Privredna komora Srbije pozvala kompanije pogođene poplavama da prijave štete

06.06.2019

Privredna komora Srbije poziva ugrožene kompanije da se obrate najbližoj regionalnoj privrednoj komori i prijave problem, kako bi se što efikasnije našlo rešenje za bržu sanaciju štete i ponovno pokretanje proizvodnog procesa.

Usled prodora vode u proizvodne hale i magacinski prostor, došlo je do prekida proizvodog procesa.

Na sanaciji i otklanjanju štete poplava u poplavom devastiranim područjima angažovani su radnici poplavljenih preduzeća, Štab za vanredne situacije i Vojska Srbije.

Povlačenjem vode, narednih dana, moći će da se sagledaju razmere pričinjene štete.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Moravički i Raški okrug učestvuju sa 4,8 odsto u bruto dodatoj vrednosti (BDV) koja je ostvarena u Republici Srbiji u 2017. godini, a ostvareni izvoz bio je 486 miliona evra.

Privredna komora Srbije, nakon prikuplanja preliminarnih podataka o obimu materijalne štete privrednih subjekata ovog regiona, obratiće se Vladi Republike Srbije sa predlozima mera za saniranje posledica privredi regiona.

Adresa za pomoć u Kraljevu je Krizni štab u prostorijama Regionalne privredne komore Moravičkog i Raškog upravnog okruga.

Kontakt telefoni za pomoć i informacije privrednim subjektima su: 036 / 334 655, 331 711, 334 175 ; E-mail: mirjana.tomovic@pks.rs i zvonko.tufegdzic@pks.rs.

Kontakt u Privrednoj komori Srbije: milos.jelic@pks.rs Tel: 011 33 00 933.

Milisav Pajević

Zaštićenim staništem „Pančevačke ade” upravljaće Šumsko gazdinstvo „Banat”

06.06.2019

Pančevačke ade JP Vojvodinašume — Foto: JP Vojvodinašume

Ade Forkontumac, Štefanac i Čakljanac koje su smeštene unutar vodotoka reke Dunav, na mestu gde se u njega uliva reka Tamiš, proglašene su za zaštićeno područje.

Naime, početkom maja Skupština grada Pančeva donela je Odluku o zaštiti Pančevačkih ada kao zaštićeno stanište.

Ove tri ade čine zaštićeno stanište, zaštićeno područje treće kategorije i predstavljaju funkcionalnu celinu vodenih, vlažnih i šumskih staništa na površini nešto većoj od 1.300 hektara.

Novoproglašeno područje biće od velikog značaja za očuvanje populacija zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta, posebno onih koja naseljavaju vodena staništa.

Upravljanje zaštićenim staništem „Pančevačke ade” povereno je JP „Vojvodinašume”, odnosno Šumskom gazdinstvu „Banat” iz Pančeva.

Milisav Pajević

“Muzej mrtve prirode” upozorava na posledice nestanka pčela

06.06.2019

“Muzej mrtve prirode 2119”, u kom možete videti biljke koje čovek koristi u ishrani a koje u budućnosti neće postojati ukoliko se ne sačuvaju pčele, otvoren je juče u Beogradu povodom Svetskog dana zaštite životne sredine.

Na otvaranju je rečeno da su pčele jedini insekt koji proizvodi hranu za čoveka i da od 100 biljaka koje ljudi jedu, 70 oprašuju pčele.

Direktorka Kreative Unlimited Nina Martinović kazala je da se ta kompanija kao prva u Srbiji, priključila globalnom pokretu očuvanja pčelinjih zajednica u gradovima time što je postavila pet košnica sa 72.000 pčela na krov svoje zgrade.

“Odlučili smo da našu kreativnost upotrebimo da se prirodi odužimo tako što ćemo je sačuvati. Ponosni smo što smo Beograd upisali u mapu evropskih gradova u kojima na krovovima kompanija i institucija žive i rade pčele. Nadam se da ćemo veoma brzo dobiti konkurenciju”, rekla je Nina Martinović.

Ona je pozvala kompanije i pojedince da se priključe aktivnostima za zaštitu životne sredine jer to, kako je ocenila, nije samo pitanje društvene odgovornosti, nego i pitanje opstanka.

U Srbiji svake godine nestane 25 odsto pčelinjeg fonda, dok je u nekim razvijenim zemljama nestalo i do 60 odsto.

Futurološki “Muzej mrtve prirode 2119” biće otvoren za posetioce do srede, 12. juna.

Uređen je u saradnji s Novom Iskrom i ekološkom organizacijom Ekonaut u okviru projekta “Bee Connected” koji se bavi iznajmljivanjem i održavanjem košnica u čemu mogu učestvovati i preduzeća i pojedinci koji žele da imaju pčelinjak.

Izvor: Beta

Željka Vesić

Ne kupuj smeće – Priča o drugačijoj prodavnici

06.06.2019

photo-1531904895138-ac676f9f125a — Foto: Unsplash

Kad obavimo kupovinu namirnica, zajedno sa artiklima u kuću unesemo i priličnu količinu ambalaže – kartonskih pakovanja, folije i plastike.

Otpad koji se svakodnevno nagomilava u našim kantama zadavao je glavobolje mladim Budimpeštankama Reki Nemeš i Agiki Mađar Hikić. Ove zaštitnice prirode i preduzetnice došle su na ideju da u Budimpešti otvore prodavnicu i kafeteriju „Ne pazarolj” (Ne razbacuj), koje posluju po principu „zero waste”, odnosno bez otpada.

Na taj način nude alternativu onima koji umesto umesto masovnih kesa biraju lokalne proizvode i ekološka pakovanja.

Stanovnik Mađarske u proseku dnevno proizvede kilogram smeća, od čega značajan deo čini ambalaža. Agi se ranije kao blogerka bavila zdravim životnim stilom bez plastike, ali kao majka malog deteta shvatila je da bi joj mnogo lakše bilo kada bi sve što joj je potrebno mogla da kupi na jednom mestu, bez pakovanja.

Kako funkcioniše prodavnica? Reka objašnjava: „Uglavnom kupci sa sobom od kuće donesu svoje posude, platnene kese, tegle. To kod nas izmerimo, težinu napišu na papirić i to nalepimo. Onda napune proizvodima, na kasi mi opet izmerimo, odbijemo težinu posude i na osnovu toga plaćaju.”

Ukoliko kupuju u prodavnici bez nepotrebne ambalaže, svojim novcem opredeljuju se za očuvanje okoline. „Primećujemo da ih sve više dolazi i ideja o kupovini bez ambalaže se sve više širi, sve više ljudi nastoji da kupuje pametno”, priča Agi.

„Mi sve kupujemo na veliko. Uglavnom ambalaža u kojoj se donosi se i vraća i ponovo puni. Na taj način kod nas se ne stvara mnogo smeća, u stvari gotovo ništa”, dodaje Reka.

Na galeriji iznad prodavnice otvoren je i dečji kutak i kafeterija. Kafa stiže iz inostranstva, i mora se i pakovati kako bi zadržala kvalitet, ali „pratioce” u ispijanju kafe, šoljice, salvete, peciva, moguće je organizovati na „zero waste” način. Agi objašnjava da ako je potrebno, kafu serviraju i u tegli, jer nemaju šta drugo da ponude mušterijama koji ne ponesu svoje šolje. Koriste tekstilne salvete umesto papirnih, svako u svojoj šolji može da ponese kafu ili u čemu god žele. Čak se i voda i sokovi prodaju u staklenim ambalažama koje se posle upotrebe vraćaju.

Preduzetnice kažu da se trude da i njihova roba proizvede minimalnu količinu smeća, pa tako svu robu naručuju na veliko u ambalaži koja se vraća i puni ponovo. Na pitanje koliko to iziskuje više troškove od uobičajenog poslovanja, kažu da kvalitet mora da ima svoju cenu: “Kod nas nisu uobičajene stvari, nego nastojimo da prodajemo robu koja je bio ili bez hemije, posebno lokalne proizvode. Kvalitet sa sobom donosi i višu cenu. Važno je takođe da čovek kod nas kupuje samo onoliko koliko želi, koliko mu je potrebno. Nije tako da kupiš, a posle pola baciš jer se pokvarilo. U proseku, na kraju cenovno je isto, ali koristiš kvalitetnije proizvode. Mađarske proizvođače pomažemo tako što stavljamo u promet njihovu robu. Ne dolaze stvari pretovarene hemijom iz inostranstva, koje nekada i sedmicama putuju, nego zaista uzimaš svežu robu.”

Izvor: Pannon RTV

Željka Vesić

Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o komunalnoj miliciji

06.06.2019

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je danas da je Grad Beograd zahvalan Vladi Republike Srbije zato što je na današnjoj sednici usvojila Predlog zakona o komunalnoj miliciji i uputila ga Narodnoj skupštini Republike Srbije na usvajanje.

„Izmenu zakona predložio je Grad Beograd kako bi komunalna milicija mogla da bude efikasnija u uvođenju komunalnog reda i kako bi građani bili zaštićeni od bahatosti svake vrste, nezavisno od toga da li se radi o bahatom parkiranju, glasnoj muzici, bacanju smeća van mesta koja su za to određena, nelegalnoj gradnji ili nepoštovanju drugih pravila komunalnog reda”, rekao je Vesić.

On je dodao da su izmene zakona urađene u korist običnih građana, poštovanja komunalnog reda i povećane bezbednosti svih građana, a prvenstveno najmlađih.

„Baš kao što pripadnici MUP-a brinu o bezbednosti svakog našeg građanina, i to čine odlično, tako komunalni milicioneri brinu o svakom, najsitnijem komunalnom problemu, kako bi građanke i građani bili zadovoljni. Zato i verujem da će promena imena ova službe u „komunalna milicija” jasnije pokazati vezu ove službe sa običnim ljudima i dokazati da ona postoji da brine o tome da se život svakog čoveka odvija u uređenom komunalnom okruženju”, dodao je Vesić.

Da bi ta identifikacija bila snažnija, naveo je zamenik gradonačelnika, u naredne tri godine svaka lokalna samouprava koja ima komunalnu miliciju samostalno će odrediti izgled i boju uniforme koja treba da sadrži lokalne specifičnosti, a koja će se razlikovati od policijske uniforme.

Milisav Pajević

Zoran Radojičić: Za Beograd su važni projekti energetske efikasnosti

06.06.2019

Radojičić o projektima — Foto: Grad Beograd

Projekat „Termalna rehabilitacija javnih zgrada – unapređenje energetske efikasnosti u gradu Beogradu” prvi je značajan projekat koji je Grad Beograd dobio iz IPA sredstava Evropske unije i zbog toga nam je podrška timova programa „Podrška Evropske unije u pripremi projekata” u izradi projektno-tehničke i tenderske dokumentacije i više nego značajna, rekao je gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić na predstavljanju PPF programa u Republici Srbiji održanom u hotelu „Kraun plaza”.

Ovaj program omogućiće pripremu tehničke i tenderske dokumentacije za novih 15 infrastrukturnih projekata u Srbiji čija je potencijalna vrednost veća od 900 miliona evra, a koji su od kapitalnog značaja za bolji standard građana.

Program EU PPF finansira Evropska unija iz pristupnih fondova, sa ukunim budžetom od 21 milion evra, od čega je donacija EU 19,7 miliona evra, a 1,29 miliona ulaže Vlada Republike Srbije.

Govoreći o projektima za Hitnu pomoć, Gradsku biblioteku, Studentsku polikliniku i Stacionar, gradonačelnik Radojičić ukazao je da se radi o veoma značajnim ulaganjima za Beograd u vrednosti od 16 miliona evra, od čega 11 miliona evra predstavlja doprinos EU (IPA 2018), a pet miliona evra iznosi zajam koji će Grad Beograd uzeti od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

„Od kada je šezdesetih godina izgrađena zgrada Hitne pomoći, nikada nije rekonstruisana, dok se broj naših stanovnika višestruko uvećao. Grad Beograd je milionski glavni grad i konačno će nakon 60 godina dobiti Hitnu pomoć, ali po evropskim standardima, koja će moći da odgovori svim potrebama građana. Kada je reč o Studentskoj poliklinici i Stacionaru, cilj projekta je svakako povećanje energetske efikasnosti i smanjenje potrošnje energije. Planirana su i druga poboljšanja u oba projekta – otklanjanje postojećih oštećenja, bolja i efikasnija reorganizacija radnog prostora, unapređenje uslova komfora za pacijente i zaposlene, čime će u značajnoj meri biti unapređen kvalitet rada u svim segmentima, reako je Zoran Radojičić.

Ništa manje važan je i projekat Gradske biblioteke, te će se nakon implementacije mera energetske efikasnosti ostvariti značajne uštede energije za grejanje, električne energije i značajno umanjenje emisije ugljen-dioksida.

On je naglasio da taj projekat dobar znak da se Beograd kreće u pravcu zelenog i pametnog grada.

„Takođe, to je u skladu sa Sporazumom gradonačelnika za klimu i energiju, koji sam potpisao prošle godine, a kojim smo pristupili evropskoj porodici gradova koji se bore da značajno smanje emisiju štetnih gasova u vazduh svojih gradova.

Obavezali smo se da do 2030. godine emisiju štetnih gasova smanjimo za 40 odsto, a ovo je prvi i veliki korak ka tom cilju. Zbog toga mi je posebno drago da se ova konferencija održava baš na Svetski dan zaštite životne sredine. Danas šaljemo poruku da razvoj grada i očuvanje životne sredine idu ruku pod ruku”, kazao je Radojičić.

Milisav Pajević

Poziv za finansiranje inovacija u Jadransko-jonskom regionu

06.06.2019

jadransko-jonski region, jadransko more — Foto: pixabay

Poziv za OIS-AIR Proof of Concept (Dokaz izvodljivosti koncepta za Otvoreni inovacioni sistem) je transnacionalna inicijativa namenjena univerzitetima, naučnoistraživačkim institutima i malim i srednjim preduzećima u Jadransko-jonskom regionu za oblasti transporta i mobilnosti, energije i životne sredine i agro-bioekonomije.

Svrha poziva je podsticanje aktivnosti tehnološkog transfera između naučnoistraživačkih ustanova i malih i srednjih preduzeća, te komercijalizacija tehnologija razvijenih na univerzitetima i javnim laboratorijama.

OISAIR će finansirati do 10 najboljih inovativnih projekata putem vaučera u iznosu od 18.500 eura.

Poziv će se realizovati kroz tri faze:

1. Konkurs za ideje do 14. jula 2019. godine;

2. Konkurs za projekte od 15. jula do 30. septembra 2019. godine;

3. Odabir i dodela 10 vaučera do kraja oktobra 2019. godine.

Tekst Konkursa možete preuzeti ovde.

Milisav Pajević

Imate pokvaren punjač, slušalice ili kabl?! Uključite se u akciju bezbednog odlaganja e-otpada!

06.06.2019

copper-72062_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Elektrotehnički fakultet u Beogradu i EKOlogičan SIG Mense Srbije vas pozivaju da se uključite u akciju bezbednog odlaganja e-otpada.

U električni i elektronski otpada spadaju svi uređaji, i njihovi sastavni delovi, koji proizvode, prenose ili rade na struju.

S obzirom na to da sadrži teške metale i štetna organska jedinjenja, e-otpad spada u klasu opasnog otpada i ne treba ga mešati s komunalnim. Jedan od razloga je i taj što neodgovorno skladištenje može da dovede do zagađivanja podzemnih voda i zemljišta što se posledično negativno odražava na zdravlje ljudi, životinja, biljaka i životne sredine uopšte. Istovremeno, e-otpad predstavlja vredan izvor sirovina koje se iz njega mogu izdvojiti naročitim postupcima prerade.

Trenutno, građani mogu da predaju krupni e-otpad – prvenstveno belu tehniku – firmama koje se bave reciklažom i da za njega dobiti neku simboličnu naknadu. Interesovanje za preuzimanje sitnog e-otpada, npr. malih kućnih aparata, je daleko manje, dok se e-otpad najmanje kategorije prema nama dostupnim saznanjima organizovano ne otkupljuje. Razlog za to je ekonomska neisplativost. Naime, u Srbiji iz e-otpada prvenstveno izdvajaju gvožđe i bakar; dok je u npr. slušalicama za mobilne telefone njihov udeo simboličan, pa ne postoji interes prerađivača za njihov otkup.

Međutim, danas je svakodnevni život teško zamisliti bez elektronskih aparata i uređaja, a oni dolaze sa raznolikom i mnogobrojnom pratećom opremom. Upravo ovakav tip e-otpada je najčešći, a tehnološki napredak i kontinuirano unapređivanje postojećih modela aparata samo doprinose njegovom gomilanju. Mada Srbija nije među vodećim zemljama u generisanju velikih količina e-otpada, ovim pitanjem se treba što pre pozabaviti. Posebno je alarmantna činjenica da pojedine razvijene zemlje izvoze svoj e-otpad u zemlje u razvoju, koje nemaju adekvatnu tehnologiju za recikliranje e-opada, čime samo izmeštaju zagađivanje životne sredine i ostvaljaju drugima da se nose sa posledicama.

Cilj ETF-a i Mense je da pruže informacije i mogućnost za odgovorno odlaganje e-otpada najmanje kategorije, poput kablova za mobilne uređaje i računare, slušalice i punjače.

Kutije za odlaganje najmanje kategorije e-otpada će biti postavljene na nekoliko lokacija, dok će se prve od njih nalaziti u holu zgrade tehničkih fakulteta, u Računskom centru ETF-a i u holu Doma omladine i građani će biti pozvani da svoj e-otpad odlažu na tim mestima. Prikupljeni e-otpad bi, zatim, bio periodično predavan recikleru.

Polazna ideja je da se projekat realizuje na teritoriji Beograda. Međutim, ukoliko bude bilo mogućnosti, radiće se na proširenju akcije i na druge gradove i opštine na teritoriji Republike Srbije.

Više informacija možete pronaći na sledećem linku: https://www.mensa.rs/sr/sigovi/ekologican/ukljuci_se/?fbclid=IwAR0Vj_lWQS5K3s3ibjZBWzUkt0Axmjlex7Gucvw2iEfFbCl3oaCWf1MexDc.

U Srbiji obeležen Svetski dan zaštite životne sredine

06.06.2019

Obeležavanje Svetskog dana zaštite životne sredine — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Centralnom svečanošću održanom u Botaničkoj bašti – „Jevremovac“ u Beogradu, Ministarstvo zaštite životne sredine obeležilo je 5. jun, Svetski dan zaštite životne sredine.

Pred velikim brojem predstavnika državnih organa i institucija, naučne i stručne javnosti, ambasadora i diplomata, nevladinih organizacija i medija, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, istakao je značaj Svetskog dana životne sredine kao globalnog datuma koji se obeležava širom sveta i apelovao na važnost odgovornog ponašanja i akcija pojedinaca, ustanova i organizacija, radi zaštite životne sredine kao osnove opstanka života na Planeti.

Trivan je poručio da volimo Srbiju, brigom i odgovornošću za našu životnu sredinu.

Ovogodišnja tema Svetskog Dana zaštite životne sredine je zagađenje vazduha – globalna opasnost za javno zdravlje i život svih živih bića na Planeti.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, približno sedam miliona ljudi širom sveta prerano umire svake godine od zagađenja vazduha, a stanovništvo ovog regiona izloženo je koncentracijama zagađujućih materija u vazduhu koje su među najvišima u Evropi.

Svetski dan zaštite životne sredine 2019. godine će podstaknuti vlade, industriju, društvo i pojedince da smanje uticaj na zagađenje vazduha, da se udruže kako bi istražili i primenili obnovljive izvore energije i zelene tehnologije i poboljšali kvalitet vazduha u gradovima i regijama širom sveta.

Srbija koja ima dugu tradiciju u tretiranju pitanja zaštite životne sredine i prirode, istovremeno se danas suočava sa posledicama višedecenijske nebrige, devastiranja, zagađenja životne sredine, vazduha i prirode.

Ministarstvo zaštite životne sredine je egzaktno sagledalo stanje životne sredine, identifikovalo probleme, postavilo prioritete i pokrenulo aktivnosti na nacionalnom, regionalnom i svetskom nivou.

Ministar Trivan je rekao da je Srbija u regionu koji će biti među najpogođenijim klimatskim promenama, te da jedini pravi lek za njihovo ublažavanje, naše zdravije životno okruženje i čist vazduh, predstavlja pošumljavanje.

Usvajanjem Nacionalne strategije o klimatskim promenama, čija je izrada u toku i Zakona o klimatskim promenama Srbija će imati odgovor na izazove klimatskih promena i održivog razvoja.

Trivan je naveo da su prioriteti u zaštiti životne sredine prerada otpadnih voda i upravljanje komunalnim otpadom. Izgradnjom postrojenja za preradu otpadnih voda, sistema upravljanja komunalnim otpadom i infrastrukturnim projektima, rešava se problem zagađenosti zemljišta, kvaliteta hrane i podzemnih voda.

On je ukazao da potrebna ulaganja u zaštitu životne sredine od oko 15 milijardi evra u narednih nekoliko decenija nisu trošak već neophodne investicije, koje su razvojna šansa za Srbiju.

„Godinu dana ranije smo uradili nacrt pregovaračke pozicije za Poglavlje 27, uz podršku i ocenu predstavnika Evropske komisije, da je Srbija na dobrom putu da do kraja godine bude usvojena pregovaračka pozicija koje se tiče životne sredine i klimatskih promena.

Dostizanjem evropskih standarda u oblasti zaštite životne sredine daćemo odgovor na pitanja u kakvoj ćemo sredini živeti, kakav kvalitet vode i vazduha ćemo imati, kakvog će zdravlja biti građani i kakve prirodne resurse ostavljamo budućim generacijama”, rekao je Trivan.

Ministar je izrazio posebnu zahvalnost Evropskoj uniji na pomoći koju pruža Srbiji u oblasti životne sredine u znanju, tehnologijama i novcu.

„Godine pred nama su veoma izazovne i savladaćemo ih jedino ukoliko se država, vladin i nevladin sektor i biznis zajednica zajedničkim snagama uvežu u jedinstvenom cilju da Srbija bude lepše i zdravije mesto za život.

Paralelno, neophodno je da razvijamo svet o značaju očuvanja živog sveta kod svakog pojedinca i da to bude vrednost koju ćemo negovati kao jednu od osnovnih “, poručio je na ceremoniji ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

Ministar Trivan je zahvalio svim institucijama, organizacijama i pojedincima koji dajući doprinos životnoj sredini doprinose i napretku Srbije.

Ovogodišnja priznanja za doprinos zaštiti životne sredine Srbije dobili su Jan Lundin, ambasador Kraljevine Švedske u Republici Srbiji, Arunas Kundrotas, tim lider ENVAP projekta, Dragan Županjevac, ambasador Republike Srbije u Republici Keniji, Tanja Petrović, direktor Mladih istraživača Srbije, članice Koalicije 27, Jovan Memedović, novinar i zaštitar prirode, Miljka Dučić, direktor Rezervata Uvac i Igor Petrović, upravnik Parka prirode Stara planina.

Milisav Pajević

Podrška EU u pripremi infrastrukturnih projekata u zaštiti životne sredine

06.06.2019

Memorandum potpisivanje — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan potpisao je juče memorandume o razumevanju za pripremu tehničke i tenderske dokumentacije za završetak revitalizacije i remedijacije Velikog bačkog kanala i za prečistač otpadnih voda u Кraljevu, koji se realizuju u okviru Programa Evropske unije „Podrška EU u pripremi projekata“ (EU PPF).

U Srbiji je na Svetski dan zaštite životne sredine, potpisivanjem tenderskih dokumentacija za velike infrastrukturne projekte uz pomoć Evropske unije, ozvaničen značajan konkretan korak ka rešavanju ekoloških problema koji su narušavali stanje životne sredine Srbije decenijama unazad.

Pitanje prečišćavanja otpadnih voda i upravljanja otpadom, kako je rekao ministar Trivan, prioritetna su u radu Ministarstva zaštite živote sredine, a obezbeđivanje projektno-tehničke dokumentacije ključni preduslov za investicije bez kojih nema bolje životne sredine.

„Zaštita životne sredine postaje komparativna prednost razvoja Srbije, zbog velikih investicija koje se u toj oblasti očekuju“, istakao je Trivan.

Na osnovu obezbeđene tenderske dokumenacije za projekat remedijacije i revitalizacije Velikog bačkog kanala, biće realizovana treća, poslednja faza rešavanja jedne od u Srbiji, ali i u regionu.

U okviru programa podrške i pomoći Evropske unije, na osnovu potpisanog Memoranduma o razumevanju obezbeđena su sredstva za projektno-tehničku dokumentaciju za sistem sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda u gradu Кraljevu, čime će se trajno poboljšati zdravstveno-sanitarni i ekološki uslovi života građana ovog područja.

Milisav Pajević

Kancelarija UNDP u Srbiji dala veliki doprinos primeni Agende o održivom razvoju

06.06.2019

Dačić i nova šefica UNDP — Foto: Ministarstvo spoljnih poslova

Prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić primio je danas novu stalnu predstavnicu UNDP-a u Srbiji Fransin Pikap, koja mu je tom prilikom predala originale akreditivnih pisama.

Dačić je, poželevši svojoj sagovornici dobrodošlicu i uspeh u radu, izrazio zadovoljstvo dosadašnjim angažmanom Kancelarije UNDP-a u Srbiji, posebno kada je reč o pružanju tehničke pomoći i ekspertize za razvojne projekte.

Takođe, kako je dodao, Kancelarija je dala veliki doprinos i implementaciji Agende UN-a o održivom razvoju do 2030. godine i jačanju održivog sistema pružanja razvojne i humanitarne pomoći.

Prema njegovim rečima, zahvaljujući tome je dat značajan doprinos sveobuhvatnim reformama i bržem napredovanju Srbije u procesu ostvarivanja punopravnog članstva u Evropskoj uniji.

Pikap je iskazala zahvalnost na podršci, poručivši da će tokom svog mandata nastojati da se dosadašnja uspešna saradnja kontinuirano razvija i dodatno unapredi kroz intenziviranje ukupnih aktivnosti UNDP-a u Srbiji.

Ona je nedavno stupila na dužnost šefa UNDP-a u Srbiji, a prethodno je obavljala dužnost stalnog predstavnika UNDP-a u Indiji.

Milisav Pajević

U Vojvodini redovna odbrana od poplava na 280 kilometara reka

05.06.2019

U redovnoj odbrana na području Vojvodine od jutros je ukupno 280 kilometara odbrambenih linija na Dunavu, Tisi, Begeju, Tamišu, Кarašcu i Nadeli.

Reka Brzava u značajnom je opadanju pa je odbrana na tom vodotoku jutros ukinuta, ali je uvedena na novim deonicama Dunava i Tise i na 2.3 kilometra Nadele.

Zbog velike količine padavina, koje su na pojedinim područjima Vojvodine u proteklom periodu bile znatno iznad prosečnih, uvedena je i odbrana od poplava od unutrašnjih voda.

Na lokacijama gde ima najviše problema sa unutrašnjim vodama vodoprivredna preduzeća su po nalogu JVP „Vode Vojvodine“ još od prošlog vikenda angažovala svu raspoloživu mehanizaciju sa kojom se iz kanalske mreže uklanjaju biljna vegetacija, eventualni čepovi i uska grla.

Pojedine pumpe rade danonoćno, a po potrebi anagažuju se i mobilni agregati.

Odvođenje suvišnih voda iz naseljenih mesta nije u nadležnosti JVP „Vode Vojvodine“ nego lokalnih komunalnih preduzeća.

Milisav Pajević

Gradovi i opštine moraju uskladiti lokalne strategije sa ciljevima održivog razvoja

05.06.2019

konferencija, održivi razvoj, — Foto: Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić istakao je da je važno da lokalne samouprave usklade postojeće lokalne akcione planove i lokalne strategije sa ciljevima održivog razvoja koji su najrelevantiji za sve građane.

„Upravo zato je važno i da spomenem najvažniji cilj svih nas, a i glavni moto Agende 2030 – ne ostavljamo nikog zapostavljenim“, rekao je ministar Ružić na konferenciji „Saradnjom do održivog razvoja – Agenda 2030“.

On je istakao Agenda 2030 nosi poruku da velike i važne stvari nikad ne postižemo sami, već to činimo u timu.

„Iako 2030. godina deluje daleko, to je ipak mali period da se ostvare važni ciljevi za naše društvo imajući u vidu da se decenijama narušavao sistem koji to treba da obezbedi. Istu stvar govorim i za reformu javne uprave.

Reforma ne može dati instant rezultate niti obezbediti odmah potpuno drugačiju administraciju, ali siguran sam da dosadašnjim promenama zakona, načina rada, usavršavanja, ali pre svega, promenom stava koji imamo prema radu – možemo svi ovde da konstantujemo da napretka ima“, rekao je on.

Ministar Ružić je naglasio da Srbija ne bi uspela da postigne ove promene da nije donela odluku da sprovede korenite promene u svemu što se radi – od izgradnje puteva, rada bolnica, škola, radu opština i gradova, modernizaciji i praćenju svetskih trendova.

„Drago mi je da vidim te promene i drago mi je da su predstavnici Grada Beograda tu da i oni predstave svoje rezultate i namere za budućnost glavnog grada. Drago mi je da su sa nama i drugi predstavnici opština i gradova koji će da uz podršku nemačkog projekta SoRI dobiti podsticaj za dalji rad na ispunjavanju naših zajedničkih ciljeva“, dodao je Ružić.

Kako je rekao, važno je da lokalne samouprave usklade postojeće lokalne akcione planove i lokalne strategije sa ciljevima održivog razvoja koji su najrelevantniji za sve naše građane, od onih koji žive lakše do onih kojima život nije bajka.

Podsetio je da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave sklopilo partnerstvo sa projektom SoRI u nastojanju da ostvari ovaj cilj.

Milisav Pajević

Borba protiv kriminala i korupcije u sektoru šumarstva u Srbiji

05.06.2019

U okviru projekta “Regionalna akcija za borbu protiv kriminala i korupcije u šumarstvu” održan je nacionalni sastanak u Beogradu, 4. juna 2019. godine.

Uz prisustvo relevantnih aktera iz javog, privatnog i civilnog sektora Srbije, sastanak je imao za cilj upoznavanje sa aktivnostima na projektu i pružanje prostora za saradnju, razmenu informacija i iskustava u oblasti šumarstva.

Menadžer projekta Voislav Todorov predstavio je ciljeve projekta među kojima su uspostavljanje međusektorske i regionalne saradnje, unapređenje informacionih sistema, mehanizama kontrole, jačanje kapaciteta i sastavljanje nacionalnih akcionih planova za borbu protiv kriminala i korupcije u šumarstvu.

Predstavnica Uprave za šume u sklopu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, Ljiljana Sovilj, ukazala je na probleme i predstavila napore koji se čine u borbi protiv ilegalnih aktivnosti u šumarstvu.

Sovilj je istakla da je jedan od prioriteta unapređenje efikasnosti inspekcijskog nadzora.

“U delovima Srbije gde su inspektori najpotrebniji, nemamo dovoljno ljudi, a zabrana zapošljavanja u javnom sektoru nam ne ide u prilog. Nepovoljna je i starosna struktura inspektora, odnosno, nema dovoljno mladih ljudi, a primanja su niska,” rekla je Sovilj i dodala da je u cilju rešavanja tog problema Vlada donela odluku da se duplira broj inspektora.

Izmenama i dopunama Zakona o šumama iz 2015. godine, osim kontorole seče, inspektori u ovom sektoru nadležni su i za kontrolu prometa drveta, a dato je i ovlašćenje za oduzimanje drveta što se pokazalo kao najefikasnija mera.

Zamerke EU u okviru Poglavlja 27 odnose se i na oblast kontrole porekla drveta iz uvoza. Najviše se uvozi iz susednih zemalja, a adekvatna saradnja inspekcija u regionu ne postoji.

Uvođenje elektronskih, umesto papirnih otpremnica, i obeležavanje trupaca pločicom sa jedinstvenim bar kodom, jedno je od mogućih rešenja koje je predstavio Konstantin Plužarević iz Nacionalnog parka Fruška gora.

“Ovo je rađeno kao pilot projekat u JP Vojvodinašume. Teško se kod nas uvode novine. Naši su ljudi navikli na papir”, rekao je Plužarević.

Kao i u drugim sektorima, i u šumarstvu rizik od korupcije postoji prilikom dodele sredstava iz budžeta i pokušaja da se zaobiđu komplikovane administrativne procedure.

Narušavanje biodiverziteta, erozije i klizišta samo su neke od posledica ilegalne seče šuma, rekla je Dragana Vidojević iz Agencije za zaštitu životne sredine i dodala da je potrebno insistirati na povezivanju sektora u zajedničkom rešavanju ovog problema.

Osim Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva zaštite životne sredine, na sastanku su učestvovali i nacionalni parkovi Fruška gora, Tara, Kopaonik i Đerdap, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Komora inženjera šumarstva, Šumarski fakultet, Institut za šumarstvo, Agencija za borbu protiv korupcije i predstavnici udruženja vlasnika privatnih šuma, nevladinih organizacija i preduzeća za preradu drveta.

Projekat „Regionalna akcija za borbu protiv kriminala i korupcije u šumarstvu“ (2018-2021), sprovode organizacije CNVP www.cnvp-eu.org, FEA www.feaseee.org i Green Home www.greenhome.co.me u Srbiji, BiH, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, uz finansijsku podršku Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške.

Čuvajmo šume!

EBRD GEFF program za čistiji vazduh na zapadnom Balkanu

05.06.2019

insulation-978999_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Svetski dan zaštite životne sredine je idealna prilika da se još jednom naglasi koliko je važna borba protiv klimatskih promena, ali i da se istaknu neki uspešni primeri. Program finansiranja zelene ekonomije zapadnog Balkana (WB GEFF) Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) kreiran je sa ciljem da doprinese zaštiti okoline kroz bolju i efikasniju upotrebu energije. Dosadašnje ulaganje u vrednosti od 8 miliona evra u projekte kojima se pospešuje energetska efikasnost u domaćinstvima uštedelo je 7 miliona kWh energije i doprinelo smanjenju emisije više od 2,5 miliona kg CO2 na godišnjem nivou.

Tema ovogodišnjeg Dana zaštite životne sredine je zagađenje vazduha. Projekat WB GEFF je postigao značajne rezultate na ovom polju: ostvarena ušteda jednaka je količini utrošene energije na grejanje za preko 500 domaćinstava ili 1.600 automobila uklonjenih sa ulice svake godine.

Devedeset dva procenta svetske populacije ne diše čist vazduh, a zagađenje vazduha je posebno značajan problem u zemljama Balkana. Svetski dan zaštite životne sredine 2019. godine podstiče preduzeća, zajednice i pojedince da zajedno istraže kako obnovljivi izvori energije i zelene tehnologije mogu poboljšati kvalitet vazduha na globalnom nivou.

Aktivnosti EBRD-a podrazumevaju angažovanje lokalnih zajednica. Preko lokalnih partnerskih finansijskih institucija, program obezbeđuje sredstva za finansiranje visoko energetski efikasnih tehnologija u okviru stambenog sektora, uz finansijski podsticaj Evropske unije do 20%. Finansijski podsticaji su dostupni nakon što klijent odabere tehnologiju iz Tehnološkog sektora, finansira kupovinu tehnologije kreditom partnerske banke i EBRD potvrdi da je kupljena tehnologija instalirana.

Svako domaćinstvo može da doprinese efikasnijem korišćenju energije, a time i smanjenju nivoa zagađenja vazduha. Instalacijom energetski efikasnih rešenja kao što su moderni prozori i vrata, sistemi za grejanje/hlađenje i sistemi za izolaciju, domaćinstva mogu značajno smanjiti svoj uticaj na okolinu i istovremeno uštedeti novac.

Iako WB GEFF postoji tek oko godinu i po dana, program je već finansirao skoro 1.500 porodica sa područja zapadnog Balkana, potvrđujući da postoji značajna potreba za zelenim kreditiranjem.

U svojim nastojanjima da informacije o energetski efikasnim tehnologijama budu dostupne svim vlasnicima stambenih objekata, program uspešno koristi EBRD-ov inovativni, ali jednostavni Tehnološki selektor. Ova online platforma sadrži 13 kategorija sa preko 18.000 energetski efikasnih proizvoda koji su odobreni za finansiranje, a koji se nalaze u ponudi preko 4.500 prodajnih mesta širom zapadnog Balkana. Lista proizovda i prodavaca svakog je meseca sve duža.

Obzirom da je WB GEFF prvi program za finansiranje energetske efikasnosti u domaćinstvima zapadnog Balkana koji sprovodi EBRD, vrlo je značajno što Svetski dan zaštite životne sredine možemo obeležiti tako pozitivnim rezultatatima.

EBRD GEFF program je realizovan zahvaljujući podršci Evropske unije (EU), Ministarstva finansija Austrije (BMF) i Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), u saradnji sa Sekretarijatom Energetske zajednice (ECS).

Resalta pokreće drugi projekat sa Atlantic Grupom za procesno hlađenje u Foodlandu

05.06.2019

martin-adams-1094929-unsplash — Foto: Unspalash

Resalta je započela drugi projekat sa Atlantic Grupom u Foodland fabrici na Kopaoniku. Nakon projekta kompenzacije reaktivne energije 2018. godine, Resalta će sada modernizovati procesno hlađenje u proizvodnom pogonu.

Postojeći procesni sistem hlađenja je energetski neefikasan, a ciljevi projekta su da se obezbedi pouzdano i konstantno hlađenje kroz odvojeno i samostalno rešenje zatvorenog kruga koje neće imati negativan uticaj na životnu sredinu.

Štaviše, očuvanje vode za piće, posebno u letnjem periodu kada je to bilo najviše potrebno, bio je dodatni tehnički cilj. Hlađenje se koristi u procesu pasterizacije džemova i namaza, koji su osnovna delatnost fabrike, pod brendom Bakina tajna.

Da bi se poboljšala efikasnost i smanjio uticaj na životnu sredinu, Resalta će instalirati dva nova Daikin rashladna agregata vazduha-voda nominalne snage 106 kW i 331 kW. Foodland, kao deo Atlantic Grupe i lociran na Kopaoniku, jednom od najlepših prirodnih rezervata Srbije, smatra zaštitu životne sredine jednim od glavnih prioriteta. Implementirano rešenje će svake godine postizati uštedu vode od 24.000 m³.

Resalta će finansirati ceo projekat i voditi računa o njegovoj implementaciji, kao i o održavanju, a klijent će vratiti Resalti investiciju od ostvarenih ušteda u periodu od 10 godina. Resalta preuzima sve rizike, uključujući finansijske i tehničke, dok klijent uživa u novom rashladnom sistemu sa većom efikasnošću i pouzdanošću, kao i sa manjim uticajem na životnu sredinu.

Resalta je vodeća kompanija za energetske usluge u jugoistočnoj Evropi. Nudi rešenja klijentima iz privatnog i javnog sektora po ESCO modelu, dakle po principu ključ u ruke: za svaki projekat energetske efikasnosti, Resalta nudi celokupnu uslugu od energetskog pregleda do projektovanja, implementacije, održavanja i finansiranja.

Klijenti otplaćuju Resaltinu investiciju od ostvarenih ušteda, a Resalta snosi sve rizike, tehnološke kao i finansijske. Sa timom stručnjaka iz inženjeringa, finansija, implementacije i drugih polja, Resalta je uspešno izvela više od 180 projekata za preko 120 zadovoljnih klijenata, među kojima su Grad Ljubljana, Gorenje, Atlantik Grupa, Mercator, Grad Novigrad, i mnogi drugi. Pored projekata energetske efikasnosti, Resalta razvija i projekte obnovljivih izvora energije kao što su postrojenja na biomasu i fotovoltaici.

1...899900901...1,677 Page 900 of 1,677

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM