Višekratne kese – rešenje ili novi problem?

03.12.2019

plastic_bags_plastične_kese — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Joni Gutierrez)

Uprkos obećanjima najvećih britanskih trgovačkih lanaca da će rešiti problem plastične ambalaže koju plasiraju u svojim prodavnicama, količina plastičnog otpada, prema zajedničkom istraživanju Agencije za istraživanje životne sredine (EIA) i Grinpisa, i dalje raste. Naime, procenjuje se kako su prošle godine prodajna mesta vodećih britanskih lanaca plasirala čak 903.000 tona plastične ambalaže, što je povećanje od 17.000 tona u odnosu na 2017. godinu! Taj veliki porast delom je podstaknut i prodajom velikog broja višekratnih debljih plastičnih kesa. Njihova je prodaja porasla za 26 odsto i popela se na čak 1,5 milijardu ili 54 kese po domaćinstvu. Čak 7 od 10 vodećih trgovinskih lanaca povećalo je svoj plastični otisak, a neznatno smanjenje postignuto je u samo 3 trgovačka lanca – “Waitrose”, “Tesco” i “Sainsbury’s”, navodi se u izveštaju “Provera plastike II: Proboj i povratak iz supermarketa” („Checking Out on Plastics II: Breakthroughs and backtracking from supermarkets“).

Pročitajte još:

Najnovije brojke potvrđuju da porast potrošnje ovih višekratnih kesa dodatno utiče na porast plastične ambalaže koju koriste vodeći trgovački lanci, pa Agencija za istraživanje životne sredine (EIA) i Grinpis zato naglašavaju potrebu njihove zabrane ili prodaje po znatno višim cenama kako bi se uticalo na smanjenje količina plastičnog otpada. „Šokantno je da se uprkos sve većoj svesti o krizi plastičnog otpada količina plastike za jednokratnu upotrebu koju koriste najveći britanski supermarketi zapravo povećala u posljednjih godinu dana“, izjavila je Džulijet Filips iz Agencije za istraživanje zaštite okoline (EIA). „Trgovci moraju da pooštre ciljeve kako bi postigli stvarna smanjenja plastične ambalaže i proizvoda za jednokratnu upotrebu. Moramo se odupreti kulturi bacanja u koju nas dovodi naš potrošački mentalitet i to promenom celog sistema, a ne zamenom jednog plastičnog proizvoda drugim. To nije rešenje.“ Rast prodaje višekratnih kesa sugeriše da neki potrošači lagane plastične kese za jednokratnu upotrebu, koje su uglavnom već uklonjene iz prodavnica, jednostavno i bez previše razmišljanja zamenjuju trajnijim i debljim kesama, koje sadrže mnogo više plastike i zato predstavljaju još veći problem. Na primer, lanac “Island” je u poslednjih 12 meseci zabeležio desetostruki porast prodaje takvih kesa, a “Tesco” je njihovu prodaju povećao s 430 miliona na 713 miliona.

Prodaja gotovih jela i ručkova u plastičnoj ambalaži, čija se vrednost procenjuje na oko 25 milijardi funti godišnje, takođe znatno utiče na porast plastičnog otpada. U izveštaju se navodi kako taj deo prodaje britanskih trgovina zahteva temeljnu transformaciju jer se najveći deo gotovih jela prodaje isključivo u jednokratnoj plastičnoj ambalaži. Do sada se tom problemu nije poklanjalo previše pažnje, a jedino je trgovački lanac “M&S” u ograničenom broju svojih radnji ponudio mogućnost korišćenja posuda za višekratnu upotrebu. Najveći deo plastičnog otpada čine pakovanja robnih marki britanskih trgovina i to čak 367.000 tona. Istraživanjem je otkriveno kako su upravo ti proizvodi glavni krivac za porast plastične ambalaže, što potvrđuje da trgovački lanci svoje dobavljače nisu uspeli da prisile na promenu poslovanja. “Tesco” je jedini britanski trgovački lanac koji je svojim dobavljačima dao ultimatum da smanje prekomerno korišćenje plastike i najavio prestanak korišćenja teško reciklabilne crne plastike za pakovanje gotovih jela do kraja ove godine. U izveštaju su pohvaljene inovacije poput probnog uvođenja rinfuzne prodaje u trgovačkom lancu “Waitrose”, odnosno u njihovoj prodavnici u Oksfordu, u kojoj je omogućena kupovina čak 160 različitih vrsta voća i povrća i 48 drugih prehrambenih proizvoda bez plastične ambalaže, uključujući testeninu i žitarice, kafu, smrznuto voće, pivo, vino i sredstva za čišćenje. Kako je navedeno, dosadašnja iskustva su veoma pozitivna, a analizom trajanja rinfuzne prodaje utvrđeno je da takav koncept može uspeti i u drugim radnjama. “Waitrose” će zbog toga rinfuznu prodaju proširiti na dodatne tri prodavnice.

No, Fiona Nikols iz britanskog Grinpisa smatra da prodavnice ipak ne uspevaju da smanje količinu plastičnog otpada i ne zadovoljavaju potrebe svojih kupaca. „Svi trgovački lanci najavljuju smanjenje korišćenja plastične ambalaže, ali u stvarnosti na police svojih radnji stavljaju više plastike nego ikada pre“, izjavila je Fiona Nikols. „Trgovački lanci moraju da promene način svog poslovanja i kupcima ponude mogućnost kupovine bez plastične ambalaže, čime će potvrditi svoju zabrinutost zbog globalne krize plastike.“

Izvor: S.F. /Ekovjesnik

Eko letovi tek od 2035. godine

03.12.2019

avion_let_zalazak_sunce — Foto-ilustracija: Unsplash (Nils Nedel)

Foto-ilustracija: Unsplash (Patrick Tomasso)

Posle automobila kao zagađivača vazduha, i avio-industrija očekuje da će se pojedine letelice pokretati i na struju. Avionski promet proizvodi 2,5 odsto godišnje globalne emisije ugljen-dioksida i jedan je od najvećih zagađivača u svetu. Zato je „Erbas“ predstavio svoje planove za naredne decenije.

Evropski vazduhoplovni koncern „Erbas“ želi da izgradi prvi avion s niskom emisijom ugljenika koji bi trebalo da bude pušten u promet do 2035. godine.

Izvršni direktor kompanije Gijom Fori u Hamburgu je rekao da bi avion mogao da bude hibridni, što znači da bi kombinovao klasično gorivo i struju, ili bi kao gorivo mogao da koristi vodonik ili neko klimatski neutralno gorivo.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Shalom Mwenesi)

„Dve stvari su jako bitne, a to je aerodinamika i korišćenje energije iz obnovljivih izvora. Da je i ovo moguće pokazao je prvi solarni avion koji je samo na sunčanu energiju obišao svet. Ali eksperimeni služe da bi se kasnije uveli u proizvodnju“, napominje Fabricio Berger i kompanije „Erbas“.

Razvoj potrebne tehnologije je još u povoju i u pitanju je vrlo složen proces koji će trajati godinama ili čak decenijama, kažu u „Erbasu“.

„Kao što vidite, avion svojim oblikom više podseća na pticu nego na cigaru koju neko gura. Moramo iskoristiti sve pogodnosti aerodinamike“, dodaje Berger.

U „Erbasu“ ističu da su svesni svoje odgovornosti i uspeli su da znatno smanje potrošnju goriva po putniku zahvaljujući lakšim avionima sa snažnijim motorima, a ekološki prihvatljivi letovi prioritet su te kompanije.

Izvor: RTS

Povratak mlekadžija u Ujedinjeno Kraljevstvo

02.12.2019

anita-austvika-czpc9I5gzhM-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Anita Austvika)

Ljudi savremenog doba konstantno teže razvoju i napretku, a nekada te težnje zapravo zahtevaju da se vrate korak unazad. U slučaju škotskog poljoprivrednika Brusa Kaningema, povratak iz sadašnjosti u prošlost podrazumevao je zamenu plastične ambalaže u koju je pakovao mlečne proizvode – staklenom, u koju su ih pakovali njegovi, a i naši, preci.

Pročitajte još:

Kaningem želi da postane prvi proizvođač mleka na teritoriji Ujedinjenog Kraljevstva koji u svom poslovanju neće koristiti plastiku za jednokratnu upotrebu. U tome ga je za 47 dana kampanje grupnog finansiranja podržalo 244 građana. Zahvaljujući njima je prikupio gotovo 12.000 evra koje je uložio u nabavku 32.000 staklenih flaša koje se peru i ponovo pune mlekom. Staklo je, na taj način, u segmentu pakovanja potisnulo plastiku na njegovom imanju – ali vlasnik ima ambicioznije ciljeve.

On nije jedini mlekar u svojoj državi koji svoje proizvode raznosi i prodaje u staklu, ali je jedan od retkih koji su se fokusirali na potpuno uklanjanje jednokratne plastike u svom lancu proizvodnje. Kaningem, prema Gardijanovim saznanjima, takođe eliminiše plastiku iz skladištenja hrane za životinje i hemikalija i u potrazi je za njihovim održivim alternativama.

Škotski poljoprivrednik sa svoje farme, i još dve organske farme njegovih snabdevača, mlekom opskrbljuje između 8 i 10 hiljada Škota. Novu šemu će testirati od januara kada će njegovi potrošači u Glazgovu i Edinburgu, umesto dotadašnjih dvolitarskih i petolitarskih plastičnih kutija, mleko početi da dobijaju u staklenim flašama.

Kaningem je naglasio da je svestan da će mu tako proizvodnja poskupeti zato što treba da uposli perača povratne ambalaže. “Ipak, ideja korišćenja stakla i rezanja jednokratne plastike se uklapa u ono za čim stremimo. Želimo da budemo svesniji otpada i našeg ugljeničnog otiska“, objasnio je.

Jelena Kozbašić

Danas počinje 25. Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama

02.12.2019

Madrid_zgrade — Foto-ilustracija: Unsplash (Jorge Fernández Salas)

Foto-ilustracija: Unsplash (Mindaugas Petrutis)

Alarmantni izveštaji naučnika, građanska neposlušnost, protesti mladih širom sveta… Već godinu dana su zemlje potpisnice Pariskog sporazuma na meti pritisaka bez presedana da nešto preduzmu. Moto konferencije je Vreme za akciju (#TimeforAction).

“Ne možemo više odlagati akciju za zaštitu klime”, rekla je španska ministarka za ekologiju Teresa Ribera, čija zemlja je domaćin ove 25. Konferencije Ujedinjenih nacija o klimi (COP25). Konferencija je trebalo da se održi u Čileu, ali je ta zemlja otkazala zbog nemira i Španija je prihvatila da bude domaćin.

Ista poruka da se više ne sme odlagati akcija neumorno je upućivana iz UN-a uoči sastanka.

“Tačka bez povratka nije više daleko na horizontu, ona je na vidiku i približava se velikom brzinom”, rekao je juče generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš i naglasio da su obaveze preuzete za borbu protiv klimatskih promena i globalnog zagrevanja “potpuno nedovoljne”. On je rekao da i dalje nedostaje politička volja da se nešto uradi.

Pročitajte još:

Nekoliko dana pre skupa Program UN-a za životnu sredinu zadao je udarac nadama da će biti postignut cilj Pariskog sporazuma da se ograniči zagrevanje na 1,5 stepena Celzijusa u odnosu na preindustrijsku eru. Za to je potrebno smanjiti emisije ugljen-dioksida za 7,6 odsto godišnje svake godine do 2030, a nema nikakvih naznaka da ti nivoi počinju da se smanjuju. Svet je već topliji za oko 1 stepen Celzijusa, što dovodi do sve većeg broja klimatskih katastrofa, i svaki dodatni stepen će povećati obim tih poremećaja.

Sadašnjim tempom temperatura bi mogla da poraste za 4 ili 5 stepeni Celzijusa do kraja veka. Čak i ako zemlje poštuju do sada preuzete obaveze, rast temperature bi mogao da pređe 3 strepena Celziusa.

