Na konferenciji SEE ENERGY, održanoj u Novom Sadu 28. i 29. oktobra, tokom drugog dana programa održan je panel posvećen temi baterijskog skladištenja energije (BESS), povraćaju investicije i njegovoj primeni u energetskom sistemu.

Na panelu su učestvovali Gordan Vujičić, direktor sektora za strateški razvoj kompanije ENEL PS, Marko Janković, rukovodilac sektora za tržište električne energije i regulative u kompaniji CWP Europe, Dušan Đukić, analitičar poslovnih procesa za planiranje i investicije Elektrodistribucije Srbije, a među učesnicima se i ovog puta našao Miloš Kostić, direktor i vlasnik kompanije MT-KOMEX, koji je sa kolegama iz industrije podelio iskustva i perspektivu razvoja ovog sektora kroz konkretne projekte i primere iz prakse svoje kompanije.

Razgovor je obuhvatio ključna pitanja – od tehničkih izazova i regulatornih prepreka do poslovnih modela, ekonomskih aspekata ulaganja, vremena povraćaja investicije, kao i novih prilika za BRP-ove, trgovce i agregatore kroz fleksibilno upravljanje energijom u realnom vremenu.

Kako je odmah na početku objašnjeno, tokom 2024. godine Elektrodistribucija Srbije suočila se sa prilivom zahteva za priključenje solarnih elektrana, ukupne snage od oko 2 GW, koje su podnosili brojni investitori. Do izmena zakona sistem je bio preopterećen jer je dovoljan uslov za podnošenje zahteva bio popunjen formular i posedovanje parcele – čak i bez potrebe vlasništva zemljišta. Takva praksa dovela je do administrativnog zagušenja, kako je objasnio Dušan Đukić, koje je trajalo sve do 2023. godine. Izmenama zakonskog okvira uveden je veći red i jasno definisani uslovi, pa više nije moguće da zahtev za priključenje podnese bilo ko, već samo investitori sa validnom dokumentacijom i planskim osnovom. Istovremeno, novi Pravilnik o odlaganju energije uvodi obavezu ugradnje baterijskih sistema skladištenja energije, čime se ovaj segment postepeno integriše kao sastavni deo svake nove solarne elektrane.

Baterijski sistemi iz ugla investitora

Govoreći iz ugla investitora i praktičara, Miloš Kostić je istakao da kompanija aktivno prati sve regulatorne promene i učestvuje u diskusijama sa kolegama koje prate okvir za razvoj i implementaciju baterijskih skladišta energije. Naveo je da su postrojenja za skladištenje energije definisana kroz izmene i dopune Zakona o obnovljivim izvorima energije i Zakona o energetici, dok su najnovije izmene Zakona o planiranju i izgradnji, usvojene nedavno, dodatno precizirale uslove za izdavanje dozvola upravo za baterijska skladišta.

Prema tim pravilima, dozvole za postrojenja do 10 MW izdaje lokalna samouprava, pod uslovom da se nalaze na građevinskom zemljištu u svojini investitora, dok su objekti većih kapaciteta u nadležnosti ministarstva ili sekretarijata, što uvodi jasnu podelu između manjih i velikih postrojenja.

Govoreći o praktičnim izazovima, rečeno je da još uvek postoje otvorena pitanja u vezi s priključenjem manjih baterijskih sistema i njihovim prepoznavanjem u pravilnicima o radu elektroenergetskog sistema. Ipak, kroz primere iz rada kompanije MT-KOMEX, naveo je da su kroz plansku dokumentaciju na postojećim elektranama predviđena mesta za ugradnju skladišta, dok je u toku proces ispitivanja i nabavke opreme od više dobavljača. Poseban akcenat stavljen je na bezbednosne aspekte koji se moraju ispitati prilikom ovog procesa – od kontrole temperature i sistema hlađenja, preko protivpožarne zaštite i isključenja pojedinačnih ćelija, do usklađivanja sa distributivnim zahtevima.

Govoreći o tržišnim perspektivama, podsetilo se na uvođenje negativne cene električne energije od januara 2026. godine, što će otvoriti nova pitanja povraćaja investicija i optimalnog upravljanja energijom. Kao važan segment, Kostić je izdvojio i potencijal malih baterijskih sistema za domaćinstva, navodeći da u Evropskoj uniji već postoji više od 300.000 instalacija snage od 10 do 20 kWh, koje su u pojedinim zemljama u potpunosti subvencionisane ukoliko domaćinstvo poseduje solarnu elektranu. Ovaj model, kako je naveo, omogućava brzu realizaciju i fleksibilno upravljanje energijom bez složenih administrativnih procedura i predstavlja veliki potencijal za domaće tržište.

Data centri i baterijski sistemi

Gordan Vujičić iz kompanije ENEL PS istakao je da su baterijski sistemi od velikog značaja, posebno u segmentu data centara kojim se kompanija takođe bavi. Objasnio je da su data centri u Srbiji još uvek na nivou klasičnih potrošača električne energije, koji uglavnom nemaju sopstvene izvore napajanja i karakterišu se konstantnom potrošnjom tokom dana i noći.

Kao zanimljiv primer moderator je naveo da je Crna Gora nedavno raspisala tender za izgradnju baterijskog sistema koji bi služio za napajanje data centra, ali i za pružanje pomoćnih usluga elektroenergetskoj mreži. S druge strane, Vujičić je pomenuo primere razvijenih država poput Holandije, Irske i Singapura, gde su uvedena stroga pravila – za sve data centre snage preko 500 kW obavezno je planiranje i izveštavanje o potrošnji, dok objekti veći od 5 MW ne mogu biti priključeni na mrežu ukoliko ne obezbede sopstvene izvore energije. Ovi propisi promenili su koncept funkcionisanja data centara i usmerili ih ka većoj upotrebi solarnih elektrana i baterijskih skladišta energije. Vujičić je pojasnio da se paralelno razvija i nova struktura UPS sistema (uninterruptible power supply), koji sada sve više poprimaju karakteristike BESS sistema. Za razliku od ranijih rešenja u kojima su baterije imale pasivnu ulogu, savremeni sistemi aktivno komuniciraju sa mikromrežom i operatorima distributivnog i prenosnog sistema, čime data centri postaju aktivni učesnici u balansiranju elektroenergetske mreže.

Region i skladišta električne energije

Marko Janković iz kompanije CWP Europe istakao je da je danas sve rizičnije razvijati projekte obnovljivih izvora energije bez planiranja odgovarajućih baterijskih sistema za skladištenje, jer oni postaju ključni element stabilnosti i fleksibilnosti elektroenergetskog sistema. Naglasio je da ulazimo u eru veštačke inteligencije, koja sve više nalazi primenu i u energetici – kako u analizi tržišta, tako i u optimizaciji rada postrojenja i skladišta energije.

Govoreći o aktivnostima kompanije CWP, Janković je naveo da je sprovedena opsežna analiza regulatornih okvira i tržišnih uslova u deset zemalja regiona i istočne Evrope, uključujući Ukrajinu, gde kompanija razvija projekte. Istraživanje je pokazalo da su nacionalna tržišta izuzetno heterogena – sa različitim pravilima, zahtevima i pristupima integraciji baterijskih sistema – zbog čega se CWP sve više fokusira na optimizaciju celokupnog portfolija, a ne samo na rad pojedinačnih baterija.

Sa aspekta podsticaja i tržišnih politika, Janković je istakao da je Evropa jasno prepoznala strateški značaj baterijskih sistema, tretirajući ih kao opšte dobro koje doprinosi sigurnosti snabdevanja i efikasnosti elektroenergetskog sistema. U mnogim državama operatori su aktivno apelovali na ministarstva da uvedu subvencije za razvoj skladišta energije.

U regionu su, kako je naveo, pojedine zemlje već otišle korak dalje. Bugarska je tokom prethodne godine sprovela tender za instalaciju čak 10 GWh baterijskih kapaciteta, uz najavu dodatnih 2 GWh, što je izuzetno ambiciozan cilj u odnosu na ukupnu proizvodnju zemlje od oko 12 GW. Vlada Bugarske obezbedila je investicione podsticaje do 50% vrednosti projekta, što se trenutno smatra jednim od najpovoljnijih modela podrške u Evropi.

Pre Bugarske, Grčka je sprovela tri kruga aukcija, ukupnog obima između 2 i 3 GWh, pri čemu su baterijski sistemi obavezani da učestvuju najmanje u jednom ciklusu trgovanja na tržištu električne energije. Na taj način grčke vlasti su obezbedile da baterije aktivno doprinose uravnoteženju sistema – otkupljuju energiju u satima niske cene, a vraćaju je na tržište kada je potražnja najveća.

Rumunija je takođe krenula putem korišćenja EU fondova i planira razvoj kapaciteta od oko 3 GWh, iako trenutno raspolaže sa manje od 1 GWh instalisanog kapaciteta skladištenja energije. Ako pomenute zemlje sprovedu planirane projekte, region bi ukupno mogao da dostigne oko 15 GWh baterijskih kapaciteta, što bi predstavljalo značajan iskorak ka stabilnijem i održivijem energetskom sistemu jugoistočne Evrope.

Energetski portal