Home Blog Page 8

Potpisan sporazum sa Azerbejdžanom o izgradnji gasne elektrane u Srbiji

Foto-ilustracija: Unsplash (CHUTTERSNAP)

Sa Azerbejdžanom je potpisan sporazum na osnovu kojeg će u Srbiji biti izgrađena gasna elektrana, planiranog kapaciteta 350 megavata električne i 150 megavata toplotne energije.

Kako je izjavila ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, gas za proizvodnju obezbeđivaće se iz Azerbejdžan, zemlje koja predstavlja strateški važnog partnera za Srbiju. Ona je podsetila da je Azerbejdžan prva zemlja sa kojom je Srbija diversifikovala snabdevanje prirodnim gasom, uz planove da se u budućnosti još intenzivnije koristi Južni gasni koridor, čime bi se dodatno povećala energetska sigurnost.

Izgradnja gasne elektrane kod Niša, predviđena je svim strateškim dokumentima, kao i Planom prioritetnih projekata, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike. Reč je o prvom zajedničkom projektu Elektroprivreda Srbije, Srbijagas i azerbejdžanske kompanije SOCAR.

Pročitajte još:

– U prvoj godini saradnje u isporuci gasa, pre dve godine, ukupno je isporučeno i preuzeto oko 114 miliona kubnih metara gasa. Prošle godine smo dobavili dvostruko više, uz trend povećanja isporuka koji se nastavlja i ove godine – rekla je ministarka.

Kako je dodala, u razgovorima sa predstavnicima SOCAR-a razmatra se opcija fleksibilnog snabdevanja do 0,9 milijardi kubnih metara gasa godišnje, dok se završetkom gasne elektrane u Nišu, planiranim do 2029. godine, očekuje povećanje količina na 1,4 milijarde kubnih metara godišnje.

Energetski portal

KEY – The Energy Transition Expo: energetski centar je sve više globalan

Foto: KEY – The Energy Transition Expo

KEY – The Energy Transition Expo, događaj organizacije „Italian Exhibition Group” (IEG) referentan za Evropu, Afriku i mediteranski basen o energetskoj tranziciji, vraća se od 4. do 6. marta na sajmu u Riminiju jačajući svoj međunarodni profil.

Sa novim izdanjem, ovaj događaj ubrzava svoj rast, potvrđujući sebe kao globalno energetsko čvorište i sve više se projektuje izvan nacionalnih i evropskih granica sa ciljem produžavanja dijaloga između tržišta, institucije i operateri iz celog sveta i ubrzavaju put ka postizanju ciljeva dekarbonizacije.

Očekuje se više od 1.000 izlagačkih brendova, od kojih je oko 32 odsto iz inostranstva (iz 30 zemalja) i preko 500 ugošćenih kupaca i delegacija iz oko 50 zemalja, koje su uključene zahvaljujući podršci Ministarstva spoljnih poslova i međunarodne saradnje (MAECI) i Agencije „ICE”.

Među fokusnim tržištima sajma KEY 2026 su zemlje Severne Afrike i podsaharske Afrike, ali i Turska i Evropa, sa posebnim osvrtom na Nemačku, Španiju, Veliku Britaniju, Poljsku, Srbiju i, generalno, region Balkana.

Štaviše, očekuje se prisustvo japanske delegacije po prvi put, koja će sarađivati sa organizacijama „H2IT” i „Clust-ER Greentech” regiona Emilija-Romanja, kao deo partnerstva za vodonik između dve zemlje i kao nastavak misije organizacije IEG na „EXPO OSAKA”.

Za one koji dolaze iz Španije, postoji direktan let između Madrida i Riminija do događaja, koji obavlja avio-kompanija „LuxWing”.

INICIJATIVA ZA AFRIKU

U skladu sa prioritetima Mateijevog plana i rastućim značajem afričkog kontinenta za globalnu energetsku tranziciju i evropske energetske i industrijske politike, sajam „KEY” ima za cilj da ojača saradnju između Italije i Afrike povezivanjem preduzeća, institucija i investitora kako bi se podstakle nove sinergije.

U okviru novog rasporeda događaja, u hali D3, događaj „Africa Investment HUB” – potpuno novi prostor od 126 m2 – ugostiće afrička industrijska udruženja iz Egipta, Alžira, Maroka, Tunisa, Obale Slonovače, Senegala i Južne Afrike, služeći kao prostor posvećen umrežavanju i poslovnim sastancima.

Štaviše, sajam „KEY” sarađuje sa kompanijom „Piantando, B Corp” koji pokreće, finansira i prati projekte sa velikim društvenim i ekološkim uticajem. Povodom događaja i kao deo inicijative „Light Up” kompanije „Piantando”, tri solarne ulične lampe biće postavljene u jednom selu u Malaviju.

MEĐUNARODNI DOGAĐAJI

Raspored događaja, koji je definisao naučno-tehnički komitet sajma „KEY”, obuhvatiće približno 18 događaja na engleskom jeziku posvećenih međunarodnim posetiocima i operaterima.

Sreda, 4. mart:

  1. „Next Generation AI for a carbon-free built environment” koju organizuje naučno-tehnički komitet sajma „KEY”, pružiće priliku međunarodnim stručnjacima i profesionalcima da razgovaraju o najnovijim inovacijama, tehnologijama i projektima koji koriste veštačku inteligenciju za podršku dekarbonizaciji izgrađenog okruženja. Sveobuhvatan pregled konkretnih primena, koristi, kritičnih pitanja i budućih izgleda, sa posebnim osvrtom na implikacije za industrijski, urbani i civilni sektor, kao i mogućnosti za preduzeća, javne uprave i zainteresovane strane u sektoru.

Četvrtak, 5. mart:

  1. „Strengthening collaboration between Italy and Japan on hydrogen technology innovations” koji organizuju organizacije „H2IT”, „Cluster Greentech” i „JH2A – Japan Hydrogen Association”: počevši od Memoranduma o razumevanju između organizacija „H2IT” i „JH2A”, događaj ima za cilj jačanje partnerstva između Italije i Japana u sektoru vodonika, uz učešće italijanske ambasade u Tokiju, organizacije „NEDO” i aktera iz industrije iz obe zemlje
  2. „Electric Car Charging Networks: Where Do We Stand in Italy and Europe”, koje organizuju organizacije „GSE” i „Motus-E”: diskusija između operatera, institucija, regulatora i koncesionara radi procene mogućnosti i izazova za stvaranje efikasne i široko rasprostranjene mreže za punjenje u Italiji i Evropi
  3. „Dual harvest, double trouble: Tackling EPC barriers in agrivoltaics desing” koji organizuje magazin „PV Magazine”, o tehničkim i inženjerskim izazovima iz evropske perspektive
  4. Italija u evropskom i međunarodnom agrovoltaičnom pejzažu koji organizuje organizacija „AIAS” – Italijansko udruženje za održivu agrovoltaiku
  5. „How Norwegian offshore wind supply chain cluster members can support the bankability of FOW in Italy” koji organizuje organizacija „Norwegian OHshore Wind” (NOW)
  6. „Towards a Circular Economy for Solar and Energy Storage: Strategies and Innovations in PV and Battery Recycling” koji organizuje organizacija „ETA Florence”, u saradnji sa organizacijom „Ecomondo”
  7. „GERMAN-ITALIAN Energy Talk” o vodoniku, u organizaciji organizacija „Hannover Fairs International”, „Hydrogen + Fuel Cells EUROPE”, „ITKAM”, „DIE GAS- UND WASSERSTOFFWIRTSCHAFT” i „H2IT”
  8. Powering Italy’s Storage Decade: Markets, Technologies & the Road to 95 GWh” koji organizuje organizacija „IBESA”
  9. „Bridging academia and industry: shared pathways for the energy transition” koju organizuje Univerzitet Sapienca u Rimu, radi podsticanja debate među istraživačima, industrijama i kreatorima politike, postavljajući temelje za naučnu konferenciju 2027. godine
  10. „Solar PV/Wind and Battery Storage Systems: the key to energy self-sufficiency, Driving Africa’s Energy Transition” koji organizuje organizacija „Res4Africa”
  11. „Energy Communities Beyond Borders: Scalable Models from the Western Balkans” u organizaciji regiona Emilija-Romanja i organizacije „ART-ER”
  12. „Türkiye’s Energy Transition and Investment Outlook: A Platform for Italian–Turkish Collaboration” koji organizuje organizacija „Invest in Türkiye”

Petak, 6. mart:

  1. Multiple financing instruments need to be scaled up to accelerate Africa’s energy future and to improve energy access” koji organizuje organizacija „Res4Africa”
  2. „Italy’s Solar Transformation: Business Models, Policy Shifts & ESG for the Next Decade” koji organizuje organizacija „IBESA”
  3. „EPBD & One-Stop-Shop: Technical assistance facilities to boost building energy renovation” koji organizuje organizacija „ENEA”
  4. „Fit4Micro – Clean and Efficient MicroCHCP by Micro Turbine Based Hybrid Systems” koji organizuje organizacija „ETA Florence” u rasporedu sajma „DPE – International Electricity Expo”

Kompletan program događaja sajma „KEY 2026” se stalno ažurira i može se pogledati na ovoj vezi: www.key-expo.com/events.

Događaji na engleskom jeziku dostupni su na ovoj vezi: www.key-expo.com/english-events

Izvor: KEY – The Energy Transition Expo

Rumunija odobrila konačnu investicionu odluku za izgradnju SMR-a u Dojčeštiju

Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Akcionari kompanije SN Nuclearelectrica SA odobrili su konačnu investicionu odluku za izgradnju malih modularnih reaktora (SMR) u mestu Dojčešti, čime Rumunija postaje najnaprednija evropska zemlja u realizaciji SMR tehnologije. Odluka je uslovljena setom dodatnih mera koje treba da obezbede jasan okvir saradnje između partnera i državnih institucija, s ciljem efikasne i bezbedne implementacije projekta.

Projekat sprovodi projektna kompanija RoPower Nuclear SA, u kojoj Nuclearelectrica ima 50 odsto udela. Projekat je formalno započet 2022. godine, nakon izbora tehnologije i lokacije, dok su tokom 2023. i 2024. uspešno okončane ključne tehničke faze FEED 1 i FEED 2. Nezavisne misije procene koje je sprovela International Atomic Energy Agency (IAEA) potvrdile su ispravnost dosadašnjih koraka, a faza FEED 2 završena je u roku i sa nižim budžetom od planiranog, saopštilo je Ministarstvo energetike Rumunije.

Ministar energetike Bogdan Ivan poručio je da ovaj projekat „označava prelazak iz analize u implementaciju i učvršćuje poziciju Rumunije na čelu nove evropske nuklearne industrije“. Umesto 600 MW iz nekadašnje termoelektrane, SMR postrojenje će obezbediti 462 MW stabilne i niskougljenične energije, a tokom izgradnje i proizvodnje biće otvoreno oko 4.000 radnih mesta. U narednih šest meseci fokus će biti na finansijskom strukturiranju i jačanju partnerstava, uključujući pregovore sa potencijalnim investitorima.

Pročitajte još:

Generalni direktor Nuclearelectrice Kosmin Gića naglasio je da SMR predstavljaju ključni globalni trend. Prema međunarodnim izveštajima, planirani kapaciteti malih modularnih reaktora porasli su za 65 odsto od 2021. godine, dostigavši 22 GW.

Do maja 2026. projektna kompanija RoPower Nuclear realizovaće niz aktivnosti koje prethode fazi 3 uključujući geotehnička istraživanja, nastavak licenciranja, pregovore o ugovorima i definisanje lanca snabdevanja. Faza 3 trajaće oko 15 meseci i obuhvatiće izradu budžeta klase 2, izbor izvođača i uspostavljanje ključnih ugovornih okvira, među kojima je i produženje ugovora o licenciranju tehnologije sa američkom kompanijom NuScale Power.

Projekat SMR u Dojčeštiju trebalo bi da bude operativan početkom sledeće decenije. Pored jačanja međunarodne pozicije Rumunije u nuklearnom sektoru, očekuje se da projekat značajno doprinese energetskoj bezbednosti zemlje i fleksibilnosti elektroenergetskog sistema, uz komplementarnu ulogu obnovljivih izvora energije.

Energetski portal

Nina Stanarević umetnički zanat posvetila ekologiji i održivim praksama

Foto: Energetski portal

Na koji način već upotrebljavane stvari mogu dobiti drugu šansu, svojim radom svakodnevno pokazuje Nina Stanarević, grafička dizajnerka i knjigovezilja iz Banja Luke. Njen brend pod nazivom „Studio Tisa” prepoznatljiv je po posvećenosti ekologiji, održivim praksama, ali i svedenom dizajnu inspirisanom lokalnim kulturnim nasleđem.

Umetnički zanat zasnovala je na principima cirkularne ekonomije, pa skečbukove, dnevnike, foto-albume izrađuje od recikliranih, prenamenjenih i spašenih sirovina. Oni su ručno uvezani, dok su korice drvene ili tekstilne; pri konstrukciji ne koristi lepak, pa uvez postaje deo dizajna koji ima i estetsku ulogu.

Foto: Nina Stanarević

Prve radove napravila je tokom školovanja 2012–2013. godine, iz kojih se razvila ljubav prema knjigovezačkom zanatu, a, kako ističe, snalažljivost u prenameni proizvoda prisutna je od samog početka.

— Poslovanje po principu cirkularne ekonomije znači da materijali moraju da budu u upotrebi, bilo kao proizvod ili, kada više ne mogu da se koriste, kao komponente ili sirovine. Na ovaj način ništa ne postaje otpad, a zadržava se suštinska vrednost proizvoda i materijala. U „Studio Tisi” koristim iznova tuđi i prerađeni otpad kao nove sirovine, a takođe svoj otpad prerađujem na nove načine. Skoro svi delovi mojih proizvoda su u potpunosti reciklabilni — priča Stanarevićeva.

Kako bi postigla što održivije poslovanje, za korice obično upotrebljava prenamenjeni tekstil, prebojava ga prirodnim bojama, a koristi i tehniku pačvork (spajanje manjih komada platna). Takođe nabavlja reciklirani papir, a pravi i sopstveni od papirnog otpada.

Korice boji biljkama, što ukrasnim, invazivnim, ali i lekovitim, pa nam je pokazala one bojene bojom dobijenom od korena biljke broć, ali i orasima.

U fokusu:

U njenom dizajnerskom opusu mogu se naći i predmeti od drveta. Tako su nastale činije od drveta koje je prvobitno korišćeno za pravljenje ruleta. Ovo su samo neki od primera održivosti koje primenjuje i u poslovnom i u privatnom životu.

Za svoj rad ne kaže da je revolucionaran, jer inspiraciju pronalazi u prošlosti – u snalažljivosti prethodnih generacija, koje su umele bolje iskoristiti ono što su imale. Ipak, složićete se, njeni radovi su bez sumnje unikatni. Kada je reč o svesnosti ljudi o ovakvim proizvodima, ističe da sve više njih želi da ima proizvod koji je napravljen samo za njih.

Foto: Energetski portal

— Mislim da su ljudi veoma brzo zaboravili šta je to ručni rad i manufaktura i koliko je vremena, truda i zalaganja potrebno da se nešto napravi sopstvenim rukama. Veliki deo mog poslovanja i prisustva na društvenim mrežama i ArtMarketima upravo ulažem u edukaciju i približavanje ručnog rada i zanatstva samoj publici. Skoro 15 godina sam aktivna među DIY ArtMarketima i publikom koja dolazi na takve događaje i mislim da zainteresovanost raste. Potrebni su veliki napori za edukovanje, ali mislim da sve više ljudi želi da opet ima fizički proizvod u rukama i, još ako je taj proizvod napravljen baš za njih, onda tu sreći nema kraja — priča Stanarevićeva.

Kako bi svoj rad približila široj publici, neretko drži radionice na poziv raznih organizacija, a teme kojima se bavi su dosta šarolike, od osnova knjigovezačkog zanata, preko eko i underconsuption projekata i tema, pravljenja papira i slično. Najveće zadovoljstvo joj predstavlja samo stvaranje, kada ima vremena i prostora da istražuje nove stvari i, kako kaže, uživa u procesu.

Znanje o zanatu sticala je na internetu i po knjigama još od fakultetskih dana, a učenje i eksperimentisanje ni danas ne prestaje.

Želja joj je da „Studio Tisa” preraste u projekat dobar i za lokalnu zajednicu, društveno-kulturni centar, sa radionicama o eko-temama i ručnim radom, galerijom i možda kafeterijom, kao i mesto gde bi starije generacije mogle da obučavaju mlađe.

Priredila: Jasna Dragojević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Projekat Bobija, zapadna Srbija: novo uzorkovanje ukazalo na veći polimetalični potencijal

Foto-ilustracija: Unsplash (Paul-Alain Hunt)

Australijska kompanija Middle Island Resources (MDI), koja se bavi istraživanjem zlata i baznih metala, putem svojih objava tokom septembra prethodne godine najavila je da će raditi na geološkim istraživanjama na projektu Bobija u zapadnoj Srbiji, koji je perspektivan za nalazišta zlata, srebra, bakra, olova i cinka. Kako smo tada pisali, time se ulazilo u prvu fazu razvoja portfolija firme Konstantin Resources, koju je preuzela MDI. Na pomenutom mestu nalazi se napušten rudnik koji već dugo vremena ne funkcioniše. Osim napuštenog rudnika, područje je poznato i kao „krov Azbukovice“, preciznije vrh brdsko planinskog područja koje se ovde pruža, gde reka Drina razdvaja Srbiju i Republiku Srpsku. Bobija je prvobitno istraživana tokom perioda bivše Jugoslavije, kada su vršeni podzemni radovi i više faza bušenja sa ciljem pronalaženja barita, olova i cinka, a tada su uočene i indikacije o postojanju zlata i srebra. 

Projekat se nalazi u okolini Ljubovije, obuhvata šest licenci za minerale na ukupnoj površini od 208 kvadratnih kilometara, što je tada detaljnije bilo objašnjeno u ondašnjem saopštenju kompanije. Prva faza istraživanja bila je usmerena upravo na prostor istorijskog rudnika Bobija, gde se baritno-sulfidna mineralizacija može jasno videti u podu nekadašnjeg površinskog kopa. Kompanija je nakon toga najavila uzorkovanje, i to prvo iz kamenitih pukotina. 

Iz kompanije su napomenuli prema njihovoj analogiji, Bobija ima mnogo sličnosti sa poznatim projektom Vareš u Bosni i Hercegovini, koji sadrži 20,9 miliona tona rude sa prosečnim sadržajem zlata, srebra, bakra, olova i cinka. Dakle, reč je o nedovoljno istraženom području u rudarsko-geološkom aspektu, čija ni vrednost ni budućnost nisu utvrđeni.

Pročitajte još:

Novi rezultati uzorkovanja zemljišta

Najnoviji rezultati na projektu Bobija odnose se na šire područje Tisovika, gde je prošireno uzorkovanje zemljišta potvrdilo prisustvo velikih i međusobno povezanih geokemijskih anomalija srebra, olova, cinka i antimona. U odnosu na ranije faze, novina je da je potvrđen znatno veći prostorni obuhvat anomalija, odnosno da se signal mineralizacije ne javlja lokalno, već kroz više povezanih zona.

Prema saopštenju kompanije, anomalije su identifikovane duž oko pet kilometara pravcem istok–zapad, kroz ciljne zone Tisovik, Crvene stene i Kozila. Takav kontinuitet, uz prisustvo više metala istovremeno, ukazuje na mogućnost razvijenijeg polimetaličnog sistema nego što je ranije bilo potvrđeno na terenu.

Kao ključni novi podaci navode se vršne vrednosti iz zemljišnih uzoraka: do 7,1 g/t srebra, 4.685 ppm olova, 969 ppm cinka i 1.049 ppm antimona. Kompanija ocenjuje da ovi rezultati podržavaju interpretaciju robusnog polimetaličnog sistema, ali je važno naglasiti da je reč o geokemijskoj fazi istraživanja, pa će puni značaj nalaza zavisiti od narednih istražnih koraka.

Najavljeno je novo uzorkovanje, planirano od marta 2026. godine, kako bi se ispitali produžeci anomalnih zona u velikom, do sada neistraženom prostoru.

Energetski portal

EU napreduje u zaštiti biodiverziteta, ali je potrebna brža akcija do 2030.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Jevtić)

Evropska unija postiže značajan napredak u ostvarivanju ciljeva za zaštitu biodiverziteta, ali je potrebna brža akcija kako bi se obezbedila sigurnost hrane, voda i ekonomska otpornost Evrope. Istanuto je to u  Sedmom nacionalnom izveštaju Evropske unije Konvenciji o biološkoj raznovrsnosti o napretku u implementaciji Globalnog okvira za biodiverzitet Kunming-Montreal.

Izveštaj pokazuje da je Unija napredovala prema 45 ciljeva, pri čemu su dva cilja već ostvarena. Ipak, procena ističe da je potrebno pojačati implementaciju u državama članicama kako bi se svi ciljevi postigli do 2030. godine.

EU nastavlja da igra vodeću ulogu u globalnom finansiranju aktivnosti za očuvanje biodiverziteta i u implementaciji politike za očuvanje, obnavljanje i održivo korišćenje ekosistema. Međutim, same politike nisu dovoljne – ključni rezultati uključuju obnovljene močvare, zdravije šume i otpornija poljoprivredna zemljišta, što direktno utiče na kvalitet života, ekonomsku stabilnost i otpornost na klimatske promene.

Pročitajte još:

Uredba o obnavljanju prirode, koja je sada na snazi, jedan od ključnih ciljeva EU pretvara u konkretne akcije – obnavljanje ekosistema, zaštitu zajednica od klimatskih rizika i podršku dugoročnoj otpornosti i prosperitetu Evrope.

Da bi podržala implementaciju, EU je prošle godine pokrenula niz inicijativa, uključujući Strategiju za otpornost voda, Evropski okean pakt, novu Strategiju bioekonomije i Putokaz ka prirodnim kreditima za podsticanje privatnih ulaganja u prirodu.

Izvjštaji država članica, koji se očekuju do kraja februara, poslužiće za globalnu reviziju implementacije KMGBF na UN konferenciji o biodiverzitetu (CBD COP17) u oktobru 2026. godine, sa ciljem podsticanja dodatnih napora tamo gde je to potrebno.

Energetski portal

Radionica o ulozi sektora šumarstva Srbije na tržištu ugljenika 5. marta u Beogradu

Foto-ilustracija: Unsplash (aaron-burden)

Ujedinjene nacije u Srbiji biće domaćin stručne radionice Uloga sektora šumarstva Srbije na tržištu ugljenika: stanje i mogući razvoj u budućnosti, koja će se održati u četvrtak, 5. marta 2026. godine, sa početkom u 10.00 časova, u zgradi UN na adresi Bulevar Zorana Đinđića 64.

Događaj okuplja predstavnike relevantnih institucija, eksperte iz oblasti šumarstva i aktere uključenе u mehanizme tržišta ugljenika, sa ciljem jasnijeg definisanja institucionalnog okvira ponude i tražnje u skladu sa Članom 6 Pariskog sporazuma i pravilima dobrovoljnog tržišta ugljenika. Tokom radionice biće predstavljeni konceptualni model i mapa puta za razvoj tržišta ugljenika u Srbiji, sa posebnim fokusom na doprinos i potencijal šumarskog sektora.

Organizatori najavljuju da će radionica poslužiti kao platforma za razmenu komentara i sugestija stručnjaka, unapređenje planiranih aktivnosti u okviru sektora, kao i za povezivanje ključnih institucija i organizacija koje imaju ulogu u budućem razvoju tržišta.

Radionica se organizuje u okviru projekta „Jačanje otpornosti srpskih šuma radi obezbeđivanja energetske sigurnosti najugroženijih uz doprinos njihovim sredstvima za život i sekvestraciji ugljenika (FOREST Invest)”, koji Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) sprovodi u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, javnim preduzećima „Srbijašume” i „Vojvodinašume”, uz finansijsku podršku Zelenog klimatskog fonda (GCF) i sufinansiranje Republike Srbije i FAO.

Svi zainteresovani učešće mogu potvrditi do petka, 27. februara, putem formulara dostupnog na linku.

Za dodatne informacije organizatori upućuju na kontakt osobu Emiliju Marić, dostupnu na broju telefona +381 63 130 8997 ili putem mejla emilija.maric@fao.org.

Energetski portal

Uprkos zabrani EU, poljski rudnici i dalje ispuštaju velike količine metana

Foto-ilustracija: Unsplash (bart-van-dijk)

U januaru 2025. godine u Evropskoj uniji stupila je na snagu Uredba EU o metanu, kojom je zabranjeno ispuštanje metana. Međutim, novi satelitski podaci pokazali su da se u Poljskoj na pet rudnika uglja i dalje beleži ispuštanje metana iz drenažnih sistema, uprkos važećoj zabrani.

Kako prenosi Ember, Poljska je najveći emiter metana iz uglja u Evropskoj uniji. Tokom 2025. godine čak 96 odsto metanskih oblaka iznad kopnene energetske infrastrukture u Evropi povezano je sa poljskim rudnicima uglja, što ovu zemlju čini najčešćim „super-emiterom“ metana u energetskom sektoru EU.

Zabeleženi incidenti ispuštanja metana imali su izuzetno snažan kratkoročni klimatski efekat – pojedinačni događaji bili su uporedivi sa emisijama koje nastaju kada više od 100.000 automobila vozi tokom jednog sata.

Kada bi se u Poljskoj u potpunosti primenio sistem hvatanja metana, moglo bi da se obezbedi grejanje za oko 14,5 miliona domaćinstava tokom jedne nedelje.

– Tokom 2024. godine, poljski rudnici uglja iskoristili su 70 odsto uhvaćenog drenažnog metana, dok je 57.000 tona neiskorišćenog metana ispušteno u atmosferu. Ovaj gas, bogat metanom, mogao bi se umesto toga koristiti kao značajan izvor energije – navodi Ember.

Pročitajte još:

Ugalj i dalje predstavlja najveći pojedinačni izvor emisija metana u energetskom sektoru Evropske unije, sa oko 60 odsto ukupnih emisija, iako se metan ubraja među gasove sa najintenzivnijim kratkoročnim uticajem na klimatske promene.

Iako postoje tehnički i ekonomski održiva rešenja za smanjenje emisija, procenjuje se da bi čak 62 odsto emisija metana iz aktivnih rudnika uglja u EU moglo da se smanji do 2030. godine, pri čemu čak 94 odsto tog potencijala dolazi iz Poljske.

Uredba EU o metanu ima potencijal da donese značajna smanjenja emisija, ali samo ukoliko se dosledno sprovodi. Zabrinjava, međutim, što i dalje ne postoji sistem nezavisne verifikacije emisija niti dosledna primena kazni za nepoštovanje propisa, bez kojih njena efikasna primena ostaje upitna.

Energetski portal

Kako pad porudžbina u EU utiče na fabrike i radna mesta autoindustrije u Srbiji?

Foto-ilustracija: Unsplash (Myron Mott)

Nije novina da Srbija zavisi od Evrope kada je u pitanju tržište. S obzirom na saobraćajne pravce i geografsku blizinu, kao i na to da smo deo kontinenta, neminovno je da poslujemo sa zemljama EU. Međutim, u sektoru automobilske industrije, u kojem su pojedine evropske zemlje dugo bile vodeći akteri, situacija je sada bitno drugačija, pa se nepovoljni trendovi prelivaju i na domaće kompanije. Usled ozbiljnog pada aktivnosti i smanjenja porudžbina na evropskom tržištu automobilske industrije, fabrike u Srbiji suočavaju se sa značajnim smanjenjem obima proizvodnje, što direktno dovodi do stvaranja viška radne snage.

Iako i dalje postoji snažno prisustvo velikih kompanija kao što su Continental, Bosch, Lear, PKC/Motherson, Grammer i druge, kod pojedinih je vidljivo restrukturiranje u delu dobavljačkog lanca. Kao najjasniji primer zatvaranja nedavno se izdvojila kompanija LEONI i njen ogranak u Malošištu, koji je zatvoren nakon izlaska poslednjih kablova u decembru 2025. godine. Kako je tada najavljeno u saopštenju, oko 1.900 radnih mesta postepeno je ukinuto. Na drugim lokacijama u Srbiji – u Prokuplju, Nišu i Kraljevu – kompanija se takođe suočava sa porastom troškova. Ipak, ove tri fabrike nastavljaju da rade na svojim projektima. Kompanija DRÄXLMAIER (Drekslmajer) najavila je zatvaranje pogona u Zrenjaninu nakon 17 godina poslovanja, usled izostanka daljih porudžbina, uz plan gašenja aktivnosti tokom 2026. godine.

U određenom broju slučajeva, pogoni u Srbiji pozicionirani su u segmentima sa nižom dodatom vrednošću u lancu automobilske industrije (npr. kablovski snopovi, određene komponente, montažno-intenzivni procesi). Jedan od problema, pored pada potražnje, jeste to što su takvi poslovi često najosetljiviji kada dođe do krize. Osim toga, proizvodnja takvih komponenti može da se premesti na lokacije sa nižim ukupnim troškovima i povoljnijim uslovima, naročito kada u pojedinim slučajevima istekne period podsticaja i kada se poslovanje meri bez inicijalne državne podrške.

S tim u vezi, Samostalni sindikat metalaca Srbije objavio je nedavno saopštenje u kojem navodi da je tokom 2025. godine čak 12.640 radnika bilo upućeno na plaćeno odsustvo uz naknadu od 60 odsto zarade, i to u trajanju dužem od zakonom propisanih 45 radnih dana. Ovakva praksa je u 2025. godini rezultirala otpuštanjem više od 6.000 radnika, a negativan trend se, nažalost, nastavlja i tokom 2026. godine. Posebno zabrinjava situacija na jugu Srbije. Osim prethodno navedenih primera, sindikat ističe kompaniju Yura u Leskovcu, koja je već najavila dodatno smanjenje proizvodnje, uz nameru da zaposlenima ponudi sporazumne raskide ugovora o radu. Takođe, kompanija je podnela zahtev za upućivanje oko 300 radnika na plaćeno odsustvo tokom cele 2026. godine. Podsećanja radi, Yura Corporation posluje u Srbiji od 2010. godine i primarno se bavi proizvodnjom kablovskih snopova za automobilsku industriju, uključujući saradnju sa kompanijama Kia Motors i Hyundai Motors. Iako je reč o azijskim automobilskim brendovima, lanac snabdevanja je u velikoj meri evropski, jer delovi proizvedeni u Srbiji završavaju u vozilima namenjenim tržištu EU ili u fabrikama koje proizvode za Evropu, poput onih u Slovačkoj i Češkoj. Međutim, za razliku od zemalja u kojima su koncentrisane finalna montaža, viši stepen automatizacije i veća dodatna vrednost — pa takvi pogoni lakše podnose tržišne poremećaje — radno-intenzivni pogoni, poput pojedinih u Srbiji, brže ulaze u krizni režim.

Dodatni signal širih pritisaka u evropskom auto-sektoru jeste bilo i najavljeno restrukturiranje u samom Continentalu. Kompanija je početkom 2025. najavila dodatnih 3.000 otkaza u automotive R&D do kraja 2026. godine, povrh ranije najavljenog restrukturiranja. Manje od polovine tih novih rezova biće u Nemačkoj, što znači da mera nije vezana samo za nemačko tržište.

Samostalni sindikat metalaca Srbije upozorava da ovaj slučaj neće biti usamljen, jer se slične mere najavljuju i u drugim preduzećima automobilske industrije u Srbiji. Iako se navedene mere formalno sprovode u skladu sa važećim zakonodavstvom Republike Srbije, problem predstavlja činjenica da većina zaposlenih u ovim fabrikama ima manje od 10 godina radnog staža, što znači da su njihove otpremnine u slučaju gubitka posla uglavnom niže od 200.000 dinara, što nije dovoljno za obezbeđivanje osnovne egzistencijalne sigurnosti. Sindikat je naglasio da je neophodna hitna, konkretna i odgovorna reakcija nadležnih institucija, socijalnih partnera i države, kako bi se odmah zaustavili dalji gubici radnih mesta i sprečila dalja socijalna degradacija radnika zaposlenih u ovom sektoru, navodi se u saopštenju.

Što se tiče uzroka u Evropi, kineska konkurencija jeste važan faktor, ali se to najviše odnosi na segment električnih automobila (zato i postoje EU antisubvencione mere/tarife), ali to nije jedini faktor. Visoki troškovi proizvodnje, spor/skuplji prelaz na električna vozila,  pritisak na marže, trgovinske tenzije, dekarbonizacija i srodni zahtebi i promene želja i navika među potrošačima.

Energetski portal

Crna Gora utvrdila prioritete za očuvanje Jadrana do 2036.

Foto-ilustracija: Unsplash (Wladislaw Peljuchn)

Crna Gora izradila je Nacrt strategije zaštite morske sredine do 2036. godine, čime postavlja dugoročni okvir za očuvanje i unapređenje stanja mora u skladu sa evropskim standardima.

Dokument je pripremljen u okviru obaveza koje je Crna Gora preuzela kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, posebno u delu usklađivanja sa Okvirnom direktivom o morskoj strategiji (2008/56/EC). Ova direktiva, zajedno sa izmenama iz 2017. godine, u potpunosti je prenesena u nacionalno zakonodavstvo kroz Zakon o zaštiti morske sredine.

Strategijom se utvrđuju polazne osnove, prostorni, tematski i vremenski obuhvat, kao i ciljevi upravljanja morskom sredinom do 2036. godine. Jadransko more kojim upravlja Crna Gora predstavlja osetljiv morski ekosistem, čije je očuvanje ključno za održivi razvoj turizma, pomorstva, ribarstva i drugih privrednih grana.

Strategija uključuje ocenu stanja morske sredine, identifikaciju glavnih uticaja i opterećenja – poput turizma, saobraćaja, otpada, eutrofikacije i klimatskih promena – te plan akcija za monitoring i mere zaštite. Strateški i operativni ciljevi do 2036. godine usmereni su na postizanje i održavanje dobrog stanja morske sredine kroz integrisane programe mera i sistem monitoringa.

Pročitajte još:

Dokument objedinjuje četiri ključna aneksa: početnu procenu stanja morske sredine Crne Gore, karakteristike dobrog stanja i ciljeve zaštite, program monitoringa morske sredine i program mera za ostvarivanje ili održavanje dobrog stanja morske sredine. Za svaki od ovih dokumenata prethodno je sprovedena zasebna javna rasprava, a pribavljeno je i pozitivno mišljenje Evropske komisije.

S obzirom na to da su svi elementi Strategije već izrađeni i formalno usvojeni, Strateški okvir daje objedinjeni pregled stanja morske sredine, definisane strateške i operativne ciljeve, te prioritete i očekivane dugoročne efekte primjene do 2036. godine.

Ministarstvo ekologije, održivog razvoja i razvoja severa uputilo je javni poziv zainteresovanoj javnosti – građanima, privrednim subjektima, naučnoj i stručnoj zajednici, državnim organima, nevladinim organizacijama i drugim subjektima – da učestvuju u javnoj raspravi o Nacrtu strategije. Javna rasprava trajaće 20 dana od dana objavljivanja poziva.

Energetski portal

Mladi istraživači Srbije: Otvoren konkurs za učešće u EKO-SISTEM programu podrške civilnom društvu

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Mladi istraživači Srbije (MIS) organizuju online informativnu sesiju 19. februara 2026. godine povodom novog poziva u okviru šestog ciklusa EKO-SISTEM programa podrške organizacijama civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine.

Na sesiji će zainteresovane organizacije i mreže dobiti dodatna pojašnjenja o uslovima konkursa, načinu prijavljivanja i pratećoj dokumentaciji. Prijava za učešće je obavezna, a rok za prijavu je 18. februar 2026. do kraja dana.

Sesija je namenjena organizacijama koje žele da kroz konkretne projekte doprinesu zaštiti prirode, očuvanju biodiverziteta i odgovoru na klimatske izazove. U fokusu poziva su inicijative koje mogu da ojačaju saradnju između institucija i građana i doprinesu unapređenju javnih politika u oblasti životne sredine.

Program sprovode Mladi istraživači Srbije, uz podršku Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju (Sida). U okviru poziva, organizacije i mreže mogu konkurisati za finansijsku podršku projekata u iznosu od 10.000 do 15.000 evra, dok je rok za podnošenje prijava 6. mart 2026. godine.

Više informacija dostupno je na sajtu: ekosistem.mis.org.rs/grantovi/
Dodatna pitanja: ekosistem@mis.org.rs

Energetski portal

Srbija na putu elektrifikacije saobraćaja: Šta nam poručuju podaci za 2025. godinu

Foto: Anđelko Vasiljević

Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova održala je u Sava Centar svoju godišnju konferenciju u izmenjenom formatu, namenjenom ne samo medijima već i partnerima iz ključnih sektora za automobilski ekosistem – od regulatornih tela i privrede, do oblasti bezbednosti saobraćaja i finansija. Ovogodišnji skup imao je dodatnu težinu jer Asocijacija obeležava 30 godina postojanja, navedeno je u saopštenji Asocijacije.

Konferenciju je otvorila predsednica Asocijacije, Aleksandra Đurđević, naglasivši da tri decenije kontinuiteta predstavljaju snažnu potvrdu stabilnosti organizacije, ali i obavezu da se odgovori na izazove nove razvojne faze auto-industrije, koja prolazi kroz ubrzanu transformaciju.

– Elektrifikacija ostaje tema broj jedan – kako strateški, tako i danas na konferenciji. Ponosni smo što smo, uz sjajnu saradnju i podršku Privredne komore Srbije, na pragu izrade nacionalne strategije. Verujemo da će ovaj proces doprineti stvaranju jasnijeg i stabilnijeg ekosistema za razvoj e-mobilnosti – od infrastrukture i podsticaja, do veće dostupnosti i bržeg prihvatanja električnih vozila na našem tržištu. Elektrifikacija zahteva koordinisan i dugoročan pristup – poručila je Đurđević.

Nakon uvodnog izlaganja, generalni sekretar Asocijacije Boris Ćorović izneo je sveže podatke o kretanjima na tržištu vozila.

Prema rezultatima za 2025. godinu, domaće tržište zabeležilo je najbolje performanse u poslednjih pet godina – prodaja novih automobila porasla je za 13,8 odsto u odnosu na 2024. godinu. Kontinuirani rast prati i sve veće interesovanje za hibridne modele, koji čine značajan deo ukupne prodaje, dok potpuno električna vozila i dalje napreduju sporijim, ali stabilnim tempom.

Boris Ćorović / Foto: Anđelko Vasiljević

Uprkos pozitivnim signalima, struktura tržišta ostaje problematična. Tokom 2025. čak 83 odsto ukupne prodaje činila su polovna vozila, dok je udeo novih ostao na skromnih 17 procenata. Posebno zabrinjava podatak da je registrovano čak 70 odsto više vozila klase euro 3 i euro 4 – najznačajnijih zagađivača – nego novih automobila. Ovakav trend jasno ukazuje na potrebu snažnije regulative, kao i bržeg usklađivanja sa ciljevima energetske tranzicije, zaštite životne sredine i unapređenja bezbednosti saobraćaja.

Segment lakih komercijalnih vozila, međutim, zabeležio je najlošiji rezultat u petogodišnjem periodu, sa padom prodaje od 15 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Nasuprot tome, sektori dvotočkaša i ATV vozila beleže izuzetno dinamičan rast. Prodaja skutera i motocikala porasla je za 31 odsto, dok je kategorija ATV vozila ostvarila impresivan skok od 57 procenata, potvrđujući da potražnja u ovim segmentima nastavlja da jača.

Pročitajte još:

Specijalni gost konferencije bila je Maria Linkova-Nijs, direktorka za planiranje i strategiju u ACEA, koja je predstavila pregled aktuelnih kretanja na evropskom i globalnom tržištu.

Istakla je da se automobilska industrija – jedna od najvažnijih grana evropske privrede – nalazi usred duboke transformacije, koju dodatno komplikuju snažni geopolitički izazovi. Prema podacima koje je iznela, baterijska električna vozila (BEV) dostigla su 17,4 odsto tržišnog učešća u Evropska unija tokom 2025. godine. Iako hibridi i dalje drže primat uz benzinske modele, potpuno električni automobili nastavljaju da rastu, premda sporijim tempom od očekivanog.

U nastavku programa održan je razgovor predsednice Asocijacije i predstavnice ACEA pod nazivom „Elektrifikacija između ambicije i realnosti“, posvećen fazama razvoja e-mobilnosti i iskustvima iz Evrope koja mogu biti primenljiva na domaće tržište.

Prvi panel, Srbija na putu električne mobilnosti, okupio je predstavnike privrede, certifikacionih tela i institucija bezbednosti saobraćaja. Učesnici su naglasili da je elektrifikaciji neophodan sveobuhvatan pristup – usklađen rad regulatornih, infrastrukturnih i tržišnih mehanizama. Zaključeno je da Srbija neće zaobići talas elektrifikacije, a ključno će biti koliko je sistem spreman za narednu razvojnu etapu. Ipak, već uspostavljen dijalog među relevantnim akterima ocenjen je kao čvrst temelj za dalji napredak.

Drugi panel, Moto i ATV – od rekordne prodaje do sistemskih unapređenja, bio je fokusiran na najbrže rastući segment tržišta. Učesnici su ukazali da kategorije skutera, motocikala i ATV vozila zahtevaju preciznije regulative, specifične finansijske modele i prilagođene uslove poslovanja. Naglašeno je da ove vrste vozila ne treba posmatrati samo kao deo šire kategorije motornih vozila, već kao segment sa sopstvenom logikom rasta i razvojnim potencijalom.

Jubilejska godišnja konferencija još jednom je potvrdila da domaće tržište ulazi u period intenzivnih promena, ali i da postoji sve veća spremnost institucija, privrede i struke da se proces transformacije vodi strateški, koordinisano i dugoročno.

Energetski portal

EPS: Stabilna proizvodnja bez uvoza električne energije

Foto-ilustracija: Unsplash (Nikola Johnny Mirkovic)

Prema podacima Elektrodistribucije Srbije, oko 51.000 građana biće oslobođeno plaćanja januarskog računa za struju, jer su bili bez električne energije duže od 24 sata. Najviše takvih domaćinstava je u Loznici, Čačku, Majdanpeku i Boru, a Elektroprivreda Srbije je u svom saopštenju navela da će preuzeti i deo troškova nadoknade.

Dušan Živković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije, govoreći za RTS o uvozu električne energije, istakao je da EPS sopstvenim proizvodnim kapacitetima trenutno pokriva sve potrebe, odnosno da se proizvodi koliko se troši i da nema uvoza električne energije.

U januaru je prosečna dnevna potrošnja iznosila oko 130 miliona kilovat-sati, dok se u februaru stabilizovala na između 110 i 115 miliona kWh. Povoljne hidrološke prilike, koje su usledile nakon dužeg sušnog perioda, dodatno su doprinele stabilnosti sistema.

Pročitajte još:

U saopštenju se navodi i da je EPS tokom prošle godine uvezao manje uglja nego prethodnih godina, dok će u narednom periodu uvoz zavisiti od kvaliteta i kalorijske vrednosti domaćeg kolubarskog uglja. Kako je navedeno, proizvodnja uglja ostaće stabilna, a ove godine u funkciju bi trebalo da budu puštena četiri nova sistema u Kolubari. Zalihe uglja na deponijama termoelektrana su na planskom nivou i iznose oko 1,3 miliona tona.

Živković je podsetio da su završeni projekti vetroparka i solarne elektrane, čime je obezbeđeno novih 76 MW iz obnovljivih izvora energije, kao i da je u završnoj fazi revitalizacija reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta.

Govoreći o razvoju novih projekata, naveo je da su prioritet izgradnja 1 GW solarnih elektrana, reverzibilna HE Bistrica, kao i dugoročno projekat Đerdap 3, uz napomenu da je EPS zainteresovan i za kupovinu razvijenih projekata na tržištu, poput vetroparka Plandište, TE-TO Pančevo i drugih.

Energetski portal

Usvojena uredba o kontroli kvaliteta vazduha

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksic)

Na sednici Vlade usvojena je Uredba o utvrđivanju programa kontrole kvaliteta vazduha u državnoj mreži, na predlog Ministarstva zaštite životne sredine.

Kako navode iz Ministarstva, Uredbom će se povećati broj mernih mesta, kao i broj zagađujućih materija koje se prate.

Monitoring u okviru mreže sprovodiće Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA), uz 17 zavoda i instituta za javno zdravlje širom Srbije i Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor.

Pročitajte još:

Za 2026. godinu obezbeđeno je 50 miliona dinara namenjenih kontinuiranom finansiranju monitoringa.

Povećanje broja mernih mesta treba da obezbedi obuhvatnije podatke koji su osnova za donošenje konkretnih mera za čistiji vazduh koje daju rezultate, zaključeno je na sednici.

Energetski portal

U PKS održana konferencija „Pametno inženjerstvo za urbani razvoj“

Foto: Aleksa Stanković

Četvrta, ujedno i poslednja konferencija pod nazivom Pametno inženjerstvo za urbani razvoj, održana je u Privrednoj komori Srbije. Konferencija je organizovana u okviru inicijative Nordijski zeleni i pametni gradovi – Izgradnja partnerstva u državama Zapadnog Balkana, koju realizuju ambasade Danske, Finske, Norveške i Švedske, u saradnji sa Nordijskom poslovnom alijansom (Nordic Business Alliance).

Uz podršku Nordijskog saveta ministara, cilj inicijative je predstavljanje nordijskih iskustava u razvoju pametnih i održivih gradova, podsticanje razmene znanja i tehnologija, kao i jačanje saradnje između nordijskih i lokalnih institucija i kompanija u Srbiji i Crnoj Gori. Završna konferencija u Privrednoj komori  Srbije bila je posvećena konceptu pametnih gradova budućnosti, sa posebnim fokusom na primenu novih tehnologija i veštačke inteligencije u njihovom planiranju i razvoju.

Ambasadorka Švedske, Šarlot Semelin, poželela je okupljenima dobrodošlicu, naglasivši: Naša tema, Smart Engineering for Urban Development, usko je povezana sa širim švedskim narativom o inovacijama, održivosti i partnerstvu — onim što nazivamo #MadeWithSweden. Ona odražava naše uverenje da najefikasnija rešenja za složene urbane izazove današnjice nastaju onda kada javne institucije, akademska zajednica i privatni sektor rade zajedno.

Foto: Aleksa Stanković

Otvaranju konferencije prisustvovali su Mihailo Vesović, zamenik predsednika Privredne komore Srbije (PKS), Igor Conić, glavni i odgovorni urednik portala Gradnja koji je partner konferencije, Kristina Salmhofer (Christina Salmhofer), strateg za održivost Grada Stokholma, i Pol Dikselius (Paul Dixelius), menadžer projekta SymbioCity, kao i predstavnici akademske zajednice, nevladinih organizacija, nordijskih i lokalnih kompanija. Uz ambasadorku Švedske, Šarlot Semelin (Charlotte Sammelin), na konferenciji bili su i ambasadori ostalih nordijskih zemalja: ambasadorka Danske Pernile Dele Kardel (Pernille Dahler Kardel), ambasadorka Norveške Kristin Melsom i ambasador Finske Niklas Lindkvist (Niklas Lindqvist).

– Efekti saradnje sa nordijskim partnerima su izuzetno značajni, posebno u oblasti pametnih gradova, koji podrazumevaju kvalitetno urbanističko planiranje, uređene saobraćajne tokove i energetsku efikasnost kao temelj savremenog razvoja – istakao je Vesović, zamenik predsednika PKS.

Vesović je ocenio da ubrzani razvoj Beograda i drugih gradova predstavlja priliku za primenu najboljih evropskih praksi u energetskoj efikasnosti i zelenoj gradnji, naglasivši da će upravo zelena gradnja biti ključ konkurentnosti građevinskih kompanija u budućnosti. Privredna komora Srbije, kako je naveo, nastaviće da povezuje domaće i međunarodne partnere i unapređuje kvalitet gradnje.

Održivost zahteva odgovorno planiranje istakao je Vesović i dodao da drugačiji pristup razvoju, uz napomenu da Srbija i region još imaju prostora za napredak u razumevanju i primeni ovih

standarda. Na kraju svog obraćanja Vesović je naglasio značaj građevinske industrije, koja čini oko pet odsto domaćeg BDP-a, ocenivši da njen razvoj doprinosi pozicioniranju Beograda kao snažnog industrijskog i uslužnog centra.

Nordijska inicijativa Pametni gradovi tokom ovog ciklusa konferencija učvrstila je posvećenost saradnji koju zemlje regiona već pokazuju u oblasti održivog urbanog razvoja. Kao završni događaj u ovom nizu, konferencija je potvrdila zajedničku ambiciju da nordijski region, kao lider u razvoju zelenih i pametnih gradova, nastavi da se zalaže za održive urbane prakse i na međunarodnom nivou.

Kroz prenošenje smernica Nordijskog saveta ministara za razvoj pametnih gradova (Nordic Smart City Roadmap), inicijativa je doprinela razmeni znanja i iskustava, olakšala je procese urbane transformacije i podstakla izgradnju zelenijih, pametnijih i održivijih zajednica, stvarajući temelje za dugoročnu i održivu budućnost na Zapadnom Balkanu.

Izvor: PKS

Stočari u Srbiji traže hitne mere, oglasilo se i Ministarstvo

Foto: Udruženje Odgajivača Goveda Centralne Srbije - UOGCS

Stočari centralne Srbije okončali su juče dva protesta, na delu Ibarske magistrale u centru Mrčajevaca i kod Knića, a tom prilikom prosuto je ukupno preko 10 tona mleka, preneo je N1.

Razlog nezadovoljstva stočara je niska otkupna cena mleka – naime, cena otkupa mleka vraćena je na nivo iz 2013. godine i kreće se između 25 i 34 dinara po litru, a pojedine mlekare su i prekinule sa otkupom zbog velikog uvoza.

Kako prenosi Nova, protest na Ibarskoj magistrali organizovali su čačansko poljoprivredno udruženje Šajkača i kraljevačko Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja. Stočari od Vlade Srbije zahtevaju zaštitu domaćeg tržišta mleka i mesa, uvođenje prelevmana, antidamping mere na sve proizvode koji ugrožavaju domaću poljoprivrednu proizvodnju, kontrolu uvoza i uvođenje kvota na uvoz. Više od stotinu traktora pristiglo je juče u centra Mrčajevaca iz čačanskih sela i iz Kraljeva.

Na drugoj lokaciji, kod Knića, okupilo se oko 300 poljoprivrednika kada je prosuto oko 6,5 tona mleka, piše Agroklub.

Udruženje odgajivača goveda centralne Srbije saopštilo je da je 19.01.2026. godine postignut dogovor sa Ministarstvom poljoprivrede o započinjanju razgovora sa evropskom komisijom o uvođenju prelevmana. Nakon brojnih razgovora i, kako navode,nepoštovanja dogovora od strane ministarstva, kao i jučerašnjeg skupa na kome je prosuto više tona mleka, proizvođači iz centralne Srbije su doneli odluku da se od Vlade Republike Srbije zahteva uvođenje prelevmana na sireve i mleko u prahu, i započinjanje razgovora o formiranju nacionalnog brenda kačkavalja.

– Današnjim iznuđnim potezom prosipanja mleka, proizvođači su prešli rubikon u borbi za zaštitu domaće proizvodnje mleka. Nadamo se da će država smoći snage da zaštiti domaću proizvodnju u skladu sa međunarodnim sporazumima i odbrani tržište u Srbiji od dampinških cena iz uvoza – navodi se u saopštenju.

Milija Palamarević, predsednik Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije, izjavio je za Agroklub da zahtevaju uvođenje prelevmana na mleko u prahu i evaporisano mleko i grupu sireva 0406 što hitnije, u roku od sedam do deset dana, a ako to ne bude ispunjeno – stočari su najavili prosipanje stajnjaka.

Pročitajte još:

Usledio odgovor Ministarstva poljoprivrede

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede oglasilo se saopštenjem, poručujući da „država stoji uz stočare” i da je sektor mlekarstva jedna od oblasti koje dobijaju najviši nivo direktne podrške u regionu.

Ministarstvo je navelo da država obezbeđuje premiju od 19 dinara po litru mleka predatog registrovanim mlekarama, kao i 55.000 dinara podsticaja po grlu mlečne krave. Tu su i posebne mere za obnavljanje stočnog fonda – 100.000 dinara po junici, kao i investicione podrške za modernizaciju farmi i opreme.

U saopštenju se naglašava i da je uvoz mleka i mlečnih proizvoda tokom 2025. godine smanjen za oko 29 odsto, te da je pozitivan trend nastavljen i u januaru 2026. godine, što, kako tvrde, pokazuje postepenu stabilizaciju tržišta i jačanje domaće proizvodnje.

Resorno ministarstvo navodi da su izazovi u mlečnom sektoru prisutni širom Evrope – od pada otkupnih cena, preko viškova na pojedinim tržištima, do rasta troškova proizvodnje – ali da Srbija spada među zemlje sa najvišim nivoom direktne podrške.

Milena Maglovski 

1...789...1,688Page 8 of 1,688

Newsletter

Kalendar događaja

2026 February

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
23
24
25
26
27
28
1
Events for 28th February
No Events
2
3
4
5
6
7
8
Events for 1st March
No Events
Events for 2nd March
No Events
Events for 3rd March
No Events
Events for 4th March
No Events
Events for 5th March
No Events
Events for 6th March
No Events
Events for 7th March
No Events
9
10
11
12
13
14
15
Events for 8th March
No Events
Events for 9th March
No Events
Events for 10th March
No Events
Events for 11th March
No Events
Events for 12th March
No Events
Events for 13th March
No Events
Events for 14th March
No Events
16
17
18
19
20
21
22
Events for 15th March
No Events
Events for 16th March
No Events
Events for 17th March
No Events
Events for 18th March
No Events
Events for 19th March
No Events
Events for 20th March
No Events
Events for 21st March
No Events
23
24
25
26
27
28
29
Events for 22nd March
No Events
Events for 23rd March
No Events
Events for 24th March
No Events
Events for 25th March
No Events
Events for 26th March
No Events
Events for 27th March
No Events
Events for 28th March
No Events
30
31
1
2
3
4
5
Events for 29th March
No Events
Events for 30th March
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs