Najveći nacionalni park u Srbiji obeležio 30 godina postojanja i rada

08.06.2019

Otvaranjem preuređenog Centra za posetioce Nacionalnog parka Đerdap u Donjem Milanovcu, JP Nacionalni park Đerdap koje je upravljač najvećeg nacionalnog parka u Srbiji juče je obeležilo 30 godina postojanja i rada preduzeća i 45 godina od proglašenja Nacionalnog parka Đerdap.

Nacionalni park Đerdap nalazi se u jugoistočnom delu Evrope, u severoistočnom delu Srbije, na samoj granici sa Rumunijom.

Duž desne obale Dunava od Golubačkog grada do Diane Кarataš u dužini od oko 100 kilometara NP Đerdap obuhvata uzani i šumoviti brdsko-planinski pojas širine od dva do osam kilometara koji ide od 50 do 800 metara visine.

Nacionalni park Đerdap ima tri primarna ulaza, dva se nalaze na Đerdapskoj magistrali – M 25 kod Golubačkog grada i Diane Кarataš, a jedan na regionalnom putu R 106 Porečki most – Кlokočevac.

Za posetioce NP Đerdap je otvoren čitave godine, moguće je obići ga ploveći Dunavom, Đerdapskom magistralom, biciklističkim i pešačkim stazama uz poštovanje Pravilnika o unutrašnjem redu i pravila ponašanja u zaštićenim područjima.

Milisav Pajević

Upoznavanje sa štetočinama opasnim po zdravlje čoveka i životinja

08.06.2019

organizmi — Foto: Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine

Konfederacija evropskih udruženja za suzbijanje štetočina (CEPA) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) tradicionalno je prekjuče u svim evropskim zemljama obeležila dan upoznavanja sa štetočinama opasnim po zdravlje čoveka i životinja.

Uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine i preduzeća BIO SPIN, Laboratorija za medicinsku i veterinarsku entomologiju, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu održala je treći po redu „Global Pest Awareness Day“ u cilju promovisanja bezbednih mera zaštite od vektora i posledica transmisivnih bolesti na zdravlje ljudi i životinja i ekonomiju ugroženih područja.

U ime Sekretarijata skup je pozdravio v.d. pomoćnika pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine, Nemanja Erceg i upoznao prisutne sa aktivnostima koje Sekretarijat sprovodi u cilju zaštite stanovništva od zaraznih bolesti čiji su prenosioci komarci i krpelji.

Ovogodišnji skup bio je posvećen pojavi, nadzoru i suzbijanju azijskog tigrastog komarca (Aedes albopictus), krpelja, nadzoru i kontroli transmisivnih bolesti.

Radi jačanja multisektorske saradnje na skup su pozvani predstavnici naučnih institucija, pokrajinskih i lokalnih vlasti, inspektori koji se bave ovom tematikom kao i izvođači suzbijanja komaraca i krpelja.

Milisav Pajević

Održan poslovni forum sa Republikom Srpskom u Privrednoj komori Vojvodine

08.06.2019

20190606_154531 — Foto: Privredna komora Vojvodine

U cilju postizanja boljih poslovnih rezultata i višeg stepena saradnje, u Privrednoj komori Vojvodine (PKV) održan je Poslovni forum sa Republikom Srpskom, u organizaciji Pokrajinske vlade i PKV kao jedna od manifestacija „Sajma zavičaja“.

Ovim povodom okupilo se preko 70 privrednika iz Republike Srpske i Republike Srbije, kao i predstavnici najznačajnijih institucija u regionu.

„Prisustvo velikog broja eminentnih privrednika kao i najviših predstavnika vlasti svakako će doprineti da ostvarimo najznačajnije ciljeve današnje manifestacije: unapređenje naše poslovne saradnje, povećanje robne razmene, jačanje proizvodnih kapaciteta prerađivačke industrije, otklanjanje barijera u poslovanju i daljem podsticaju zajedničkim nastupima naših kompanija na trećim tržištima“, rekao je Vučurević u svom obraćanju prisutnima. On je naveo da je vojvođanskim privrednicima Republika Srpska jedno je od najznačajnijih tržišta.

„Godinama unazad vrednost izvoza je mnogo veća i premašuje vrednost uvoza 3-4 puta. Iz saradnje se ostvaruje pozitivan saldo razmene uz visok procenat pokrivenosti uvoza izvozom“, istakao je Vučurević i dodao da se, uz koordiniranu aktivnost privrednih komora, a naročito vlada, želi postići smanjenje eventualnih prepreka nesmetanog protoka roba, kao i davanje podsticaja aktivnostima kompanija kroz zajedničke nastupe.

U svom obraćanju, predsednik Mirović istakao je da je intenziviranje međusobne privredne saradnje, istovremeno osnov za sve druge vidove saradnje Srbije i AP Vojvodine i Republike Srpske.

„Naša privredna saradnja već ima naglašenu tendenciju rasta. Važno je da ona bude aktivnija i konkretnija u svim segmentima“, rekao je Mirović i dodao da je ekonomsko, društveno i svako drugo povezivanje Republike Srbije i Republike Srpske logično, i da je privreda tu u najznačajnojoj ulozi.

Prisutnima se obratio i predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković koji je naglasio koliko je značajna podrška koju je Vlada Republike Srbije pružila Republici Srpskoj u proteklih nekoliko godina kroz investicije u infrastrukturne projekte. On je dodao da je cilj ovakvih skupova tešnje povezivanje poslovnih zajednica sa obe strane Drine, te da su neophodni zajednički nastupi na trećim tržištima kao i podizanje nivoa konkurentnosti celokupnog regiona.

Na Poslovnom forumu, obratio i predsednik Privredne komore Republike Srpske Borko Đurić, a primere dobre prakse poslovanja na obe teritorije prezentovali su privrednici Republike Srpske i Republike Srbije.

Električni automobili u Evropskoj uniji moraće da prave buku

08.06.2019

elektrovozlo_električni_automobil — Foto: Energetski portal

Svaki novi električni automobil u Evropskoj uniji sa četiri ili više točkova od 1. jula će morati da, iz bezbednosnih razloga, imaju ugrađen akustični sistem za uzbunu (AVAS), koji će praviti kontinuiranu buku od 56 do 75 decibela ako se vozilo kreće brzinom do 20 kilometara na čas.

Kako navode specijalizovani automobilski listovi širom EU, pešaci će za par nedelja, kada na snagu stupi novi zakon, imati mnogo manje razloga da pogled skreću sa svojih mobilnih telefona kada se budu uključivali u saobraćaj.

Novi zakon, koji je donet posle kritika javnosti zbog nečujnosti električnih vozila, jer predstavlja opasnost za druge učesnike u saobraćaju, predviđa da samo električni automobili, ne i električni motocikli, ubuduće imaju ugrađen AVAS, bez posebnih preporuka o tonalitetu samog zvuka.

Takvu zakonsku regulativu su neki proizvođači automobila već iskoristili, pa je, na primer, britanski Jaguar svoje nove električne automobile opremio sistemom AVAS koji zvuči slično kao svemirski brod, dok se nemački BMW opredelio za klasičan zvuk benzinskog motora.

Predviđenih 56 decibela nije preterana buka, s obzirom da, na primer, kamion sa dizel motorom pri prolasku pored pešačkog prelaza proizvodi oko 85 decibela.

Prema poređenu pojedinih automobilskih listova, 56 decibela je buka koju proizvodi klima uređaj ili električna četkica za zube, tako da pešaci koji se kreću slušajući muziku na slušalicama neće moći da čuju ni novije električne automobile.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Usvojen Program razvoja poljoprivrede i ruralnih područja Crne Gore

07.06.2019

priroda-jesen-ovce-selo-stare-kuće-planine-CrnaGora-Komovi-sneg — Foto: EP

Vlada Crne Gore je usvojila Program razvoja poljoprivrede i ruralnih područja Crne Gore u okviru IPARD II – 2014-2020 verzija 1.2. kojim su definisane mere čija će realizacija omogućiti korišćenje sredstava IPA II u ovoj oblasti, a koje su usmerene na poboljšanje konkurentnosti, povećanje dodate vrednosti proizvoda, otvaranje novih radnih mesta, poboljšanje života u ruralnim područjima, kao i povezivanje sa turizmom.

U diskusiji je istaknuto da je cilj Programa da korišćenjem sredstava IPA II u što većoj meri pripremi crnogorske poljoprivrednike za ulazak u Evrepsku uniju, što će dovesti do unapređenja kvaliteta proizvoda, povećana obima proizvodnje, veće konkurentnosti i dostizanja EU standarda bezbednosti hrane u primarnom i prerađivačkom sektoru.

Milisav Pajević

Da li će se u Srbiji graditi nuklearni centar?!

07.06.2019

energy- nuklearni centar, nuklearna elektrana, atomska energija — Foto: pixabay

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović je danas, posle sastanka sa generalnim direktorom ruske državne korporacije Rosatom Aleksejom Lihačovim, najavio da će u narednih nekoliko meseci biti postignut međuvladin dogovor dve zemlje za izgradnju istraživačkog i naučnog centra za upotrebu nuklearne energije u mirnodopske svrhe u Srbiji.

„Mi sa njima razgovaramo o izgradnji istraživačkog i naučnog centra koji bi se koristio isključivo u mirnodopske svrhe, a pre svega za medicinu i poljoprivredu i sve nove tehnologije koje se koriste u okviru razvoja digitalizacije”, rekao je Popović novinarima na ekonomskom forumu SPIEF.

Kaže da je na današnje sastanku sa Lihačovim postignuto nekoliko dogovora koji će biti realizovani u narednih nekoliko meseci i kroz međuvladin dogovor.

„Kao i potpisivanjem nekoliko sporazuma koji će biti osnova za izgradnju tog naučno- istraživačkog centra”, naveo je Popović.

Rosatom trenutno ima veliku ekspanziju izgradnje nuklearnih elektrana po celom svetu, dodao je ministar.

Milisav Pajević

Kogeneracija na biomasu od 5 MWe svečano otvorena u hrvatskom gradu Slatina

07.06.2019

Resalta, kompanija za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, je obeležila ove nedelje svečano otvaranje kogeneracije na biomasu u hrvatskom gradu Slatina. Postrojenje od 5 MWe je jedno od većih projekata obnovljive energije u tom delu zemlje i proizvodi dovoljno električne energije za napajanje 500 domaćinstava.

Resalta je kompanija sa sedištem u Ljubljani, prisutna u osam zemalja širom regiona. Njena delatnost se deli na projekte energetske efikasnosti i veće projekte obnovljivih izvora energije kao što je kogeneracija u Slatini, prvi Resaltin takav projekat u Hrvatskoj.

U kogeneraciju je investirano 24 miliona evra. Građevinski radovi započeli su u septembru 2017. godine a postrojenje je pušteno u pogon krajem 2018. godine. Postrojenje sa parnim kotlom, koji korist drvna sečka, sa parnom turbinom i generatorom, proizvodi električnu i toplotnu energiju. Sušara u okviru postrojenja se koristi za sušenje biomase i omogućava maksimizaciju efikasnosti kogeneracije.

Pročitajte još:

Električni kapacitet iznosi 5 MW, dok toplotni kapacitet je čak 12 MW te će postrojenje proizvoditi pored 40 GWh električne energije godišnje i 96 GWh toplotne energije. Proizvođač kotla je hrvatska tvrtka Đuro Đaković TEP iz Slavonskog Broda. Hrvatski operator tržišta električne energije (HROTE) potpisao je ugovor o kupovini proizvedene električne energije na 14 godina.

Ovo postrojenje je primer uspešnog razvoja OIE u Hrvatskoj, posebno u Viroviticko-Podravskoj županiji. Novoizgrađeno kogenerativno postrojenje zapošljava 13 radnika sa teritorije Slatine i jedno je od prvih objekata u novoj industrijskoj zoni Trnovača.

Svečano otvaranje je održano 5. juna u Slatini, u prisustvu Virovitičko-Podravskog župana Igora Androvića i gradonačelnika Slatine Denisa Ostrošića.

“Projekat ‘Slatina’ ima najbolju raspoloživu tehnološku opremu sa najvišim nivoom energetske efikasnosti i najnižim emisijama gasova sa efektom staklene bašte. Resalta kao lider u ESCO uslugama u jugoistočnoj Evropi planira sve više da investira u postrojenja na biomasu i obnovljive izvore energije, što je prirodan korak za našu kompaniju koja je u potpunosti orijentisana na uštedu energije i ulaganje u projekte čiste energije. Vrlo smo ponosni na saradnju s opštinom Slatina i Županijom, i na podršku koju su pružili ovom projektu, kao i na odličnu saradnju sa Đuro Đakovićem, koji su zajedno omogućili da prvo ovakvo postrojenje izgradimo baš u Hrvatskoj”, rekao je Marko Podlesek, Resaltin direktor za obnovljive izvore energije.

Resalta je vodeća kompanija za energetske usluge u jugoistočnoj Evropi. Nudi rešenja klijentima iz privatnog i javnog sektora po ESCO modelu, dakle po principu ključ u ruke: za svaki projekat energetske efikasnosti, Resalta nudi celokupnu uslugu od energetskog pregleda do projektovanja, implementacije, održavanja i finansiranja.

Klijenti otplaćuju Resaltinu investiciju od ostvarenih ušteda, a Resalta snosi sve rizike, tehnološke i finansijske. Sa timom stručnjaka iz inžinjeringa, finansija, implementacije i drugih polja, Resalta je uspešno izvela više od 180 projekata za preko 120 zavodoljnih klijenata, među kojima su Grad Ljubljana, Gorenje, Atlantik Grupa, Mercator, Grad Novigrad, i mnogi drugi. Pored projekata energetske efikasnosti, Resalta razvija i projekte obnovljivih izvora energije kao što su postrojenja na biomasu i fotovoltaici.

Trivan: Zakonom zabraniti izgradnju malih hidroelektrana u zaštićenim područjima

07.06.2019

SANU skup, Trivan — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Na skupu u Srpskoj akademiji nauka – SANU o uticaju malih hidroelektrana na životnu sredinu, naučna i stručna javnost iznela je činjenice i argumente kojima je doprinela sagledavanju ovog, za celokupnu društvenu zajednicu, aktuelnog i značajnog pitanja.

Skup „Uticaj malih hidroelektrana na životnu sredinu“ organizovao je Akademijski odbor „Čovek i životna sredina“ SANU, sa ciljem sagledavanja svih relevantnih aspekata izgradnje i eksploatacije malih hidroelektrana u odnosu na očuvanje i unapređenje životne sredine.

Pozdravljajući skup, predsednik SANU, akademik Vladimir S. Kostić naglasio je da teme kao što su značajna životna pitanja zaštite biodiverziteta i voda, zaslužuju punu akademsku pažnju.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan u svom obraćanju ukazao je da su mišljenje i stavovi stručne i naučne javnosti ključni za utvrđivanje pretežnog stava o malim hidroelektranama – MHE kao obnovljivim izvorima energije i njihovom uticaju na životnu sredinu.

„Dobro je da dođe do sučeljavanja mišljenja, da se čuju različiti stavovi i analize različitih aspekata uticaja MHE, jer se jedino činjenicama i argumentima može doći do pravih rešenja“, naglasio je ministar.

Priroda je nezamenljiva, dodao je, a rečice i potoci na kojima se podižu derivacione male hidroelektrane kao što su MHE na Staroj planini su manji vodotokovi hiperosetljivi na promene, gde svaka intervencija ostavlja dramatične posledice po živi svet.

On je ukazao da, u trenutku kada svet gubi milion vrsta, svako uništavanje biodiverziteta i nacionalnog prirodnog bogatstva bitno menja i ugrožava samog čoveka.

Ministarstvo zaštite životne sredine ima jasan stav da MHE, pre svega derivacione MHE, imaju mnogostruk negativan uticaj na okruženje i narušavaju biološku ravnotežu, zbog čega bi trebalo zakonom zabraniti izgradnju MHE u zaštićenim područjima.

„Nismo protiv da se MHE grade van zaštićenih područja, ali u tom slučaju, moraju se strogo poštovati zakonski propisi i svetski standardi, uz redovnu inspekcijsku kontrolu“ istakao je Goran Trivan. On je naglasio da se Ministarstvo u razmatranju ovog problema oslonilo na nauku i legitimna istraživanja, i shodno tome pripremilo izmene Zakona o zaštiti prirode kojima bi se zabranila izgradnja MHE u zaštićenim područjima Srbije.

Za donošenje ovakih izmena zakona bilo je potrebno da se iznesu svi argumenti i steknu uslovi u promenjenom društvenom opredeljenju i javnoj svesti koja se dešava, i shodno tome, ulazimo u period kada bismo mogli da predložimo izmenu zakona, ocenio je ministar.

Za društveno opredeljenje i promenu stava društvene zajednice kada je u pitanju opravdanost izgradnje MHE na Katastrom predviđenih 856 lokacija, a od toga na 280 lokacija u zaštićenim područjima, dragocena je rasprava u SANU koja je rešavanju ovog značajnog društvenog pitanja dala značajan doprinos.

Milisav Pajević

Crna Gora donela Akcioni plan za suzbijanje nelegalne eksploatacije rečnih nanosa

07.06.2019

nelegalna eksplotacija šljunka — Foto: pixabay

Vlada Crne Gore je na 124. sednici donela Akcioni plan za suzbijanje nelegalne eksploatacije rečnih nanosa iz vodotoka 2019. – 2021. godine.

Kako bi se nastavilo sa daljim aktivnostima tokom trajanja moratorijuma na eksploataciju šljunka i peska iz rečnih korita, koji je uveden u aprilu 2017. godine radi dodatnog unapređenja brige o zaštiti rečnih tokova i zaštiti od voda i suzbijanja nelegalne eksploatacije, izrađen je Akcioni plan kojim će se u narednom periodu postići efikasniji nadzor nad nelegalnom eksploatacijom, obezbeđenje kontinuiranog monitoringa i izveštavanja o stanju na vodotocima, kao i u cilju realizacije Akcionog plana za suzbijanje nelegalne eksploatacije rečnih nanosa iz vodotoka, u skladu sa Zakonom o državnoj upravi, Vlada Crne Gore je donela Uredbu o poveravanju dela poslova Uprave za inspekcijske poslove Glavnom gradu Podgorica i opštinama Andrijevica, Berane, Bijelo Polje, Gusinje, Kolašin, Mojkovac, Nikšić i Rožaje.

Uredbom se poslovi državne uprave iz nadležnosti Uprave za inspekcijske poslove, u delu koji se odnosi na eksploataciju i deponovanje rečnih nanosa na vodnom zemljištu, poveravaju ovim lokalnim samoupravama na period od 18 meseci.

Milisav Pajević

Valjevo dobilo mobilnu stanicu za kontrolu kvaliteta vazduha

07.06.2019

Valjevo1_5jun2019 — Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

Postavljanjem mobilne stanice za kontrolu kvaliteta vazduha u Valjevu zaposleni u Agenciji za zaštitu životne sredine obeležili su Dan zaštite životne sredine.

Valjevo je protekle zime bio jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji sa preko 150 dana u kojima je zagađenost vazduha prelazila propisane granične vrednosti.

Mobilnu stanicu su posetili ambasador Velike Britanije u Srbiji Denis Keefe i predstavnici opštine Valjevo, a brojnim sugrađanima je predstavljen način na koji Agencija vrši monitoring kvaliteta vazduha, kao i tumačenje podataka koji se dobijaju tom prilikom.

Direktor Agencije, Filip Radović, razgovarao je sa đacima Valjevske gimnazije o značaju ove teme i potrebi za većim uključivanjem mladih u aktuelne probleme kako bi svi zajedno imali zdraviju životnu sredinu.

„Valjevo je izabrano kao svojevrstan simbol, jer želimo da ukažemo na značaj aerozagađenja, kroz edukaciju i razgovor o merama koje će biti primenjene kako bi pravazišli stanje koje je zatečeno”, rekao je tim povodom direktor Agencije Filip Radović.

Milisav Pajević

Francuska najavljuje nove korake za zaštitu životne sredine

07.06.2019

“Bićemo prvi u svetu u tome”, rekao je premijer Francuske Eduar Filip predstavljajući nove korake za zaštitu životnu sredinu. Najavljeni potezi francuske vlade predstavljaju odgovor na očekivanja ekologa u Francuskoj čijoj brojnosti svedoči i prodor Zelenih na izborima za Evropski parlament.

Filip je nagovestio da će za dve do četiri godine u zemlji biti zabranjeno uništavanje neprodate robe koja nije prehrambena, kao što je odeća, kućni aparati, kozmetika i sredstva za higijenu.

Ta mera će se odnositi na poklanjanje ili recikliranje proizvoda. Predviđeno je da stupi na snagu krajem 2021. ili krajem 2023, a u međuvremenu će biti uvedene mere protiv bacanja hrane.

Roba u vrednosti višoj od 650 miliona evra, nova i neprodata, se svake godine baci ili uništi, što je pet puta više od donacija tih istih proizvoda, rekao je francuski premijer.

Istovremeno, francuska vlada zatražila je da se otpad koji proizvodi Evropska unija reciklira na licu mesta. “Nadam se da ćemo, na evropskom nivou, uvesti pravilo da svoj otpad recikliramo u Evropi”, rekao je francuski ministar za ekologiju Fransoa de Riži za sajt Konbini njuz. On je dodao i da je izvoz reciklirajućeg otpada legalan jer je u pitanju sirovina.

Malezija je pre nekoliko dana najavila da će vratiti oko 3.000 tona nereciklirajuće plastike stranim zemljama među kojima su SAD, Velika Britanija, Kanada i Australija. Malezija time nastoji da spreči da postane mesto za istovar otpada iz bogatih zemalja.

Željka Vesić

Vlada Srbije donela odluku o proglašenju elementarne nepogode

07.06.2019

Vlada Srbije, elementarna nepogoda, — Foto: Vlada Republike Srbije

Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici odluku o proglašenju elementarne nepogode zbog obilnih padavina, grada i izlivanja bujičnih i drugih vodotokova, ovog meseca, koje su izazvale veliku materijalnu štetu u pojedinim opštinama.

Odluka predstavlja prvi korak u aktiviranju države u definisanju tačnog broja opština i štete nastale u poplavama, kako bi se pristupilo obnovi infrastrukture, privatnih i objekata javne namene, navodi se u saopštenju Kancelarije Vlade za saradnju s medijima.

Milisav Pajević

Roj bubamara iznad San Dijega i južne Kalifornije

07.06.2019

Ogromna mrlja koja se u utorak pojavila na radaru američke Nacionalne meteorološke službe nije bio kišni oblak nad južnom Kalifornijom, već roj bubamara.

Meteorolog Džo Dandrea rekao je da je roj koji se pojavio iznad San Dijega bio širok oko 129 kilometara, prenosi AP.

On je za Los Anđeles Tajms objasnio da su se bubamare raširile nebom leteći na visini između 1,5 i 2,7 kilometara, a grupa sa najvećom koncentracijom bila je široka oko 16 kilometara.

Tajms navodi da se odrasli primerci bubamare pare i migriraju sa Sijera Nevade u doline u kojima se hrane biljnim vašima i ležu jaja.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

U kom istorijskom trenutku je ljudska vrsta prvi put zagadila vazduh i na koji način?

06.06.2019

jonathan-auh-1150926-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Jonathan Auh)

Foto-ilustracija: Unsplash (Jonathan Auh)

Odgovor na pitanje “U kom istorijskom trenutku je ljudska vrsta prvi put zagadila vazduh i na koji način?” se krije u – glečerima.

Omiljena bajka kao detetu mi je bila “Snežna kraljica” Hansa Kristijana Andersena. Sećam se da je, posle svakog novog čitanja, u meni ostavljala neobičan osećaj melanholije, prazninu i određenu dozu zebnje. Ipak, iako nijedna od nabrojenih emocija nije pozitivna, često sam sa police sa knjigama uzimala zbirku Andersenovih bajki u crvenom mekom povezu i čitala upravo “Snežnu kraljicu”. Pisac bi u meni uvek budio iščekivanje, neizvesnost i, na samom kraju, olakšanje jednakog intenziteta kao da nikada pre nisam prolazila kroz njegove redove o hladnom svetu.

Uprkos tome što sam bila uobičajeno lenji, bezbrižni učenik nižih razreda osnovne, ni to što je zauzimala ubedljivo najviše stranica me nije sprečavalo da iznova “uranjam” u njeno snežno kraljevstvo. Sa svojim drugarima nikada nisam mogla da komentarišem ovo delo, što zbog toga što su odmori i užine bili rezervisani za igru žmurke i trčanje po školskom dvorištu, što zbog toga što niko nije znao za Gerdu i Kaja i bili su naklonjeniji Snežani i patuljcima, lepotici i zveri i Ivici i Marici.

Topljenje glečera je sveobuhvatna uznemiravajuća pojava u savremenom dobu, a možda je nestankom nekog od njih zauvek iščezla i bezosećajna kraljica – ili ju je ova pojava primorala da migrira u toplije krajeve. Bilo kako bilo, naučnici tvrde da njena nekadašnja domovina okovana snegom i ledom nudi podatke o tome kada je Homo sapiens sapiens počeo da urušava kvalitet jedne od svojih osnovnih potreba – vazduha.

Iako se glečeri povlače decenijama unazad, stručnjaci su tek nedavno odgonetnuli kolika odgovornost za proces njihovog povlačenja pripada zagađenju vazduha izazvanom aktivnostima čoveka. Prema novim saznanjima, ono se odvija stotinama godina unazad, još od vremena osvajanja Amerike od strane Španaca, ali je danas bez presedana.

Istraživači sa peruanskog instituta za istraživanje glečera i planinskih ekosistema su otkrili postojanje čestica olova i žive u dubokim slojevima leda na Andima. Njihovo prisustvo pripisuju rudarenju srebra u Boliviji nakon španske okupacije kontinenta. Ono se odvijalo dve stotine godina pre Industrijske revolucije koja se najčešće smatra klicom ispuštanja štetnih gasova u atmosferu.

Istorija metalurgije na južnoameričkom kontinentu je ispisana u – ledu. Od plemena Inka, preko evropskih konkvistadora i boraca za nezavisnost, do industrijalaca – svi oni su ostavili trag u vidu zagađenja.

Američki prastanovnici su naglašavali da mi ne nasleđujemo Zemlju od svojih predaka, već je pozajmljujemo od svoje dece. Ako nastavimo da idemo istim putem, u očima naslednika izgledaćemo kao bratov drug koji mu je pozajmljenu loptu vratio probušenu – kao nemarna i samoživa bića. Ući ćemo u dug koji nećemo imati priliku da vratimo!

Jelena Kozbašić

Završena deseta akcija „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini”

06.06.2019

za čistije škole — Foto: Autonomna Pokrajina Vojvodina

Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević, zajedno sa potpredsednikom Mihaljem Njilašom, uručio je juče nagrade najuspešnijim vaspitno-obrazovnim institucijama u okviru programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini” za 2018/2019. godinu.

Reč je o programu Pokrajinske vlade, koji se realizuje deset godina, s ciljem da se u vrtićima, školama i lokalnim zajednicama širom Vojvodine podigne svest i lična odgovornost za svoju okolinu od najmlađih dana.

Potpredsednik Milićević je naglasio da impresivne brojke govore o tome šta je sve postignuto kroz ovu akciju u protekloj deceniji.

„Stotine škola i obrazovnih institucija širom Vojvodine učestvovalo je godinama unazad u ovoj akciji, a u ovoj jubilarnoj godini postignuti su i najbolji rezultati“, kazao je Milićević.

On je naveo podatak da se za učešće u programu prijavilo 128 škola i predškolskih ustanova iz Vojvodine, a nagrađeno je 60 čiji su mališani, učenici i nastavnici-mentori bili najuspešniji.

Ovogodišnja akcija organizovana je u saradnji i partnerstvu sa domaćinom, opštinom Sremski Karlovci.

Milićević je naglasio da je cilj da se akcija širi ka drugim gradovima i opštinama u Vojvodini.

„Kada čujemo da su deca i mladi ljudi sakupili skoro četiri tone limenki čisteći dvorište svojih škola, znamo da smo postigli cilj i da ih, u periodu kada se formiraju kao ličnosti, učimo pravim vrednostima“, istakao je Milićević i naglasio da je to obaveza svih građana, jer je važno da ono što smo nasledili od predaka još lepše, čistije i zdravije ostavimo svojim potomcima.

Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš naglasio je da je ova akcija iz godine u godinu jačala, kako po broju učesnika i uloženim sredstvima, tako i po broju partnera koji su se pridružili.

„Srbija i Vojvodina nemaju samo jako obrazovanje, nego i sve jaču svest naših đaka i celog našeg društva u ekološkom smislu“, kazao je Njilaš i dodao da će Pokrajinska vlada istrajati na putu koji je ova akcija trasirala.

Brankica Tabak, podsekretar u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine, koji je koordinator programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“, kazala je da je potreba u očuvanju životne sredine i te kako prepoznata.

„Za deset godina ne samo što je veliki broj škola nagrađen, nego su škole delujući u okviru ovog programa, uspele da ujedine lokalne zajednice što nam je bio cilj“, navela je Brankica Tabak.

Predsednik opštine Sremski Karlovci Nenad Milenković kazao je da ova akcija Pokrajinske vlade, u saradnji sa lokalnim samoupravama, mladim naraštajima šalje poruku kako i na koji način treba da se odnosimo prema životnoj sredini.

U ovoj, 10. jubilarnoj godini, zbog značaja koji ima u izgrađivanju ekološke kulture, program je dodatno ojačan.

Ovogodišnji fond za nagrade povećan je na 4,2 miliona dinara, a programu, koji realizuju pet pokrajinskih sekretarijata sa partnerima iz civilnog sektora – Pokretom gorana i Riken fondom za reciklažu limenki, pridružili su se i javna preduzeća „Vojvodinašume“, Nacionalni park Fruška gora, Grad Novi Sad i Grad Beograd, kao i velike kompanije kao što su NIS i Beočinska fabrika cementa „Lafarž“.

Milisav Pajević

1...898899900...1,677 Page 899 of 1,677

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM