Prva generacija Eko-preduzetnika je spremna za pokretanje zelenih startapova

24.12.2019

Organizacija za zaštitu životne sredine ImpactEco ambicioznim mladim ljudima pružila je priliku da prisustvuju akademiji „Eko-preduzetnik“. Učesnici su stekli znanja i veštine neophodne za pokretanje startapova koji će doprinositi stvaranju pozitivnih ekoloških promena u našoj zemlji.

Akademija je realizovana u Centru za promociju nauke, od 11. do 14. decembra 2019. godine, kroz tri interaktivne radionice koje su zaokružene studijom slučaja. Predavanja su sproveli stručnjaci, preduzetnici i korporativni partneri.

Cilj projekta bio je razvoj poslovnih ideja koje će doprineti rešavanju ekoloških problema naše zemlje u pet oblasti: obnovljivi izvori energije, reciklaža, zaštita biodiverziteta, zagađenje životne sredine i održivi razvoj.

Akademiju je pohađalo 30 polaznika, mladih između 20 i 30 godina, koji su pokazali najveću motivaciju, osvešćeni su o zaštiti životne sredine i imaju inicijativu za pokretanje sopstvenog zelenog biznisa.

Pročitajte još:

Tokom prvog dana Akademije fokus je bio na informisanju o trendovima u oblasti ekologije i održivog razvoja, sticanju znanja o načinima za potvrđivanje poslovne ideje, kreiranju biznis plana i značaju NLP-a u biznisu. Drugi dan bio je posvećen edukaciji iz oblasti zakonskih regulativa, ekološkog preduzetništva i pozicioniranja u vreme brendova koji menjaju. Trećeg dana delegati su čuli biznis priče preduzetnika koji posluju u zelenim oblastima, a dan je zaokružen panel diskusijom “Zeleno preduzetništvo: prolazni trend ili karta za budućnost?”.

Stečeno znanje učesnici su primenili tokom četvrtog dana, u okviru studije slučaja čija je tema bila pronalaženje ekološki prihvatljive alternative za pakovanje proizvoda.

Predavanja su održali Ana Svilar, Pavle Krivokuća, Katarina Pribićević, Milan Todorović, Jovana Švedić, Ivana Stankov, Ivan Čitaković, David Vučen, Gordana Jovanović, Milica Đurić i Ana Prelić.

Partner projekata „Eko-preduzetnik“ bio je Doncafe. Uspešnoj realizaciji doprineli su i prijatelji projekta Centar za promociju nauke, Coca-Cola HBC, Pizza Fabrika, Vita Eco Bags i Zobalice.

ImpactEco je ekološko udruženje koje se bavi održivim razvojem i zaštitom životne sredine kroz aktivizam i podsticanje informisanosti građana o značaju ekologije. Njihovi stilovi obrazovanja i uključivanja svih uzrasta u borbu za zdraviju životnu sredinu osmišljeni su tako da budu dostupni, korisni i odmah primenjivi, ali i da podstaknu radoznalost, entuzijazam i želju za promenama.

Izvor: ImpactEco

Novi uređaj za monitoring kvaliteta vazduha u Zaječaru

24.12.2019

monitorning_kvaliteta_vazduha_Zajecar — Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

Agencija za zaštitu životne sredine u okviru vanrednih aktivnosti na proširenju monitoringa kvaliteta vazduha preko pomoći stručnim institucijama je donirala sekvencijalni uzorkivač suspendovanih čestica PM10 Zavodu za javno zdravlje iz Zaječara.

Uređaj će pomoći ovoj stručnoj instiuciji u dobijanju akreditacije metoda uzorkovanja i merenja koncentracije ovog polutanta u cilju uspostavljanja novih mernih mesta na adekvatnim lokacijama.

Pročitajte još:

Znajući da je za donošenje mera za smanjenje aerozagađenja neophodan pouzdan podatak o vrednosti polutanata, te je ovo najefikasniji način da se obezbede relevantne informacije u onim lokalnim samoupravama gde do sada nije bio uspostavljen adekvatan monitoring.

Agencija će u narednom periodu nastaviti sa politikom uvećanja kapaciteta za monitoring kvaliteta vazduha.

Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine

Početak rada Nacionalne laboratorije za bezbednost hrane u Srbiji

24.12.2019

povrće_krastavac — Foto-ilustracija: Unsplash (Megan Thomas)

Foto-ilustracija; Unsplash (Vishang Soni)

Nacionalna laboratorija Srbije za bezbednost hrane u Batajnici, nakon dobijanje akreditacije, počela je da radi 20. decembra u okviru Direkcije za nacionalne referentne laboratorije, čime je u potpunosti zaokružen sistem bezbednosti hrane u Srbiji.

Kako je istakao ministar poljoprivrde Srbije Branislav Nedimović, na taj način država je dobila krovnu instituciju za ispitivanje svih vrsta prehrambenih proizvoda, kao i kontrolu rada ostalih laboratorija na teritoriji Srbije.

“Nakon 20 godina Srbija je dobila akreditaciju za laboratoriju za bezbednost hrane i za fitosanitarnu labaratoriju sa bankom biljnih gena, a pre godinu dana za bezbednost mleka. Sad su te laboratorije ‘srpski generalštab’ za bezbednost hrane”, kazao je Nedimović prilikom obilaska Direkcije za nacionalne referentne laboratorije.

Pročitajte još:

U izgradnju i opremanje Direkcije za nacionalne referentne laboratorije, u čijem sklopu radi više laboratorija, do sada je, kako je naveo Nedimović, uloženo oko 20 miliona evra.

Od tog novca, EU je dala 7,5 miliona evra bespovratnih sredstava, a ostatak je obezbedila Vlada Srbije iz budžeta.

Prema njegovim rečima, u laboratorijama Direkcije moći će da se kontroliše sve – voće, povrće, mleko, meso, seme.

Foto-ilustracija: Unsplash (Brian Suman)

Laboratorije će, pored ostalog, kontrolisati da li u hrani ima pesticida, teških metala, veterinarskih lekova, mikotoksina.

“Otvaranje Nacionalne laboratorije za bezbednost hrane je bilo uslov da se bezbednost hrane dodatno unapredi”, kazao je on.

Nedimović je najavio da će sada moći da počne i kontrola svih privatnih laboratorija u zemlji koje se bave ispitivanjem kvaliteta hrane.

Dodao je da će biti onemogućen svaki vid nepravilnosti po pitanju bezbednosti hrane i prilkom uvoza, ali i prilikom izvoza.

Ministar poljoprivrede je istakao da je sve urađeno kako bi se izbeglo da onaj koji uveze hranu njenu laboratorijsku kontrolu radi preko povezanog lica.

Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Spratt)

Kao primer ko bi sve mogao da ima korist od laboratorije, Nedimović je naveo proizvođače maline, jednog od najvećih izvoznih aduta Srbije.

“U laboratoriji imamo i akreditovanu metodu za kontrolu prisustva norovirusa”, kazao je Nedimović i ukazao da će proizvođači pre izvoza moći da kontrolišu da li tog virusa ima u malinama.

Dodao je i da su evropske institucije, upravo zbog laboratorije u Batajnici, predložile da se proizvodi iz Srbija izuzmu iz kontrole na prisustvo norovirusa.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici kazao je da je proces akreditacije završen i da Srbija sada ima zaokružen mehanizam za kontrolu kvaliteta hrane, što je važno i za potrošače u Srbiji, i u EU.

Fabrici je podsetio da se blizu 70 osto izvoza hrane iz Srbije plasira na tržište Evropske unije, zbog čega zemlje EU žele da budu sigurne da je proizvodnja usklađena sa svim standardima bezbednosti i kvaliteta.

Izvor: EurActiv

Vodovodi u Srbiji godišnje gube trećinu vode

24.12.2019

česma_voda_svetlost — Foto-ilustracija: Unsplash (Serenity Mitchell)

Foto-ilustracija: Unsplash (Mrjn photography)

U mreži javnih vodovoda Srbije godišnje se u proseku gubi više od jedne trećine vode, a jedna petina vodovodne mreže gubi više od 50 odsto vode.

To je danas rekao predsednik državne revizorske institucije (DRI) Duško Pejović.

On je u izveštaju o reviziji svrsishodnosti upravljanja vodovodnom infrastrukturom naveo da statistički podaci za 2018. godinu pokazuju da se u vodovodnoj mreži Beograda gubi 33 odsto vode.

“Procena je da se prosečno godišnje po tom osnovu gubi više od 10 milijardi dinara”, rekao je Pejović.

Dodao je da gubitak vode nije jedini trošak, jer tome treba dodati i hemikalije, energente i druge propratne izdatke.

Pejović je rekao da se gubici u mrežei mogu smanjiti investicijama u revitalizaciju mreže za šta su, prema državnim procenama, potrebna ulaganja od oko 800 miliona evra.

Državna revizorka Nada Tošić rekla je da su gubici vode u Holandiji u proseku 5 odsto godišnje, u Nemačkoj 7, Sloveniji 27, Rumuniji 38, a u Srbiji 35 odsto.

Pročitajte još:

Revizija je rađena u JKP Beogradski vodovod i kanalizacija, JKP Naisus iz Niša, JKP Lazarevac i JKP Hameum iz Prokuplja u periodu od 2015. godine do 2018.

Revizija, uz upitnik koji je poslat u 148 preduzeća za snabdevanje vodom, pokazala je da 10 odsto preduzeća ne meri vodu, 50 odsto ne proverava tačnost merača protoka vode, a samo 5 odsto kontroliše količine vode koje se proizvedu i dopreme do potrošača.

Glavni razlog za velike gubitke vode je starost vodovodne mreže.

U sastavu Beogradskog vodovoda i kanalizacije 22 odsto mreže je staro od 46 do 55 godina, a 10 odsto mreže u dužini 400 kilometara starije je od 55 godina.

Beogradski vodovod i kanalizacija je od 2015. do 2018. godine investirao 68 odsto sredstava neophodnih za amortizaciju, niški Naisus svega 9 odsto, dok lazarevački i vodovod iz Prokuplja nisu imali investicija u tom periodu.

“Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije i pored utvrđenog stanja i spovedenih mera za smanjenje gubitaka vode, nije preduzelo mere i predložilo Vladi Srbije donošenje propisa ili preduzimanje mera koje bi dugoročno smanjile gubitke vode”, rekla je Tošić.

Na pitanje da li je neko snosio odgovornost za stanje u bilo kojoj vodovodnoj mreži u Srbiji, Pejović je rekao da je cilj revizije bio da ukaže na sistemske propuste i nedostatke, a da se “po ko zna koji put potvrdilo da interne kontrole nisu efikasne”.

“Dali smo preporuke šta da se uradi i rok je najmanje tri godine”, rekao je Pejović.

Izvor: Zelena Srbija

Predeo reke Krupe proglašen kulturnim dobrom

23.12.2019

Odluku Ministarstva kulture Republike Hrvatske o trajnoj zaštiti reke Krupe pozdravila je i Svetska organizacija za zaštitu prirode (World Wide Fund for Nature – WWF) i pozvala institucije da odluku primene i na druge rečne predele jednake vrednosti.

Pročitajte još:

„Proglašenje predela reke Krupe na području Obrovca kulturnim dobrom od strane Ministarstva kulture važna je odluka za trajnu zaštitu reke Krupe. Kako se eksplicitno navodi u rešenju Ministarstva kulture s kraja novembra ove godine, na tom području nije dopuštena nova gradnja, već sav razvoj i eventualna izgradnja mora biti u skladu s tradicijom.

Takođe, radi očuvanja tufa, tufenih barijera i pragova, nisu dopuštene aktivnosti na reci koje bi ih na bilo koji način ugrozile“, navodi se u saopštenju Svetske organizacije za zaštitu prirode. „Predeo reke Krupe veoma je važan i vredan za očuvanje pejzažne raznolikosti tog područja i zato nam je izuzetno drago da je to prepoznalo i Ministarstvo kulture. WWF Adria već nekoliko godina promoviše trajnu zaštitu reka kao jedan od modela zaštite biološke i pejzažne raznolikosti naše zemlje i očuvanja reka slobodnog toka. Ova odluka pokazuje da su taj model prepoznale i institucije“, komentarisala je Irma Popović Dujmović iz WWF Adrije.

Izvor: Ekovjesnik

Sprečeno krijumčarenje 25 kilograma ruda i minerala

23.12.2019

minerali — Foto-ilustracija: Unsplash (Franco Antonio Giovanella)

Foto-ilustracija: Unsplash (Ilze Lucero)

U saradnji sa policijom, carinici su na izlaznoj strani prelaza “Horgoš” sprečili pokušaj krijumčarenja gotovo 25 kilograma raznih ruda i minerala.

Prekršaj je otkriven kada je na red za kontrolu pristigao autobus, koji saobraća na relaciji AP KiM – Nemačka. Na postavljeno pitanje vozačima autobusa da li imaju nešto da prijave za carinsku kontrolu, odgovorili su da ne nose ništa. Carinici su ipak odlučili da detaljno pregledaju autobus, koristeći pritom i asisitenciju službenog psa.

Ubrzo je u boksu ispred prednjeg desnog točka, otkrivena torba za koju je jedan od vozača, 59-godišnji srpski državljanin iz Uroševca, rekao da se radi o pošiljci u kojoj je kamen.

Pročitajte još:

U Subotici izrečena kazna od 150.000 dinara za držanje divljih ptica

Otvorivši torbu, carinici su u njoj zatekli 39 komada raznih ruda i minerala nepravilnog oblika, teških ukupno 24.620 grama, za koje se osnovano sumnja da su prirodnog porekla.