SAD su potvrdile da će se iduće godine povuči iz Pariskog sporazuma o klimi, mada je predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelozi rekla da je američki narod angažovan za borbu protiv klimatskih promena. Ona bi trebalo da bude danas u Madridu na početku skupa.

Foto-ilustracija: Unsplash (Stijn te Strake)

Oči su uprte u Evropsku uniju i novo rukovodstvo koje će biti prisutno danas kao i oko 40 država i vlada, od kojih oko 15 iz EU. Srbiju predstavlja ministar životne sredine Goran Trivan.

Samit traje 2 nedelje, do 13. decembra, a delegati će pokušati da reše sporna pitanja sa prošlogodišnjeg samita u Katovicama u Poljskoj.

Među spornim pitanjima je i način formiranja sistema funkcionalnog međunarodnog trgovanja emisijama štetnih gasova i odštete siromašnijim državama za gubitke i štetu nanetu klimatskim promenama, prenosi Radio slobodna Evropa.

Učesnici konferencije suočavaju se i sa pritiskom globalnog pokreta za borbu protiv klimatskih promena na čelu sa švedskom tinejdžerkom Gretom Tunberg. Ona takođe dolazi na skup, a putuje brodom i najavila je da očekuje da će do utorka stići do Portugalije.

Za sada je samo 68 zemalja obavezalo da će opovećati svoje planove za smanjenje emisije ugljen-dioksida u 2020. godini, pre naredne konferencije UN o klimi u Glazgovu. Ali one, prema ekspertima, predstavljaju samo 8 odsto svetske emisije tog gasa.

Izvor: Zelena Srbija

Ko je superjunak energetske efikasnosti u BiH?

02.12.2019

dete_trotinet — Foto-ilustracija: Unsplash (Kelly Sikkema)

Imajući u vidu poznatu poslovicu koja kaže da „Na mladima svet ostaje“, superjunak Bipster je, u cilju edukacije najmlađih o važnosti energetske efikasnosti, prethodnih dana posetio nekoliko osnovnih škola na području Zeničko-dobojskog kantona. O tome kako da postanu heroji i spasu planetu Zemlju učili su osnovci u OŠ „Vladimir Nazor“ Zenica, OŠ „Olovo“Olovo, „Drugoj osnovnoj školi“ Zavidovići, te OŠ „Enver Čolaković“ Breza.

Cilj ovog superjunaka je da, kroz edukativno-zabavnu radionicu, najmlađe generacije poduči o važnosti pametnog korišćenja energije. Upravo iz tog razloga je Bipster s učenicima razgovara o celom procesu nastanka globalnog zagrevanja, kao i njegovim posledicama po našu planetu.

Pročitajte još:

„Spasavanje reka, šuma i svih drugih zelenih površina planete Zemlje naš je zadatak!“ rekao je Bipster, deleći savete za pametniju upotrebu energije. „Ne ostavljajte vodu da teče dok perete zube ili se umivate. Ugasite svetlo nakon što izađete iz prostorije, nemojte bespotrebno trošiti energiju. I ne zaboravite, elektronske uređaje moramo gasiti, a ne ostavljati ih na stand-by-u.“

Foto-ilustracija: Unsplash (Aneta Pawlik)

Upotrebom modernih tehnologija, superjunak Bipster je proces učenja i zabave spojio u korisnu celinu, zajedno sa prenošenjem znanja o značaju energetske efikasnosti za budućnost planete Zemlje. Upravo iz tog razloga je Bipster školarcima predstavio i Bipomat, interaktivni edukativni uređaj uz čiju pomoć im je pokazao kako energetski efikasno ponašanje može spasiti svet. Istovremeno, ovaj superjunak je koristio i druga zanimljiva pomagala, poput posebne kamere uz pomoć koje je demonstrirao izgled uređaja kada koristi energiju, u poređenju sa onim koji je ugašen.

Ovakav pristup imao je ključnu ulogu u prikupljanju pažnje učenika i pravljenju ugodne atmosfere, pritom demonstrirajući važnost edukacije najmlađih za budućnost naše planete. Ove radionice realizovane su u okviru Projekta energetske efikasnosti za BiH (BEEP), koji, uz kreditna zaduženja Svetske banke, implementira Federalno ministarstvo prostornog uređenja.

Izvor: Energetika.ba

Rok trajanja vašingtonske jabuke – godinu dana?

02.12.2019

jabuka_voda — Foto-ilustracija: Unsplash (Moritz Kindler)

Zamislite kada biste neko voće mogli da držite u frižideru nekoliko meseci, pa čak i celu godinu, i da i dalje bude jestivo? Zvuči neverovatno, ali ipak nije.

Naime, u Vašingtonu su posadili jabuku koja će biti dovoljno dugovečna. Sveža, hrskava, slatka i sočna – tako opisuju ovu jabuku zasađenu prvi put na Vašingtonskom univerzitetu 1997. godine.

Godine 2017. dobijeno je 600.000 sadnica ovog drveta. Od tada je zasađeno više od 12 miliona drveća ove sorte, ali strog sistem licenci ne dozvoljava poljoprivrednicima da je uzgajaju u drugim delovima zemlje. Samo poljoprivrednici u Vašingtonu imaju tu dozvolu i za narednu deceniju.

Voćki je potrebno gotovo dve decenije da se razvije i poraste, a u frižideru može “opstati” od 10 do 12 meseci.

Pokretanje roda ove jabuke “kosmičke svežine” koštalo je čak 10 miliona dolara.

Pročitajte još:

Naziv “kosmička svežina” je dobila po izgledu kore, odnosno zbog malih belih tačkica na tamnocrvenoj površini, podsećajući na na noćno nebo.

Jabuke su u SAD-a drugo po redu najprodavanije voće, odmah nakon banana, a država Vašington ima najveću proizvodnju.

Narednog vikenda biće prvi put u prodaji u marketima Sjedinjenih Američkih Država.

Jelena Cvetić

Niš radi na tome da postane “pametan grad”

02.12.2019

Niš_zalazak_sunca — Foto-ilustracija: Unsplash (Saša Petrović)

Na osnovu Memoranduma potpisanog u Pekingu, Niš bi do kraja naredne godine trebalo da uvede neke od sistema koji će olakšati svakodnevni život u gradu, što je karakteristika pametnih gradova, rečeno je na drugom delu 5. Foruma naprednih tehnologija. Grad Niš, u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija radi na 7 servisa, rekao je gradonačelnik Niša Darko Bulatović, od kojih će, kako kaže, Grad Niš odabrati 4 prioritetna koji će se odnositi na javnu rasvetu, zaštitu životne sredine, unapređenje parkiranja i regulisanje saobraćaja.

Uvodničar prvog panela pomoćnik gradonačelnika Miloš Milošević istakao je da će se sinhronizacijom rada semafora u Nišu i uvođenjem sistema koji će olakšati parkiranje, doći do smanjenja zagađenja vazduha, budući da će se sprečiti da automobili dugo kruže gradom. Osim toga, on je najavio i uvođenje internet mreže u centru, kao i u još nekim delovima grada, a poručio je da se razmatra i uvođenje pametnog sistema pražnjenja kontejnera.

Pročitajte još:

U prvom panelu, posvećenom upravo ovoj temi, govorili su još i direktor JKP “Mediana” Dragoslav Pavlović, predstavnik PKS-a Mihajlo Vesović, kao i Vladan Nešić iz Telekoma. Na 5. FNT-u govorilo se i o sinergiji ekonomije i naprednih tehnologija. O ovoj temi su govorili profesor Boban Stojanović, član IO Društva ekonomista Srbije, Ivan Pavlović sa Ekonomskog instituta Srbije, Goran Mladenović iz “Nikat klastera”, Branislav Brindić i Vladislav Cvetković. Takođe, predstavnici IT kompanija imali su priliku da se, na okruglom stolu „U susret Naučno-tehnološkom parku“ upoznaju sa načinima funkcionisanja budućeg NTP-a, kao i da daju svoje predloge i sugestije.

Opšti je zaključak da ubrzani privredni rast i bolje funkcionisanje saobraćaja i javnih službi, kao i jednostavnije i brže izvršavanje obaveza, jesu prednosti uvođenja novih tehnologija, koje sveukupno grad čine konkurentnijim u odnosu na ostale lokalne samouprave. Ovom prilikom, najavljen je i 3. deo Foruma koji će biti održan na proleće naredne godine u novoizgrađenom Naučno-tehnološkom parku.

Izvor: Grad Niš

Leskovački đaci nagrađeni na konkursu “Ne izbacujmo otpad u reke!”

02.12.2019

bojice_crtanje — Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Kako bi se najmlađe generacije na vreme upoznale sa značajem brige o očuvanju vodnih resursa, JKP Vodovod Leskovac nastavlja sa edukacijom najmlađih o značaju očuvanja vode kao živog i sastavnog elementa prirode. Vodu kao takvu treba čuvati i poštovati kao prirodni, ali nikako kao neiscrpni resurs.

U cilju podizanja svesti građana za potrebom očuvanja životne sredine i očuvanja vodnih resursa, a na osnovu preporuke Kraljevine Holandije kao Donatora u okviru ORIO projekta „Upravljanje otpadnim vodama grada Leskovca“, JKP Vodovod Leskovac je raspisao likovni konkurs sa temom „Ne izbacujmo otpad u reke! Izbacimo loše navike!“.

Pročitajte još:

Cilj konkursa je da se edukacijom, deca osnovnih škola kroz program obrazovanja, podstaknu da razmišljaju o značaju očuvanja naših površinskih voda od zagađenja, kao i o značaju prečišćavanja otpadnih voda. Na taj način deci se daje mogućnost da na kreativan način pokažu šta je to što oni vide kao značajno za očuvanje životne sredine i boljeg kvaliteta života.

Foto-ilustracija: Unsplash (Senjuti Kundu)

Nakon što su osnovne škole sa teritorije Grada Leskovca dostavile likovne radove u predviđenom roku, a po raspisanom likovnom konkursu, stručna komisija izvršila je izbor najboljih likovnih radova i ovom prilikom računarom su nagrađene sledeće škole:

OŠ „Svetozar Marković“ iz Leskovca za rad učenice Jelene Stanković, OŠ „Bora stanković“ iz Vučja za rad učenika Marka Stajića, OŠ „Vuk Karadžić“ iz Leskovca za rad učenice Katarine Janjić.

Specijalna nagrada od strane kompanije „Statovac“ i JKP Vodovod Leskovac u vidu paketa i poklon vaučera dodeljena je Školi za osnovno i srednje obrazovanje „11. oktobar“ iz Leskovca, za doprinos koji su dali svojim učešćem u konkursu.

Takođe, učenici svih dospelih likovnih radova dobili su vaučere za kupovinu knjiga i školskog pribora u knjižarama „Statovac”. U holu Leskovačkog kulturnog centra postavljena je izložba likovnih radova dece osnovnih škola iz Leskovca gde je prilikom otvaranja održana predstave „Voda je naše blago“, učenika OŠ „Josif Kostić“ iz Leskovca.

Izvor: Grad Leskovac

Otvoreni konkursi za uređenje park-šume Tološi i Zlatica

02.12.2019

list_jesen_šuma — Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Mclean)

Foto-ilustracija: Unsplash (David Monje)

Glavni grad Podgorica raspisao je javni poziv 30. novembra za prikupljanje ponuda za uređenje park-šuma “Tološi” i “Zlatica”. Javnim pozivom je za park-šumu „Tološi“ na površini preko 30 hiljada kvadratnih metara planirana izgradnja dva košarkaška terena, kafe-bara, trim staze sa gumenom tartan podlogom minimalne dužine 800 metara. Predviđen je i plato za treniranje i staza za sprint minimalne dužine 100 metara, zatim izgradnja pešačke staze, najmanje pet teretana na otvorenom, dečija igraonica, kao i uređenje parking zone. Budući prostor imaće i LED rasvetu. Minimalna vrednost investicije za izvođenje radova je 600.000 evra, a rok završetka radova je maksimalno 18 meseci.

Predviđeno je da se, na osnovu projektnog zadatka, pripremi i dostavi idejno rešenje u ponudi, a po zaključenju ugovora o javno-privatnom partnerstvu i glavni projekat uređenja.

Pročitati još:

Ponuda će se smatrati blagovremenom ukoliko je primljena od strane javnog partnera do 16. decembra do 9:00 sati.

Foto-ilustracija: Unsplash (Tevarak Phanduang)

Javni poziv za prikupljanje ponuda za uređenje Park-šume “Zlatica” na površini od preko 34 hiljade metara kvadratnih metara obuhvata postavljanje pokrivenog sportskog terena za mali fudbal i rukomet, kao i rekonstrukciju postojećeg košarkaškog terena i postavljanje LED rasvete za noćnu upotrebu. I na toj lokaciji je planiran ugostiteljski objekat tipa kafe-bar, biće popravljena ograda park-šume, izgrađene dečije igraonice zatvorenog i otvorenog tipa, a predviđena je i teretana na otvorenom. Planira se i uređenje prilaznog puta i parking. Minimalna vrednost investicije za izvođenje radova je 300.000 evra, a rok završetka radova je maksimalno 18 meseci. Ponude se primaju do 16. decembra do 13 sati.

Detalji javnih poziva su dostupni na oglasnoj stranici sajta Glavnog grada, a objavljeni su i u dnevnom listu “Pobjeda”.

Izvor: Glavni grad Podgorica

Koje promene čekaju Beograd u cilju poboljšanja kvaliteta života?

02.12.2019

Beograd_Kalemegdan_Pobednik — Foto-ilustracija: Pixabay

Gradonačelnik prof. dr Zoran Radojičić izjavio je juče, 1. decembra, da je Grad Beograd konkurisao za titulu „Zelena prestonica Evrope 2022. godine”, s ciljem da se poboljša opšti kvalitet života u srpskoj prestonici. Radojičić je o borbi za zdraviji i čistiji grad i putu ka Zelenoj prestonici Evrope govorio za dnevni list „Politika” zajedno sa gradonačelnikom Ljubljane Zoranom Jankovićem.

On je istakao da će se na proleće sledeće godine znati gradovi finalisti, a u junu 2020. biće poznat pobednik. Sa tom titulom ili bez nje do 2022, uveren je Radojičić, saobraćaj u Beogradu biće modernizovan, postavljena reciklažna ostrva, deponija Vinča sanirana, a zelene površine uvećane.

Pročitajte još:

“Koncept „zelena prestonica” ne odnosi se samo na ozelenjavanje grada, već na ispunjavanje evropskih kriterijuma u oblastima kao što su kvalitet vode, vazduha, nivo buke, upotreba zemljišta, održiva urbana mobilnost, prilagođavanje na klimatske promene, upravljanje otpadom, eko-inovacije. Intenzivno radimo na tome da se okrenemo zelenoj hijerarhiji u saobraćaju, odnosno da prednost dajemo biciklistima i javnom prevozu. Proširili smo pešačke zone u centralnom delu, uveli „vrabac servis” kao ekološko prevozno sredstvo, a uvešćemo i sistem javnih bicikala”, naveo je gradonačelnik.

Od februara, kako je najavio, stupa na snagu Plan održive urbane mobilnosti, koji podrazumeva da svaka saobraćajnica, gde bezbednost to dozvoljava, sadrži biciklističku stazu.

“Imamo 100 kilometara tih staza, a plan je da u naredne četiri godine izgradimo još 120 kilometara. Plan urbane mobilnosti garantuje i da će se vreme provedeno u saobraćaju smanjiti tako što će se sinhronizovati zeleni talasi”, ukazuje Radojičić i dodaje da je cilj da se građani više opredeljuju za pešačenje, biciklizam i javni transport.

Nabavkom novih autobusa do kraja godine, podsetio je Radojičić, 85 odsto voznog parka GSP-a biće sa motorima Euro 5 i Euro 6 standarda koji najmanje utiču na zagađenje vazduha. U 2020. godini opredeljena su sredstva za kupovinu još 100 zglobnih autobusa, 40 trolejbusa i 10 elektro-autobusa što će, kako napominje, doprineti da struktura autobuskog podsistema bude značajno unapređena kada je reč o emisiji izduvnih gasova.

“Kako bi beogradski vazduh bio zdraviji, plan je i da se nastavi sa gašenjem kotlarnica u objektima javne namene priključenjem na sistem daljinskog grejanja i sistem prirodnog gasa. U sistemu daljinskog grejanja je 65 odsto osnovnih i skoro 85 odsto srednjih škola, kao i oko 75 odsto vrtića. Od 2012. ugašeno je 17 kotlarnica u osnovnim i predškolskim ustanovama, a objekti su priključeni na daljinski sistem grejanja. Za sada su prioritet škole, a kasnije se planira da budu i domovi zdravlja i drugi javni objekti”, precizirao je gradonačelnik.

Kako bi ojačala pluća Beograda, plan je, prema njegovim rečima, da do 2025. godine, umesto sadašnjih 15 bude 25 odsto zelenih površina u urbanom delu grada.

“Da bismo postigli ovaj cilj, potrebno je 2,5 miliona sadnica. Pokrenuli smo više akcija u tom smeru. Istakao bih izazov „Drvo za Beograd”, koji sam objavio kako bi pozvao međunarodne organizacije i društveno odgovorna preduzeća da posade što više sadnica u Beogradu”, ukazao Radojičić.

Takođe, kako je naveo, jedan od prioriteta je i energetska efikasnost.

“Opštine će sada moći da sufinansiraju investiciono održavanje zgrada koje nisu spomenici kulture. Grad je do sada energetski sanirao samo javne zgrade, a sada će sa opštinama i stanarima učestvovati u uređenju fasada i investicionom održavanju privatnih zgrada, poput zamene stolarija, popravke krovova, liftova”, najavio je prvi čovek prestonice.

Najveći izazov Beograd očekuje kada je reč o otpadnim vodama i upravljanju otpadom, jer trećina Beograda nema ono osnovno – kanalizaciju, istakao je Radojičić.

On je podvukao da će se za ostvarenje vizije Beograda, kao zdravog i zelenog grada, srpska prestonica oslanjati na iskustva Ljubljane, kao i da je sa tamošnjim gradonačelnikom Zoranom Jankovićem potpisao pismo o saradnji i prenošenju znanja.

“U ovom trenutku je najvažnije da je Beograd ušao u ceo proces i da nas on pokrene da uradimo značajne i konkretne stvari za naš grad. Već naredne godine u okviru ovog takmičenja imaćemo niz aktivnosti posvećenih zaštiti životne sredine. Sam proces prijave, koji nije bio lak, omogućiće da nam da pratimo koliko smo postigli, a od velikog značaja biće i smernice koje ćemo dobiti od evropskih eminentnih stručnjaka”, zaključio je gradonačelnik Beograda.

Gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković istakao je za „Politiku” da se raduje da je Beograd ušao u trku za laskavu titulu zelene prestonice, jer je kvalitet života na prvom mestu.

Izvor: Grad Beograd

“Za novi zasad” – akcija pošumljavanja Novog Sada

02.12.2019

Screenshot_2019-12-02 ПОЧЕЛА ВЕЛИКА КАМПАЊА ОЗЕЛЕЊАВАЊА НОВОГ САДА Novi Sad2 — Foto: Grad Novi Sad

Više hiljada sadnica novog raznovrsnog zelenila biće podignuto u narednom periodu u Novom Sadu zahvaljujući kampanji Grada koja će biti realizovana u koordinaciji sa Savetom za pružanje stručne pomoći u preduzimanju aktivnosti u ozelenjavanju i pošumljavanju gradskih površina, uz podršku brojnih društveno odgovornih kompanija, volontera, javnih ličnosti, i u skladu sa programom ”Zeleni gradovi” Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), u kojem Grad Novi Sad učestvuje.

Akcija je počela sadnjom u Limanskom parku, a kako je rečeno, u odabiru sadnica i lokacija učestvuju urbanisti, najeminentniji profesori Poljoprivrednog fakulteta i Instituta za nizijsko šumarstvo koji su članovi gradskog Saveta.

“Akcija ‘Za novi zasad’ biće realizovana u nekoliko narednih meseci. Ponosan sam što smo ujedinili sve koji su ključni da se angažuju, što smo pristupili sistemski, a sve u nameri da Novi Sad učinimo zelnijim, lepšim i čistijim. Ne vodimo jalove rasprave, već u realnom prostoru i vremenu sprovodimo konkretne mere. Poslušali smo struku, smernice profesora Orlovića i njegovih divnih kolega, urbanisti su predložili, i mi smo odabrali 172 lokacije koje su u planskim dokumentima određene za zelene površine, pa nećemo za 10 godina morati da sečemo drveće. Biće zasađeno 6.200 novih stabala do kraja februara, i preko 40.000 drugog rastinja, a kasnije sledi pošumljavanje na obodima grada. Lagano krećemo da se pripremamo za kandidata za Zelenu prestonicu Evrope. U tom smislu bitno je i to što gradimo novu glavnu crpnu stanicu kod Žeželjevog mosta, što je preduslov za izgradnju centralnog prečistača. Određena je lokacija za prečistač, priprema se projektno-tehnička dokumentacija, a konačno ćemo dobiti i projekat regionalne deponije. Kupujemo 100 novih autobusa na CNG, uvodimo zdravije sisteme za životnu sredinu, tako da su suvišne prazne političke priče o betoniranju. Novi Sad može da bude mnogo bolji, samo da slušamo jedni druge i da sarađujemo. Hvala svim našim prijateljima koji su se pridružili akciji, a tu su nam danas i deca iz Orahovca, sa Kosova i Metohije, koji su u poseti Matici srpskoj, i njima smo dali da simbolično posade jedan orah”, naglasio je gradonačelnik Miloš Vučević i zahvalio se i Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine što su podržali akciju.

Pročitajte još:

U kampanju su uključene društveno odgovorne kompanije i to Evropska banka za obnovu i razvoj, MK Group, Credit Agricole banka, NLB banka, Lafarge, Zdravstvena ustanova Benu, JP Vojvodinašume, OTP Vojvođanska banka, Mercedes-Benz, McDonalds, IFC članica Svetske banke, tržni centar Big, kompanija Nepi Rockkastle (Promenada Novi Sad), DDOR osiguranje, Dunav osiguranje, DP World (Luka Novi Sad), Triglav osiguranje i fondacija Egzit.

“Započeli smo veliki posao budućnosti, jer kada se sadi drveće govorimo o stotinama godinama unapred. U okviru ove akcije biće zasađeno onoliko koliko smo ranije sadili za tri godine. Odabrali smo drveće koje će najbolje podneti promenjene klimatske uslove, i koje će najbolje obavljati estetsko-dekorativnu i sanitetsko-higijensku funkciju. Možemo reći da je u potpunosti ispoštovana struka, jer smo vraćali pojedine programe i po četiri puta”, istakao je prof. dr Saša Orlović.

Prema rečima Pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine Vladimira Galića, Pokrajinska vlada takođe će realizovati akciju ”Za zeleniju Vojvodinu” i na više desetina lokacija biće zasađeno 9.150 stabala, koja su donacija JP Srbija šume i JP Vojvodinašume.

Izvor: Grad Novi Sad

Klimatske promene – od prve konferencije do danas

02.12.2019

lednik_istopljen — Foto-ilustracija: Unsplash (Melissa Bradley)

Od kada su političari sveta počeli pregovore o klimi, plaća se “taksa” za to: svet je jedan stepen topliji, a hiljadu milijardi tona leda se istopilo i nestalo.

Dok politički lideri govore o rešavanju problema klimatskih promena, čovečanstvo je izbacilo više gasova koji povećavaju toplotu, zagreva se i pretrpeo je stotine ekstremnih vremenskih nepogoda.

Požari su goreli, led se otopio i mora su porasla.

Prva diplomatska konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama bila je u Rio de Žaneiru 1992. godine, a najnovija počinje danas u Madridu.

Pročitajte još:

Evo šta se dogodilo sa Zemljom od tada:

Nivo ugljen-dioksida u vazduhu je skočio sa oko 358 delova na milion, na gotovo 412, prema američkoj Nacionalnoj upravi za okeane i atmosferu. To je porast od 15 odsto za 27 godina.

Godišnja emisija ugljen-dioksida iz fosilnih goriva i industrije skočila je sa 6,06 milijardi metričkih tona ugljenika 1992. godine na 9,87 milijardi metričkih tona 2017. godine po organizaciji “Global Carbon Project”. To je povećanje od 63 odsto za 25 godina.

Prosečna temperatura u svetu je porasla za 0,57 stepeni Celzijusa za 27 godina, prenosi NOAA.

Od 1. januara 1993. godine, dogodile su se 212 vremenske nepogode, svrstane među katastrofe u Sjedinjenim Državama, od kojih je svaka koštala najmanje milijardu dolara, računajući i inflaciju. Ukupno su koštale 1.450 milijardi dolara i ubile više od 10.000 ljudi. To je u proseku 7,8 takvih katastrofa godišnje od 1993, dok ih je od 1980. do 1992. bilo 3,2 godišnje, prenosi NOAA.

Američki “Indeks klimatskih ekstrema” skoro se udvostručio od 1992. do 2018. godine, po NOAA. Taj indeks uzima obuhvata velika odstupanja od uobičajene temperature, sušu i prateće pojave, veoma jake pljuskove, jače od uobičajenih.

Čak 9 od 10 najskupljih uragana koji su pogodili Sjedinjene Države (šteta prilagođena za inflaciju) dogodilo se od 1992, prenosi NOAA.

Izgorela površina u Sjedinjenim Državama se više nego udvostručila od petogodišnjeg proseka od 1.335.462 hektara (1,3 miliona) 1992. na 3.075.610 hektara (3,0 miliona) 2018. godine.

Prosečna godišnja pokrivenost Arktičkog mora ledom se smanjila sa 12,1 miliona kvadratnih kilometara 1992. godine, na 10,1 miliona kvadratnih kilometara 2019. godine, po Nacionalnom centru SAD-a za podatke o snegu i ledu. To je smanjenje od 17 odsto.

Foto-ilustracija: Unsplash (Roxanne Desgagnés)

Ledena ploča na Grenlandu izgubila je 5,2 hiljade milijardi tona (4,7 hiljada milijardi metričkih tona) leda od 1993. do 2018. godine, po studiji Zbornika Nacionalne akademije nauka SAD.

Ledena ploča na kopnu Antarktika izgubila je 3.000 milijarde tona (2,7 hiljada miljardi metričkih tona) leda od 1992. do 2017. godine, pokazalo je istraživanje objavljeno u časopisu “Nature”.

Nivo mora u celom svetu se od 1992. u proseku podizao za 2,9 milimetara godišnje. To je ukupno 78,3 milimetara, prema NOAA.

Izvor: Zelena Srbija

“Patagonija” otvara prodavnicu svoje polovne odeće

01.12.2019

OLYMPUS DIGITAL CAMERA — Foto: Wikipedia/Ajay Suresh

Nasuprot besomučnom konzumerizmu i kupovini ne nužno preko potrebnih novih stvari koji su kulminirali u petak, sve je prisutniji i vidljiviji pokret zagovornika cirkularne ekonomije. Prema svom otpadu oni se odnose odgovorno i predmete odbacuju tek onda kada im više nema popravke. Shvataju razornost plastike i napitke piju iz višekratnih flaša, a imaju u vidu i štetne emisije modne industrije, te se u cilju smanjenja svog ugljeničnog otiska oblače u prodavnicama polovne garderobe. Brojne kompanije svoje poslovanje, usled zahteva tržišta, društvene odgovornosti ili zabrinutosti za Zemlju, prilagođavaju postulatima održivosti, a jedna od njih je i “Patagonija”.

Pročitajte još:

Održivost je segment koji je američki proizvođač odeće za aktivnosti na otvorenom, poput planinarenja, u svoj rad uvrstio odavno, a nedavnim otvaranjem pop up radnje sa svojim polovnim artiklima u Koloradu (Sjedinjene Američke Države) ju je dodatno osnažio.

Na internetu već dve godine unazad “Patagonija” prodaje nošenu garderobu u sklopu onlajn prodavnice Worn Wear, u kojoj je moguće pronaći i prerađene korišćene odevne komade. Oni se peru sredstvima za čišćenje bez negativnog uticaja na životnu sredinu, a njihov kvalitet i izdržljivost bivaju testiranu.

Nekadašnji vlasnici majica, jakni i dukseva koji su prosleđeni kompaniji dobijaju zauzvrat kupone za kupovinu u njihovim prodajnim objektima.

Sada se Worn Wear uselio i u stvarni svet, gde će se zadržati do kraja februara naredne godine do kada “Patagoniji” traje zakup prostora. A onda se možda prosto preseli na neko drugo mesto!

Jelena Kozbašić

Apatinci glasaju u koji projekat će uložiti novac od poreza za imovinu!

01.12.2019

Trg_slobode,_Apatin — Foto: Wikipedia/Plamen

Nakon prvog kruga glasanja, u kom su građani opštine Apatin imali priliku da iznesu predloge projekata za koje bi želeli da se realizuju u njihovoj opštini, izdvojeni su oni koji su najviše puta predlagani. Pristiglo je više od 500 predloga i ideja, a izabrano u drugi krug ankete se plasiralo njih šest. U pitanju su:

Rekonstrukcija glavne ulice u Prigrevici;
Izgradnja zelene pijace u Sonti;
Osvetljenje parka kod crkve u Svilojevu;
Rekonstrukcija Somborskog puta u Kupusini;
Izgradnja dečijeg igrališta u bloku 44 u Apatinu (na livadici kod „Crvenog krsta“);
Rekonstrukcija biciklističke staze u Ulici Dimitrija Tucovića.

Pročitajte još:

Drugi krug ankete trajaće od 26. novembra do 5. decembra, a građani svoj glas mogu da ostave OVDE.

Opština Apatin učestvuje u Programu Opštinski ekonomski razvoj u Srbiji faza 2. –„Reforma poreza na imovinu“ koji finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC) u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstva finansija, a sprovodi HELVETAS SRB.

Izvor: Opština Apatin

Od “Morave” do Beča – od početka decembra i avionom!

01.12.2019

Aerodrom_Morava — Foto: Wikipedia/Ministarstvo odbrane

Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prof. dr Zorana Mihajlović, i direktor “Er Srbije” Dankan Nejsmit potpisali su ugovor o obavljanju avio-prevoza na dve linije u javnom interesu s aerodroma “Morava” kod Kraljeva.

“Na osnovu transparentnog postupka i sprovedenog javnog poziva, ‘Er Srbija’ je dobila mogućnost da od početka decembra leti za Beč, a od proleća i ka Solunu, sa trećeg međunarodnog aerodroma u Srbiji, aerodroma ‘Morava’ kod Kraljeva. Kao resorna ministarka ponosna sam na to kako posluju naša tri međunarodna aerodroma, i beogradski, i niški, koji će završiti godinu sa više od 400.000 putnika, i želimo da isto tako razvijamo i aerodrom “Morava”, na kojem će sledeće godine početi i izgradnja nove piste”, rekla je Mihajlovićeva posle potpisivanja Ugovora o pružanju usluge obavljanja avio-prevoza na linijama proglašenim kao linije u javnom interesu u Vladi Srbije.

Pročitajte još:

Direktor “Er Srbije” Dankan Nejsmit rekao je da su veoma zadovoljni što je “Er Srbija” dobila mogućnost da od 1. decembra krene sa letovima s aerodroma “Morava” i što će ta kompanija leteti sa ukupno tri aerodroma u Srbiji.

Pomoćnik ministarke za vazdušni saobraćaj, Zoran Ilić, rekao je da su linije Kraljevo-Beč-Kraljevo i Kraljevo-Solun-Kraljevo proglašene linijama u javnom interesu na osnovu analiza i na predlog regiona Šumadije i Zapadne Srbije, odlukom Vlade Srbije koja je uvažila njihov zahtev.

Planirano je da letovi na liniji Kraljevo-Beč-Kraljevo započnu u prvoj nedelji decembra, a na liniji Kraljevo-Solun-Kraljevo od 10. marta 2020. godine. Linija za Beč funkcionisaće tokom cele godine, linija za Solun u periodu od marta do oktobra, a na obe linije leteće se tri puta nedeljno.

Izvor: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Na pomolu rešenje problema ispravnosti vode u Žabaru – kopa se dubinski bunar!

01.12.2019

tap_water_drinking_water_pijaća_voda_voda_sa_česme — Foto-ilustracija: Pixabay

U Žabaru počinje kopanje dubinskog bunara iz kog će meštani dobijati zdravu pijaću vodu. Radovi se finansiraju novcem od poreza na imovinu koji je prikupljen u ovom selu. Meštani objašnjavaju da su glasali za ovaj projekat jer u Žabaru voda u bunarima nije ispravna za piće.

“Zahvaljujem se meštanima koji su podržali predlog grupe građana da se iskopa dubinski bunar. Kao prioritet su odabrali potrebu za zdravom pijaćom vodom. Svi u selu su nosili vodu na analizu i ustanovljeno je da voda nije dobra, a drugi problem je što se bunari isušuju leti s obzirom da su duboki oko 20 metara”, objasnila je Vera Damnjanović iz Žabara koja je bila u Grupi građana koji su ovaj predlog kandidovali.

Ona je poručila svojim sugrađanima da novac o kom se odlučuje nije novac mesne zajednice, već novac svih građana koji su uplatili porez i da u skladu sa tim odluke ne treba da prepuste maloj grupi ljudi nego da svi izađu na glasanje 8. decembra i odluče o predlozima za narednu godinu.

“Među meštanima postoje određene nedoumice o novcu o kom se odlučuje. To nije novac mesne zajednice, to ne pripada mesnoj zajednici niti je to nekada ranije stajalo na računima mesnih zajednice pa je sada promenjeno ko odlučuje o tim parama. To su pare koje smo svi mi meštani uplatili na ime poreza na svoju imovinu. Kao odgovorni sposobni ljudi, ako smo mogli da zaradimo te pare i da uplatimo porez, mislim da smo isto tako odgovorni i u stanju da odlučujemo kako će se trošiti naš novac. Niko nema pravo da nam oduzme mogućnost da se izjašnjavamo o tome. Ja pozivam svoje sugrađane da 8. decembra izađu i da se izjasne koji predlog je najvažniji, a mi smo kao grupa građana kandidovali šljunčenje i nasipanje svih atarskih puteva do njiva. To je predlog koji će koristi svim meštanima i od čije realizacije će koristi imati svi meštani”, poručila je Vera Damnjanović.

Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović posetio je nedavno Žabar i istakao da očekuje da će građani odluke donositi samostalno na predstojećem direktnom odlučivanju jer se iza tog procesa ne kriju političari i skriveni interesi već da je ideja da se rešavaju stvarne potrebe građana.

Pročitajte još:

“U Šapcu će 8. decembra biti praznik demokratije. Više od 100.000 naših sugrađana imaće priliku da odlučuje o 200 miliona dinara. Jako je važno da građani znaju na šta se troši novac od poreza na imovinu koji uplate svake godine. Ljudi koji žive u mesnim zajednicama imaju priliku da se okrenu stvarnim potrebama, a ne visokoj politici”, kazao je gradonačelnik.

Izvor: Grad Šabac

1...805806807...1,671 Page 806 of 1,671

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitati još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM