Zamislite da možete voziti svoj ekološki prihvatljiv električni automobil do 2.400 kilometara bez zaustavljanja da biste napunili bateriju. To je udaljenost četiri puta veća koliko najbolji i najskuplji električni automobili sada mogu preći sa jednim punjenjem.

Prema prvim informacijama, ova nova generacija baterija, za razliku od onih koje se koriste u uobičajenim električnim automobilima, može napajati i autobuse, velike kamione, pa čak i avione. Takođe, ove baterije su daleko jednostavnije i jeftinije za izradu od baterija koje se trenutno koriste u milionima električnih vozila širom sveta i za razliku od njih lako se mogu reciklirati.

Ovo može zvučati kao priča iz naučne fantastike, ali nije. Nedavno je izumitelj baterije, britanski inženjer i bivši oficir Kraljevske mornarice Trevor Džekson, potpisao ugovor vredan više miliona funti za započinjanje proizvodnje uređaja u velikoj seriji na teritoriji Velike Britanije. Rešenje dobijanja električne struje iz čistog aluminijuma je naučnicima odavno poznato, ali ono što je Džekson uspeo je genijalno jer uz posebnu formulu elektrolita može koristiti znatno nečistiju i jeftiniju vrstu aluminijuma, dobijenu reciklažom.

“Austin Electric”, inženjerska kompanija sa sedištem u Eseksu, koja sada poseduje prava na korišćenje starog logotipa “Austin Motor Company”, počeće da stavlja hiljade ovih novih baterija u električna vozila sledeće godine. Prema glavnom direktoru kompanije, Deniju Korkoranu, ova nova tehnologija će u potpunosti “promeniti pravila igre”.

“Ovaj izum lako može pomoći pokretanju sledeće industrijske revolucije. Prednosti u odnosu na tradicionalne baterije za električna vozila su ogromne”, rekao je.

Javnost je još uvek malo ili čak nimalo upućena Džeksonov izvanredni izum. Razlog je, kako on kaže, to što su se, otkad su on i njegova kompanija “Metalectrique Ltd” pre desetak godina stvorili prvi prototip, suočili sa odlučnim protivljenjem proizvođača iz automobilske industrije. I danas, mnogi zvaničnici velikih kompanija tvrde da su benefiti ovih baterija preuveličani i da tehnologija nije dokazano funkcionalna.

Ipak, nezavisna procena vladine agencije “UK Trade and Investment” rekla je 2017. godine kako se radi o “vrlo atraktivnoj bateriji” koja se temelji na “dobro utvrđenoj” tehnologiji i da proizvodi mnogo više energije po kilogramu u odnosu na standardne tipove baterija.

Nakon godina eksperimentiranja u njegovoj radionici u selu Kalington, Džeksonov Eureka momenat je stigao kada je razvio novu formulu elektrolita koja nije bila ni otrovna ni zapaljiva.

“Čak sam i pio tu formulu dok sam je demonstrirao investitorima, tako da mogu posvedočiti da je bezopasna”, kaže Džekson.

Slično rešenje koje je postojalo 60-ih godina bilo je problematično zato što je radilo samo s potpuno čistim aluminijom, što je vrlo skupo. Džeksonov elektrolit radi s metalima mnogo niže čistoće – uključujući i limenke od pića. Formula, koja je stroga tajna, ključna je za njegov uređaj i bateriju.

Tehnički bi ga trebalo opisati kao gorivnu ćeliju, a ne bateriju. Bilo kako bilo, toliko je lagana i moćna da bi mogla započeti revoluciju saobraćaja s niskim udelom ugljen-dioksida, jer već u ranoj fazi razvoja isporučuje toliko energije.

Nakon što ja “Austin Electric” ušao u partnerstvo, planirana su tri projekta koja su već u fazi realizacije. Prvi je proizvodnja “tuk-tuksa” – taksija na tri točka za azijsko tržište. Drugi je pravljenje električnih bicikala, koji će biti jeftiniji i voziti mnogo duže od onih koje prave rivali.

Na kraju, i najvažnije, “Austin” je počeo proizvoditi setove za konverziju običnih benzinskih i dizel automobila u hibride, opremajući ih aluminijskim vazdušnim ćelijama i električnim motorima na zadnjim točkovima. U tom slučaju, vozač će moći da odabere da li će upravljati automobilom na fosilno gorivo ili na struju. Cena svake konverzije, kaže Džekson, iznosiće oko 3.500 funti, a biće dostupna početkom iduće godine. To će, dodaje, biti odskočna daska električnom vozilu koje pokreću gorive ćelije od aluminijuma i vazduha.

Važna stavka je i sama cena baterije. Gorivna ćelija od aluminijuma sa vazduhom koja bi se znatno duže koristila za isti automobil koštala bi oko 6.000 eura.

Takođe, vozači automobila koji zavise od litijum-jonskih baterija moraju ih puniti iz mreže, što je proces koji i dalje traje dugo, često preko  cele noći. U slučaju aluminijsko-vazdušnih ćelija, vozač bi je jednostavno zamenio za novu. Umesto velike mreže punionica, sve što je potrebno su prodavnice u kojima se stanice mogu zameniti, baš kao što ljudi već menjaju boce sa gasom. Zamena baterije, kaže Džekson, traje oko 90 sekundi.

Izvor: Energetika.ba