WWF je predstavio metodologiju kojom mogu izmeriti kako hrana koju prodaju trenutno utiče na životnu sredinu kao i načine pomoću kojih mogu da preokrenu prehrambene navike u korist ljudi i prirode.

Za proizvodnju hrane koristimo 40 odsto ukupnog nastanjivog zemljišta i 70 odsto raspoložive vode, a kao rezultat, osim hrane, proizvedemo četvrtinu od ukupnog procenta emisije gasova staklene bašte. Tražeći načine da sačuva prirodu kakvu poznajemo, WWF je transformaciju prehrambenog sistema izdvojio kao jednu od četiri ključne transformacije.

– U metodologiji koju smo predstavili za više od 40 prisutnih predstavnika trgovinskih lanaca, prehrambene industrije i stručnjaka za proizvodnju hrane, ponudili smo koncept koji počiva na dva stuba – planetarno zdrava ishrana i ekološki otisak potrošačke korpe. Reč je o naučno zasnovanom modelu za zdravu ishranu koju dobijamo iz održivog prehrambenog sistema zasnovanom na preporučenom unosu različitih grupa namirnica (voća, povrća, mahunarki…) koje su istovremeno dobre za ljudsko zdravlje i imaju manji uticaj na životnu sredinu – ističe Uroš Delić, menadžer za saradnju sa korporativnim sektorom u WWF Adriji.

Intezivna proizvodnja hrane, s naglaskom na stočarstvo, kao posledicu ima drastično smanjenje prirodnih resursa, dok istovremeno, zbog neracionalne proizvodnje, oko trećine ukupno proizvedene hrane bacimo. Još jedan aspekt neracionalne raspodele hrane jeste i činjenica na koju upozorava Svetska zdravstvena organizacija da se svaka treća osoba na svetu suočava s problemom gojaznosti, dok milioni drugih gladuju.

Kako bi podržao prelazak s postojeće na održivu ishranu, WWF je razvio naučno utemeljenu Metodologiju za maloprodajne lance – koja im omogućava da mere, prate i postepeno unapređuju ravnotežu svog asortimana hrane u skladu sa referentnim vrednostima Dijete za zdravlje planete.

Pročitajte još:

• Od 350 analiziranih prehrambenih proizvoda, svega 3 odsto nije prošlo kontrolu u 2025.
• Afrika: Održivi hladni lanci mogu spasiti milione tona hrane
• Može li Srbija da zadrži prehrambeni suverenitet u promenjenom svetu

Umesto da se fokusira na pojedinačne proizvode, metodologija pomaže maloprodavcima da sagledaju i usmeravaju svoj ukupni prehrambeni portfolio, podstičući dugoročne promene ka zdravijim obrascima ishrane, povećanom unosu namirnica biljnog porekla i smanjenju prekomerne potrošnje proizvoda životinjskog porekla, kao i hrane sa visokim sadržajem masti i šećera.

Primenom ove metodologije, maloprodavci mogu da:

• usklade poslovne strategije sa naučno utemeljenim ciljevima u oblasti zdravlja i održivosti
• ojačaju transparentnost i izveštavanje o uticajima ishrane
•  doprinesu nacionalnim i globalnim ciljevima transformacije prehrambenih sistema

– Maloprodajni lanci spadaju među najuticajnije aktere koji oblikuju današnje prehrambene navike. Svakodnevno utiču na to šta milioni ljudi kupuju i jedu. Kroz WWF metodologiju za maloprodaju, pružamo trgovcima praktičan, naučno zasnovan okvir za razumevanje njihovih prehrambenih asortimana i postepeno usklađivanje sa zdravijim i održivijim prehrambenim obrascima. Ovo nije pitanje pojedinačnih proizvoda – radi se o transformaciji prehrambenih sistema u velikom obimu – navodi dr Brent Loken, WWF-ov stručnjak u oblasti globalne ishrane.

Trenutno, osam evropskih država radi na tome da ispita zastupljenost proizvoda sa proteinima biljnog porekla u trgovinskim lancima, analizira potrošačke navike svojih kupaca i planove trgovaca i proizvođača hrane kojim bi bila uvećana ponuda održivih proizvoda. Plan je da nakon predstavljanja modela transformacije u narednim fazama usaglasimo plan postepenog prelaska na održive i zdrave proizvode koje će rezultirati zdravijim izborima i navikama krajnjih potrošača.

Kroz ovu radionicu, WWF Adria i partneri imaju za cilj da osnaže maloprodavce alatima, znanjem i partnerstvima potrebnim da postanu lideri u oblikovanju zdravijih prehrambenih okruženja i ubrzavanju prelaska ka održivim dijetama širom regiona.

Izvor: WWF Adria