U okviru trećeg godišnjeg međunarodnog samita Hydropower Balkans juče je u beogradskom hotelu Metropol upriličen panel na temu razvoja hidroenergije na Balkanu.

Učesnici iz nekoliko zemalja regiona su raspravljali o međunarodnoj saradnji na polju proizvodnje energije u hidroelektranama, sukobu investitora i građana zabrinutih za prirodu, zabrani izgradnje u zaštićenim područjima, kao i o budućim planovima o dekarbonizaciji energetskog miksa i tome kako voda može da doprinese njihovoj realizaciji – ali i njenim mogućim alternativama.

Moderatorka panela bila je urednica Energetskog portala Nevena Đukić.

Ona je na otvaranju događaja skrenula pažnju prisutnih na to da ova tema deli javnost u dva suprotstavljena tabora i podsetila da smo je se dotakli u našem novom magazinu, i to kroz razgovor dva fakultetska profesora – Svetlane Stevović i Ratka Ristića. Upravo na tih nekoliko strana na kojima se nalaze intervjui s njima – ukratko je sažeta polarizacija balkanskih društava o problemu malih hidroelektrana. Podeljenost je bila očigledna i na samom panelu.

Gostima iz Srbije i inostranstva je u ime Elektroprivrede Srbije dobrodošlicu u Beograd poželeo izvršni direktor zadužen za trgovinu električnom energijom Dragan Vlaisavljević. “Digitalno doba obezbeđuje nove prilike za projektovanje, izvođenje i održavanje hidroelektrana”, kazao je on, dodavši da je za dostizanje ideala ugljenično-neutralne ekonomije neophodno ulaganje u zelenu tehnologiju i skladištenje energije.

Matjaž Eberlinc iz elektroprivrednog preduzeća iz Slovenije Holding Slovenske elektrarne je predstavio izazove sa kojima se njegova zemlja suočava u prostornom planiranju i ispunjenju ciljeva za učešće čiste energije u finalnoj potrošnji, postavljene od strane Evropske unije.

Prema njegovom mišljenju, suživot proizvodnje energije i biljnih i životinjskih vrsta, uz očuvanje njihovih staništa, je itekako moguće, a kao dokaz za takvu tvrdnju naveo je slovenačka postrojenja na Muri i Savi koja rade već sto godina unazad.

Najavio je i izgradnju 9-10 novih hidroelektrana, ukupne godišnje proizvodnje 1 TWh, u budućnosti. “Ipak, taj proces zahteva vreme”, objasnio je on i istakao da nevladine organizacije stoje kao prepreka obimnijem iskorišćenju hidropotencijala u Sloveniji. “Aktivisti ne prepoznaju mere za ublažavanje, ni preovlađujući javni interes”, požalio se on.

Korenito različite stavove od Eberlinca po pitanju aktivizma i hidroenergije ima savetnik u Svetskom fondu za prirodu, Oskar Derus. “Subvencije za hidroelektrane treba okončani – sada. Budućnost energetskog sektora leži u niskim emisijama, troškovima i uticaju, a glavni energetski izvori treba da budu vetar i sunce”, izričit je u svojim zaključcima Derus. Njih je potkrepio i argumentom neprofitabilnosti postrojenja za proizvodnju energije iz vode. “Na području Balkana je izgrađeno 380 malih hidroelektrana, na koje je otišlo 70 odsto subvencija u obnovljive izvore. Ipak, one su tokom 2018. godine potkrepile tek 3,6 odsto potrebe za električnom energijom”, naveo je.

Sofija Sijaku iz Grčke je predstavila jedinstveni podvig svoje domovine. Zahvaljujući udruženim snagama vode i vetra, u sklopu hibridnog energetskog projekta Ikaria, Grci proizvode 9,8 GWh električne energije godišnje. Na taj način su i emisije CO2 snizili za neverovatnih 13800 tona.

Borbu protiv klimatskih promena, u oblikovanju energetske politike, ima na umu i Elektroprivreda Republike Srpske, kako je nekoliko puta u svom izlaganju naglasio Željko Ratković.

Jedan od sponzora samita, koji je završen danas, je i kompanija ABB, predvodnik digitalne transformacije industrije. U oblasti hidroelektrana, kompanija ima sveobuhvatno tehnološko znanje potrebno za optimizovano i efikasno funkcionisanje postrojenja – od malih pa sve do velikih reverzibilnih hidroelektrana. Sa tradicijom u poslovanju dugom više od 125 godina, ABB je, sprovodeći stotine projekata širom sveta, kao i kroz različite usluge tokom celokupnog životnog veka hidroelektrane, stekao merodavnost i iskustvo. Nudi integrisana rešenju za instrumentaciju i kontrolu, ali i svu elektro-opremu za proizvodnju električne energije – od planiranja do servisne podrške tokom eksploatacije. Besprekorna integracija energetike i automatizacije osigurava korisnicima sveobuhvatne operativne mogućnosti sa svim informacijama o procesu, opremi u polju i električnim komponentama. ABB čine četiri globalna poslovna sektora: Elektroenergetska oprema, Elektromotorni pogoni, Industrijska automatika i Robotika koji su podržani zajedničkom ABB Ability™ digitalnom platformom.

Jelena Kozbašić