Pošiljka rude i minerala upućena je na veštačenje kako bi se utvrdilo o čemu se tačno radi, nakon čega će i vrednost moći da bude procenjena. Na poziv carinika, na lice mesta izašao je i dežurni radiolog, koji je utvrdio da nema radioaktivnosti i da se radi o prirodnim materijalima.

Izvor: Subotica.com

Izliveno 600 litara nafte na ostrvima Galapagos

23.12.2019

Lobo_marino_(Zalophus_californianus_wollebaeki),_Punta_Pitt,_isla_de_San_Cristóbal,_islas_Galápagos,_Ecuador,_2015-07-24,_DD_11 — Foto; Wikipedia/Diego Delso

Foto-ilustracija: Unsplash (Dustin Haney)

Na ostrvima Galapagos sprečavaju izlivanje nafte u količini od 600 litara, nakon što se teretni brod juče prevrnuo posle utovara nafte u kontejnere. Timovi za vanredne situacije već rade na sanaciji ovog incidenta, ali naučnici i zaštitnici životne sredine strepe da će uticaj na specifični živi svet ovih ostrva biti nemoguće sanirati.

Izlivanje nafte nastupilo je juče na ostrvu San Kristobal, najistočnijem ostrvu arhipelaga, a čitava situacija zabeležena je na snimku na kojem se vidi kako dizalica gubi kontrolu nad kontejnerom i pada na brod. Zatim sve to pada u okean.

Prema informacijama, niko od posade nije povređen.

Pročitajte još:

Iako su posetioci prinuđeni da poštuju pravila i time ne poremete ekosistem ovih ostrva, neki veruju da je živi svet ovde već u opasnosti od masovnog turizma.

Obalska straža je saoštila da je aktiviran plan za vanredne situacije kako bi se zaustavili izlivanje nafte.

Arhipelag Galapagosa čini 14 ostrva, od kojih je 5 naseljeno. Nalazi se na Uneskovoj listi svetske baštine i predstavlja jedan od najneobičnijih i, s naučne tačke, najznačajnijih ekosistema na planeti.

Jelena Cvetić

RERI: Staviti građevinske dozvole za MHE u Toplom Dolu i Prokuplju van snage

23.12.2019

1024px-Prokuplje_Hisar_Toplica — Foto: Wikipedia

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu („RERI“) podneo je nadležnim organima zahteve za donošenje rešenja kojima se konstatuje prestanak važenja građevinskih dozvola za izgradnju male hidroelektrane (MHE) „Topli Dol 1“, u selu Topli Do u Pirotu, kao i za MHE „Rastovnica“ u opštini Prokuplje.

RERI je Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture 21.10.2019. godine podneo zahtev za stavljanje van snage građevinske dozvole izdate privrednom društvu Gornjak d.o.o. Beograd, za izgradnju MHE „Topli Dol 1“. Građevinska dozvola za MHE „Topli Dol 1“ izdata 23.08.2017. godine (pravosnažna od 11.10.2017. godine), zapravo je prestala da važi dve godine od dana pravosnažnosti, imajući u vidu odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, važeće u vreme izdavanja dozvole, kao i rok važenja određen u samoj dozvoli i činjenicu da investitor u ovom roku nije otpočeo sa izvođenjem radova.

Pored ovoga, RERI je (sa sličnom argumentacijom) Opštinskoj upravi opštine Prokuplje, dana 17.12.2019. godine, podneo zahtev za donošenje rešenja kojim se konstatuje prestanak važenja građevinske dozvole koja je u decembru 2015. godine izdata investitoru – RASTING MB d.o.o. Beograd za izgradnju MHE sa tri vodozahvata na Dobrotićkoj, Balčačkoj i Bučinskoj reci, u opštini Prokuplje.

S obzirom na to da nadležni organi – službe građevinske inspekcije, u oba slučaja nisu poštovale propise, pa nisu (i pored zahteva RERI-ja) pravovremeno izašle na teren kako bi utvrdile činjenično stanje, odnosno, kako bi konstatovale da investitori u zakonskom roku nisu započeli sa izvođenjem radova, RERI je angažovao veštaka građevinske struke, koji je u oba slučaja izradio nalaz i mišljenje, konstatujući faktičko stanje na terenu, izričito nadvodeći da investitori u zakonskom roku nisu započeli sa izvođenjem radova, pa su shodno tome predmetne građevinske dozvole prestale da važe.

RERI u prilog navedenom, a kao dodatni dokaz primenljiv u oba pomenuta slučaja navodi i činjenicu da je mišljenje Ministarstva dato u drugostepenom postupku stavljanja van snage građevinske dozvole za izgradnju MHE na potoku Ročnjak, grad Užice (koji je RERI takođe inicirao), potvrđuje navedeno tumačenje pravnog tima RERI-ja, te se i u predmetnom slučaju može iskoristiti kao dobar primer prakse i ispravnog tumačenja propisa od strane nadležnog organa, koji bi i u konkretna dva slučaja zahtevao donošenje identične odluke – stavljanje građevinskih dozvola van snage.

Pročitajte još:

Imajući u vidu dostavljene dokaze i navedenu argumentaciju, RERI je mišljenja da nadležni organi u konkretnim slučajevima mogu doneti samo jednu ispravnu i na zakonu zasnovanu odluku, tako što će donošenjem formalnog rešenja samo konstatovati faktičko stanje i potvrditi mišljenje Ministarstva – da donošenje ovakvog rešenja ima samo deklarativan, a ne i konstitutivan status; rečju: da su izdate građevinske dozvole prestale da važe po sili zakona i protekom vremena, a da se donošenjem odgovarajućeg rešenja ova činjenica samo konstatuje.

Izvor: RERI

Prvi veliki američki grad koji uvodi besplatan javni prevoz

23.12.2019

kansas_city_kanzas_siti_tramvaj_tram — Foto-ilustracija: Unsplash (Tianyi Ma)

Bez obzira na to da li su bili podstaknuti primerom Estonaca koji su, uvođenjem besplatnog javnog prevoza, istovremeno i smanjili zagađenje vazduha u svojoj prestonici Talinu i napunili gradski budžet, ili su pak bili vođeni isključivo nesebičnim interesom zaštite okruženja, čelnici Kanzas Sitija u američkoj saveznoj državi Misuri su prošle nedelje doneli odluku da se vožnja tamošnjim autobusima i tramvajima više ne naplaćaju.

Pročitajte još:

Građani i posetioci Kanzas Sitija do sada su za kartu izdvajali 1,5 dolara, a mesečne propusnice koštale su ih 50 dolara. Kako bi nadoknadilo gubitke saobraćajnog preduzeća, gradsko veće trebalo bi da za tu svrhu nameni između 8 i 9 miliona dolara.

U sistem se trenutno ulaže oko 58 miliona dolara godišnje, pa “pronalaženje” dodatnog novca za finansiranje, prema mišljenju gradonačelnika Kvintona Lukasa, neće biti problem.

Očekuje se da će poduhvat imati pozitivne rezultate na nekoliko polja.

Pored doprinosa borbi protiv klimatskih promena i poboljšanja kvaliteta životne sredine usled smanjenja broja automobila na putevima i ulicama, nadležni organi se nadaju da će besplatan javni prevoz omogućiti socijalno ugroženim stanovnicima lakšu potragu za poslom ili dolazak do njega, te da će se tako indirektno odraziti i na jačanje lokalne ekonomije.

Jelena Kozbašić

Snabdevanje električnom energijom u Beogradu je stabilno

23.12.2019

struja_energija — Foto-ilustracija: Unsplash (Federico Beccari)

Postavljanjem visokonaponskih kablova u delu Beograda na vodi obezbeđeno je stabilno snabdevanje električnom energijom centralnih delova grada, ali i Novog Beograda. Radi se o najsavremenijoj tehnologiji izuzetno važnoj za Beograd, jer su dosadašnje električne instalacije bile stare 40 godina, rekao je gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić.

On je istakao da je u pitanju izuzetno bitan projekat za dalji razvoj grada i napomenuo da reč o savremenoj mreži poput onih koje se koriste u najrazvijenijim gradovima Evrope i sveta.

“Novi energetski kablovi koji su pušteni pod napon nalaze se na trenutno važnoj trasi u dva pravca – od centra preko Beograda na vodi i nove trafostanice „Beograd 45” do Novog Beograda. Ovim je obezbeđeno da Beograđani, gosti našeg grada i kompanije u dužem vremenskom periodu imaju sigurno elektrosnabdevanje. Sve ovo je, naravno, važno i za dalji razvoj gradske infrastrukture. U ovom delu grada trenutno se gradi veliki broj stambeno-poslovnih objekata i na ovaj način obezbeđujemo miran nastavak radova, dok investitori sa velikom sigurnošću mogu da nastave ulaganja u Beograd. Zahvaljujem ljudima iz „Elektromreže Srbije”, koji su posao završili u rekordno kratkom roku”, rekao je Radojičić.

Pročitajte još:

Direktorka „Elektromreže Srbije” Jelena Matejić potvrdila je da se radi o najsavremenijoj tehnologiji.

“Ovo je prva primena tehnologije suve gradnje, odnosno suvih kablova napona 110 kilovata. Primenjena je i sofisticirana tehnologija spajanja uljnih i suvih kablova, a korišćen je i sistem digitalnog monitoringa, kao i sistem postavljanja sofisticiranih optičkih kablova za detekciju mehaničkih udara”, rekla je Jelena Matejić.

Izvor: Grad Beograd

Centar Podgorice postaje pešačka zona

23.12.2019

Foto-ilustracija: Unsplash (Ameer Martin)

Podgorica će, kao što je ranije najavljeno, početi sa faznim zatvaranjem ulica za saobraćaj i pretvaranjem užeg centra grada u pešačku zonu.

S tim u vezi, od subote, 28. decembra zatvara se saobraćaj za sve vrste motornih vozila u Ulici Bokeškoj od Bulevara Stanka Dragojevića do Ulice Njegoševe, u svrhu promene režima saobraćaja i stvaranja pešačkih zona u užem centru grada.

Dostavnim vozililma će se omogućiti kretanje u periodu od 6.00 do 10.00 časova.

Upozoravaju se svi učesnici u saobraćaju da pomenuto zatvaranje Ulice Bokeška, podrazumeva promenu režima saobraćaja i u Njegoševoj ulici, tako što će se kretanje vozila preusmeriti suprotno od dosadašnjeg i to u smeru od Bulevara Ivana Crnojevića, preko Njegoševe ulice ka Trgu Nezavisnosti i dalje uobičajenim trasama.

Pročitajte još:

Radi podsećanja, u prethodnom periodu pristupilo se izradi studije o saobraćaju i revitalizaciji centra grada, čija se završetak uskoro očekuje. Studija će analizirati i ponuditi moguća rešenja za regulisanje sporog saobraćaja u najužem gradskom jezgru, a pritom i razmotriti mogućnosti o ukidanju kolovoznog saobraćaja. Veći evropski i svetski gradovi u potpunosti su isključili saobraćaj u svojim centrima, dajući im na taj način primarnu pešačku funkciju, pa se veruje da će ova praksa i podgoričkom centru vratiti stari sjaj, naravno uz uključivanje novih sadržaja koje će građane vratiti centru.

Izvor: Glavni grad Podgorica

NASA napravila supersonični mlaznjak od 250 miliona dolara

23.12.2019

aerodrom_avioni — Foto-ilustracija: Unsplash (Kychan)

Budućnost je stigla, ali je postojao jedan problem – bila je zaglušujuća. NASA tvrdi da je našla rešenje i napravila „tihi“ supersonični mlaznjak.

Šezdesetih godina prošlog veka razvoj putničkih mlaznjaka koji lete brže od zvuka obećavao je revoluciju u međunarodnom vazdušnom saobraćaju. Rastojanje između Njujorka i Pariza trebalo je da se prelazi za manje od tri i po sata – što je bilo duplo kraće u odnosu na konvencionalne letove.

Uz čuveni „konkord“ to neverovatno vreme putovanja postalo je privilegija bogatih koji su to sebi mogli da priušte, jer je za jedan ovakav let trebalo 75 tona goriva. No ekstremna buka koju su proizvodili ovi supersonični vazduhoplovi, bila je dodatni razlog što su 2003. godine povučeni iz saobraćaja.

Pročitajte još:

NASA sada ima smeo plan da oživi eru supersoničnog transporta svojim modelom „X-59“.

To je nova Tiha supersonična tehnologija (Quiet SuperSonic-QueSST), kako se zvanično zove, „X-59“, eksperimentalni mlazni avion koji je razvila svemirska agencija, a koji ima takav dizajn koji smanjuje nivo buke kada avion probija zvučni zid.

Ambiciozni projekat rezultat je dugogodišnjeg istraživanja i razvoja, a model je ove nedelje prošao veliku tehničku prepreku i dobio odobrenje za konačno sklapanje, kako je najavila NASA.

To znači da će „X-59“ 2021. godine obaviti svoj prvi probni let čiji detalji će biti potvrđeni i odobreni sledeće godine.

Mlaznjak koji će probijati zvučni zid, ali mnogo tiše, koji neće stvarati probleme ljudima na zemlji, gradi kompanija “Lockheed Martin”, a ceo projekat košta blizu 250 miliona dolara.

Ostaje da vidimo da li će se nadzvučni vazdušni prevoz dobiti novu šansu.

Izvor: RTS

Vrbasu 50 miliona dinara za preradu otpadnih voda

23.12.2019

Vlada Republike Srbije donela je odluku o izdvajanju 50 miliona dinara za podršku funkcionisanju Centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda za opštine Kula i Vrbas, koji se u potpunosti finansirao iz pretpristupnih fondova Evropske unije – IPA.

Izdvajanjem ovih sredstava obezbeđuje se mogućnost za nesmetan rad Centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda, te stvaraju uslovi za prihvatanje svih otpadnih voda Vrbasa i Kule i prekid zagađivanja Velikog bačkog kanala. Upravo je ovaj projekat osnovni preduslov da se u budućnosti aktivira nedavno predstavljeni plan remedijacije i revitalizacije Velikog bačkog kanala. Istovremeno, u novoj investicionoj godini, prema najavama iz opštine Vrbas, planiran je nastavak izgradnje kanalizacionog sistema u mestima opštine Vrbas.

Pročitajte još:

“Podrška Vlade Srbije i nadležnih ministarstava nije izostala ni ovoga puta, kada pripremamo da svaki sistem Centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda preuzme svoju funkciju. To nam uliva optimizam da ćemo i u nastavku projekta ozdravljenja i uređenja životne sredine, kojih nema bez izgradnje kanalizacije u svim mestima opštine i čišćenja Velikog bačkog kanala, imati potporu državnih organa da izvršimo jedan važan zadatak koji pred nas stavljaju građani”, rekao je Milan Glušac, predsednik opštine Vrbas.

Izvor: Opština Vrbas

Vlada Holandije smanjuje emisije štetnih gasova za 25 odsto do kraja sledeće godine

23.12.2019

Vetrenjače_Holandija — Foto-ilustracija: Unsplash (Michal Soukup)

Foto-ilustracija: Unsplash (Adrien Olichon)

Vrhovni sud Holandije podržao je dve ranije presude kojima se vladi ove zemlje naređuje da do kraja 2020. godine smanji emisije štetnih gasova za najmanje 25 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine.

Ovom odlukom najvišeg holandskog suda aktivisti za zaštitu životne sredine ostvarili su konačnu pobedu u dugotrajnoj borbi pred holandskim sudovima, u pokušaju da primoraju Vladu da smanji emisije gasova s efektom staklene bašte.

U prepunoj sudnici aktivisti su aplaudirali i slavili kada je predsedavajući sudija Kes Strefkerk rekao da je sud odbacio žalbu vlade na prethodne presude.

Pročitajte još:

Sud u Hagu naložio je smanjenje emisija štetnih gasova pre više od četiri godine, u procesu koji je pokrenula grupa za zaštitu životne sredine “Urgenda”, koja je i u drugim zemljama preduzimala slične poteze.

Vlada se žalila na tu presudu, navodeći da sudovi ne bi trebalo da imaju mogućnost da naređuju vladi preduzimanje određenih akcija. Pošto je u oktobru 2018. žalba vlade odbijena, ona se ponovo žalila, ali sada Vrhovnom sudu Holandije koji je odbio tu drugu žalbu.

Prema izveštaju holandske Agencije za procenu životne sredine, objavljenom u novembru, procenjuje se da će emisije gasova s efektom staklene bašte u 2020. godini biti oko 23 odsto niže u odnosu na nivo iz 1990. godine.

Naučnici navode da emisije ugljen-dioksida i drugih zagađivača na globalnom nivou moraju naglo da se smanje i to što pre kako bi bio ispunjen cilj da se globalno zagrevanje do kraja 21. veka zadrži znatno ispod dva stepena Celzijusa, a u idealnom slučaju, ispod 1,5 stepeni.

Izvor: Zelena Srbija

Solarni mobilni kokošinjac u Kaliforniji

23.12.2019

pile_u_ruci — Foto-ilustracija: Unsplash (Ramiro Martinez)

Foto-ilustracija: Unsplash (Brooke Cagle)

Studio DOH (“Designers on Holiday”) specijalizovan je za minimalistički dizajn koji uvećava i produbljuje doživljaj na otvorenom. “Dizajnere na odmoru” su 2014. godine pokrenuli Tom Goteler i Bobi Pitersen u cilju okupljanja kreativaca iz različitih područja i razvijanja središta za eksperimentalni, savremeni i održivi dizajn. Namera dizajnera je podsticanje i razvijanje održivog dizajna, bilo da je reč o savetovanju i kreativnom usmeravanju ili dizajniranju i izgradnji. U svom radu blisko sarađuju s klijentima pri svakom koraku razvojnog procesa kako bi postigli što kvalitetniji krajnji rezultat na koji svi mogu biti ponosni. Letnje mesece provode u Skandinaviji u vlastitom dizajnerskom kampu, a ostatak godine borave u Kaliforniji.

Tako je nastao i automatizovani mobilni kokošinjac u Ekološkom centru koji je dizajniran prema zahtevima lokalnih poljoprivrednika i njegovog osnivača Evana Marksa kako bi omogućio hranjenje kokoški svježom travom i prirodno gnojenje novih usjeva. Reč je o laganoj kostrukciji na točkovima koja se svakodnevno lako premešta s jedne parcele na drugu. Kokošinjac je obložen svetlucavim aluminijumom kako bi reflektovao toplotu, a dva velika „krila“ stvaraju hlad i štite kokoške od direktne sunčeve svetlosti i osiguravaju prirodnu cirkulaciju vazduha. Solarni senzori na vratima ovog kokošjeg “karavana” pri izlasku i zalasku sunca automatski pokreću otvaranje i zatvaranje vrata, a ugrađeni solarni panel napaja baterije za jednostavno održavanje sistema.

Foto-ilustracija: Unsplash (Michael Anfang)

Unutrašnjost konstrukcije je dizajnirana tako da kokoškama osigurava svu potrebnu udobnost. Pri automatskom otvaranju vrata iz konstrukcije se razvlači uska rampa preko koje koke izlaze iz kokošinjca, uz koji se postavlja prenosna ograda i štiti ih od potencijalnih predatora. Iako neki poljoprivrednici ne pokazuju potrebu za inovativnim i funkcionalnim dizajnom kokošinjca, ovaj može biti itekako koristan. Lako i svakodnevno premeštanje na različite parcele unutar farme kokoškama omogućava kvalitetnu i uravnoteženu ishranu, kao i prostor za prirodno đubrenje tokom sezone sadnje.

Izvor: S.F./Ekovjesnik

Nova, efikasnija i jeftinija metoda reciklaže

22.12.2019

plastika_ambalaža — Foto-ilustracija: Unsplash (Marc Newberry)

Foto-ilustracija: Unsplash (Javier Huedo)

Sasvim je izvesno da ćemo plastiku nastaviti da koristimo, a da sadašnjim tempom recikalaže nije moguće stati joj na put i rešiti se otpada.

Prema procenama, tek 9 odsto ukupne plastike ikada napravljene je reciklirano. Miranda Veng iz Kanade smatra da se uz pomoć hemijskih procesa ovaj broj može popraviti.

Plastika je izuzetno stabilna, što predstavlja njen atribut, ali i najveću manu kad je reč o životnoj sredini. Veoma je teško uništiti je. Veliki problem predstavlja i činjenica da će plastika nadživeti većinu ptica i morskih životinja u čijim stomacima je otkrivena ili koje su ugnule tako što su ostale zarobljene u gomili smeća. Svakako, kroz prehrambreni lanac ona dolazi i do nas.

Ideja mlade Kanađanke je da reciklira svu plastiku, bez razlike. Ideja joj je i da proces reciklaže bude jeftiniji i, tako, dostupniji.

Pročitajte još:

Njena ideja zasniva se na zaključki da živimo u plastičnom dobu u kojem ne možemo obustaviti proizvodnju plastike, niti je možemo izbaciti iz upotrebe, ali je zato moramo preraditi. Između ostalog, zapaža nedostatak inovacija na polju reciklaže, iako smo svi svesni o važnosti tog procesa.

Trenutno postoje dve metode reciklaže. Prva traži “čistu” plastiku, odnosno potrebno je tak komad prati, drobiti, a zatim rastopiti i modifikovati. Za razgradnju drugom metodom koristi se intenzivna toplota. Ipak, obe zahtevaju dosta vremena i novca.

Foto-ilustracija: Unsplash (Artem Labunsky)

Vang i njen kolega Džini Jao pronašli su bakterije na zemlji koje jedu plastiku, a zatim napravili katalizator koji čini to isto, samo brže. Nekoliko godina kasnije napravili su katalizator koji je znatno jeftiniji od prethodnog. Njihova kompanija “BioCellection” za sada uspeva da postigne 70 odsto konverzije iz plastičnog otpada u materijale poput najlona, automobilskih delova i đonova cipela. Takođe, rade na povećanju postotka konverzije. Smatraju da su troškovi ovih procesa manji za 30-40 odsto u odnosu na upotrebu nafte za pravljenje pomenutih proizvoda.

Kako su privukli pažnju širom sveta, postoji verovatnoća da ostvare partnerstvo sa brendom “Patagonija”, ali i drugima kompanijama zainteresovanim za reciklažu i zaštitu životne sredine.

Jelena Cvetić

1...798799800...1,675 Page 799 of 1,675

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM