Razmatranje rešenja za otpad od hrane kroz izazov “Hrana nije otpad”

08.11.2019

bačena_hrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Otpad od hrane postaje problem ogromnih razmera širom planete. Proizvedena a neiskorišćena hrana na 10. je mestu uzročnika ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Oko 30 odsto (1,3 milijarde tona) proizvedene hrane se nikada ne iskoristi. Situacija u Bosni i Hercegovini nije mnogo bolja. Procene ukazuju da oko 500 tona hrane dnevno završi na deponijama otpada. U Kantonu Sarajevo, oko 12 odsto ukupnog otpada čini otpad od hrane. Posledice ove prakse su višestruke: od finansijskih gubitaka proizvođača hrane do ozbiljnih problema za zaštitu životne sredine.

Grad Sarajevo, u saradnji sa UNDP Accelerator Lab-om, poziva na predlaganje ideje za praktično, primjenjivo i inovativno rešenje za izazov: Kako promeniti navike i prakse koje dovode do bacanja hrane i/ili pretvoriti otpad od hrane u nešto korisno?

Prijave su otvorene za pojedince, organizacije civilnog društva, akademske institucije, privatni sektor i medije.

Tri (3) najbolje ideje će dobiti javno priznanje i promociju, kao i novčanu nagradu:

1. mesto: 3.000 dolara
2. mesto: 2.000 dolara
3. mesto: 1.000 dolara

Svi predlozi se podnose preko on-line platforme najkasnije do subote, 30.11.2019. godine.

Više informacija pogledajte ovde.

Grejanje u Vrbasu jeftinije za 5 odsto

08.11.2019

cat_radiator_heating_mačka_radijator_grejanje — Foto-ilustracija: Pixabay

Opštinsko veće Vrbasa donelo je saglasnost na Odluku o ceni snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom za grejnu sezonu 2019/2020, koju je doneo Nadzorni odbor Javnog komunalnog preduzeća “Standard”. Prema ovoj odluci, cena grejanja biće manja za pet odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Pročitajte još:

“Javno komunalno preduzeće ‘Standard’ je dana 15. oktobra 2019. godine podnelo Zahtev za odobrenje cena snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom za grejnu sezonu 2019/2020, utvrđenih Odlukom o ceni snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom, koju je doneo Nadzorni odbor JKP ‘Standard’. Navedenom Odlukom su utvrđene cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom za grejnu sezonu 2019/2020, koje su niže za 5 odsto u odnosu na cene korišćenja toplotne energije iz prethodne grejne sezone.

Razlog za umanjenje fiksnog dela cene su smanjeni fiksni troškovi zbog smanjenja troškova održavanja sistema daljinskog grejanja, ostalih materijalnih i nematerijalnih troškova i povećanja ostalih prihoda. Razlog za umanjenje varijabilnog dela cene je povećanje energetske efikasnosti toplotnih izvora, odnosno bolja iskorišćenost energenta i umanjenje gubitaka na distributivnoj mreži toplovodnog sistema daljinskog grejanja”, stoji, između ostalog, u navedenoj odluci.

Odluku sa utvrđenim iznosima možete videti OVDE.

Izbor: Internet portal opštine Vrbas

Ogroman broj koala u životnoj opasnosti usled šumskih požara u Australiji

07.11.2019

koala_drvo_spavanje — Foto-ilustracija: Unsplash (Cris Saur)

Foto-ilustracija: Unsplash (Adrian Pereira)

Prošle nedelje požarima je zahvaćen veliki deo istočne obale Australije, zbog čega su, nažalost, u velikoj opasnosti glavni stanovnici ove teritorije – koale.

Požar je buknuo prošlog petka, 1. novembra, udarom munje u šumi u državi Novi Južni Vels, 300 kilometara severno od Sidneja.

Od tada je izgorelo 2.000 hektara šume, što podrazumeva dve trećine staništa koala.

Najveći rizik predstavlja to što se koale, u slučaju opasnosti, penju sve više na drveće, što u slučaju širenja požara može biti pogubno.

Društvo za zaštitu koala strahuje da je veliki broj ovih životinja nastradao. Dodatnu poteškoću predstavljala je nemogućnost da se pretraži teren dok se ne smire požari.

Koale se već nalaze na listi ugroženih vrsta po Zakonu o zaštiti životne sredine i očuvanju biološke raznolikosti. Intenzivno su lovljene zbog trgovine krznom tokom 19. i početkom 20. veka, što je dovelo u pitanje njihov opstanak.

Pročitajte još:

Glavne opasnosti za njih predstavlja neprestano krčenje šuma, koje se sprovodi zbog rasta broja stanovnika na obalnim delovima kontinenta, ali i druge životinje, automobili, zaraze i šumski požari. Potrebno je da im bude dostupna velika površina prekrivena šumom, jer prelaze velike razdaljine između drveća.

Često su potrebne decenije da se broj populacije izgubljen u požarima obnovi.

Jelena Cvetić

Toplana u Grockoj jedina u Srbiji sa sistemom za prečišćavanje i uštedu energije

07.11.2019

power_plant_toplana — Foto-ilustracija: Pixabay

Toplana u Grockoj je prva u Srbiji koja je ugradila italijanski sistem za prečišćavanje dimnih gasova i uštedu energije, saopšteno je iz Opštine Grocka.

Ugrađeni sistem putem vodenih raspršivača šest do sedam puta kompletno pere ohlađeni dim, koji se otpušta u atmosferu. U odnosu na stari sistem gde je temperatura u dimnjaku išla i do 250 stepeni, ubuduće neće prelaziti 50 stepeni. Količine ugljen-monoksida drastično će se smanjiti, čak i do 50 odsto, oksidi sumpora će se dovesti u parametre dozvoljenih granica, kao i oksidi azota.

Pročitajte još:

Iz perspektive zaštite životne sredine, ovim postrojenjem se sva četiri parametra koje zahtevaju evropski standardi dovode na nivo propisanih mera. Štetne čestice će se taložiti u specijalnim tankovima, koji će se po potrebi čistiti.

Sistem sa prečišćavanje započeće sa radom u narednih 15 dana.

Izvor: Grad Beograd

Njujork dobija još 250 biciklističkih staza

07.11.2019

Njujork_noć — Foto-ilustracija: Unsplash (Andre Benz)

Njujork se odlučio na izgradnju više od 250 novih biciklističkih staza i znatno proširenje prostora za pešake, čime definitivno napušta svoju tradicionalnu „automobilsku kulturu“.

Gradsko veće je ove nedelje usvojilo zakon kojim će u saobraćajnu infrastrukturu Njujorka u narednih deset godina biti uloženo 1,7 milijardi dolara, čime će se drastično transformisati gradske ulice i uveliko poboljšati sigurnost biciklista i pešaka. „Način na koji smo dosad planirali naše ulice više nema smisla, a to itekako osećaju naši građani dok svakodnevno čekaju u prometnim gužvama, voze se sporim autobusima ili rizikuju vlastitu sigurnost vozeći se biciklima na nezaštićenim biciklističkim stazama. Želim da napravim potpunu revoluciju na uličnom prostoru našeg grada i to je ono što će ovim zakonom biti omogućeno. Ovo je put u promišljeno, sveobuhvatno napuštanje naše “automobilske kulture” i ponosan sam što smo usvojili ovaj zakon“, izjavio je 37-godišnji predsednik Gradskog veća Njujorka Korej Džonson, za kojeg se očekuje da će se kandidovati za gradonačelnika na izborima 2021. godine.

Broj biciklista u Njujorku je u stalnom porastu, a prema najnovijem izveštaju o kretanju biciklističkog saobraćaja broj građana koji bicikl koriste nekoliko puta mesečno porastao je od 2012. do 2017. za 26 odsto. Ipak, u istom izveštaju je objavljeno kako u saobraćaju strada sve više njujorških biciklista – do sada je u ovoj godini nastradalo 26 biciklista, što je najveći broj u poslednjih 20 godina, a smrtnost pešaka i biciklista porasla je za 24 odsto. Novi zakon zahteva da grad svakih pet godina objavi i sprovede master plan kojim će se poboljšati sigurnost na gradskim ulicama i korišćenje javnog prevoza i osigurati smanjenje emisija iz vozila i pristup osobama s invaliditetom.

Pročitajte još:

Prvi petogodišnji plan, koji treba doneti u decembru 2021. uključivaće izgradnju 240 kilometara autobuskih linija, zaštićenih ogradama ili video nadzorom, i 400 kilometara zaštićenih biciklističkih staza, fizički odvojenih od saobraćajnica. Takođe, planiraju poboljšanje autobuskih stajališta i informisanje putnika i uvođenje semafora za ubrzavanje autobuskog saobraćaja. U toku prve dve godine sprovođenja plana, gradska uprava se obavezala da će urediti i 92.903 kvadratnih metara novog pešačkog prostora. Drugim petogodišnjim planom od 2026. godine počela bi izgradnja nove mreže međusobno povezanih biciklističkih staza, zaštićenih autobuskih linija na svim rutama i pešačke signalizacije na 2.500 gradskih raskrsnica. Iako će Njujorku biti potrebno još dosta vremena kako bi se po broju i kvalitetu biciklističkih staza mogao takmičiti sa Kopenhagenom i Amsterdamom, a u poslednje vreme i Parizom, novi zakon predstavlja značajnu novost za grad u kojem automobilski saobraćaj ima prioritet još od 1920-ih godina.

Prema ranije spomenutom izveštaju, objavljenom u maju ove godine, bicikle redovino vozi gotovo 800.000 Njujorčana, a procenjuje se da se biciklom svakodnevno napravi više od 490.000 pojedinačnih putovanja, što je tri puta više u odnosu na 2004. godinu. Do prošle godine u gradu je uređeno ukupno 2.000 kilometara biciklističkih staza, od kojih je 480 zaštićeno. U porastu je i upotreba “City Bike” usluge, njujorškog sistema javnih bicikala, kojim je u septembru obavljeno čak 2,5 miliona putovanja, odnosno 80.475 dnevno. Radi poređenja, u septembru 2018. godine zabeleženo je gotovo 1,9 miliona putovanja ili u proseku 62.616 dnevno.

No, za mnoge bicikliste i dalje najveći problem predstavlja bezbednost u saobraćaju, zbog povećanja prometnih gužvi delom izazvanih sve češćim korišćenjem usluga kao što su Uber i Lyft, ali i poteškoćama u podzemnoj železnici. Novim zakonom će se povećati sigurnost biciklista, najviše zbog izgradnje zaštićenih biciklističkih staza, čime će se na korištenje bicikala odlučivati sve veći broj građana. To potvrđuje i sve popularnija biciklistička staza “Brooklyn Waterfront Greenway” koja će, kada bude završena, biti duga čak 41 kilometar.

Izvor: Ekovjesnik

Najavljeno osnivanje Fonda za energetsku efikasnost u Beogradu

07.11.2019

energetska_efikasnost_Vrčin — Foto: Grad Beograd

Predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević obišao je juče, 6. novembra, istureno odeljenje OŠ „Sveti Sava” u Vrčinu, u kojem su pri kraju radovi na rekonstrukciji u cilju poboljšanja energetske efikasnosti. Nikodijević je tom prilikom najavio osnivanje Fonda za energetsku efikasnost, koji će biti na raspolaganju građanima kako bi se smanjila potrošnja energenata.

Prema njegovim rečima, korišćenje fonda biće ponuđeno svim građanima Beograda.

“Građani će, zajedno sa Skupštinom grada, moći da učestvuju u tom projektu, u okviru kojeg bi grad uložio sredstva u poboljšanje energetske efikasnosti stambenih objekata, a potom bi građani imali priliku da tokom višegodišnjeg perioda isplaćuju te radove novcem koji će uštedeti na potrošnji. U tom projektu, koji spremamo za narednu godinu, učestvovaće JKP „Beogradske elektrane” i „Elektroprivreda”. To je izuzetno važan projekat kada govorimo o energetskoj efikasnosti”, rekao je Nikodijević.

Pročitajte još:

On je istakao da se radovi u OŠ „Sveti Sava” u Vrčinu finansiraju iz fonda za energetsku efikasnost Sekretarijata za energetiku, kao i da se nalaze u završnoj fazi.

“Veoma sam zadovoljan činjenicom da će deca veoma brzo, već početkom decembra, ponovo biti u svojoj školi. Ovu školu pohađa 90 đaka i nema sumnje da se oni najbolje osećaju upravo u ovom prostoru. Ideja Sekretarijata za energetiku je da se, pre svega, objekti javne namene učine energetski efikasnijim. U toku je još jedan projekat Sekretarijata za energetiku – nadzor nad 22 javna objekta. U sklopu ovog projekta biće odabrana i sledeće godine obnovljena četiri objekta koji se nalaze u lošijem stanju od ostalih po pitanju energetske efikasnosti. Ideja je da se smanji potrošnja energije u objektima koji nisu energetski efikasni, a taj problem nije karakterističan samo za objekte javne namene već i za veliki broj zgrada i domaćinstava”, dodao je Nikodijević.

Prvi čovek gradske skupštine je naglasio da Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu izdvaja ozbiljna sredstava za opštinu Grocka, pa je tako za nabavku računarske opreme i sredstava za izvođenje nastave u školama na ovoj opštini izdvojeno 8,7 miliona dinara.

“U toku je izgradnja škole u naselju Leštane i nastavićemo da insistiramo na rokovima, ne preterano dugim, kako bi škola bila spremna za 1. septembar naredne godine. Ta škola se gradi po najmodernijim standardima, imaće fiskulturnu salu, otvorena igrališta za fudbal i košarku, a biće opremljena i modernom opremom za 1.500 đaka, koliko će moći i da primi. Na teritoriji opštine Grocka rekonstruisane su i škole u Dražnju, odnosno Begaljici, koje su oštećene u požarima. To je dokaz da su ovakve rekonstrukcije neophodne jer su u pitanju veoma stari objekti i instalacije, pa je jasno da se ne radi samo o energetskoj efikasnosti već i o bezbednosti dece. Nastavićemo da ulažemo u sve škole na teritoriji grada i verujem da će naša deca moći da imaju uslove identične onima koji su karakteristični za razvijenije zemlje”, zaključio je Nikodijević.

Događaju su prisustvovali sekretarka za zdravstvo Vera Dražić, sekretar za upravu Nikola Prelević, podsekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Igor Raičević, podsekretar za energetiku Milan Vulević, kao i direktor OŠ „Sveti Sava” iz Grocke Dobrica Sinđelić.

Izvor: Grad Beograd

Evropska energetska nagrada za škole u Paraćinu

07.11.2019

ideja_sijalica_tabla — Foto-ilustracija: Pixabay

Projekat energetske rehabilitacije četiri osnovne škole na teritoriji opštine Paraćin, za koje je Vlada Švajcarske obezbedila sredstva, omogučiće i pristupanje procesu sertifikacije za Evropsku energetsku nagradu.

Evropska energetska nagrada predstavlja sistem sertifikacije u upravljanju kvalitetom. Za sada je njenim sistemom obuhvaćeno oko 1.400 gradova i opština u Evropi.

Projekat obnove škola u Popovcu, Buljanu, Stubici i Sikirici, pored pristupanju valorizacije za nagradu, podrazumevaće i edukaciju zaposlednih.

Opština Paraćin već godinama radi na obezbeđivanju uslova za sprovođenje ovog projekta.

Pročitajte još:

Nakon što je mapirano čak 46 potencijalnih opština za izvođenje projekta energetske efikasnosti, zbog dobrih prethodnih rezultata u ovoj oblasti, Paraćin je ušao u najuži izbor, pored još 3 opštine kojima će biti dodeljena sredstva.

Jelena Cvetić

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Paraćin u slici i reči“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.

Saradnja Švedske i BiH u cilju održivih pametnih gradova

07.11.2019

Švedska_bicikle_parking — Foto-ilustracija: Unsplash (Susan Yin)

Foto-ilustracija: Unsplash (Jonathan Brinkhorst)

Saradnja za održive pametne gradove u Bosni i Hercegovini, bila je tema foruma koji je u Sarajevu organizovala Švedska privredna komora u BiH zajedno sa švedskom kompanijom NIBE koja je tržišni lider u Skandinaviji i vodeći evropski proizvođač toplotnih pumpi, te veliki zagovarač zelene tehnologije u svetu.

Okvirni cilj ovonedeljnog, jednog u nizu foruma, kako je za Fenu kazala predsednica Švedske privredne komore u BiH Vernisa Rejhan-Ićindić, jeste da se razmene znanja i iskustva o održivim rešenjima u energetskim sistemima u kontekstu klimatskih promena, kako bi se razvila i unapredila saradnja između BiH i Švedske u toj oblasti.

Predstavnici kompanije NIBE ove sedmice borave u BiH zajedno sa članovima švedske kraljevske porodice. Na skupu učestvuju prezentatori iz Švedske i BiH i želimo da vidimo šta to možemo naučiti od Švedske, ali isto tako sagledati dokle smo stigli ovde u BiH, dodala je Rejhan-Ićindić.

Pročitajte još:

Direktor za međunarodne odnose NIBE-a Martin Forsen govorio je o tome kako ova kompanija i Švedska generalno vide budućnost pametnih gradova u BiH.

“NIBE je iskonska švedska kompanija koja svoje početke ima u oblasti koja se zove Skone i koja je postepeno rasla fokusirajući se na kvalitet. Smatram da ovi proizvodi mogu dobro da funkcionišu u BiH, posebno uzimajući u obzir klimatske prilike, i stoga želim da saznam više o tome kako ovde funkcioniše infrastruktura”, kazao je Forsen.

Kada dođe do operacionalizacije, kako je dodao, onda sarađuju sa partnerima kao što je “Termolux”.

“Projekti koje smo radili do sada bili su veoma uspešni i zadovoljni smo saradnjom sa “Termoluxom”. Kada je reč o projektima realizovanim u BiH, radilo se o prilično inovativnim rešenjima sa klijentima koji cene takav pristup”, naveo je Forsen, dodajući da su na forumu prisutni i inovativni investitori sa kojima žele da prodube saradnju u budućnosti.

Menadžer prodaje i odnosa sa klijentima u kompaniji “Termolux” Adis Hafizović predstavio je primere implementiranih rešenja i proizvoda kompanije NIBE.

Foto-ilustracija: Unsplash (Inera Isovic)

“Kompanija Termolux” ima sedište u Banjaluci, na tržištu smo deset godina i ekskluzivni smo zastupnici firme NIBE. Drago nam je da imamo takvo partnerstvo jer se radi o ozbiljnoj firmi, a na nama je da taj njihov kredibilitet očuvamo na našim prostorima. Za ovih deset godina urađeno je mnogo ozbiljnih projekata”, kazao je Hafizović.

Među ostalim, prezentovao je projekat realizovan sa “Elektroprenosom BiH”, u okviru kojeg je ugrađeno 11 jedinica vazduh-voda toplotnih pumpi za grejanje objekta od pet hiljada kvadrata. Takođe, rade na velikom broju privatnih kuća, zdravstvenih ustanova, škola i drugih objekata u celoj u BiH.

“Načelno rečeno, što je objekat veći, veća je i ušteda i investicija se više isplati. Naš primarni cilj u Termolux-u, odnosno NIBE-u, jeste da uđemo u što više objekata u BiH sa toplotnim pumpama i da smanjimo zagađenje, emisiju ugljen-dioksida i doprinesemo očuvanju životne sredine”, kazao je Hafizović za Fenu.

Izvor: Energetika.ba

Džejn Fonda – heroina klimatskih protesta vezanih ruku

07.11.2019

Šta bi bili vaši motivi za preseljenje u drugi grad ili zemlju? Prilika za bolji i plaćeniji posao? Okupljanje porodice? Niži stepen politizacije društva? Nešto četvrto?

Za američku glumicu Džejn Fondu to “nešto četvrto” jeste aktivistički motivisano hapšenje svakog petka.

“U toku je kolektivna kriza koja zahteva kolektivnu akciju”, rekla je o klimatatskim promenama osamdesetjednogodišnjakinja.

Dodala je da koristi svoju popularnost kako bi podigla svest javnosti o problemu rasta temperature i korišćenja fosilnih goriva – čak i onda kada ta misija podrazumeva da se privremeno preseli u Vašington kako bi svakog petka s protestantima šetala ulicama prestonice Sjedinjenih Američkih Država i na kraju dana završila s policijskim lisicama na rukama.

Fonda je prvi put uhapšena 11. oktobra, a potom su usledila hapšenja 18. oktobra, 25. oktobra i 1. novembra. Njen cilj je da se ovo, što mnogima predstavlja nemili događaj, ponavlja svake nedelje za vreme njenog četvoromesečnog boravka u američkom glavnom gradu.

Koliko se glumica unela u novu ulogu klimatske aktivistkinje – govori i činjenica da za tzv. “protivpožarni petak” ima i prikladnu uniformu – crveni kaput.

Objasnila je da ga je kupila na rasprodaji zato što joj je bilo neophodno nešto u toj upečatljivoj boji, ali da je to ujedno poslednja stvar koju će ikada pazariti. Jednostavnom odlukom da kaže”ne” neumerenoj potrošnji je takođe pokazala zabrinutost prema planeti i svoju volju da pomogne u očuvanju resursa za buduće naraštaje. Džejn je medijima predočila i da je njen kaput višenamenski. Tokom jedne noći provedene u zatvorskoj ćeliji pozajmila ga je svojoj cimerki kako bi se zagrejala. “Ipak, morala sam da ga uzmem natrag. To je bio moj dušek”, kazala je ona.

“Mi smo poslednja generacija koja može da napravi razliku između života i smrti”, Fonda je naglasila jednom prilikom. Ona nije jedina poznata ličnost s težnjom da upravo to i učini. U istoj borbenoj ekipi se nalaze i Ben Aflek, Meril Strip, Leonardo Dikaprio, Natali Portman i mnogi drugi.

Jelena Kozbašić

Koliki je potencijal obnovljivih izvora energije u Bačkom Monoštoru?

07.11.2019

Predstavljene-mogucnosti-koriscenja-obnovljivih-izvora-energije-u-Backom-Monostoru — Foto: Grad Sombor

U utorak su u zgradi Županije u Somboru održani sastanak i prezentacija RES fondacije, sa predstavnicima Grada Sombora i naseljenog mesta Bački Monoštor, pod nazivom „Dobra energija na sedam Dunava“ na temu upotrebe energije iz obnovljivih izvora u Bačkom Monoštoru.

Prisutne je ispred Grada Sombora pozdravio zamenik gradonačelnice Antonio Ratković rekavši da je Bački Monoštor jedno od naseljenih mesta koje je ovaj potencijal korišćenja energije iz obnovljivih izvora prepoznao i zahvalio se na izradi katastra javne rasvete u ovom naseljenom mestu koji pokazuje kolike bi bile potrebne investicije za prelazak na obnovljive izvore energije i kolike bi se uštede postigle takvom promenom.

Predstavnici RES fondacije i njihovi stručni saradnici predstavili su rezultate energetskog pregleda, procene solarnog potencijala krovova u Bačkom Monoštoru, katastar javne rasvete, energetska karta Doma kulture, kao i mogućnosti za poboljšanje energetske efikasnosti i stvaranje električne energije iz alternativnih izvora.

Prezentovan je i poslovni model stvaranja energetske zadruge i osnivanja solarne elektrane na primeru naseljenog mesta Križevci (Hrvatska).

Pročitajte još:

Ispred Grada Sombora, uz zamenika gradonačelnice, sastanku su prisustvovali i član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija Miroslav Kovačić, član Gradskog veća za oblast zdravstva i socijalne zaštite dr Dalibor Forgić i pomoćnik gradonačelnice za oblast međunarodne saradnje Ivan Šimunov.

Izvor: Grad Sombor

Najtopliji oktobar otkako merimo temperaturu

07.11.2019

sladoled_rashlađivanje_vrućine — Foto-ilustracija: Pixabay

Oktobar ove godine bio je najtopliji ikad registrovan na planeti, saopštila je danas evropska služba “Kopernikus” o klimatskim promenama, navodeći da se radi o petom uzastopnom mesecu kada je toplotni rekord ili potučen ili mu se temperatura približila.

Oktobar 2019. godine bio je 0,69 stepeni Celzijusa iznad prosečne temperature referentnog perioda 1981-2000, čime je neznatno oboren rekord iz oktobra 2015, za 0,01 stepen Celzijusa, ali je bio 1,2 stepena Celzijusa iznad temperature u predindustrijskom periodu.

“To je peti uzastopni mesec u kome se registruje rekordno visoka temperatura ili temperatura koja je vrlo blizu rekordne”, naveo je Kopernikus.

Pročitajte još:

Jun 2019. bio je najtopliji jun do sada registrovan, a juli je dostigao apsolutni rekord najtoplijeg registrovanog meseca. Avgust 2019. bio je drugi po toploti mesec avgust, dok je septembar bio na prvom mestu.

Četiri poslednje godine bile su najtoplije do sada registrovane na planeti i već je u avgustu Svetska meteorološka organizacija procenila da će 2019. biti među pet najtoplijih godina, što odgovara predviđanjima naučnika o uticaju klimatskih promena, navodi Frans pres.

Izvor: Zelena Srbija

Unesko nagradio pametne gradove

07.11.2019

smart_cities_pametni_gradovi — Foto-ilustracija: Pixabay

Uvezani, inteligentni, inovativni, kreativni, inkluzivni i samoodrživi – to su kriterijumi pametnih gradova budućnosti.

Povodom Svetskog dana gradova, 31. oktobra 2019. godine, kada je i Sarajevo proglašeno kreativnim gradom odnosno gradom filma, Beč je dobio priznanje iz drugog polja.

Bečka stambena politika je nagrađena za svoja inovativna, inteligentna i izrazito održiva rešenja. Socijalna stanogradnja u austrijskoj prestonici gaji stogodišnju tradiciju i do sada je mnogim generacijama omogućila cenovno prihvatljivo stanovanje tako da danas do 60 odsto Bečlija živi u subvencionisanim stanovima.

“Ova nagrada je još jedno značajno međunarodno priznanje koje prepoznaje naš trud na polju pametnih gradova i potvrđuje naša nastojanja u doslednom sprovođenju Smart City strategije”, rekao je gradonačelnik Beča Majkl Ludvig.

Pročitajte još:

Pored Beča, Unesko je nagradio i Šendžen u Kini za napredak u javnom saobraćaju, kao i Dakar i Senegal za njihove virtualne univerzitete i doprinos u visokom obrazovanju. Singapur je dobio priznanje za cilj nultih emisija, a Talin iz Estonije za digitalnu transformaciju.

Nagrade će biti uručene u martu 2020. godine na forumu “Smart Cities Accelerator” u Parizu.

Izvor: Eurocomm-PR

Koalicija 27: Saobraćaj nije najveći uzročnik zagađenja vazduha u Srbiji

06.11.2019

highway_autoput_transport_saobraćaj — Photo-illutration: Pixabay

Povodom Svetskog dana čistog vazduha i saopštenja Ministarstva zaštite životne sredine u vezi sa aerozagađenjem, Koalicija 27 je istakla da podržava napore Ministarstva zaštite životne sredine da podstakne najširi krug javnosti na odgovorno ponašanje prema životnoj sredini, na prestanak primene štetnih praksi (poput paljenja strnjišta) i da utiče na donošenje odluka koje imaju manje negativne uticaje na životnu sredinu (poput odabira automobila sa hibridnim motorima). Pohvalila je i to što Ministarstvo ukazuje da je razvoj održivih oblika urbane mobilnosti neophodan za održivi razvoj gradova.

Pročitajte još:

“Međutim, želimo da podsetimo javnost da je u 2018. godini kvalitet vazduha zvanično bio ocenjen III kategorijom (prekomerno zagađen vazduh) u Beogradu, Kraljevu, Valjevu, Kragujevcu, Subotici, Sremskoj Mitrovici, Pančevu, Užicu, Smederevu i Kosjeriću. U svim ovim mestima uzrok prekomernog zagađenja bile su suspendovane čestice PM10 i/ili PM2,5. Doprinos drumskog saobraćaja je bio po 6 odsto za obe navedene zagađujuće materije, dok je većina emisija dolazila iz toplana snage manje od 50 MW i individualnih ložišta (57 odsto za PM10 i 75 odsto za PM2,5). Kada govorimo o zagađenju oksidima sumpora, dominantni izvor emisija u 2018. godini bila je proizvodnja električne i toplotne energije – čak 91 odsto. Sektor proizvodnje električne i toplotne energije takođe je imao najveći udeo u ukupnim emisijama azotnih oksida – 49 odsto, dok je drumski saobraćaj bio na drugom mestu sa doprinosom od 23 odsto. U skladu sa podacima Agencije za zaštitu životne sredine o izvorima zagađujućih materija, saobraćaj se ne može smatrati osnovnim uzrokom zagađenja suspendovanim česticama PM10 i PM2,5“, saopštila je Koalicija.

Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

Svoje tvrdnje je potkrepila i zvaničnim podacima Agencije za zaštitu životne sredine (na levoj strani teksta), pozivajući Ministarstvo zaštite životne sredine da se u svom obraćanju javnosti oslanja na njih ili da, ukoliko raspolaže drugačijim podacima, takve podatke podeli sa javnošću kako bi nam svima bili dostupni.

Koalicija 27 je grupa organizacija civilnog društva posvećenih zaštiti životne sredine prateći napredak Srbije u Poglavlju 27 pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, koje pokriva oblasti životne sredine i klimatskih promena.

Počinje izgradnja kanalizacione mreže u Obrenovcu

06.11.2019

kanalizacija_šaht_ulica — Foto-ilustracija: Pixabay

Kako je objavljeno na zvaničnoj stranici Grada Beograda, zamenik gradonačelnika Goran Vesić prisustvovao je juče, 6. novembra, početku izgradnje kanalizacione mreže u selima Urovci i Krtinska u opštini Obrenovac, i najavio njihov završetak za godinu dana.

Događaju su prisustvovali član Gradskog veća Grada Beograda Miloš Dangubić, predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković, direktor „Elektroprivrede Srbije” Milorad Grčić i brojni građani.

Vesić je istakao da je ovo primer koliko se izgradnji nedostajuće kanalizacije mora temeljno pristupiti, podsetivši da je gradnja na tom potezu počela još 2014. godine. Objasnio je da je prva faza radova već završene, pri čemu su izgrađene dve kanalizacione fekalne stanice, nakon čega je usledila druga faza, u kojoj su završene crpna stanica i potisna kanalizacija, a dalji radovi biće fokusirani na građenje 11 kilometara niskopritisne i gravitacione kanalizacije. Plan je da se ovim sistemom pokrije 740 kuća u Urovcima i Krtinskoj. Izjavio je da će ova domaćinstva dobiti kanalizaciju za godinu dana.

Pročitajte još:

Zamenik gradonačelnika je podsetio da trećina grada još uvek nema kanalizaciju, što je, kako je ocenio, velika sramota jer živimo u 21. veku i pričamo o „pametnim gradovima”. Vesić je dodao i da je još veći problem što i tamo gde kanalizacije ima, ona sva ide u Dunav ili Savu, čime zagađujemo reke i sebe same, i da će zato jedan od sledećih projekata biti fabrika za preradu otpadnih voda u Obrenovcu.

Podsetio je da Beograd ima pet nezavisnih kanalizacionih sistema, od kojih je jedan u Obrenovcu. Istakao je da je cilj da se fekalne vode prerađuju u fabrikama i potom ispuštaju u reke, što je po pravilima Evropske unije.

On je podsetio da će fabrika u Velikom Selu „pokriti” milion i po ljudi, što je ogroman procenat, zbog čega je ona i skupa – samo u prvoj fazi ulaže se 285 miliona evra, a u drugoj između 400 i 500 miliona evra. Ipak, time će se, kako je rekao, rešiti kompletna kanalizacija na užoj teritoriji grada, i to 110 direktnih ispusta u Savu i oko 120 direktnih ispusta u Dunav.

Rekao je da se, pored toga, radi na nezavisnim kanalizacionim sistemima, a jedan od njih se nalazi u Obrenovcu. Takođe, završava se projektovanje za fabriku za preradu otpadnih voda u Batajnici, a na početku je projektovanje za fabriku u Ostružnici. Plan je da u narednih 10 godina nijedna kuća na teritoriji Beograda ne bude bez kanalizacije i da se kanalizacija više ne ispušta direktno u reke. Cilj je i da svi građani Beograda, bez obzira na to u kom delu grada žive, budu izjednačeni. Vesić je naglasio da u tome pomaže dobra saradnja sa predstavnicima opština.

Svako ko gradi, plaća doprinose za građevinsko zemljište, što se koristi za izgradnju kanalizacije. Naredne godine, dodao je Vesić, budžet grada će iznositi oko 1,205 milijardi evra, te da će i Opština Obrenovac imati najveći budžet do sada. Tako velika sredstva u budžetu upravo omogućavaju ovakve i slične projekte, zaključio je Vesić.

Čučković je najavio za 15. novembar otvaranje tendera za izgradnju kanalizacije na Šabačkom putu. Rekao je da je u pripremi izgradnja kanalizacije u delovima Zabrežja i Belog Polja, čime će biti pokriveno 1.000 domaćinstava. Dodao je i plani izgradnje druge nedostajuće infrastrukure u ovom kraju, odnosno putevima i daljinskom grejanju. Uz to se zahvalio zameniku gradonačelnika na konstantnoj podršci.

Predsednik Mesne zajednice „Krtinska” Branko Jevtić je rekao da danas prisustvujemo istorijskom trenutku za sela Urovci i Krtinska, jer će posle izgradnje kanalizacije biti ugašeno oko 750 septičkih jama. On je zahvalio Gradu Beogradu, Opštini Obrenovac i svim strukturama koje su pomogle u realizaciji ovog značajnog projekta, kako stoji na sajtu Grada Beograda.

Usled ogromnog smoga u Indiji, Tadž Mahal dobio posebne prečistače vazduha

06.11.2019

taj_mahal_tadž_mahal_india_indija — Foto-ilustracija: Pixabay

Smog se nadvio nad Indijom, a s obzirom na to da zagađenje vazduha prema svima ima jednak odnos, nije poštedelo ni poznatu turističku atrakciju i nadaleko čuven simbol večne ljubavi Tadž Mahal. Mauzolej je stoga dobio dva posebna prečistača vazduha.

Pročitajte još:

U blizini Tadž Mahala, jedna privatna kompanija je, prema zvaničnom saopštenju, postavila dva mobilna kombija za prečišćavanje vazduha.

Probni period će trajati deset dana, ali gradske vlasti Agre pokušavaju da ugovore produženje roka. U njihovoj je nadležnosti to kako će uređaji biti raspoređeni i korišćeni na teritoriji grada.

Odbor za kontrolu zagađenja u indijskog saveznoj državi Utar Pradeš je istakao da svaki kombi u toku osam časova može da prečisti čak 1,5 miliona kubnih metara vazduha. Međutim, ovaj podatak, zbog nedostatka senzora na prečistačima, nemoguće je utvrditi, te ostaje nepoznanica da li je realan ili iznet u promotivne svrhe.

Rešenje njihovog problema, Indijci bi potencijalno pronašli kod nas – i to zahvaljujući srpskim studentima koji su čisti vazduh “uzgajaju” pomoću algi.

Tadž Mahal se nalazi na severu Indije i jedno je novih sedam svetskih čula, zajedno sa Kineskim zidom i Maču Pikču, svetim gradom Inka.

Zagađenje vazduha se nije negativno odrazilo na broj dnevnih obilazaka. U utorak, kada ono doseglo najviše vrednosti, tek nekolicina od 10 hiljada posetilaca, uglavnom stranaca, nosila je zaštitne maske.

Jelena Kozbašić

1...818819820...1,672 Page 819 of 1,672

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM