Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije i Državni sekretarijat za ekonomske poslove Švajcarske Konfederacije objavili su poziv za nabavku i ugradnju postrojenja i opreme za energetsku sanaciju i rekonstrukciju objekata u Paraćinu (4 objekta), Kruševcu (6) i Užicu (5).
Rok za podnošenje ponuda je 2. decembar 2019. do 12.00.
Više informacija možete pogledati ovde.
Izvor: Grad Užice
Fondacija „Jasen” organizuje takmičenje u kompostiranju pod motom „Kralj kompostiranja” za osnovne škole na teritoriji AP Vojvodine. Cilj takmičenja je da učenici naprave što više komposta do kraja školske 2019/2020 godine.
Jedna škola može da ima najviše dva tima. Koordinator mora da bude iz nastavnog kadra škole. U prijavnom listu navedite imena takmičara odnosno članova tima, godinu starosti i razred članova. Jedan tim može da ima najviše 15 članova koji ne moraju da budu iste godine starosti.
Prijavljeni timovi su dužni da podnesu izveštaj o svom radu svakog kvartala na email adresu Fondacije. Izveštaj mora da obuhvata i fotografije. Na kraju školske godine će 5 najboljih i najuspešnijih timova posetiti članovi Fondacije. Prilikom posete timovi prezentacijom od 15 minuta treba da prikažu uspešnost i marljivost u svom radu.
Tim koji bude najuspešniji u svom radu dobija nagradu od 30.000,00 dinara od Fondacije. Nagradu može da iskoristi za kupovinu školskih sredstava. Neophodno je napraviti predračun u prodajnom objektu i dostaviti Fondaciji kako bi mogla da isplati iznos direktno prodajnom objektu.
Timove koji su manje uspešni očekuju manje nagrade.
Ciljevi takmičenja su sticanje novih znanja iz oblasti zaštite životne sredine, mogućnost upotrebe organskog otpada i sticanje praktičnog znanja iz biologije.
Prijava na konkurs se podnosi isključivo u elektronskoj formi na adresi jasen.org.rs/form/takmicenje-u-kompostiranju.
Rok za prijavu: 1.11.2019.
Fondacija nudi mogućnost posete prijavljenim školama, tokom novembra, kako bi predstavnici Fondacije održali kratku prezentaciju o procesu i značaju kompostiranja.
Za više informacija pošaljite mail na adresu gabor@jasen.org.rs ili pozovite 065 221 98 76 (Gabor Sabo).
Uklonjen je otpad iz reke Tare na području kolašinske opštine, u sklopu akcije koju je organizovalo Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Ministarstvo je, kako je saopšteno, nastavilo s akcijom čišćenja vodotoka od raznih vrsta otpada koji na obale i u korita reka bacaju nesavesni pojedinci.
Nakon uspešno završene akcije čišćenja reke Tare sa Rudnicom u Mojkovcu i akcije na Limu u Bijelom Polju, za vikend je realizovana akcija čišćenja reke Tare na području opštine Kolašin.
Taru su čistili predstavnici Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja u saradnji sa Opštinom Kolašin, Savezom sportsko-ribolovnih organizacija Crne Gore i NVO „Green Home“. Cilj je, kako navode, ne samo da se ukloni otpad iz reka i urede obale, već da se aktivnostima na terenu podstakne i promoviše odgovorno ponašanje prema životnoj sredini.
Predsednik Opštine Kolašin Milosav Bulatović rekao je da je taj grad prepoznatljiv turistički centar Crne Gore, ali da mora biti prepoznat i kao vredan ekološki centar u našoj zemlji.
“Verujemo da će turizam i ekologija biti razlozi da se dolazi u Kolašin. U svim tim planovima, naš veliki oslonac je i reka Tara koja nas je danas okupila“, kazao je Bulatović.
Podsećajući da je Kolašin prvi grad koji je dobio titulu „Grad na Tari“, on je istakao da lokalna samouprava čini sve da Tara suštinski bude povezana sa Kolašinom, njegovim stanovnicima, ali i posetiocima.
“Uslov svega toga je da Tara i dalje bude – suza Kolašina, Crne Gore i Evrope. I ova akcija je deo tih nastojanja i želim da se zahvalim svim našim partnerima koji su prepoznali da je čista Tara obaveza svih nas“, poručio je Bulatović.
Generalni direktor Direktorata za vodoprivredu u Ministarstvu poljoprivrede i ruralnog razvoja Momčilo Blagojević je istakao da su akcije ćišćenja vodotoka značajan doprinos zaštiti, očuvanju i unapređenju životne sredine i podizanju svesti svih društvenih subjekata i pojedinaca.
Posebno je zadovoljan zbog toga što se ove aktivnosti sprovode zajednički sa opštinama i civilnim sektorom i građanima, što predstavlja posebnu poruku i potvrdu da je očuvanje životne sredine obaveza svih nas i da jedino zajedno možemo sačuvati prirodne resurse.
“Do sada smo realizovali tri uspešne akcije i istim intezitetom nastavljamo sa daljim aktivnostima“, kazao je Blagojević.
“Green Home”, prema rečima direktorke Nataše Kovačević, radi na identifikaciji hidromorfoloških pritisaka na Tari, za koje će se predložiti kratkoročne i dugoročne mere lokalnim samoupravama, korisnicima i upravljačima, predstavljene u Akcionom planu za revitalizaciju vodotoka Tare.
Reč je o projektu koji je podržan od strane Ministarstva poljoprivrede kroz Program malih grantova, u okviru kojeg se, kao jedna od aktivnosti, sprovode i akcije čišćenja vodotoka. Sa implementacijom definisanih mera, kako je kazala, trebalo bi da se započne u martu 2020. godine.
Green Home projekat sprovodi zajedno sa Savezom sportsko–ribolovnih klubova Crne Gore. Predsednik Saveza Omar Bašić kazao je da u okviru projekta rade na zaštiti i unapređenju autohtonog ribljeg fonda, kroz jačanje kapaciteta korisnika ribljeg fonda na Tari, odnosno ribolovnih klubova “Tara i Morača” iz Kolašina i “Tara” iz Mojkovca. Prema rečima Bašića, značaj akcija čišćenja vodotoka je u jačanju svesti zajednice za potrebom očuvanja čistih voda i ribljeg fonda, posebno u cilju razvoja sportskog ribolova i ribolovnog turizma.
Izvor: RTCG
Posle razgovora sa meštanima Krežbinca na zboru povodom planiranja budžeta Opštine Paraćin dogovoreno je da se nastavi asfaltiranje ulica u selu, kao i izrada kanala za regulaciju atmosferskih voda. Takođe, na zahtev te mesne zajednice, treba da se obezbedi rad buldožera za uređivanje nekategorisanih puteva i puta prema groblju.
Očekuje se i organizovano čišćenje deponije.
Pored toga, nastavlja se planirana izgradnja infrastrukture u prigradskim naseljima Paraćina.
U nizu ulica u kojima su prethodno završene izgradnja kanalizacione i vodovodne mreže, asfaltirana je i Žička ulica, u Naselju carice Milice, južni deo, prema auto-putu.
Izvor: Opština Paraćin
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Paraćin u slici i reči“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.
Morski svet je jednom već bio pogođen masovnim izumiranjem, a da li postoje indikacije da se to može ponoviti?
Naučnici su nedavno istraživali fosile iz morskih sredina, uzimajući u obzir da je upravo povećanje nivoa kiselosti okeana (acidifikacija) dovelo do masovnog izumiranja morskog sveta pre više od 66 miliona godina. Zanimalo ih je da li postoji objektivna opasnost da se tako nešto ponovi, s obzirom na to da je nivo kiselosti okeana i sada povišen, te da predstavlja opasnost za živi svet u njemu.
Okeani upijaju velike količine ugljen-dioskida, što ima nepovoljan uticaj na morski ekosistem.
Smatraju da je u davnoj prošlosti, pre 66 miliona godina, uzrok povišenom nivou kiselosti okeana bio udar meteorita čije kamenje je sadržalo sulfate i karbonate koji su dospeli u okeane. Takođe, masovna izumiranja biljnog i životinjskog sveta na kopnu doprinela su povećanju nivoa ugljen-dioksida u atmosferi, što je dodatno uticalo na morski svet. Uz to se pominje mogući uticaj vulkanske aktivnosti, ali kroz znatno duži vremenski proces uticaja.
Stoga su proučavali fosile malih školjki i došli do zaključka da je usledio oštar pad pH vrednosti okeana neposredno nakon udara. Upravo je to stvorilo razlog za brigu, jer se i sada beleži nemali pad pH vrednosti u morima i okeanima.
Naučnike plaši mogućnost da dođe do ekološkog kolapsa u morskom svetu.
Studije koje proučavaju na koji način zagađenje i emisija štetnih gasova, a naročito ugljen-dioksida, utiču na život u okeanima, nisu nove.
Pre nekoliko godina takođe su sprovedena istraživanja pomoću kojih bi se videlo na koji način povećana koncentracija ugljen-dioksida u vodi direktno utiče na pad pH vrednosti. Bojazan koja se javlja uz ovu pojavu jeste i negativan uticaj na podmladak mnogih vrsta, odnosno smanjenje broja živih vrsta vodenih ekosistema. Tada je utvrđeno da okeani svakodnevno apsorbuju količinu od, u proseku, 4 kilograma ugljen-dioksida po osobi.
Potrebno je više stotina hiljada godina kako bi se nivo pH vrednosti mora vratio u ravnotežu, ukoliko se ona poremeti.
Takođe, neophodno je napomenuti da se, uz postojeću opasnost od prekomerne acidifikacije, okeani susreću i sa problemom globalnog zagrevanja, zagađenja plastikom, vodenim saobraćajem, ilegalnim ribolovom i pojavom invazivnih vrsti, što situaciju dodatno otežava.
Vlasti Zimbabvea saopštile su da je najmanje 55 slonova uginulo od gladi u prethodna dva meseca u najvećem nacionalnom parku u toj zemlji u vreme velike suše.
Portparol Uprave za nacionalne parkove Zimbabvea Tinaše Faravo nazvao je situaciju u nacionalnom parku Hvange užasnom i naveo da su pogođene i druge životinje, među kojima su i lavovi.
Tinaše je kazao da životinje izlaze iz nacionalnih parkova tražeći hranu i vodu u obližnjim zajednicama, gde uništavaju useve i ponekad ubijaju ljude.
Prevelika koncentracija životinja u parku Hvange doprinosi uništavanju biljnog sveta. Faravo je rekao da taj park može da podnese 15.000 slonova, a da ih trenutno ima 53.000.
Izvor: Zelena Srbija
Sa apsolutnom sigurnošću možemo da kažemo da će bugarska strana da završi projekat neophodan za snabdevanje Srbije gasom i da će Srbija moći da očekuje isporuke gasa iz ovog pravca tokom 2020. godine, rekao je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić prilikom obilaska početka radova na izgradnji dela gasovoda u Bugarskoj, ka Srbiji.
Ministarstvo je saopštilo da je Antić sa predsednikom bugarske vlade Bojkom Borisovim i ministarkom energetike Temenuškom Petkovom, obišao radove na teritoriji opština Iskar, Kneža i Orjahovo, koji predstavljaju početak izgradnje dela gasovoda prema Srbiji, odnosno do bugarsko-srpske granice.
“Srbija vrlo intezivno radi svoju deonicu, mi ćemo linijski deo gasovoda završiti do kraja ove godine. Očekujemo i da će bugarska strana svoje radove završiti u prvoj polovini 2020., iako imaju malo kašnjenje, ali za nas je ključno da će oni brzo i intenzivno raditi deonicu do Srbije”, istakao je Antić.
Ministar je rekao da je ovo izuzetno značajan dan za projekat izgradnje Turskog toka, koji treba da obezbedi, pre svega, povezivanje tog gasovoda preko Bugarske sa Srbijom.
“Drago mi je što mogu da konstatujem da je ovo znak, da je koordinacija aktivnosti koje će u svim scenarijima obezbediti snabdevanje gasom Srbije, Bugarske i Mađarske, dala sjajne rezultate”, naglasio je on i dodao da je to potvrda da sve tri vlade stavljaju akcenat na energetsku bezbednost i sigurnost snabdevanja, iz koje proizilazi čvrsta saradnja u oblasti energetike.
On je ocenio da Magistralni gasovod kroz Srbiju od bugarske do mađarske granice, predstavlja ogroman potencijal koji će Srbiju učiniti tranzitnom zemljom.
“Nema dileme da sve države koje se nalaze na trasi budućeg gasovoda, sprovode aktivnosti u skladu sa planom, i to će nam omogućiti da ozbiljno planiramo buduće energetske projekte”, kazao je Antić.
Sa mađarskim ministrom Peterom Sijartom ministar Antić je u junu potpisao sporazum koji će rezultirati spajanjem dva magistralna gasovoda. Tako je definisan čitav set aktivnosti koji će omogućiti da se ta interkonekcija izgradi i stavi u funkciju.
Bugarska, Srbija i Mađarska intenzivno rade na izgradnji gasovoda, i iz Bugarske šalju jasnu poruku – nastavak Turskog toka je neophodan za energetsku bezbednost regiona, istakao je Antić i ocenio da su odnosi tri zemlje na visokom političkom nivou – prijateljski, partnerski i bazirani na međusobnom uvažavanju.
“Siguran sam da će Srbija, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, održati kontinuitet daljeg jačanja političkih i ekonomskih odnosa i saradnje u energetskoj sferi, u interesu i na opšte zadovoljstvo nas i naših naroda”, zaključio je Antić.
Radove u Bugarskoj su obišli i državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova i trgovine Mađarske Tamaš Mencer, predstavnici gasnih kompanija “Bulgartransgasa” i turskog “Botaša”, ambasador Srbije u Bugarskoj Željko Jović i generalni direktor “Srbijagasa” Dušan Bajatović.
Izvor: RTS
Koalicija 27 izražava zabrinutost zbog kvaliteta vazduha u Boru usled povećane koncentracije sumpor-dioksida, kao i zbog različitih podataka koji dolaze iz državne i lokalne mreže za monitoring vazduha. Trenutno dostupni podaci onemogućavaju adekvatnu informisanost javnosti.
Koalicija 27 poziva Ministarstvo zaštite životne sredine, Agenciju za zaštitu životne sredine, Upravu grada Bora i Institut za metalurgiju i rudarstvo Bor da javnosti razjasne zbog čega se razlikuju republički i lokalni podaci monitoringa kvaliteta vazduha. Zbog takvih kontradiktornosti građani samostalno tumače podatke, gube poverenje u nadležne institucije, a svoje nezadovoljstvo prinuđeni su da iskazuju kroz proteste. Istovremeno, nadležne institucije su u obavezi da daju jasne i razumljive podatke, te da građanima Bora predstave informacije o kvalitetu vazduha u realnom vremenu i informišu o tome da li je trenutni kvalitet vazduha koji udišu bezbedan po njihovo zdravlje.
Prema Godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji za 2018. godinu koji je krajem avgusta objavila Agencija za zaštitu životne sredine, vazduh u Boru bio je prve katerogije, odnosno čist i neznatno zagađen. U izveštaju se navodi da u Srbiji tokom prethodne godine nije zabeležena srednja godišnja vrednost koncentracije sumpor-dioksida iznad granične vrednosti (50 µg/m3).
U poslednjem dostupnom mesečnom izveštaju Agencije navodi se da je tokom septembra 2019. godine zabeleženo 10 prekoračenja dnevnih graničnih vrednosti sumpor-dioksida na dve merne stanice u Boru i ukupno 51 prekoračenje satnih vrednosti na tri merne stanice u tom gradu.
Sa druge strane, podaci iz lokalne mreže monitoringa pokazuju drugačiju sliku o kvalitetu vazduha u Boru tokom 2018. godine. Izveštaj koji izrađuje Institut za metalurgiju i rudarstvo Bor pokazuje da je srednja godišnja vrednost koncentracije sumpor-dioksida bila iznad granične vrednosti od 50 µg/m3 i iznosila je 70 µg/m3. Takođe, poslednji dostupan mesečni izveštaj Instituta za avgust ove godine pokazuje da je samo tokom tog meseca zabeleženo čak 22 prekoračenja dnevnih vrednosti.
Imajući u vidu gore navedene informacije, koje su javno dostupne, Koalicija 27 ističe da je prema važećim propisima u Srbiji dozvoljena koncentracija sumpor-dioksida 50 µg/m3 za kalendarsku godinu, dozvoljene dnevne granične vrednosti su 125 µg/m3, dok je dozvoljena granična satna vrednost 350 µg/m3. Dnevne vrednosti ne smeju biti prekoračene više od 3 puta tokom kalendrske godine, dok se granične satne vrednosti ne smeju prekoračiti više od 24 puta za period od godinu dana.
Podaci o kvalitetu vazduha u realnom vremenu dostupni na sajtu Agencije pokazuju da su satne koncentracije sumpor-dioksida krajem septembra dostizale vrednosti i preko 1250 µg/m3.
Dnevne granične vrednosti sumpor-dioksida su u Boru prekoračene i prema informacijama iz izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine i prema informacijama iz izveštaja Instituta za metalurgiju i rudarstvo Bor.
Zakon o zaštiti vazduha propisuje niz mera koje najdležni organi državne uprave i jedinice lokalne samouprave mogu preduzeti u slučajevima kada dolazi do prekoračennja propisanih graničnih vrednosti konentracija zagađujućih materija u vazduhu.
Građani Bora uzrok za povećane koncentracije sumpor-dioksida vide u emisijama koje dolaze iz topionice bakra u tom gradu. Koalicija 27 podseća da nadležni organi moraju javnosti obezbediti uvid u izveštaje o godišnjem bilansu emisija zagađujućih materija u vazduhu iz pomenutog izvora zagađenja, koje je kompanija „Serbia Zijin Bor Copper” u obavezi da dostavi organima.
Takođe, pozivaju kompaniju „Serbia Zijin Bor Copper” da zainteresovanoj javnosti dostavi svoje godišnje i mesečne izveštaje o emisijama u vazduh i izvršenim merenjima. U skladu sa zahtevima standarda ISO 14001, kompanija „Serbia Zijin Bor Copper” dužna je da informacije u vezi sa sistemom upravljanja životnom sredinom eksterno komunicira sa zainteresovanim stranama.
Koalicija 27 podržava građane Bora u nastojanjima da ostvare svoje pravo na zdravu životnu sredinu koje im je garantovano Ustavom Republike Srbije i poziva nadležne organe da im pojasne koje mere su preduzete ili će biti preduzete kako bi se unapredio kvalitet vazduha u njhovom gradu, a izmerene koncentracije sumpor-dioksida smanjile.
Pozivaju i Delegaciju Evropske unije u Srbiji da nadležnim organima i odgovornim operaterima uputi zahtev za poštovanje postojećih propisa i standarda kvaliteta vazduha u Srbiji, kao i primenu principa Evropske unije u zaštiti životne sredine koji su integrisani u pravni okvir Republike Srbije, što je država kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji dužna da čini.
Izvor: WWF
Stanovnici opštine Bosilegrad imaće pristup vodi za piće dobrog kvaliteta zahvaljujući radovima koji se trenutno nalaze u završnoj fazi.
„Izgradnjom vodovoda rešićemo naš dugogodišnji problem sa stabilnim snabdevanjem vodom, i više od 4.500 ljudi koji žive u naselju Dobri dol i selima Rajčilovci, Radičevci i Mlekominci imaće vodu za piće dobrog kvaliteta, uz smanjenje gubitaka u sistemu vodosnabdevanja“, rekao je Vladimir Zaharijev, predsednik opštine Bosilegrad koja učestvuje u finansiranju projekta sa 9.300 evra.
Kroz aktivnosti dobrog upravljanja koje se sprovode u partnerstvu sa programom Swiss PRO koji podržava Vlada Švajcarske, uspostaviće se efikasan sistem za obračun i merenje kapaciteta i distribucije vode.
Troškove radova od 310.000 evra, koji podrazumevaju izgradnju više od sedam kilometara cevovoda i osposobljavanje sistema za vodosnabdevanje „Roda“ finansirale su podjednako EU preko programa EU PRO i Vlada Republike Srbije.
Izvođač radova je grupa koju čine Javno preduzeće za komunalije i usluge „Usluga“ iz Bosilegrada i Hidrokomerc d.o.o. iz Lučana, koji su izabrani u postupku javne nabavke koji je sprovela opština Bosilegrad, dok je rok za završetak 280 dana.
Projekat Završetka izgradnje sistema za vodosnabdevanje Bosilegrada finansira Evropska unija u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije preko programa EU PRO. Кomplementarne aktivnosti projekta koje se odnose na primenu principa dobrog upravljanja sprovode se u saradnji sa programom Swiss PRO koji podržava Vlada Švajcarske.
Aktivnosti EU PRO-a, programa koji doprinosi ravnomernijem društveno-ekonomskom razvoju Srbije, Evropska unija podržava sa ukupno 25 miliona evra. Program ima za cilj da doprinese povećanju konkurentnosti mikro i malih preduzeća, poboljšanju poslovnog okruženja i unapređenju socijalne kohezije u 99 jedinica lokalne samouprave u dva regiona, Regionu Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).
Izvor: Delegacija EU u Srbiji
Ministarstvo industrije i informacionih tehnologija Kine je kompaniji Tesla nedavno izdalo dozvolu za proizvodnju na kineskoj teritoriji i pitanje je dana kada će se trake u trećem Teslinom pogonu pod nazivom “Gigafactory” u Šangaju – zavrteti. Procenjuje se da će s radom krenuti do kraja meseca.
Američki proizvođač električnih vozila je u januaru otpočeo gradnju megalomanskog postrojenja površine 121 fudbalskog terena u toj azijskoj zemlji.
Uloživši gotovo 2 milijarde evra, Tesla je podigla svoju prvu fabriku van svoje matične zemlje, Sjedinjenih Američkih Država, i prvu fabriku automobila u Kini koja je u stoprocentnom vlasništvu Amerikanaca.
Iako se početak proizvodnje prognozira vrlo uskoro, građevinski radovi i dalje nisu okončani i veruje se da će potrajati još barem dve godine.
Kompanija očekuje prvobitnu nedeljnu proizvodnju od 3.000 četvorotočkaša, ali i ambiciozan rast proizvodnih kapaciteta od deset puta kako bi na tržište izbacivali više od pola miliona Modela 3, i kasnije – Modela Y, u toku godine.
Interesovanje Kineza za vožnju na struju je svake godine sve veće i delimično je posledica potrage za rešenjem problema zagađenja vazduha. Proizvodnja Tesle na domaćem terenu pojeftiniće njegovu kupovinu za trećinu što bi moglo da rezultuje dodatnim razvojem elektromobilnosti u Kini.
Među tamošnjim stanovnicima, Model 3 uživa najveću popularnost. Reč je o kompaktnom automobilu sa četvoro vrata. Najjeftinija verzija ovog modela standardnog opsega, od oko 400 km, se prodaje za otprilike 46 hiljada evra, a njegova cena, zahvaljujući poreskim olakšicama, padne i do 12,5 hiljada evra. Ipak, kinesko ministrastvo finansija je najavilo ukidanje svih subvencija za vozila na elektropogon do 2021.
Olimpijski komitet Bosne i Hercegovine (OK BiH) je, u sklopu projekta “Olimpijski stadioni i ekološki održivi razvoj 2019”, i ove godine bio specijalni partner volonterske akcije “Let’s Do It – milion sadnica za 1 dan”.
OK BiH je pomogao u sađenju 6.250 sadnica belog bora u blizini naselja Dejčići. Sadnice i stručno osoblje za objašnjenje procesa sadnje drveća obezbedilo je KJP “Sarajevo-šume”, saopšteno je iz OK BiH.
Olimpijski komitet Bosne i Hercegovine je dao doprinos logistički, finansijski, ali i volonterskim radom zaposlenih OK BiH.
Ove godine na akciju se prijavio rekordan broj volontera, blizu 800 volontera svih generacija.
Iz OK BiH poručuju da je očuvanje životne sredine, a samim tim i olimpijskih stadiona, jedan od prioriteta, kako olimpijskog pokreta, Olimpijskog komiteta BiH, tako i svakog pojedinca.
Izvor: Energetika.ba
U organizaciji Privredne komore Vojvodine (PKV) i Vojvođanskog klastera organske poljoprivrede (VOK) je održan tematski skup „Održiva poljoprivreda i značaj brendiranja“ u PKV.
Tom prilikom, Jelena Drobnjak, sekretar Udruženja poljoprivrede PKV, istakla je da kao što postoje brojne kulture koje poljoprivrednici gaje, tako postoje i različiti pristupi poljoprivredi.
„Neki proizvođači se udaljavaju od intenzivne proizvodnje i okreću tradiciji. Nije potrebno dodatno objašnjavati prednosti organske proizvodnje u odnosu na klasično uzgojenu hranu. Biodinamička proizvodnja, spada u poljoprivrednu proizvodnju koja produkuje zdravu hranu. U želji da se postignu što veći prinosi sam kvalitet hrane rapidno opada, jer veliki prinos ne znači nužno i dobar kvalitet proizvoda“, rekla je Jelena Drobnjak.
Na otvaranju skupa, Drobnjak je dodala da održiva poljoprivreda pozitivno utiče na razvoj ruralne ekonomije u smislu, kako je istakla, kreiranja potencijala za razvoj drugih delatnosti koji se na nju oslanjaju (naročito održivi ruralni turizam) i boljeg kvaliteta života za ruralne zajednice.
„Ograničavanjem korišćenja pesticida i drugih hemijskih sredstava koji se koriste u klasičnoj poljoprivredi obezbeđuje se zdrava voda, čist vazduh i zdravo i plodno zemljište. Takođe, pažljivom upotrebom antibiotika i izbegavanja hormonskih preparata u stočarskoj proizvodnji, te podizanjem standarda dobrobiti farmskih životinja, unapređuje se bezbednost i kvalitet hrane životinjskog porekla. Pošto je zemljišni posed, kod najvećeg broja poljoprivrednih proizvođača veoma mali, bavljenje alternativnom poljoprivrednom proizvodnjom, kako biljnom tako i stočarskom, veoma je značajno i može da bude veoma profitabilno“, naglasila je Jelena Drobnjak.
„Postoji dosta ideja i pokreta koji streme održivom razvoju i svi podjednako zaslužuju pražnju i poštovanje, jer predstavljaju napor pojedinaca ili grupe ljudi da učine nešto dobro za planetu. Moje mišljenje je da nismo dovoljno svesni pozitivnog efekta koji ima na sve nas“, istakla je u uvodnoj reči Tanja Vujanov, menadžer VOK.
Ivana Popović, vlasnik i osnivač novog brenda „Džemara“, koji se bavi proizvodnjom domaćih planinskih delikatesa, u izjavi za medije pre početka skupa, istakla je da je danas od sirovine teško živeti i da je, kako je rekla, potrebno tu sirovinu pretočiti u finalni proizvod, u najboljem slučaju u brend koji će postatti prehrambeni delikates.
„Od sirovine do brenda, neophodno je da taj ceo koncept bude vaša ideja i nešto u šta vi kompletno verujete i samo ukoliko od početka do kraja taj proizvod predstavlja deo vas, vašeg iskustva, mašte i čitavog vašeg koncepta, u tom slučaju vi ste u mogućnosti da taj svoj brend lansirate dalje u zvezde“, istakla je Ivana Popović i dodala da je inovacija neophodna u brendingu.
O značaju alternativnih poljoprivrednih sistema za održivi razvoj poljoprivrede je govorila prof. dr Vesna Rodić sa Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu.
„Svi manje-više znamo koliko je konvencionalna poljoprivreda postala zapravo problem za životnu sredinu u kojoj se ona odvija i koliko je takav jedan sistem neodrživ na dug rok posmatrano. Stoga se već od osamdesetih godina prošlog veka uveliko razvijaju tzv. alternativni poljoprivredni sistemi, koji označavaju sve one poljoprivredne sisteme koji pored kvaliteta proizvoda, žele da ostvare i korist za životnu sredinu, dakle, društvo u celini i kao takvi, oni se suočavaju sa brojnim problemima neprepoznavanja od strane potrošača, pa se postavlja pitanje njihove ekonomske održivosti“, rekla je prof. dr Vesna Rodić, i dodala da je brendiranje sigurno nešto što može da pomogne ovim sistemima da budu ekonomski islativi.
Jedan od predavača bio je i Zoran Petrov sa biodinamičkog imanja „Baloj“ kod Vršca i vlasnik mlekare „Petrov“, koji je govorio o biodinamičkoj poljoprivredi, koja, kako je rekao, predstavlja prvu, pravu organsku poljoprivredu.
„Odnosno, svi sistemi organske poljoprivrede koji danas postoje nastali su iz biodinamičke poljoprivrede. Naša mlekara je bazirana na tim principima, radimo najnižu propisanu pasterizaciju mleka, ne radimo homogenizaciju mleka, pokušavamo u preradi mleka da ga najmanje oštetimo i da na takav način, dođe do naših kupaca. Koristimo staklenu ambalažu, kao i vozila na metan. U svakom segmentu pokušavamo da zaista budemo odgovorni prema prirodi, prema osobama koje koriste naše proizvode“, rekao je Petrov.
Na današnjem tematskom skupu, predavači su bili i Jelena Stevanović, predsednik Udruženja Permakultura Srbije i permakulturni dizajner i Jelena Đurić, naučni saradnik na temu „Permakultura – etika i principi“; prof. dr Branislav Vlahović, Poljoprivredni fakultet Novi Sad na temu „Zeleni marketing” i Andrea Stijević, koordinator projekta „Regionalni brend Bačke“, kao primera dobre prakse.
Izvor: PKV
Devojčice, među kojima su tri gimnazijalke iz beogradske škole “Kreativno pero”, učenica iz Niša i učenica iz srpske gimnazije “Nikola Tesla” u Budimpešti, uz svog mentora, profesora Vuka Vujovića, predstavljaće Srbiju na Međunarodnoj olimpijadi u robotici, koja će se ove godine održati u Dubaiju od 24. do 27. oktobra, i to sa veoma interesantnim projektom – robotom koji čisti plastiku iz okeana.
Tema ovogodišnje Olimpijade bila je usmerena na ekološka pitanja, plastiku i zagađenost okeana. Svake godine teme su koncipirane tako da se odnose na određene postojeće probleme s kojima se učesnici suočavaju i o kojima razmišljaju.
Objasnile su da robot funkcioniše po principu simulacije čišćenja. Ručicama upravlja loptama koje skupljaju plastiku, a zatim je prenose na drugo mesto gde će biti reciklirana. Robot ima i katapult za izbacivanje lopti na drugi nivo, kao i ručke pomoću kojih može da se zakači i stoji u vazduhu.
Izrada robota trajala je nešto duže od mesec dana.
Na Olimpijadi učestvuje gotovo 200 zemalja godišnje, tako da je konkurecija izuzetna, ali se pre svega ceni saradnja između timova. Ukoliko takmičari ne sarađuju, gube poene.
Jedan od osnovnih ciljeva projekta je i insistiranje na inženjerskom pristupu problemu kod mladih ljudi kao i razvoj interkulturalnih razmena.
Evropska agencija za životnu okolinu (EEA) iznela je podatke merenja zagađenosti vazduha za 2019. godinu. Pokazano je da gotovo celokupno gradsko evropsko stanovništvo živi u zagađenim područjima, kako tvrdi Svetska zdravstvena organizacija.
Najnovije analize zasnivaju se na podacima više od 4000 stanica postavljenih po Evropi još 2017. godine.
Preko 400.000 prevremenih smrtnih slučaja u Evropi izazvano je upravo prevelikim zagađenjem, i to prema podacima iz 2016. godine. Od toga, više od 370.000 je zabeleženo upravo na teritoriji Evropske unije.
Visok nivo zagađenja vazduha predstavlja naročitu opasnost za osetljivije građane sa hroničnim tegobama. Pored zdravstvenih problema, dokazan je i negativan uticaj na ekonomiju, kroz veće troškove za zdravstvena osiguranja, kao i smanjen doprinos useva i poljoprivrenih dobara.
Koncentracije štetnih čestica su bile izuzetno povišene u nekoliko članice EU: Italiji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj i Rumuniji.
Zbog ovako izražene zastupljenosti zagađenja Karmenu Vela, kao član Evropske komisije za pitanja životne sredine, naveo je da je: “Zaista neprihvatljivo da bilo ko od nas brine o tome da li je čin disanja bezbedan ili nije”, uz podsećanje da se ovo odnosi na veći deo evropskog stanovništva i da je neophodno raditi mnogo više na tome da se ti zabrinjavajući statistički podaci promene.
Na prošlonedeljnom Beogradskom bezbednosnom forumu generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju Majlinda Bregu govorila je o nivou zagađenja na Zapadnom Balkanu, istakavši da se čak 6 balkanskih gradova nalazi na listi 20 svetskih gradova sa najvišom stopom zagađenosti vazduha. Dodala je da su neki od najozbiljnijih zdravstvenih problema stanovništva posledica zagađenja.
Prema podacima AirVisual-a, Beograd je prethodnog vikenda bio među najzagađenijim gradovima na svetu. U subotu je po broju partikularnih čestica PM2.5 bio na drugom, a u nedelju na trećem mestu na svetskoj listi kad je reč o zagađenosti vazduha, a prvi na evropskoj listi zagađenja, uz savete da se izbegava otvaranje prozora, vežbanje napolju, kao i da se savetuje nošenje maski i upotreba prečišćivača vazduha.
U trenutku pisanja ovog članka Beograd se nalazio na 12. mestu na listi najzagađenijih gradova u svetu.
Dodelom nagrada pobednicima takmičarskog programa i projekcijom filma „More senki“, reditelja Ričarda Ladkanija, Šona Bogla i Metjua Podolskog, u Domu omladine Beograda, je zatvoren 10. Međunarodni festival zelene kulture „Green Fest“, koji je održan pod sloganom “Promeni igru. Budućnost je na Zemlji!”.
Dobro raspoloženje, veliki broj tema, više od 53 sata programa, gosti iz 8 država, 8 dugometražnih i 44 filma kratkog i srednjeg metra, 9 izložbi i prvi Bazar bez otpada, 8 predavanja i panel diskusija i veliki broj posetilaca obeležili su ovogodišnji Green Fest.
Za nagrade festivala takmičilo se 201 film iz 51 zemlje.
Nagrada za najbolji film kratki pripala je rediteljskom dvojcu iz Francuske – Matildi Fenetrije i Fransoa Revoju za film „The Glass Ceiling“.
Nagradu za najbolji film iz regiona jugoistočne Evope osvojio je Atom Šaškal iz Turske za film „We Want Our Future“.
U kategoriji filma o prirodi, žiri je odlučio da nagradi film „Supernature“, francuskog reditelja Frederika Planšoa.
Najbolji film u kategoriji animiranog filma došao je iz Italije. Rediteljka Kjara Kant je autor ovog izvrsnog filma pod nazivom „Welcome to Sixtintion“.
Nagrada za najbolji omladinski film otišla je u ruke Fernanda Martina Borlanda iz Španije za film „Iceberg Nations“.
Pored nagrada, žiri Festivala u sastavu Antonin Hadad, Eleonora Isunza Gutijerez i Marko Wolf, kao i, Anastasija Laukanen, Antoan Avinjon i Dragan Gmizić je odlučio da dodeli i 3 specijalna priznanja.
Priznanje za kreativni pristup dobio je Satjakam Duta iz Indije za film „Finding Beauty in Garbage“. Drugo specijalno priznanje za izuzetan uvid u život crvenih kengura ide u Nemačku, rediteljima Jensu Vestfalenu i Toralfu Grošpicu za film „Wild Australia – Desert of the Red Cangaroo“. Treće i poslednje specijalno priznanje ide Seli Rajt iz Sjedinjenih Američkih Država za izuzetan naučni pristup, za film „Mosquito Metamorphosis“.
Nagradu publike za najbolji dugometražni film festivala ponelo je ostvarenje „Veliki zeleni zid“, reditelja Džereda Skota.
Ovogodišnji festival je održan uz pomoć Ministarstva zaštite životne sredine, Grada Beograda – Sekretarijata za zaštitu životne sredine, Francuske ambasade i Francuskog instituta, fondacija Hajnrih Bel, kao i uz podršku mnogobrojnih partnera i prijatelja.
Izvor: Green Fest
Ukupni energetski kapaciteti koji se zasnivaju na obnovljivim izvorima povećaće se za 1,2 teravata (TW) do 2024. godine sa prošlogodišnjih 2,5 TW, što je jednako trenutnim ukupnim instalisanim kapacitetima električne energije Sjedinjenih Država, prenosi Rojters.
Solarni paneli će činiti skoro 60 odsto tog rasta, a vetroelektrane na kopnu 25 odsto, pokazuje godišnji izveštaj Međunarodna agencija za energetiku (IEA) o globalnim obnovljivim izvorima energije.
Predviđa se da će udeo obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji električne energije porasti sa današsnjih 26 procenata na 30 odsto u 2024. godini.
Pad cena ove tehnologije i efikasnije vladine politike doprineli su povećanju projekcija u pogledu razvoja kapaciteta obnovljivih izvora energije (OIE) u odnosu na prošlogodišnji izveštaj, navela je IEA.
“Obnovljivi izvori su već drugi najveći izvor elektricne energije na svetu, ali njihov razvoj još uvek treba ubrzati ako želimo da ostvarimo dugoročne klimatske ciljeve, i da poboljšamo kvalitet vazduha i pristup energiji”, izjavio je Fatih Birol, izvršni direktor IEA.
“Budući da troškovi i dalje padaju, imamo sve više razloga za većom primenom solarnih fotonaponskih panela”, dodao je on.
Troškovi proizvodnje električne energije iz PV solarnih sistema instaliranih na kućama, poslovnim zgradama i industrijskim objektima već su pali ispod maloprodajnih cena struje u većini zemalja.
Očekuje se da će se troškovi proizvodnje električne energije iz solarnih panela dodatno smanjiti za 15 do 35 procenata do 2024. godine, što primenu ove tehnologije čini još privlačnijom, ocenjuje IEA.
Međutim, potrebne su reforme politika i tarifa u ovoj oblasti kako bi se osigurao održiv rast PV solarne energje i izbegli poremećaji na tržištima i povećanje cena struje, navodi se u izveštaju.
Izvor: RTV Vojvodina
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
