Uprkos nedostatku snežnog pokrivača, odsustvu televizora u mom stanu na kom bih gledala Koka-koline reklame s Deda Mrazom u glavnoj ulozi i proređenom postavljanju pitanja “Gde ćeš za Novaka?”, mene je praznični duh obuzeo još 8. novembra kada sam na platformi YouTube prvi put preslušala karaoke verziju čuvene pesmice “Last Christmas”. Sto različitih glasova – i onih prijatnih i onih sličnijih mome u potpunom izostanku sluha, ritmike, a katkad i poznavanja teksta – čak dva meseca neizostavno dopunjavaju moje baterije za radovanje još jednom okretu Zemlje oko Sunca. Ostavljam vam link da proverite da li i će i na vas imati isti uticaj!

Znate, već dve godine radim u Energetskom portalu i pišem o zaštiti okruženja, a za tu oblast se interesujem nešto duže. Za nekog iskusnijeg moje “već dve godine” su “tek dve godine”, ali uzmimo u obzir da sam relativno mlada iako mojih 25 godina srednjoškolcima daje povod da mi persiraju :(

Lične traume na stranu, ovo pričam kako bih iznela svoje zapažanje za vreme rada na portalu.

Svest ljudi primetno postaje sve zelenija i posledično načini borbe za očuvanje planete ekstremniji. S dobrobiti budućih naraštaja na umu, pojedinci se odriču vožnje automobilom i putovanja avionom, izbacuju meso iz svojih jelovnika, donose odluku da nemaju decu, koriste isključivo prirodnu kozmetiku… Čak dižu ruke i od poklanjanja s objašnjenjem da ne žele da gomilaju nepotrebne predmete, potencijalno uvijene u plastične presijavajuće omote i posute mikroplastikom, ovaj – šljokicama, a svakako proizvedene s ogromnim ugljeničnim otiskom.

S obzirom na to da uživam da dajem i dobijam poklone, pogotovo u doba svežih početaka, to neće biti jedna od stavki na listi mojih novogodišnjih rezolucija. Od njenog sklapanja sam ionako odustala onda kada sam shvatila da će na kraju godine ona biti lista mojih starogodišnjih neuspeha!

Ipak, to naravno ne znači da se neću potruditi da darovanje i praznovanje protekne u znaku održivosti i odgovornog odnosa prema prirodnim resursima – i novcu.

1. All We Don’t Need for Christmas Is You

Najpre, ma koliko mi se dopadao džemper s jelenom okićenih rogova koji pritiskom na crveni nos peva “All I Want for Christmas Is You” (“Sve što želim za Božić si ti”), zaustaviću se rečima “All We Don’t Need for Christmas Is You” (“Sve što nam ne treba za Božić si ti”).

Hajde da darove za drage osobe biramo imajući u vidu njihove potrebe, umesto da se vodimo neodoljivošću neke stvari i tako upadnemo u zamku besomučnog konzumerizma koji šteti životnoj sredini i ne donosi dugoročno zadovoljstvo nikome (nikada nisam razmatrala da upišem filozofiju, prim. aut).

Ako težimo cirkularnoj ekonomiji, onda definitivno ne bismo mogli da poklanjamo nešto što je a priori smeće!

2. Kućna reciklaža papira

Čestitka-za-posaditi je projekat u koji ću se uskoro upustiti tako da vam ne prenosim iskustvo iz prve ruke. Deluje mi prilično jednostavno pa verujem da nećete zabrljati ako pratite moja uputstva. Neophodni sastojci? Otpadni papir, voda i seme.

Nekoliko listova papira sa hrpe za bacanje iscepkajte na sitne komadiće. Prelijte vodom tako da se sav nakvasi. U pogađanju prave mere vodite se istim načelom kojim se vodimo u iću i piću na slavama – “bez preterivanja”. Smesu potom sjedinite u blenderu i dodajte joj seme cveća po izboru. Sledi još malo laganog mešanja kašikom. Dobijenu mešavinu prelijte u tepsiju ili neki drugi sud s ravnim dnom. Istanjite je do debljine kartona i ostavite da se osuši. Ostaje još jedino da ispišete lepe želje i predate “pelcer” u ruke srećnog dobitnika! Na njemu je da mu obezbedi plodno tle.

Sećam se da nam je nakon svakog rođendana dok smo bili klinci ostajala tona šarenih kesa i sjajnih omota i mašni. Pakovanje je nešto što je kratkog daha! Mislim da, barem kada je reč o vrećama i kutijama, ono postiže i određeni nivo cirkulisanja, mada postoji konstantan rizik da darove za nekoga ne stavimo u nešto što smo dobili upravo od njega.

Zbog selidbe od kuće, više nemam pristup tom ogromnom fondu. Međutim, neću da onoga ko prima poklon uskratim za osećaj iščekivanja dok ne ugleda ono što je dobio, te u te svrhe takođe upotrebljavam otpadni papir. Neki isti posao obave pomoću tekstila! Ako imam vremena i nalet kreativnosti, oslikam ga ili ukrasim trouglovima i krugovima napravljenim od raznobojnog kolaža. Umesto da ga izlepim selotejpom, paket uvežem kanapom ili učkurom iz dotrajale trenerke.

Uostalom, da li sam ja suviše škrta ili su zaista te proklete tričarije za pakovanje darova jednostavno preskupe? Dvesta i više dinara za kesu??? Za te pare ću radije doručkovati burek – dva dana zaredom.

3. Salvete od tkanine

Salvete od tkanine deluju kao samoobjašnjiva stavka.

Čak i da stavimo po strani spas drveća koje se seče kako bi se napravile one uobičajene, salvete od tkanine i dalje nad njima odnose ubedljivu pobedu. Zašto? Zato što je jednom moguće sanirati mnogo veći stepen musavosti.

4. Ne bacajte!

Život s nultim otpadom (ili barem s što manjom proizvodnjom istog) se, potencijalno kontraintuitivno, ne kreće od nule.

Vi trenutno posedujete određenu količinu dobara i nužnih zala, takoreći. U slučaju da se otarasite svega toga, bićete automatski desetinama-kilograma-bezvezarija-na-deponiji udaljeni od života s nultim otpadom.

Dakle, pre nego što počnete da dekorišete svoj dom tehnikom “uradi sam”, nemojte da zanemarite da u podrumu, na tavanu ili ispod kreveta verovatno imate uskladištene zalihe novogodišnjih ukrasa.

Jelena Kozbašić