Koji je najuspešniji projekat revitalizacije vodenih staništa u Mađarskoj?

01.06.2019

Kiškungšag — Foto: Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine

Predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine na čelu sa Aleksandrom Andrićem, zamenikom pokrajinskog sekretara, prisustvovali su na radnom sastanku u Direkciji Nacionalnog parka „Kiškunšag“ u Mađarskoj, organizovanog u okviru projekta „Očuvanje ključnih životinjskih vrsta Panonskih stepa u pograničnom području Mađarske i Srbije“, koji se sprovodi preko Interreg-IPA programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija.

Sastanak je održan u cilju da se sa predstavnicima Direkcije Nacionalnog parka „Kiškunšag“ – prekograničnog patnera na projektu – obave razgovori u vezi već sprovedenih projektnih aktivnosti i postignutih rezultata, kao i da se definišu naredni koraci u realizaciji projekta.

Istom prilikom je organizovana poseta lokaliteta u Nacionalnom parku pod nazivom Rezervat biosfere „Kolon jezero“, na kojem je sproveden jedan od najuspešnijih projekata revitalizacije vodenih staništa u Mađarskoj.

Razmotrena je ideja da se u cilju razvoja eko-turističkih sadržaja ovog područja, kao nastavak saradnje, te aktivnosti realizuju u okviru novog prekograničnog projekta kojim bi Pokrajinski sekretarijat i Nacionalni park mogli da apliciraju prilikom sledećeg poziva Interreg-IPA CBC programa Mađarska-Srbija.

Projekat PANNONSTEPPES ima za cilj da se realizaciom raznih zajedničkih aktivnosti projektnih partnera iz Mađarske i Srbije očuvaju dve ključne životinjske vrste, i to kroz očuvanje njihovih staništa, panonskih stepa što će značajno doprineti obezbeđivanju boljeg statusa zaštite još preostalih fragmenata panonskih stepa o obe zemlje.

U fokusu projektnih aktivnosti u Srbiji je očuvanje populacije velike droplje (Otis tarda), unutar Specijalnog rezervata prirode „Pašnjaci velike droplje“, dok se u Mađarskoj pažnja posvećuje unapređenju staništa stepske šarke (Vipera ursinii rakosiensis) unutar Nacionalnog parka „Kiškunšag“.

Milisav Pajević

Počela javna rasprava o parkiralištima u Paraćinu

31.05.2019

Završna javna rasprava o Nacrtu Odluke o parkiralištima u opštini Paraćin, zakazana je za 19. jun, u prostorijama Uprave za urbanizam, od 12 sati.

Do tada, zainteresovana javnost se o predloženim izmenama može informisati u Službi za skupštinske poslove i prostorijama Parking servisa Direkcije za izgradnju a Radnoj grupi zaduženoj za izradu odluke može dostaviti eventualne primedbe, sugestije i predloge.

Prečišćen tekst Odluke o javnim parkiralištima u opštini Paraćin, usklađen sa izmenama propisa kojima se uređuje jedna od tri delatnosti Direkcije, Opštinsko veće je uputilo na javnu raspravu.

Nacrtom nove Odluke, još uvek važeća se usaglašava sa izmenama Zakona o komunalnim delatnostima i Uredbom nadležnog ministarstva o načinu i uslovima obavljanja, otklanjaju nedostaci uočeni primenom prethodne i regulišu, u međuvremenu, uvedene usluge.

U skladu sa Zakonom definiše se ko može biti oslobođen obaveze plaćanja parkinga, pri čemu Zakon ne nameće obavezu oslobađanja, samo otvara mogućnost.

Druga izmena tiče se regulisanja plaćanja parkinga kupovinom karata sa automata i treća, kojom Radna grupa za izradu Nacrta predlaže naplatu mesta na javnim parkiralištima od 7 do 21 sat, na osnovu prethodno sprovedene analize.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Paraćin u slici i reči“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.

Novopečeni Beograđani – 17 pingvina iz Austrije i Ujedinjenih Arapskih Emirata

31.05.2019

penguin-1385647_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Iako dva jata od ukupno sedamnaest pingvina iz Beča i Al Aina verovatno nije imalo mogućnost glasanja na temu selidbe u Beograd, oni su, ipak, od skoro naši sugrađani. “Beo zoo vrt” im je obezbedio prostor skrojen prema njihovim potrebama, te im selidba neće predstavljati “kulturološki šok” – osim što će možda ostati iznenađeni različitošću prizora koji gledaju iz svog pingvinarijuma.

Pročitajte još:

Životinje su u Srbiju doputovale iz Austrije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Nakon trideset godina odsustva, ova vrsta se od 31. maja ponovo nalazi na mapi prestoničkog zoološkog vrta.

Beogradski zoološki vrt je poslednje tri godine sa velikom pažnjom gradio pingvinarijum zato što crno-bela, gegava bića poseduju osetljivu prirodu i zahtevaju posebne uslove kako bi mogla da udobno žive u našoj klimi.

Dobro nam došli!

Jelena Kozbašić

Aleksandar Antić: „Turski tok” je ekonomski zdravo postavljen projekat

31.05.2019

kanalizacione-cevi — Foto-ilustracija: Pixabay

Projekat „Turski tok” izuzetno je važan za Srbiju i do kraja ove godine će biti završen linijski deo deonice gasovoda što će Srbiji obezbediti niz mogućnosti koje nije imala do sada, uključujući i izgradnju gasnih elektrana, izjavio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

On je za Tv Hepi rekao da je novi projekat, za razliku od južnog toka koji je bio postavljen kao politički-međudržavni projekat, postavljen kao komercijalni.

„Gasprom” i „Srbijagas” će ga finansirati 30 odsto kao osnivači, a ostalih 70 odsto će biti finansirano od strane zajmova koje će „Gastrans” povući i koje će otplatiti.

Antić je naveo da je reč o jednom potpuno ekonomski zdravo postavljenom projektu, koji će obezbediti finansiranje, vraćanje tih finansija i zaradu.

„Mi moramo da obezbedimo poziciju koja će biti zasnovana pre svega na državnim nacionalnim interesima i obezbeđivanju naše energetske bezbednosti. Srbija mora da obezbedi za sebe gas, upravo iz tog razloga mi činimo maksimum napora da projekti budu dobro postavljeni”, rekao je Antić.

Kada je deonica kroz Srbiju u pitanju, kompanija „Gastrans” izdejstvovala je rešenje o izuzeću i pribavila dozvole za pripremne na tri, od ukupno četiri deonice.

„Ovog puta zaista radimo potpuno drugačije, pre svega smo usredsređeni na obezbeđivanje regulatornih uslova da taj gasovod može da radi. Od 15. aprila su počeli pripremni radovi, a od 15. maja građevinski radovi”, objasnio je ministar.

Milisav Pajević

Radionicama za decu u Crnoj Gori obeležen Svetski dan vidre

31.05.2019

vidra — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

Nacionalni parkovi Crne Gore, Agencija za zaštitu prirode i životne sredine i NVU „Živjeti zeleno“, obeležili su zajedničkim edukativnim aktivnostima, Svetski dan vidre, u NP Skadarsko jezero.

Tim povodom, u edukativnoj radionici u Centru za posetioce na Virpazaru učestvovali su učenici osnovnih škola u kojima su tokom prošle godine formirani „Timovi vidri“.

S tim u vezi, NP Skadarsko jezero posetili su učenici OŠ „Mustafa Pećanin“ iz Rožaja, OŠ „Jovan Tomašević“ iz Virpazara, OŠ „Međuriječje“ iz Kolašina, „Obrazovnog centra“ iz Plužina, OŠ „Vuk Karadžić“ iz Berana, OŠ „Milovan Rakočević“ i OŠ „Radomir Rakočević“ iz Mojkovca.

Direktor NP Skadarsko jezero Nenad Ivanović, istakao je da vidra predstavlja jedan od indikatora zdrave životne sredine i da se nalazi na listi zaštićenih i ugroženih vrsta u Crnoj Gori i zemljama Evropske unije.

Za vreme održavanja radionica, deca su bila u prilici da nauče da vidre pripadaju porodici kuna, da su poluvodene životinje, te da na svetu postoji 13 vrsta vidri, a da je Crnoj Gori zastupljena samo jedna vsta i to Evroazijska vidra. Vidre žive na svim kontinentima, osim u Australiji i na Antarktiku.

Iako zaštićena, vidra se, nažalost, i danas izlovljava zbog njenog skupocenog krzna.

Milisav Pajević

Pad pošumljavanja u Srbiji za više od 20 odsto tokom 2018.

31.05.2019

photo-1558653026-e3e17c76278e — Foto-ilustracija: Pixabay

U Srbiji je u 2018. godini pošumljeno 1.547 hektara zemljišta, što je pad od 22 odsto u odnosu na 2017, kada su pošumljena 1.984 hektara, navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku.

U 2018. pošumljeno je 493 hektara manje nego prethodne godine u samim šumama, dok je izvan šuma pošumljeno 56 hektara više nego 2017.

Ovo predstavlja godišnji pad pošumljavanja od 22 odsto, dok je seča drveća porasla u 2018. za oko 50.000 kubnih metara, navodi se u izveštaju.

Prethodne godine posečena su 3,2 miliona kubnih metara drva, a najveći porast seče bio je na površini Beograda, gde je posečeno milion kubnih metara, odnosno 19 odsto više nego 2017.

Polovina ukupne zapremine posečenog drveta, oko 1,6 miliona kubnih metara, upotrebljeno je za ogrev, dok je ostatak bilo industrijsko i tehničko drvo i otpadak.

Od ukupne količine drveta u državnim šumama i van šuma posečeno je oko 2,3 miliona kubnih metara, a u privatnim šumama i van šuma oko 921.000, a srazmera je bila gotovo identična i 2017. godine.

Mada pad od 22 odsto u 2018. godini izgleda velik, 2017. godine je zabeležen ogroman skok pošumljavanja od 55 odsto u odnosu na 2016. godinu.

Srbija, međutim, ima horničan problem sa pošumljavanjem zemljišta. Proklamovani cilj je da 41 odsto teritorije bude pod šumom, a trenutno je pošumljeno samo 27 odsto, prema podacima koje je u decembru izneo ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan.

Najveći problem je u Vojvodini, gde je samo 6,5 odsto teritorije pošumljeno, dok bi po evropskim standardima trebalo da pod šumom bude bar duplo toliko.

Međutim, JP „Vojvodinašume” ne raspolaže slobodnim površinama u sopstvenom sistemu, te da bi se sproveo ambiciozan plan pošumljavanja u njemu moraju učestvovati i lokalne samouprave.

Izvor: Nova ekonomija

Željka Vesić

Ministarstvo zaštite životne sredine formira grupu za „zelenu“ ekonomiju

31.05.2019

konferencija o društveno odgovornom poslovanju — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan otvorio je juče Konferenciju CSR Srbija 2019. posvećenu liderima društvene odgovornosti, i tom prilikom ukazao na značaj cirkularne, „zelene“ ekonomije za unapređenje životne sredine i stvaranje zdravije, privredno uspešne društvene zajednice.

„Zelena ekonomija je put za spas živog sveta, za spas čitave planete“, naglasio je Trivan, ukazujući da se u svetu dešavaju promene, gde vlasnici krupnog kapitala i svetskih korporacija napuštaju tradicionalne oblike poslovanja i počinju da uvažavaju pitanje zaštite životne sredine kao značajno.

Činjenice da, uprkos uloženim naporima međunarodne zajednice, prosečna godišnja temperatura na Planeti i dalje raste, da je milion biljnih i životinjskih vrsta u svetu pred izumiranjem, a šume ubrzano nestaju, upozoravaju da ljudi moraju da preuzmu odgovornost.

Trivan je rekao da je ova generacija potrošila 70 odsto više prirodnih resursa nego što joj pripada, zbog čega je neophodna promena ponašanja prema planeti i njenim resursima i bogatstvu, a oni koji su nosioci razvoja, trebalo bi da preusmere svet u drugom pravcu.

Ministar je napomenuo da će se uvođenjem čistijih tehnologija, jačanjem cirkularne ekonomije, obezbediti opstanak živog sveta u njegovoj raznovrsnosti, i sačuvati okruženje u svojoj lepoti koje je oblikovalo modernog čoveka.

Srbija spada u jedan od 40 najbogatijih područja u svetu kada je u pitanju biodiverzitet, a pitanje kako se odnosimo prema ovom bogatstvu jedno je od ključnih za ostvarivanje društvene odgovornosti, naglasio je Trivan.

Rekao je da Ministarstvo zaštite životne sredine formira grupu za „zelenu“ ekonomiju, prepoznajući značaj društveno-odgovornog poslovanja i stvaranja cirkularne ekonomije u Srbiji koja neposredno doprinosi smanjenju zagađenja životne sredine.

Na otvaranju Konferencije je govorila i Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, kao i Robert Čoban, u ime organizatora, „Kolor Medija Komjunikejšns“.

Milisav Pajević

Na festivalu „Pazi šta čitaš“ predstavljene Crvene knjige o ugroženim vrstama

31.05.2019

predavanje, Zavod, crvena lista — Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Zavod za zaštitu prirode Srbije u okviru Festivala humanistike, kulture i umetnosti „Pazi šta čitaš“, koji je održan u periodu od 23. do 25. maja u Кombank dvorani u Beogradu, predstavio je značaj izdavanja izdavanja Crvenih knjiga o ugroženim vrstama.

Festival koji već četvrtu godinu zaredom proučava godišnju izdavačku produkciju Srbije, sistematizuje, vrednuje, afirmiše i pruža na uvid javnosti najznačajnije knjige kao segment kulturne baštine naše zemlje, održava se u organizaciji izdavačke kuće HERAedu iz Beograda.

Drugog dana festivala, u okviru predstavljanja „Crvene knjige faune Srbije III: Ptice“, stručni saradnik Zavoda, mr Rastko Ajtić ordržao je prezentaciju u kojoj je predstavio metodologiju izrade Crvenih knjiga ugroženih vrsta, njihov značaj u radu na očuvanju i zaštiti prirode, kao i sve knjige ovog tipa koje su objavljene u našoj zemlji.

Tokom prezentacije ostvaren je aktivan dijalog sa publikom i rasprava o načinima prezentovanja i tumačenja informacija u javnosti o ugroženosti i nestajanju pojedinih vrsta na globalnom nivou.

Uvod u predstavljanje Crvenih knjiga bila je radionica na temu „Dobro drvo“, koju je vodila dr Biljana Jovanović Ilić, i ovom prilikom sa učesnicima programa, učenicima III godine Farmaceutske škole u Beogradu, razgovarala o simbolici drveta u životu čoveka.

Tokom trodnevne manifestacije predstavljeno je 30 programa uz učešće 54 institucije, među kojima su izdavačke kuće, instituti, muzeji, biblioteke i fakulteti, što ovaj festival čini jedinstvenim događajem.

Milisav Pajević

Potpisan Memorandum o saradnji Agencije za zaštitu životne sredine i ISPRA

31.05.2019

U Rimu je prošlog utorka potpisan Memorandum o saradnji Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije i Italijanskog nacionalnog instituta za zaštitu životne sredine i istraživanje, kojim je definisana zajednička platforma za nastup kod međunarodnih institucija.

Memorandum su potpisali direktor Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije Filip Radović i predsednik ovog italijanskog instituta Stefano Laporta (Italian National Institute for Environmental Protection, ISPRA).

„Agencija za zaštitu životne sredine je prva agencija iz jugoistočne Evrope sa kojom je potpisan memorandum ove vrste, što mnogo govori o ugledu i položaju naše Agencije u stručnoj javnosti.

Nadam se da ćemo zajedničkim snagama, saradnjom i projektima na kojima budemo radili stvoriti preduslove za bolju životnu sredinu”, rekao je tom prilikom Filip Radović direktor Agencije za zaštitu životne sredine.

U potpisanom Memorandumu definisani su koraci buduće saradnje, pre svega konkretni projekti koji će se sprovoditi u oblasti kontaminiranih lokacija, sprovođenja i usklađivanja evropske regulative u monitoringu voda, odnosno izmena regulativa, kao i jačanje kapaciteta.

Italijanski nacionalni institut za zaštitu životne sredine i istraživanje spada u jednu od svetski priznatih institucija, koja objedinjuje rad više od 11000 stručnjaka na nacionalnom i regionalnim nivoima.

Milisav Pajević

Na Filipinima diploma znači jednog studenta manje i deset stabala više ?

30.05.2019

philippines-3806957_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Poznajem dosta ljudi, što mlađih, što starijih, koji imaju stav da svoju fakultetsku diplomu mogu da okače mačku o rep. Ne mogu da znam da li su Filipinci jednako pesimistični prema pohađanju fakulteta, ali sam sigurna da će papirima koje dobiju po završetku školovanja pridavati veće značenje u odnosu na pojedine građane naše zemlje, zato što će im oni istovremeno predstavljati garanciju znanja, ali i doprinosa očuvanju naše planete. Na Filipinima je naime predložen zakon pod nazivom “Diplomiranje kao zaveštanje životnoj sredini” po kom će školarci biti obavezani da tokom svog obrazovanja zasade 10 stabala.

Priča se da su diplome, koje su neki od nas zaradili prikupljajući poslednje atome snage kako bi nakon žurke otišli na obavezno predavanje u osam ujutru, u Srbiji na prodaju, pa ne mogu da se ne zapitam kako bi ovakav propis funkcionisao kod nas. Da li bi troškovi sadnje bili uračunati u cenu diplome ili bi, pak, bili nezavisni? Kako bismo ih obračunavali – po jednom posađenom drvetu ili bi se plaćalo svih deset đuture? Da li bi cena bila prepuštena ponudi i potražnji tržištu? Kako bismo organizovali sadnju – uspostavljanjem posebnih biroa pri javnim komunalnim preduzećima ili možda obavljanjem te aktivnosti ispod žita? Čini mi se da bi nam sličan zakon samo uneo pometnju u već funkcionalan sistem.

Da se vratim Filipinima… Gledajući na internetu fotografije ove azijske ostrvske zemlje napravljene iz vazduha, stekli biste utisak da se radi o izrazito pošumljenoj teritoriji. Ipak, prema izveštaju iz 2015. godine, tek 26,96 odsto Filipina je pod drvećem. Poređenja radi, pošumljenost u Srbiji je, prema istom izveštaju, iznosila 31,1 odsto.

Kobni period za filipinske šume je trajao od 1990. do 2005. kada je, usled nezakonite seče, izgubljeno 32,3 odsto zelenog pokrivača.

Ukoliko se inicijativa jedna diploma-deset sadnica ozakoni, svake godine zemlja bi bila ozelenjena sa 175 miliona novih stabala pa bi potencijalno vrlo brzo poprimila idilični izgled sa interneta.

Iako je sadnja novog drveća pohvalna, ne bi trebalo da se izgubi iz vida da prašume imaju veću vrednost po pitanju biološke raznovrsnosti, kao i veću moć upijanja ugljenika, a često se nalaze pod napadom motornih testera u rukama nesavesnih stanovnika. Iz ovog razloga, vlade bi trebalo da zauzdaju industriju koja profitira na smanjenju “plućnog kapaciteta” Zemlje, apeluju stručnjaci.

Jelena Kozbašić

Trgovina fjučersima na tržištu električne energije u Srbiji počinje 3. juna

30.05.2019

trgovina električnom energijom — Foto: pixabay

Trgovina finansijskim derivatima – fjučersima, na tržištu električne energije u Srbiji koje počinje 3. juna omogućiće privrednicima istu cenu struje u dužem vremenskom periodu i tako doprineti i predvidivom poslovanju, rečeno je danas na skupu SEEPEX-a (berza električne energije) u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Već nekoliko godina u Srbiji postoji berza električne energije, ali se do sada trgovalo po spot cenama, odnosno kupovalo dnevno, a uvođenje fjučersa omogućiće da se po ugovorenoj ceni i uslovima kupuje i do šest godina unapred.

„Finansijski derivati su način kontrole rizika za sve učesnike na tržištu, što je pogotovo važno za tržište električne enegije zbog velike volativnosti cena, znamo da je ta cena vrlo promenljiva i zavisi od mnogo faktora”, objasnio je Miloš Mladenović, izvršni direktor SEEPEX-a.

On je dodao da će fjučersi pružiti mogućnost kompanijama kontrolu rizika i bolje planiranje dugoročnog poslovanja.

Ocenio je da je uvođenje fjučersa još važnije za ukupni investicioni okvir u Srbiji.

Naime, jer prvi put će postojati dugoročna referentna cena električne energije, jer je „do sada SEEPEX kao berza pružala referentnu cenu za dan unapred, dok će sada postojati referentna cena za godinu, pa čak i do šest godina unapred”.

„Fjučersi su u stvari kupovina energije u budućim uslovima poslovanja, što je prakticno kao neki vid osiguranja”, rekao je Miroslav Lutovac, savetnik predsednika PKS, i objasnio da će privrednici moći da svoje poslovanje u narednim godinama predvidivo postave sa stanovišta troškova cene električne energije.

Kada prihvate ponuđenu cenu, kompanijama će ona biti garantovana bez obzira šta se dešava na globalnom tržištu električne energije, rekao je Lutovac i dodao da će tako troškovi biti predvidivi i stabilan osnov za investicije.

Na berzi električne energije u Srbiji finansijski derivati – fjučersi, pojaviće se u saradnji s najvećom berzom derivata u Evropi – Europian Energy Exchang-om.

SEEPEX u Srbiji radi već nekoliko godina, a Lutovac ocenjuje da je „u poslednje vreme stala na noge i da je određeni broj transakcija opravdao njeno postojanje.”

„Novi proizvod je dalji iskorak u poslovanju berze koji bi trebalo da obezbedi korisnicima predvidivo poslovanje na bazi troškova električne energije”, dodao je Lutovac.

Berza je postigla značajne rezultate sa stanovišta obima trgovine i broja učesnika, ocenio je Miloš Mladenović i kao dokaz naveo uvođenje fjučersa „s obzirom da tržište finansijskih derivata i fjučers tržište zahteva stabilnu i robusnu spot cenu na koje se tržište finansijskih derivata i nastavlja”.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Još stotine novih hidroelektrana u Austriji do potpunog snabdevanja iz OIE

30.05.2019

hallstatt-3609863_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Državni cilj Austrije je da se do 2030. godine 100 odsto energije proizvodi iz obnovljivih izvora. Trenutno toj svrsi služe oko 4.000 malih hidroelektrana i plan je da se u narednih nekoliko godina izgradi još nekoliko stotina kako bi se cilj ostvario, rekao je austrijski nezavisni konsultant za menadžment u oblasti zaštite životne sredine i energetike Danilo Fras.

On je izjavio za medije da sada mini hidroelektrane u Austriji zadovoljavaju oko 10 odsto potreba Austrije za strujom.

“Tačna je tvrdnja da male hidroelektrane utiču na prirodu i ekosisteme, ali je njihov uticaj za razliku od velikih hidroelektrana veoma ograničen, na lokalnom je nivou i u skladu je sa okvirnom direktivom EU o rekama”, rekao je Fras.

Dodao je da rezultati jedne nedavne studije pokazuju da mala hidroelektrana čak može da ima pozitivan uticaj na već regulisane vodene tokove.

Na kvalitet vode u rekama, prema njegovim rečima, često ne utiče mala hidroelektrana, već mnogo negativniji uticaj imaju naseljena mesta duž reka, putevi, poljoprivredne oblasti, kao i postupci poljoprivrednika, industrija i stanovništvo.

“U Austriji je bilo nekoliko protesta povodom nekih konkretnih projekata malih hidroelektrana, ali je održana ozbiljna rasprava sa nadležnim organima, investitorom i lokalnom zajednicom da bi se ustanovilo da li ima primedbi i razloga u vezi sa poštovanjem zakona i regulativa za izgradnju takve elektrane“, rekao je Fras.

U takvim slučajevima su, kako je rekao, “izvršene male izmene koje su tražili lokalni stanovnici, tako da elektrana može uspešno da se realizuje”.

“Naše udruženje ‘Male hidroelektrane Austrije’ redovno učestvuje ili inicira istraživačke projekte koji su vezani za ekološke, tehničke i pravne probleme malih hidroelektrana”, rekao je Fras.

Istakao je da su članovi tog uduženja “posvećeni ekološkoj upotrebi voda”.

“To podrazumeva funkcionalne riblje staze, adekvatno ispuštanje zaostale količine vode u skladu sa zakonima i podzakonskim aktima, uz merenje i dokumentaciju kao dokaze o ispunjavanju svih parametara”, kazao je Fras.

On je rekao da se “sada suočavaju sa nekim strukturnim merama za vodene tokove, za koje je potrebno najsavremenije znanje i da bi se rešili takvi ‘stari’ strukturni problemi vodenih tokova, neophodna je podrška države sa kojom je otvoren dijalog, a uključeno je i lokalno stanovništvo”.

Željka Vesić

Evropska komisija prepoznala devastaciju reke Tare izgradnjom autoputa

30.05.2019

reka Tara, most, devastacija reke Tare, Evropska komisija, — Foto: pixabay

NVO Green Home pozdravlja nalaze novog nacionalnog izveštaja za Crnu Goru u kojem se ocenjuje da je u oblasti zaštite životne sredine dostignut određeni dio pripreme, ali sa ograničavajućom primenom zakonskih propisa, posebno u oblasti upravljanja otpadom, kvalitetom voda, zaštitom prirode i klimom kao najproblematičnijim, saopšteno je iz te NVO.

„S obzirom na to da je Evropska komisija dala gotovo iste preporuke kao i prethodne godine, očigledno je da nismo uspostavili dobre politike u spomenutim oblastima što se danas odražava na nemogućnost ispunjavanja preuzetih obaveza u preuzetim rokovima.

Sudeći po izveštaju i postojećim trendovima, Crna Gora nije u prethodnom periodu uspostavila sistemske i operativne kapacitete za sprovođenje propisa u oblasti voda, zaštite prirode, upravljanja otpadom”, navodi se u saopštenju.

Kako su naveli, od posebne važnosti je to što je Evropska komisija prepoznala devastaciju reke Tare izgradnjom autoputa, zbog čega se traži sprovođenje hitnih mera očuvanja i poboljšanja ekoloških vrednosti ovog područja, kao i Ulcinjske solane, Skadarskog jezera i drugih potencijalnih Natura 2000 područja.

„To je znak da ne možemo više u javnosti polemisati da li postoji devastacija ili ne, već je ona evidentirana kao vrlo ozbiljna i relevantna u procesu pristupanja Crne Gore ka EU i mora se kao takva tretirati”, kazali su iz Green home-a.

Sanacija nelegalnih odlagališta otpada je, kako su dodali, već decenijama unazad prioritet i dok se izveštajem naglašava hitna potreba remedijacije i uspostavljanje infrasrukture za prikupljanje i reciklažu otpada, dotle nadležne institucije nisu još uvek izradile Specifični plan za implementaciju Direktive o deponijama.

„Evidentno je prolongiranje u izradi i funkcionalnom uspostavljanju rada postrojenja za prečišćavanju otpadnih voda, sistemu monitoringa površinskih i podzemnih voda, jačanja administrativnih kapaciteta što za posledicu ima ograničeno ocenjeni napredak”, kažu iz te NVO.

Kako smatraju u Green home-u, izveštaj i preporuke Evropske komisije ukazuju na to da Crna Gora nedovoljno radi na jačanju administrativnih i finansijskih kapaciteta i implementaciji zakonske regulative što usporava i usložnjava celokupni proces pregovora.

„Posledice nedovoljne posvećenosti i kvalitetnog angažovanja donosioca odluka i vezanih društvenih aktera, u procesu sprovođenja transponovanih tekovina dostižu svoju kulminaciju – stvorio se sistemski i društveni čvor nerešenih horizontalnih vertikalnih pitanja u najvažnijim oblastima Poglavlja 27 a njihova rešenja se ne naziru.

U nedostatku političke volje za sprovođenje preuzetih evropskih propisa, prolongiraju se i odugovlače procesi, što nas neće dovesti do zatvaranja pregovaračkog poglavlja i ulaska u EU”, navode iz Green home.

Milisav Pajević

Srbija jača saradnju sa Republikom Korejom u oblasti zaštite životne sredine

30.05.2019

ambasador i Trivan — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan primio je juče ambasadora Republike Koreje u Republici Srbiji Čea Hjong-Čana, sa kojim je razgovarao o daljem razvijanju saradnje dve zemlje u oblasti zaštite životne sredine.

Ministar Goran Trivan izrazio je otvorenost Republike Srbije za jačanje saradnje sa Republikom Korejom u cilju unapređenja zaštite životne sredine, i ukazao na široke mogućnosti u našoj zemlji za investiranje u ovoj oblasti, ali uz primenu visokih ekoloških standarda i čiste tehnologije.

Podsećajući da je Memorandum o razumevanju između dve zemlje u oblasti zaštite životne sredine dobar osnov za razvijanje dalje saradnje i bilateralnih odnosa dve zemlje, Trivan je istakao da je potrebno da se načelna opredeljenja pretvore u konkretne projekte u različitim sektorima, prvenstveno u sektoru prerade otpadnih voda i upravljanja otpadom.

Zelene investicije iz razvijene i tehnološki napredne zemlje kao što je Republika Koreja mogu efikasno doprineti približavanju Srbije evropskim i svetskim standardima, naglasio je Trivan.

Ambasador Če Hjong-čan ukazao je na veliko interesovanje Republike Koreje za intenziviranje saradnje sa Srbijom u oblasti zaštite životne sredine, i na spremnost ove zemlje da prenese svoja iskustva, znanja i nove tehnologije Srbiji u cilju zdravijih i kvalitetnijih uslova života naših građana.

Shodno ekološkim standardima Republike Koreje, NJ.E. Če je naglasio da je Republika Koreja spremna do podeli svoja iskustva koja se tiču razvijenih tehnoloških rešenja u zaštiti životne sredine.

Istakao je da korejske kompanije koje dolaze u Srbiju kao investitori i poslovni partneri predstavljaju posvećenost Republike Koreje zaštiti životnog okruženja građana kroz doslednu primenu najsavremenijih ekoloških standarda.

Uz obostrano razumevanje o značaju proširenja odnosa Republika Srbije i Koreje u oblasti zaštite životne sredine, sagovornici su se saglasili da se u narednom periodu konkretizuju inicijative, organizuju posete stručnjaka i intenziviraju drugi vidovi saradnje.

Sastanku je prisustvovao i predstavnik Agencije za promociju trgovinskih investicija Republike Koreje – KOTRA.

Milisav Pajević

1...893894895...1,673 Page 894 of 1,673

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM