šef pregovaračke grupe 27 istakao je da je planirani rok za usvajanje na Vladi Srbije pregovaračke pozicije i prateće dokumentacije decembar 2019. godine. Do 2021. godine potrebno je usvojiti još oko 100 pravnih akata, kako bi transpozicija u oblasti životne sredine i klimatskih promena bila potpuna.

„Sprovodimo standarde u životnoj sredini zbog nas samih, a ne samo zbog članstva u EU, i svi imamo odgovornost da to uradimo najbolje što možemo“, rekao je Karić.

Na obeležavanju su održali prezentacije i Duška Dimović, iz Svetske organizacije za prirodu iz Srbije i dr Ivana Živić, profesor na Biološkom fakultetu u Beogradu i upoznali prisutne sa merama koje su predložene u cilju zaštite biodiverziteta.

Milisav Pajević

Produžen rok proizvođačima za obeležavanje i klasiranje jaja

23.05.2019

jaja,chicken-eggs-4212132_960_720 — Foto: pixabay

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede produžilo je rok preduzećima koja se bave proizvodnjom, sakupljanjem, klasiranjem i pakovanjem jaja do 1. januara 2020. godine, da usklade svoje poslovanje sa novim pravilnikom koji, između ostalog, propisuje da svako jaje na sebi mora imati „pečat”.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i poljoprivrede donelo je početkom godine nova pravila za proizvodnju i promet jaja, koja podrazumevaju strože obeležavanje i klasifikaciju jaja kao i nove uslove koji se tiču izgleda, dimenzija i njihovog pakovanja ali i nova pravila za uzgoj i ishranu koka nosilja.

Prvobitni rok proizvođačima da se prilagode novom pravilniku bio je 1. jul ove godine.

Novim pravilnikom, između ostalog, određena su drugačija pravila za klasifikaciju.

Kada je reč o njihovoj veličini bila su podeljena u sedam klasa – S S, S, A, B, C, D i E (S S su bila najkrupnija – 70 grama, a E najmanja sa 45 grama).

Pravilnik o proizvodnji i prometu jaja deli jaja na A i B klasu, ali će u prometu biti samo klasa A.

Takođe, postojaće i jaja „izuzetne svežine” stara najviše 10 dana od nošenja kao i „ekstra sveža” jaja, do četiri dana nakon nošenja.

Kada je reč o jajima klase B, ona će ići u industrijsku proizvodnju ili će se koristiti za životinjsku ishranu.

Klasifikacija po veličini jajeta ostaće ista, od jaja S veličine ispod 53 grama do jaja XL veličine preko 73 grama.

Na osnovu toga kako se koke nosilje hrane, postojaće nove oznake i to 0 za organska jaja, 1 za jaja iz slobodnog uzgoja, 2 jaja podnog uzgoja, 3 kavezna jaja i ove oznake će biti deo broja koji će se nalaziti na svakom pojedinačnom jajetu kao i na pakovanju.

Po novom pravilniku, jaja koja se prodaju na pijacama nosiće naziv „neupakovana jaja”, a na pijacama će moći da se prodaju samo jaja A klase.

I u prodavnicama i na pijacama rok trajanja ne sme da bude duži od 28 dana od dana nošenja jaja.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Na teritoriji centralne Srbije počeo program suzbijanja larvi komaraca

23.05.2019

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Vlade Republike Srbije saopštilo je da će, u cilju sprovođenja programa suzbijanja larvi komaraca na teritoriji centralne Srbije za 2019. godinu, od 21. do 25. maja biti sproveden monitoring koji će u prvoj fazi obuhvatiti pet okruga: Kolubarski, Braničevski, Mačvanski, Pomoravski i Podunavski.

Monitoringom se prate larve komaraca, utvrđuje brojnost larvi u staništima, izrađuje mapa postojećih i potencijalnih staništa larvi i mapiraju žarišta, nakon čega će biti sprovedeno i njihovo suzbijanje.

Program za suzbijanje larvi komaraca sprovodiće se od sredine maja do 31. oktobra na području 17 upravnih okruga Republike Srbije – centralna Srbija sa pripadajućim gradovima i opštinama (99 lokalnih samouprava).

Ukupna površina obuhvaćena programom je 20.000 hektara, kao i ostale površine na kojima se pojavi potreba, odnosno ukupno 25.000 hektara.

Utvrđivanje brojnosti larvi komaraca i njihovo tretiranje vršiće se u staništima komaraca – priobalje reka, potoci, bare, retenzije i jezera.

Vlada Republike Srbije je 14. septembra 2018. godine obrazovala Tim za jedinstveno sprovođenje aktivnosti suzbijanja komaraca, koji je izradio predlog programa za suzbijanje larvi komaraca na teritoriji Republike Srbije, koji se odnosi na centralnu Srbiju za 2019. godinu.

Rukovođeni zajedničkim interesom zaštite stanovništva od zaraznih bolesti i u cilju sprovođenja pomenutog programa, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je, nakon sprovedenog postupka javne nabavke, posao monitoringa i suzbijanja larvi komaraca poverilo ,,Veterinarskom specijalističkom institutu Kraljevo“ za usluge nadzora i monitoringa.

Takođe, za usluge aplikacije preparata za sprovođenje programa suzbijanja larvi komaraca, posao je poveren ,,Eko-dez“ d.o.o iz Beograda, navodi se u saopštenju.

Milisav Pajević

Sadi se sezonsko cveće u Beogradu

23.05.2019

sadnja cveća u Beogradu — Foto: Grad Beograd

JKP „Zelenilo – Beograd” započelo je sadnju sezonskog cveća u žardinjerama i u cvetnjacima širom Beograda.

Pažljivim odabirom vrsta i boje cveta, lokacija na kojima se sadi sezonsko cveće i njegovim redovnim održavanjem, „Zelenilo” se trudi da Beograđanima ulepša svaki novi dan, saopšteno je iz ovog preduzeća.

U cvetnjacima, cvetnim lejama i na parterima biće zasađeno više od 350.000 komada letnjeg cvetnog rasada na teritoriji 10 gradskih opština.

Na zelenim površinama najviše će biti zasađeno salvije, kadife, vinke, alisuma i begonije. Najveći broj cvetova krasiće opštinu Stari grad – oko 90.000 komada.

Na Novom Beogradu i u Zemunu biće zasađeno preko 82.000, a ne zaostaje ni Savski venac sa blizu 55.000 cvetova.

Na opštini Palilula biće zasađeno 45.200 komada sezonskog cveća.

U urbanim sredinama u kojima preovlađuju beton i asfalt, zelenilo je neophodno i sve zelene površine, bez obzira na veličinu, predstavljaju doprinos zdravijem i lepšem životu.

JKP „Zelenilo – Beograd” sezonskom zamenom cvetnog rasada uz mnogo truda i ulaganja obezbeđuje lep i atraktivan izgled zelenih površina u Beogradu.

Milisav Pajević

Mogu li Fejsbuk mape pomoći u zaustavljanju epidemija različitih bolesti?!

22.05.2019

syringe-1884779_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Društvena mreža Fejsbuk je nekoliko puta doživljavala krahove usled narušavanja privatnosti svojih korisnika koji su epiloge dobijali čak i na sudu. Najnovi potez kompanije je, pak, potekao iz želje da doprinese borbi protiv zaraznih bolesti poput boginja, u doba kada pokret protiv vakcinisanja dobija na popularnosti, pooštravajući rizik od oboljevanja.

Fejsbuk je u ponedeljak, 20. maja, izbacio mape koje pružaju detaljne informacije o gustini naseljenosti, kretanju ljudi u realnom vremenu i mrežnoj povezanosti širom sveta. Biće dostupne zdravstvenim organizacijama, a cilj njihovog postojanja je da grupama na terenu pruže uvid u to kako ljudsko kretanje utiče na širenje određenih bolesti kako bi bile korak ispred epidemije i na efikasniji način doprle do ranjivih zajednica.

Projekat u povoju je, u početnoj fazi, privukao ukupno 13 partnera, te mape, između ostalih, trenutno koriste Škola javnog zdravlja pri Univerzitetu Harvard, Dečji fond Ujedinjenih nacija UNICEF i Svetski ekonomski forum.

Sličnu alatku Fejsbuk je razvio pre dve godine kako bi pomogao osobama izloženim prirodnim katastrofama poput zemljotresa i požara.

“Shvatili smo da bismo neke od mapa, nastale zbog prirodnih katastrofa, mogli da upotrebimo za širenje malarije ili gripa”, izjavila je Laura Mekgorman, zadužena za upotrebu Fejsbukovih podataka u svrhu opšteg dobra.

Mape su razvijene u saradnji sa Univerzitetom Kolumbija iz Njujorka (Sjedinjene Američke Države).

Jelena Kozbašić

Alge usmrtile milione lososa u Norveškoj

22.05.2019

sea-1581707_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Porast algi usmrtio je oko 8 miliona lososa na norveškim farmama ribe tokom protekle sedmice, čime je eliminisano više od pola očekivanog rasta prodaje za ovu godinu, saopštilo je državno Norveško veće za morsku hranu.

Alge se brzo šire oko obale severne Norveške, lepe se za škrge riba i tako ih guše. Dok divlje ribe mogu otplivati od pojasa algi i tako se spasiti, ribe na farmama su zatočene i ne mogu pobeći.

Štetni rast algi dešava se kada morske biljke rastu bez kontrole zbog toplog i mirnog vremena, pored drugih faktora. Alge se nastavljaju širiti, saopšteno je iz Norveške direkcije za ribarstvo.

Iz ove je organizacije saopšteno da je propalo više od 10.000 tona uzgojenog lososa, koja ima prodajnu cenu od 620 miliona norveških kruna (62,7 miliona evra), ali Veće za morsku hranu saopštilo je da bi gubici mogli biti još veći.

„Prerano je da se kaže koliko će veliki gubici biti za proizvođače. Preliminarni brojevi upućuju na 8 miliona mrtvih riba, što znači da 40.000 tona lososa neće stići na tržište“, rekao je Paul Andahl, analitičar Veća za morsku hranu.

Norveška je najveći izvoznik lososa na svetu, i verovatno će se ove godine suočiti sa padom barem polovine očekivanog uzgoja lososa. “Izvesno je da će cene porasti” , izjavio je Lars Konrad Johnsen, analitičar pri Fearnelysu.

Norveška je izvezla 1,24 miliona tona lososa 2018. godine, 2,5 odsto više nego 2017. godine, prema podacima statističke službe ove zemlje.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Željka Vesić

Prekograničnom saradnjom do rešenja problema zagađenja vazduha

22.05.2019

Delegacija Srbije, Bukurešt, — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan razgovarao je juče, na marginama neformalnog sastanka ministara zaštite životne sredine zemalja članica Evropske unije, sa ministrom životne sredine i voda Bugarske Nenom Dimovim.

Ministri su razgovarali o saradnji na osnovama nedavno potpisanog Memoranduma o saradnji dveju zemalja u oblasti zaštite životne sredine kao i o zajedničkim regionalnim akcijama i inicijativama, a razmotrili su i pitanja zagađenja vazduha, očuvanja biodiverziteta i prekogranične saradnje.

Trivan je ukazao na to da su najveći zagađivači vazduha individualna ložišta, saobraćaj i termoelektrane, pri čemu je izneo predlog da se, uz finansijsku podršku UNEP-a, realizuje ujedinjena regionalna akcija gašenja individualnih kotlarnica.

Dimov je rekao da 9 od 27 gradova u Bugarskoj ispunjava standarde po pitanju zagađenja vazduha, uz napomenu da je Sofija najkritičnija, i u toku je projekat zamene sistema grejanja sa uglja na novije i zdravije tehnologije, vredan 60 miliona evra.

Ministri su zaključili da je u rešavanju problema zagađenja vazduha važna elektrifikacija javnog prevoza na čemu rade glavni gradovi dveju država i da se kroz prekograničnu saradnju može raditi na zajedničkim projektnim aktivnostima u ovoj oblasti.

Milisav Pajević

Održana „Noć biologije”

22.05.2019

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je učestvovao na manifestaciji Noć biologije na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu.

Manifestacija je održana prošlog petka na radost velikog broja posetilaca.

Ovo je bila deveta Noć biologije.

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je ove godine predstavio kroz više kratkih filmova aktivnosti zbrinjavanja i puštanja strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta divljih životinja koje sprovodi odsek za operativne poslove sa divljim životinjama.

Posetioci su imali priliku da vide nekoliko eksponata životinja kao npr. belorepana, dabra, ježa, slepo kuče, sovu kao i insektarijum.

Milisav Pajević

U Kući meda u Danilovgradu obeležen Svetski dan pčela

22.05.2019

Kuća meda, Danilovgrad, Crna Gora, Svetski dan pčela, Ambasada Slovenije — Foto: Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja Crne Gore

Prigodnim programom u Kući meda u Danilovgradu ukazano je na važnost očuvanja pčela i njihov značaj za čovečanstvo, a time i potrebu zajedničke akcije na lokalnom i globalnom nivou, u cilju zaštite pčela čija se brojnost na Zemlji smanjuje.

Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja, Savez pčelarskih organizacija Crne Gore i Ambasada Slovenije organizovali su „Medni doručak“ i niz drugih aktivnosti koje imaju za cilj edukaciju i podizanje svesti o značaju pčela.

U programu su učestvovali najmlađi učenici iz OŠ „Milorad Musa Burzan“ iz Podgorice i OŠ „Njegoš“ iz Spuža.

Deca su imala priliku da kroz interaktivnu prezentaciju nauče kako pčele prave med, zašto su važne za prirodu i koliko je med važan u njihovoj ishrani.

Njihov doživljaj uloge pčela, upotpunjen sa novim saznanjima, odslikali su na drvenim pločicama koje će krasiti prostorije Kuće meda.

Događaju su prisustvovali i predstavnici diplomatskog kora u Crnoj Gori, predstavici Ministarstva poljoprivrede Slovenije, međunarodnih organizacija, među kojima je bio i direktor UNICEF-a za Crnu Goru Osama Kogali, kao i predsednica Opštine Danilovgrad Zorica Kovačević.

Potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja mr Milutin Simović zahvalio se Ambasadi Slovenije na saradnji u organizaciji ovog važnog i lepog događaja, podsećajući da je, ne tako davno, upravo iz Slovenije potekla je inicijativa prema UN da se 20. maj proglasi Svetskim danom pčela.

„Prošle godine u Sloveniji smo ga obeležili po prvi put i obavezali se zajedničkom deklaracijom da ćemo unaprediti saradnju na međunarodnom nivou u pogledu mera za zaštitu pčela, edukaciji javnosti o značaju pčela, obrazovanju i razmeni dobrih praksi u pčelarstvu“, kazao je Simović.

Potpredsednik Vlade Crne Gore je izrazio uverenje da će ovaj događaj doprineti daljoj afirmaciji pčelarstva, ukazivanju na značaj pčela, ne samo kao oprašivača, već i kao jednog od najbitnijih indikatora stanja životne sredine, ali da će podstaći i interesovanje još većeg broja mladih da se počnu baviti pčelarstvom.

Milisav Pajević

Srbija će primeniti preporuke EU o zabrani korišćenja plastike za jednokratnu upotrebu

22.05.2019

Bukurešt, neformalni sastanak ministara zaštite životne sredine, Goran Trivan, — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Delegacija Srbije koju predvodi ministar zaštite životne sredine Goran Trivan na Neformalnom sastanku ministara zaštite životne sredine zemalja članica Evropske unije, koji se održava u Bukureštu, učestvovala je na sesiji „Upravljanje vodama-kontrola zagađenja voda plastikom/mikroplastikom, od reka do mora“.

Delegacija Srbije je tom prilikom ukazala da je Srbija usvojila Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu i da se se radi na novoj Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom.

Vidnom napretku u ovoj oblasti je doprinela i kampanja koja je rezultirala smanjenjem ukupne potrošnje plastičnih kesa za 80 odsto, odnosno 50 kesa po građaninu, što je u skladu sa EU standardima.

Srbiji je dragocena podrška Evropske unije u dostizanju evropskih standarda, posebno u upravljanju otpadom i otpadnim vodama koje je prioritetno pitanje u oblasti zaštite životne sredine.

U postizanju smanjenja zagađenja reka, važne su zajedničke misije i aktivnosti sa susednim zemljama, kao i na nivou EU.

Milisav Pajević

Кragujevac radi Studiju izvodljivosti za projekat prečišćavanja otpadnih voda

22.05.2019

U Кragujevcu je predstavljen Nacrt Studije izvodljivosti za projekat prečišćavanja otpadnih voda grada Кragujevca. Studija se realizuje u okviru Programa podrške infrastrukturnim projektima u oblasti životne sredine – Faza 2, čiju izradu finansira Vlade Švedske (SIDA). Posao izrade Studije poveren je konzorcijumu konsultanata BH, IAC, AHANTE i SENIOR.

„Saradnjom grada Кragujevca sa Ministarstvom zaštite životne sredine, a uz podršku Vlade Švedske, realizovaćemo veliki infrastrukturni projekat koji će obezbediti čiste reke, zdravu životnu sredinu i zdravlje građana”, kazala je Minja Obradović članica Gradskog veća za investicije i upravljanje projektima.

Sistem za prečišćavanje otpadnih voda u Cvetojevcu pušten je u rad pre skoro tri decenije i od tada nije bilo ozbiljnijih ulaganja u revitalizaciju i modernizaciju.

Studija će omogućiti Кragujevcu da kroz program pretpristupne razvojne pomoći IPA obezbedi bespovratna sredstva za realizaciju tog velikog projekta.

Studija podrazumeva idejno rešenje i analizu opcija za Centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, rešavanje problema mulja u sistemu, hidrauličnu analizu sistema za prikupljanje otpadnih voda, izradu prioritetnog investicionog projekta (i dugoročnog investicionog projekta) za sistem prikupljanja otpadnih voda i analizu troškova i koristi.

Za sistem prečišćavanja otpadnih voda analizirane su dve opcije: rekonstrukcija i izgradnja novog sistema. Кao sveukupno povoljniju opciju kako u pogledu idejnog rešenja tako i troškova, eksperti su preporučili novogradnju.

Inače, prosečna starost kanalizacione mreže je oko 32 godine. U odnosu na broj korisnika prosečni prečnik je relativno mali i rad sistema je u režimu suvog vremena prihvatljiv. Zbog toga se prioritetne mere odnose na rekonstrukciju i zamenu glavnih kolektora za prihvatanje otpadnih voda u dužini od blizu 40 kilometara, dogradnju sistema u dužini od 25 kilometara, kao i uvođenje dva preliva kod Spomenika Jovanu Ristiću i Кosovskoj ulici. Merenja su naime pokazala da postojeći sistem ne može da izdrži kišu u trajanju od 60 minuta i padavine intenziteta 21 milimetra.

Projekat tretiranja otpadnih voda sprovodi se na republičkom nivou i deo je Poglavlja 27 u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.

Milisav Pajević

Fotografisanje na Staroj planini ipak besplatno za posetioce

22.05.2019

Brojni štampani i elektronski mediji doveli su svoje čitaoce, gledaoce i slušaoce u zabludu pogrešno ih informišući o Odluci o naknadama za korišćenje zaštićenog područja Park prirode „Stara planina”.

Ove netačne informacije u medijima usledile su zbog pogrešne interpretacije stavki ove Odluke, a glavni nesporazum je nastao zbog fotografisanja u Parku prirode “Stara planina”.

„Apsolutno su netačni navodi medija da smo počeli da naplaćujemo fotografisanje posetilaca Parka prirode ‘Stara planina’.

To je samo po sebi apsurdno i nelogično u današnje vreme kad svako od nas ima barem jedan mobilni telefon sa kamerom.

Svaki posetilac Parka prirode ‘Stara planina’ može da zabeleži koliko god fotografija ili selfija hoće i da ih deli sa svojim prijateljima i objavljuje na društvenim mrežama i za to nije dužan nikome ništa da plati. Naprotiv, nama je drago da ljudi posećuju ovaj Park prirode i da promovišu njegove lepote”, stoji u saopštenju JP „Srbijašume”.

Odluka predviđa da naknadu za fotografisanje i snimanje plaćaju isključivo lica registrovana za obavljanje delatnosti, odnosno lica koja će na osnovu tog snimka ostvariti neku zaradu.

„Dakle, ukoliko želite na lokaciji Parka prirode ‘Stara planina’ da snimate film, seriju, reklamu ili fotografije koje ćete zatim koristiti u reklamne svrhe, zakon kaže da ste u tom slučaju dužni da platite nadoknadu za korišćenje te lokacije.

Zakonodavac je doneo odluku o tome, a od upravljača zaštićenog područja se očekuje da tu odluku sprovede u delo.

Mi kao upravljači Parkom prirode ‘Stara planina’ dužni smo da sprovedemo u delo ovaj zakon i da ga se pridržavamo, a sav novac od naknada za korišćenje Parka prirode ‘Stara planina’ koristiće se za zaštitu, održavanje, razvoj, prezentaciju i unapređenje ovog područja”, kaže se u saopštenju „Srbijašuma”.

Milisav Pajević

Studenti iz Vranja učili o monitoringu vazduha, voda, zemljišta i biodiverziteta

22.05.2019

studenti, Vranje, Agencija za zaštitu životne sredine, — Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

Studenti Visoke škole primenjenih strukovnih studija i Srednje poljoprivredne škole “Stevan Sinđelić” iz Vranja posetili su Agenciju za zaštitu životne sredine.

Stručnjaci Agencije za zaštitu životne sredine prezentovali su studentima delatnosti monitoringa, razvoja indikatora i izveštavanja u oblasti praćenja kvaliteta vazduha, kvaliteta voda, zemljišta i biodiverziteta.

Predstavljen im je rad kalibracione laboratorije i automatske stanice za praćenje kvaliteta vazduha na Zelenom brdu.

Milisav Pajević

Nivo mora biće viši za dva metra: Stotine miliona ljudi moraće da se sele

21.05.2019

ship-1518522_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Naučnici veruju da će globalni nivo mora porasti mnogo brže nego što se očekivalo, zbog ubrzanog topljenja leda na Grenlandu i Antarktiku.

Dugo se verovalo da će nivo mora porasti maksimalno za jedan metar do 2100. godine. Nova studija, zasnovana na nalazima eksperata, predviđa da će nivo mora porasti dva puta više. To znači da će stotine miliona ljudi morati da pronađe novo mesto za život, tvrde autori studije.

Pitanje porasta nivoa mora je jedna od najkontroverznijih tema koja je pokrenuta na Međuvladinom panelu o klimatskim promenama (IPCC), kada je objavljen peti izveštaj ove organizacije 2013. godine.

U tom izveštaju stoji da će zagrevanje planete, bez značajnih smanjenja emisija štetnih gasova, dovesti do porasta nivoa mora između 52 i 98 centimetara do 2100. Mnogi eksperti veruju da je ovo čak veoma uzdržana procena.

Naučnici koji proučavaju led su zabrinuti da modeli koji se trenutno koriste za predviđanje uticaja topljenja leda na porast nivoa mora ne uzimaju u obzir promenljivu brzinu nestajanja ledenog pokrivača.

Da bismo dobili jasniju sliku, neki od vodećih istraživača u ovoj oblasti izveli su nešto što je nazvano ekspertskom studijom sudnjeg dana, u okviru koje su naučnici dali procenu na osnovu saznanja i razumevanja situacije na Grenlandu, zapadnom i istočnom Antarktiku. Oni smatraju da ako se emisija štetnih gasova nastavi u sadašnjem obimu, nivo mora će porasti između 62 i 238 centimetara do 2100. To će biti svet koji se zagrejao za još 5 stepeni, što je najgori scenario globalnog zagrevanja.

„Do 2100, topljenje ledenog prekrivača će doprineti porastu nivoa mora između 7 i 178 centimetara, ali kad se tome dodaju i razni glečeri i sante leda oko samog prekrivača, dolazimo do cifre od preko dva metra”, izjavio je profesor Džonatan Bamber sa Univerziteta u Bristolu.

Izveštaj IPCC iz 2013 isključivo se bavio onim što će se „najverovatnije” desiti, što znači da su razmatrali 17-83% mogućnosti.

Međutim, nova studija uzima u obzir širi spektar podataka, čime je obuhvaćeno 95% procena.

Ako bi temperatura porasla za 2 stepena, ledeni prekrivač Grenlanda će najviše doprinositi porastu nivoa mora. Međutim, u slučaju da temperature još porastu, još veći ledeni pokrivač Antarktika će početi da se topi.

Prema ovom scenariju, posledice po život na planeti će biti ogromne. Oni veruju da će svet izgubiti 1,79 miliona kvadratnih kilometara zemljine površine – što je jednako nestanku zemlje veličine Libije. Većina zemlje koja ća nestati u oblastima u kojima se gaji hrana, poput delte reke Nil. U većem delu Bangladeša život neće biti moguć. Najveći gradovi na svetu poput Londona, Njujorka i Šangaja biće ugroženi.

„Da to lakše objasnimo, rat u Siriji doveo je do toga da milion izbeglica dođe u Evropu”, kaže profesor Bamber.

„To je 200 puta manje od broja ljudi koji će morati da se sele u slučaju da nivo mora poraste 2 metra.”

Autori studije naglašavaju da je i dalje moguće da se ovakav scenario izbegne, ako dođe do smanjenja emisije štetnih gasova u narednim decenijama. Oni priznaju da šanse da se najgori scenario ostvari su male, oko 5 odsto mogućnosti, međutim, ne treba odbacivati takve procene, tvrdi glavni autor ove studije.

„Ako bih vam rekao da su vam šanse da vas udari auto 1 u 20 ako prelazite ulicu, vi verovatno ne biste ni pokušali da je pređete”, kaže profesor Bamber.

„Čak i 1 odsto mogućnosti znači da je moguće da se poplava koja se javlja jednom u sto godina desi u tokom vašeg života. Mislim da je 5 odsto mogućnosti da se dogodi najgori scenario veoma ozbiljan rizik.”

Studija će biti objavljena u zvaničnom časopisu američke Nacionalne akademije nauka.

Izvor: BBC

1...908909910...1,678 Page 909 of 1,678

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM