U okviru medjunarodne akcije Thunderbolt – suzbijanja krijumčarenja zaštićenih vrsta, koju je organizovao Interpol, a u saradnji sa pokrajinskim inspektorima za zaštitu prirode i ribljeg fonda i pripadnicima Policijske uprave Pančevo uz podrsku saradnika iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, na teritoriji grada Pančeva zaplenjeno je: dva kajmana, četiri pitona, četiri iguane, jedan loptasti piton, jedan kameleon.
Dana 21. juna 2018. godine predstavnici vlasti Republike Srbije i rukovodstva kompanije ZF, okupljeni u malom šatoru, su postavili kamen temeljac za izgradnju postrojenja u Severnoj industrijskoj zoni u Pančevu. Dana 12. juna 2019. godine su ga svečano otvorili.
Građevinski radovi su bili sprovedeni u rekordnom roku, te su građevinci fabriku površine 25.000 m2 brzo prepustili u ruke radnika osposobljenih za pravljenje rotora i statora elektromobila i njihovo sastavljanje i premestili se na parcelu pored na kojoj rade na proširenju proizvodnih kapaciteta ZF-a u našoj zemlji.
Iz pogona, koncentrisanih na elektromobilnost, komponentama za vozila snabdevaće se auto-kompanije poput Volva, bilo je otkriveno na ceremoniji otvaranja.
“‘Jednostavnost’ i ‘brzina’ su važne vrednosti u ZF-ovom sistemu upravljanja preduzećem. Doduše, nije ih uvek lako sprovesti u okviru korporacije koja je aktivna na globalnom nivou i zapošljava otprilike 150.000 radnika – a sve to usred transformacije u pravcu mobilnosti budućnosti. Mi smo, međutim, svakako ostvarili uspeh u Pančevu gde je u relativno kratkom periodu mali šator zamenila velika građevina”, izjavio je član Upravnog odbora kompanije ZF Majkl Hankel, zahvalivši svim učesnicima projekta na posvećenosti i srpskim institucijama na konstruktivnoj saradnji. Svoja pozitivna iskustva veoma rado će preneti drugima, ali… “kada jednog dana naša fabrika dobije nove komšije, veoma bi nas radovalo ako biste se setili koje je preduzeće napravilo prvi korak ka Pančevu”, zaključio je on.
Vođa odseka za elektromobilnost u ZF-u, Jerg Grotendorst, je svoje izlaganje uobličio oko krilatice “Ima mnogo posla da se obavi. Počnimo!”. Njen autor je multinacionalni proizvođač nafte i gasa Ekson mobil. “Možda ćete pomisliti da je neubičajeno da fabriku e-mobilnosti otvaramo njihovim sloganom. Ipak, smatram da on oslikava jednu životnu istinu – ideja je prerasla originalni koncept i počinje da inspiriše novu generaciju”, objasnio je on Grotendorst.
Ambasador Nemačke Tomas Šib je ocenio da je projekat dokaz odličnih odnosa njegove domovine sa Srbijom. Istakao je da je ponosan na pozitivni trend saradnje dvaju zemalja. Nemačka je već uložila dve milijarde evra i otvorila oko 58.000 radnih mesta u Srbiji, a Šib je izneo i svoje ocene o tome kako bi postojeće dugogodišnje partnerstvo moglo da bude još plodonosnije. “Srbija je ostvarila impresivne makroekonomske rezultate, a uveren sam da će, kada sprovede dalje reforme, privreda nastaviti snažan rast. Za to je neophodna, između ostalog, transparentnost i predvidivost poslovnog sektora. Nezavisnost pravosuđa i efikasnost u borbi protiv korupcije su ključni za privatne investicije, a tako i za ekonomski razvoj zemlje”, kazao je.
Prisutnima su se na otvaranju obratili i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i gradonačelnik Pančeva Saša Pavlov.
U pančevačkom pogonu je trenutno zaposleno 300 lica, a njima će se, po završetku druge faze izgradnje fabričkog prostora površine 35.000 m2, pridružiti još 700 ljudi. Vrednost investicije iznosi ukupno 160 miliona evra.
U Pančevu će, pod okrijem budućeg naučno-istraživačkog centra, svoje mesto pronaći i oformljeni stručnjaci i mlade nade u oblasti inženjerstva za koje će ZF nameniti zgradu od 5.000 m2. Potez potvrđuje da su nemački investitori u našu zemlju došli na duge staze i da, pored veština naših radnika, cene i znanja naših inženjera.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, štete u državnim šumama, čiji je uzrok čovek, iznosile su 27 hiljada kubnih metara drveta.
Za poslednjih 10 godina, krivično delo šumska krađa, ubedljivo je na prvom mestu u odnosu na sva ostala dela protiv životne sredine.
U Nacionalnom parku „Fruška gora” ističu važnost prirodnog samopošumljavanja i čine sve da spreče nelegalnu seču.
U Nacionalnom parku kažu da se trude da spreče nelegalnu seču, za koju je ove godine bilo 13 krivičnih prijava po poznatom i 17 po nepoznatom, gde je napravljena šteta u vrednosti od 580 hiljada dinara.
Dodaju da od Nacionalnog parka nema prekomernih seča, uglavnom su to mere nege.
„I mi kroz te mere nege obnavljamo te sastojine. Prirodna obnova se radi u Nacionalnom parku. U zavisnosti od starosti sastojine, od zdravstvenog stanja, tipa sastojine i različite su mere nege koje se primenjuju na određenim površinama”, kaže Кonstantin Plužarević, pomoćnik direktora Nacionalnog parka „Fruška gora”.
Nadziru se šume i prati njihova starost, ali isto tako se radi i na podmlađivanju. Ono što ističu jeste da se ne radi klasično pošumljavanje, već se daje šansa da se prirodnim putem šuma razvija. A oni su tu da joj u tome pomognu.
„Na ovoj desnoj strani od mene nalazi se jedan odsek A gde nisu urađene mere nege i gde se očekuje da se u narednih 10 godina da se pripremi sastojina, a ovde gde se sad nalazimo znači gde su urađene već određene mere nege, uklonjen je taj donji sprat i urađeno je veći jedan deo mera gajenja”, kaže Plužarević.
Mera gajenja uključuje i uklanjanje kupine, kako bi biljke dobile dovoljno svetlosti i mladom hrastu omogućilo da nastavi prirodno da opstaje.
Ovde se nalazi preko nekoliko stotina sadnica hrasta, koji će tek kao stablo za nekih 100 godina dočekati svoj pun rast.
Ono što je svakako važno da znamo je to da ukoliko budemo tačno izabrali i dali šansu onim vrstama koje mogu zaista da dosegnu taj nivo i da budu najkvalitetnije – one će opstati, a nakon 100 godina na jednom hektaru ih može biti preko 150.
Izvor: RTV / Sanja Čavić
Naša iskrena namera je da ostvarimo viziju održivog razvoja Crne Gore do 2030. godine, što znači regionalno ujednačen i održiv ekonomski razvoj, punu zaposlenost i dostojanstven rad za sve, poručio je juče ministar Pavle Radulović na otvaranju 18. zasedanja Mediteranske komisije za održivi razvoj.
Crna Gora je, u okviru dvogodišnjeg predsedavanja Mediteranskom komisijom za održivi razvoj domaćin zasedanja, koje se održava u periodu od 11 do 13. juna ove godine, u hotelu Maestral u Budvi.
Radulović je podsetio da je Crna Gora usvajanjem Nacionalne strategije održivog razvoja do 2030. godine postala jedna od prvih zemalja u svetu koja je u potpunosti prihvatila i u nacionalni sistem integrisala zahteve Agende 2030 Ujedinjenih nacija o održivom razvoju.
Cilj ove strategije je izgradnja društva koje se temelji na kontinuiranom, inkluzivnom i održivom ekonomskom rastu, zaštiti prirodnih resursa i jačanju socijalne inkluzije.
Radulović je istakao i da Crna Gora ovom strategijom pokazuje da u središte održivog razvoja našeg društva stavlja rešavanje konkretnih problema, uz odlučnost da ih objektivno i kritički sagleda
Radulović je naveo i da je veoma značajno pokretanje inicijativa koje treba da konkretizuju praktične pristupe i akcije kako bi se sprovele aktivnosti Mediteranskog akcionog plana i Mediteranske komisije u predstojećem periodu.
Takođe, on je kao značajnu mjeru naveo i razvoj optimalnih praktičnih modela za primenu principa integralnog upravljanja obalnim područjima, u sinergiji sa primjenom ekosistemskog pristupa u planiranju namjene morskih područja.
Podsećanja radi, Mediteranska komisija za održivi razvoj je savetodavno telo koje pomaže stranama potpisnicama Barselonske konvencije (Konvencija o zaštiti morske sredine i priobalnog područja Sredozemlja) u njihovim naporima da integrišu pitanja zaštite životne sredine u svoje društveno-ekonomske programe i na taj način promovišu politike održivog razvoja u mediteranskoj regiji.
Komisiju čine subjekti relevantni za sprovođenje politike održivog razvoja, a sastanku će prisustvovati predstavnici država Mediterana, organizacija koje povezuju lokalne zajednice, NVO sektor, međuvladine organizacije i udruženja parlamentaraca Mediterana.
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić otvorio je juče u Starom dvoru stručni skup „Nedelja energije” koji se, pod pokroviteljstvom Grada Beograda, održava do 14. juna na više lokacija u pestonici.
Učesnicima skupa, pod sloganom „Budućnost je u održivoj energiji”, obratili su se ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, gradska sekretarka za energetiku Nina Jandrić i pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović.
Vesić je istakao da je pitanje energetske efikasnosti prioritet za Grad Beograd.
„Zbog toga su sve mere i podsticaji fokusirani na podizanje svesti javnosti o značaju očuvanja energije, a ciljevi postavljeni u kontekstu štednje, jer se na svakih 50 investiranih u energetsku efikasnost ostvaruje ušteda od jedan kilovat čas”, ukazao je zamenik gradonačelnika.
On je podsetio da Grad Beograd godišnje izdvaja oko 110 miliona evra za potrošnju energije objekata u javnom sektoru i podvukao da bi veća ulaganja u taj sektor omogućila uštede od 40 odsto, tačnije oko 44 miliona evra.
„Prioriteti će u narednom periodu biti podizanje svesti građana u uštedi energije u stambenim zgrada, kao i da svi javni objekti budu energetski efiksani. Dobar primer je rekonstruisana Zelena garaža na Obilićevom vencu, prva takvog tipa u ovom delu sveta, koja je nominovana za prve tri zelene garaže u Evropi “, ukazao je Vesić.
On je podsetio da je u toku i realizacija projekta na sanaciji deponije u Vinči, koja se realizuje iz javno-privatnog partnerstva najvećeg u Srbiji.
„Verujem da ćemo kao Grad Beograd do kraja septembra biti u prilici da izdamo građevinsku dozvolu za pokretanje ovog projekta, čija je vrednost oko 330 miliona evra”, najavio je zamenik gradonačelnika.
Takođe je najavio nabavku novih 30 električnih autobusa, uvođenje nekoliko novih energetski prihvatljivih projekata, poput električnih vozila u pešačkoj zovi – Vrabac servis, postavku 150 stanica s javnim biciklama, kao i nastavak edukovanja dece po osnovnim i srednjim školama. Što se tiče zaštite životne sredine, Vesić je istakao da će Grad Beograd od 1. januara 2020. godine iz upotrebe izbaciti plastične kese.
On je ukazao da je Grad Beograd uradio najviše u ovoj oblasti kada je u pitanju lokalna samouprava u Srbiji, ali i dodao da to nije dovoljno.
Sekretarka Jandrić je, ispred organizatora skupa, navela da je ovaj skup organizovan za stručnu javnost, ali i za građanstvo.
Sekretarijat za energetiku više godina vrši edukaciju u osnovnim i srednjim školama, i pokazuje koliko je važno upoznavanje najmlađih sa sistemima energetske efikasnosti, navela je resorna sekretarka.
Kada je reč o konkretnim projektima, ona se nadovezala na izlaganje zamenika gradonačelnika i najavila energetsku sanaciju stambenih zgrada, kako bi se prešlo obračunavanje grejanja po utrošenoj energiji.
Takođe da je u toku i preuzimanje stubova javne rasvete u nadležnost Grada od EPS-a, u saradnji sa Ministarstvom energetike.
Ministar Antić je ukazao da je to ministarstvo ulaže velike napore u modernizaciju naših postojećih sistema i očuvanje energetske bezbednosti.
„ Ministarstvo je u proteklih nekoliko godina u tu oblast investiralo više od 300 miliona evra, pre svih u ekološke projekte u Elektroprivredi Srbije, kako bi se postrojenja dovela u nivo efikasnosti i standarda zaštite životne sredine u Evropskoj uniji”, ukazao je Antić.
On je dodao da će novi gasavod koji se gradi kroz Srbiju, koji će omogućiti da gradimo gasne elektrane i rešimo veliki broj ekoloških problema u odnosu na postojeće termoelektrane.
Nove gasne elektrane će omogućiti balansiranje sa novim, pre svih obnovljivih izvora energije kao što su vetroelektrane ili solarni parkovi, najavio je Antić.
Kada je reč o obnovljivim izvorima energije, Antić je istakao da je ministarstvo sprovelo niz pionirskih koraka, kao i da se iz tih izvora obezbeđuje više od 500 megavata, najviše iz vetro elektrana.
Kada je reč o energetskoj efikasnosti, Antić je dodao da je ona definisana kao novi izvor energije, i da je svaka ušteda kapitalno važna. Ministarstvo je u proteklom periodu uradilo energetsku sanaciju na 53 objekta širom Srbije, i rezultati na uštedi u finalnoj potrošnji su 40 procenata, zaključio je Antić.
Zamenik gradonačelnika Andreja Mladenović je u radnom delu skupa predstavio projekte Vrabac-servis i uvođenje Sistema korišćenja javnih bicikala na teritoriji Beograda. Vrabac – servis je sistem električnih vozila koji će biti uvedeni u pešačku zonu, po ugledu na Budimpeštu i Ljubljanu. On je istakao da će četiri vozila sa osam sedišta i prtljažnikom biti na raspolaganju građanima i turistima od jula ove godine, kao i da će ta usluga biti besplatna.
Kada je reč o javnim biciklima, Mladenović je istakao da danas u Beogradu ima 83 kilometra biciklističke mreže, a predviđeno je širenje na 120 kilometara.
Tender o javno-privatnom partnerstvu bi trebalo da se objavi tokom jula, i da se do kraja godine krene u imlementaciju projekta korišćenja javnih bicikala.
U Opštini Surdulica u ponedeljak je održana tribina sa temom sagledavanja i što hitnijeg rešavanja problema vezanog za ugrožavanje životne sredine i zdravlja građana proizvodnim procesima u industrijskoj zoni.
Tribini su prisustvovali, osim čelnika Opštine i menadžmenta kompanije Knauf, predstavnici građana i nevladine organizacije „Udahni duboko”, eksperti iz oblasti zdravlja, a od pozvanih državnih institucija samo predstavnik Agencije za zaštitu životne sredine.
Posle obraćanja svih zaintetesovanih strana predložen je zaključak da rezultati dosadašnjih merenja koncentracija specifičnih zagađujućih materija i epidemiološki podaci upućuju na preduzimanje hitnih mera u cilju zaštite zdravlja ljudi.
Opština će uložiti sva neophodna sredstva da se nedvosmisleno utvrdi činjenično stanje i zaštite građani u čemu će Agencija za zaštitu životne sredine uzeti učešće u okviru svojih nadležnosti.
Direktor Javnog preduzeća za nacionalne parkove Crne Gore Elvir Klica potpisao je u ponedeljak u Podgorici Sporazum o saradnji sa predsednikom Sportsko-ribolovnog kluba „Podgorica‟, Lazarom Vukčevićem.
„U skladu sa primarnom funkcijom Nacionalnih parkova Crne Gore, zaštitom prirodnih vrednosti, iskazujemo zadovoljstvo što smo potpisali Sporazum o saradnji sa Sportsko- ribolovnim klubom „Podgorica‟, uvereni da ćemo na ovaj način, zajedničkim aktivnostima, doprineti efikasnijoj zaštiti raznovrsnog ribljeg fonda NP Skadarsko jezero.
Potpisivanjem Sporazuma o saradnji, koji smo, inače, obnovili od prošle godine, formalizovali smo načine daljeg delovanja između naše dve strane, kako bi u narednom periodu efikasnije pristupili obavljanju različitih aktivnosti u cilju zaštite ribljeg fonda i suzbijanja svih oblika nelegalnih aktivnosti u ovom zaštićenom i prekograničnom području, čija bogatstva delimo sa susednom Albanijom.
Posebno smatramo korisnim što je reč o sportsko-ribolovnom klubu koji postoji više od pet decenija čiji članovi imaju velikog iskustva u obavljanju aktivnosti na kopnu i vodi, a što je jedan od ključnih uslova kada je reč o očuvanju prostora Nacionalnog parka”, rekao je Elvir Klica.
Predsednik SRK Podgorica Lazar Vukčević takođe smatra značajnim što je buduća saradnja formalizovana kroz Sporazum o saradnji.
Isto tako, podsetio je da SRK „Podgorica‟, koji je osnovan 1951. godine, danas broji više od 450 članova, od kojih je njih 75, aktivnih takmičara u svim kategorijama.
Potpisnici Sporazuma o saradnji uvereni su da će, kako zajedničkom saradnjom, tako i saradnjom sa svim subjektima koji učestvuju u procesu zaštite ribljeg fonda, ostvarivati efikasnije rezultate i doprineti efikasnijoj zaštiti ribljeg fonda NP Skadarsko jezero.
Rojevi skakavaca uništili su useve i preplavili kuće na italijanskom ostrvu Sardiniji u najvećoj takvoj invaziji u poslednjih 70 godina, saopštilo je danas poljoprivredno udruženje Koldireti.
Skakavci su uništili pašnjake na oko 2.500 hektara zemlje u centralnoj provinciji Nuoro, između gradova Otana i Orani.
„Hodamo po tepisima skakavaca”, naveo je Koldireti u saopštenju, preneo je Rojters.
Skakavci se često mogu videti na Sardiniji tokom letnjih meseci, ali farmeri su rekli da je to najgora invazija od kraja Drugog svetskog rata i da se uglavnom dogodila zbog čudnih vremenskih prilika tokom protekle dve godine.
Izvor: Tanjug
Temelj budućnosti svakog čoveka u Srbiji sadržan je u ciljevima održivog razvoja iz Agende 2030, a prvi nacionalni izveštaj će biti predstavljen 17. jula na političkom forumu u sedištu Ujedinjenih nacija, rekla je predsednica Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende 2030 Slavica Đukić Dejanović u Skupštini Srbije.
Ona ističe da je dobrovoljni nacionalni izveštaj, ne samo dokument, već proces koji je obuhvatio saradnju, razmenu iskustava, primenu dobre prakse između vlasti, pojedinaca, lokalne samouprave i ostalih partnera.
Đukić Dejanović dodaje da je važan pomak što su po prvi u 2019. godini opredeljenja budžetska sredstava za cilj razvoja iz Agende 2030 i očekuje da će i 2020. godine biti opredeljena ponovo.
U prvom izveštaju ocenjena je potpuna privrženost Agendi 2030, kao i uključivanje svakog pojedinca u postizanju ciljeva koji se nalaze u agendi.
Podsećajući da je proces ispunjenja ciljeva Agende 2030 neraskidivo vezan sa procesom pristupanja EU, ona dodaje da je važno da se u posao konkretizacije i realizacije ciljeva uključe i jedinice lokalne samouprave, opštine, gradovi i regioni.
Za unapređenje poslovne saradnje Srbije i Švedske postoje velike mogućnosti, naročito u oblasti poljoprivrede u kojoj Srbija ima ogroman potencijal koji je do sada samo delimično iskorišćen, zaključak je poslovnog foruma „Švedska u Srbiji – investicije i saradnja za budućnost“ koji su organizovale Ambasada Švedske i Privredna komora Srbije povodom obeležavanja Nacionalnog dana Švedske i razvojnih projekata koje u Srbiji sprovodi Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).
Uz prisustvo više od 80 privrednika i predstavnika švedskih kompanija koje uspešno posluju u Srbiji, a čije proizvode građani svakodnevno koriste, na forumu su istaknuti primeri dobre poslovne saradnje između Švedske i Srbije i predstavljene nove mogućnosti poslovanja sa Švedskom.
„Kada se sa poljoprivedom ulazi u Evropsku uniju mnogo toga se menja – biće slobodna tržišta unutar EU, ali i sasvim drugačiji sistem subvencija, drugačije cene i pravila“ rekao je ambasador Švedske Nj.E. Jan Lundin i naglasio da je svaka druga malina koja se prodaje u Švedskoj poreklom iz Srbije.
Gošća poslovnog foruma „Švedska u Srbiji – investicije i saradnja za budućnost“ bila je i Katarina Gilblad, osnivačica kompanije Agronomic Scandinavia AB i savetnica Vlade Švedske iz oblasti poljoprivrede i problematike utvrđivanja otkupnih cena poljoprivrednih proizvoda. Ona je upozorila da velike promene nastaju nakon ulaska zemlje u Evropsku uniju i ukazala na važnost fer cena.
„Do ulaska u EU Švedska je imala fiksno regulisane cene koje je država dogovarala sa sindikatima farmera. Bilo je lako izračunati koliki su troškovi, a kolika zarada. Ulaskom u Evropsku uniju sve se promenilo, sada je jedina pomoć famerima subvencija po hektaru zemlje. Nakon ulaska u EU mnoge velike farme svinja su zatvorene, jer nisu cene prilagodili uvoznim cenama“ rekla je ona.
Govoreći o važnosti uspostavljanja fer cena, Gilblad je navela cenu pšenice kao pozitivan primer. „To je berzanska cena koju svi znaju u svakom trenutku. Postoji statistika cena za pšenicu se radi jednom nedeljno i farmeri imaju uvid u cene u svakoj zemlji. Za krompir se ta statistika se radi jednom godišnje, što nije dobro i zato krompir nema fer cene“ kazala je ona i dodala da je u svetu trend da se izbacuju fosilna goriva i da farmeri treba da razmišljaju da proizvode ne samo hranu, već i biomasu i biogoriva.
Ambasador Lundin je rekao da Švedska vidi veliku mogućnost za dobru saradnju sa Srbijom i u oblasti životne sredine. „Tamo gde su problemi, mi vidimo mogućnost da pomognemo i da sarađujemo“ rekao je ambasador Jan Lundin”.
Kako bi jednog dana bila punopravna članica Evropske unije, Srbija bi trebalo da uskladi svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama ove zajednice država. Jedna od oblasti na kojima bi trebalo da poradi je i životna sredina. Ko bi mogao da bude bolji sagovornik od Sema Fabricija, šefa Delegacije Evropske unije u našoj zemlji, o tome koliko smo udaljeni od standarda koje bi trebalo da dosegnemo?
EP: Kada razgovaramo o ekologiji, nezaobilazno je pomenuti Poglavlje 27. Srpske vlasti predviđaju da bi ono trebalo da se otvori do kraja 2019. godine. Da li mislite da je ovo izvodljiv rok i zbog čega?
Sem Fabrici: Poglavlje 27 je složeno i zahteva mnogo vremena i posvećenosti brojnih stručnjaka, što nacionalnih, što međunarodnih, kako bi bilo pripremljeno. Evropska unija snažno podržava pripreme Srbije. U ovoj fazi, Srbija je prošlog decembra podnela Pregovaračku poziciju Evropskoj komisiji, koja će uskoro izneti svoje komentare na revidirani nacrt. Pripremni rad se obavlja na tehničkom nivou, ali je sastavni deo neophodne pripreme. Kada se rad na pregovaračkoj poziciji okonča, predstoji rasprava na temu poglavlja sa zemljama-članicama koje će naposletku da odluče da li će ono da bude otvoreno.
EP: Koja je, prema vašem mišljenju, naša najslabija tačka u zaštiti životne sredine? Koje propise će biti najteže primeniti?
Sem Fabrici: Zaštita životne sredine bi trebalo da postane nova paradigma za funkcionisanje društava i ekonomija. Klimatske promene se odigravaju. Postale su jedan od temeljnih izazova našeg doba: suša, erozija tla, ekstremni vremenski uslovi i porast nivoa mora, nažalost, postaju novo redovno stanje. Evropska unija je odlučila da napusti ukorenjeni poslovni model. Energetska efikasnost, upotreba obnovljive energije, smanjenje emisija ugljen-dioksida tretmani za čistu vodu i vazduh, cirkularna ekonomija… Sve ovo predstavlja deo ogromne kombinacije politika koju je Evropska unija, tokom prethodne dve decenije, kreirala i implementirala kako bi očuvala životnu sredinu, ustrojila održiviju ekonomiju i ublažila i sprečila klimatske promene. Proces nije bio ni lak ni kratkotrajan, ali životna sredina je postala glavna politika u okviru koje je na održiv način pronađena odgovarajuća ravnoteža između ekonomskog rasta i zaštite klime u održivom pravcu. Podaci pokazuju da je ekonomija Evropske unije nastavila da raste dok su se, s druge strane, emisije ugljen-dioksida prepolovile i da je zelena ekonomija jedan od najbrže rastućih sektora. Pozitivni rezultati su Evropskoj uniji dali potreban ugled kako bi predvodila klimatske pregovore na globalnom nivou koji su uspešno zaključeni 2015. godine, usvajanjem ugovora u Parizu pod okriljem Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. Srbija kao država-kandidat mora da nastavi da radi naporno kako bi usmerila svoje unutrašnje zakonodavstvo i model ekonomskog razvoja u ovom pravcu kao prioritetnom. Zaštita životne sredine više nije politička opcija, već neposredna i stvarna odgovornost za blagostanje građana i nova prilika za održiv ekonomski rast.
EP: Šef ste Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji već gotovo dve godine. Da li ste primetili određeni napredak u zaštiti životne sredine?
Sem Fabrici: U svom izveštaju za 2018. godinu ocenili smo da je Srbija dostigla određeni nivo priprema i napravila izvestan pomak u usklađivanju sa pravnim tekovinama Evropske unije, planiranju i implementaciji. Predložili smo niz ključnih akcija za napredak u pomenutoj oblasti: uspostavljanje novog finansijskog instrumenta – Zelenog fonda, jačanje procene uticaja u ekstraktivnoj industriji, usvajanje nacionalne strategije za kvalitet vazduha, poboljšanje implementacije upravljanja otpadom, naglašavanje tretmana kanalizacije za kvalitet vode, usaglašavanje zakonodavstva za industrijsko zagađenje. Evropska unija, kroz nepovratne grantove, podržava brojne projekte koji istovremeno unapređuju život građana i na duge staze, na održiv način, štite životnu sredinu. Poslednjih meseci sam imao zadovoljstvo da prisustvujem otvaranju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Raški i Šapcu koja je finansirala Evropska unija. Izgradnja niškog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda bi trebalo da počne uskoro, a postrojenja su predviđena i za Kraljevo, Brus i Blace. Pre dve nedelje prisustvovao sam otvaranju grant projekta Evropske unije, vrednog 9,2 miliona evra, za odsumporavanje u termoelektrani Tesla u Obrenovcu. U periodu od 2000. do 2018. godine Evropska unija je dodelila Srbiji 400 miliona evra za zaštitu životne sredine i klimatsku akciju, uključujući i 166 miliona za izgradnju sistema za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacione mreže, što je čini najvećim donatorom Srbije i u ovoj oblasti.
Intervju vodila: Jelena Kozbašić
Intervju je prvobitno objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA POLJOPRIVREDA mart – maj 2019.
Vertikalne bašte i zeleni krovovi na zgradama nisu epohalan izum. Legendarni Semiramidini viseći vrtovi su bili podignuti još u 7. veku pre nove ere, a odnedavno se u zeleno oblače i klupe.
U savremenom dobu, uloga ozelenjenih objekata nije isključivo ulepšavanje gradskog sivila, već se biljke sade i u svrhe upijanja zagađujućih materija iz vazduha. Kompanija GWS Living Art je već uobičajenu praksu sadnje semena na zidove i krovove građevinskih konstrukcija izmestila na krovove autobusa.
U maju 2019. godine, GWS Living Art je postavio 10 zelenih krovova na javne autobuse u Singapuru. Iako su vozila neočekivana mesta za bujanje zelenila, na taj način bi trebalo da pomognu u zauzdavanju klimatskih promena.
Očekuje se da će flora i autobusima doneti iste ekonomske i ekološke blagodeti kao i građevinama oplemenjenim njome – hlađenje ambijenta i rezove štetnih emisija.
S obzirom na to da temperatura na Zemlji raste, mnoge biljne i životinjske vrste iščezavaju, a stanovništvo masovno migrira gradove, prostorni planeri moraju da pronađu inovativna rešenja za život ljudi koji neće ugrožavati biodiverzitet ni u najgušće naseljenim zonama sveta.
Projekat “Bašte u pokretu” trajaće tri meseca, a sprovodi se sa ciljem utvrđivanja da li naučne teze o pozitivnim efektima zelenila na građevinskim strukturama važe i za – autobuse. “Iako je uticaj ozelenjavanja zgrada dobro poznat, mnogo manje se zna o uticaju ozelenjavanja prevoznih sredstava”, objasnio je naum sebe i svojih kolega istraživač Nacionalnog singapurškog univerziteta Tan Čun Liang.
Istraživački tim iz Singapura nastoji da otkrije da li će zeleni kapaciteti na krovovima autobusa sniziti temperaturu unutar vozila, te na taj način doprineti smanjenju količine goriva neophodne za napajanje klima uređaja.
Liang se nada da će ovim projektom pokazati kako gradovi mogu da koriste biljke u borbi protiv globalnog zagrevanja i da neutrališu pojavu da su urbane sredine toplije u odnosu na ruralne usled toplote koju proizvode industrijski, saobraćajni i građevinski sektor.
Prema saznanjima meteorologa, Singapur je u poslednjih 25 godina iskusio 10 najtoplijih godina u istoriji merenja, od kojih je čak osam zabeleženo tokom 21. veka. Istočnoazijski ekonomski tigar se, stoga, i koncentriše na inicijative koje će doprineti poboljšanju klime, jačanju zajedništva i obogaćivanju biodiverziteta i teži da postane grad-bašta – između ostalog, u zalivu niče solarno super-drveće i 1,5 miliona biljaka.
Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je uzeo učešće u realizaciji tribine „Životna sredina-gde smo danas?” u organizaciji Pokreta gorana Sombor koja se sprovodi u projektu „Od edukacije do akcije” u okviru programskih aktivnosti u LAP-u za mlade grada Sombora.
Cilj tribine je bio da se informisanjem o radu organizacija koje se bave praćenjem stanja životne sredine i aktivnostima koje one sprovode, mladi srednjoškolskog uzrasta, ali i ostalo građanstvo, osnaže da uzimaju učešće u sprovođenju programa u okviru Poglavlja 27.
Takođe i da se uključuju u rad organizacija civilnog društva i ostalih organizacija, planiraju karijeru u ovoj oblasti, razmišljaju o mogućnostima ličnog doprinosa unapređenju stanja životne sredine i slično.
Ispred Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode na ovoj tribini učestvovao je dr Oliver Fojkar, PR zavoda sa predavanjem na temu „Zaštita prirode u Vojvodini stanje i perspektive”.
Na tribini svoje radove su predstavili Aarhus centar Subotica (Životna sredina u Srbiji- pravci delovanja), Institut za nizijsko šumarstvo i zaštitu životne sredine (Stanje zemljišta- uticaji, uzroci) i Pokret gorana Vojvodine (Aktuelni projekti i omladinski eko kampovi).
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, raspisalo je Javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje prava na podsticaj za podršku programima koji se odnose na pripremu lokalne strategije ruralnog razvoja u 2019. godini.
Zahtev za odobravanje, kako je objavila Uprava za agrarna plaćanja prava na podsticaj se podnosi u od 10. juna zaključno sa 9. septembrom ove godine.
Pravo na podsticaje ostvaruje Partnerstvo za teritorijalni ruralni razvoj koje je osnovano u skladu sa zakonom kojim se uređuju udruženja, registrovano kod Agencije za privredne registre i da je u statutu Partnerstva kao jedan od ciljeva radi kojih se osniva, navedena implementacija lokalne strategije područja Partnerstva po metodi mobilisanja učesnika na lokalnom nivou radi sprovođenja aktivnosti ruralnog razvoja u lokalnim ruralnim područjima – LIDER pristupu (Liaison Entre Actions de Developpement de l’Economie Rurale)
Za odobravanje prava na podsticaje u skladu sa ovim Javnim pozivom opredeljuju se sredstva u ukupnom iznosu od 34.000.000 dinara.
Podsticaj za pripremu LSRR isplaćuje se u iznosu od 100 odsto.
Maksimalan iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari za podsticaj za pripremu LSRR jeste 800.000 dinara.
Građani će za obnovu svojih domova, koji su oštećeni u poplavama, dobijati između 120.000 i 600.000 dinara, u zavisnosti od stepena štete, izjavio je direktor Kancelarije za javna ulaganja Marko Blagojević.
Blagojević je rekao da će posle poplava, u kojima je, prema grubim procenama, pričinjena šteta od 25 miliona evra, prioritet biti obnova domova, dok će popravke mostova i puteva pričekati izveštaje sa procenama koje treba da dostave lokalne samouprave, prenose „Večernje novosti”.
On je dodao da će Kancelarija za javna ulaganja u četvrtak pred Vladu Republike Srbije izaći sa Programom obnove objekata zbog poplava, nakon čega može da krene isplata pomoći građanima.
„Građani su pozvani da prijave štetu, a opštine već rade i procenjuju u kom stepenu su objekti oštećeni. Imamo pet kategorija – od najmanje za koju je predviđena pomoć od 120.000 dinara, do najveće štete za koju se planira iznos od 600.000 dinara”, rekao je Blagojević.
On je istakao da prve procene pokazuju da je u poslednjim poplavama oštećeno oko 1.000 kuća.
„Kada opštine izdaju rešenja, Kancelarija će uplatiti sredstva direktno na račun korisnika”, objasnio je Blagojević.
Kako je naveo, od 22 opštine, u kojima je proglašeno stanje elementarne nepogode, najugroženije su Kraljevo i Guča, jer je poplava napravila štetu na celoj njihovoj teritoriji.
„U Kraljevu su poplave oštetile 460 stambenih objekata, a u Guči oko 250. Građani nemaju razloga za brigu, sredstva su obezbeđena”, poručio je Blagojević.
„Večernje novosti” dodaju da je, pored oko 1.000 kuća, u poplavama oštećeno oko stotinak mostova i nekoliko stotina kilometara puteva.
Izvor: Večernje novosti, Tanjug
Japan će uložiti napore za smanjenje emisije ugljenika povećanjem obnovljive energije i nuklearne energije uprkos katastrofi u nuklearki Fukušima 2011. godine, piše agencija AP.
U dokumentu o energetskoj politici, koji je Vlada Japana usvojila u petak, navodi se da je pred Japanom hitan zadatak smanjenja emisije ugljenika iz komunalnih preduzeća koja se u velikoj meri oslanjaju na pogone na fosilna goriva kako bi nadoknadila manjak u snabdevanju čistijom nuklearnom energijom.
Japan želi da u ukupnom snabdevanju zemlje strujom poveća udeo obnovljive energije do 2030. godini na 22 do 24 odsto sa aktuelnih 16 procenata, i da udeo nuklearne energije podigne na 20 do 22 posto sa nivoa od samo tri procenta 2017. godine.
Japanska komunalna preduzeća se više oslanjaju na elektrane na fosilna goriva nego one u SAD-u i Evropi. Ugalj i prirodni gas učestvuju su 74 odsto u japanskom snabdevanju energijom.
Nuklearna energija činila je oko jedne trećine snabdevanja Japana energijom pre 2011., kada su snažan zemljotres i cunami uništili sisteme hlađenja u nuklearnoj elektrani Fukušima Daići, što je dovelo do topljenja jezgra u tri njena reaktora.
Uprkos obnovljenim ambicijama vlade vezanim za nuklearnu energiju, reaktiviranje reaktora odvija se sporo jer regulatori za nuklearnu energiju troše više vremena u inspekcijama shodno strožim post-fukušima standardima, a mnoga komunalna preduzeća su se opredelila pre za rashodovanje zastarelih reaktora nego za ulaganja u dodatne bezbednosne mere.
Skoro polovina od 54 reaktora u Japanu je određena za stavljanje van pogona, a samo devet je nastavilo sa radom od nesreće u Fukušimi.
Sporo ponovno pokretanje reaktora uticalo je na rast japanskih zaliha plutonijuma iz istrošenog goriva. Zemlja je pribegla smanjenju 47 tona zaliha spaljivanjem plutonijuma u konvencionalnim reaktorima nakon što je domaći program recikliranja goriva stao.
Japan trenutno ima plutonijuma u količini dovoljnoj da proizvede oko 6.000 atomskih bombi. Ta količina se ne smanjuje, zbog čega stručnjaci pozivaju na drastičnije korake za smanjenje, kritikujući vladu da tolike zalihe čine proklamovano zalaganje Tokija za nuklearno neširenje manje verodostojnim.
Oko 37 tona istrošenog japanskog goriva skladišti se u Francuskoj i Britaniji gde se ono reciklira pošto Japan nema mogućnosti da to radi u zemlji.
Iz glavne japanske fabrike za reciklažu Rokašo, gde se skladišti plutonijum i istrošeno gorivo ali u kojoj recikliranje još nije počelo, navode da je uskladištenih 10 tona u Japanu pod strogim nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju i da ne postoji rizik od širenja, piše agencija AP.
Izvor: Tanjug
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
